Мали косовски Србин и његов језик

Политика малих корака, тако је поступност промена дефинисао Наом Чомски. На тај начин нема отпора, а нема ни јачања свести против промена. И коме још пара очи што је на таблама приликом исписивања назива улица у општини Грачаница дата предност и латиничном писму и албанској скраћеници „rruga” уместо улица?! Бајата прича и немушто објашњење локалних власти да је то морало тако због јединственог адрсeног система на Косову (без Метохије коју намерно или не, све чешће прећуткујемо). Дакле, депласирана ствар…

dosijex

Маните се новинари ламентирања над језиком, нема посла, криза је, млади одлазе, народ нема од чега да живи. Нападају се повратници, протестује опозиција у Приштини, сузавац у Скупштини, Специјални суд, џихадисти на прагу, корупција у свим порама друштва! Ко још размишља о угроженом праву на језик?

Улога српских медија у опстанку на Косову и Метохији је огромна и битна, потврђују листом сви, и српски политичи прдставници и представници седме силе. Ни први ни други не стигоше да преброје колико је то ћириличних назива емисија у најавним шпицама овдашњних телевизија или колико је ћириличних портала и интернет страница српских медија на Косову (са Метохијом). „Ма, пусти то, латиница је због странаца и Албанаца, тако могу лакше да прате оно о чему српски новинари пишу!“

Ако је тако, онда би и приштинске Коха, Косова Лајв или амерички Вашингтон пост и Њујорк тајмс требало да на својим порталима користе ћирилицу не би ли Србима лакше пренели ставове и поруке својих Влада… И док тако гледамо и тумачимо ствари, у међувремену малом косовском Србину већ су пристигли судски позиви за рочишта исписани искључиво на албанском језику. Српски превод се, или затурио негде у путу, или у регистратури. Док ужива у благодетима слободе кретања, мали косовски Србин, возећи се аутом са статусно неутралним или статусно оригиналним таблицама, пролази крај ауто ознака, Vushtri (Вучитрн), Balshajh (Милошево), Frasher (Свињаре), Maxhunaj (Ново Село) или Besiana (Подујево)….сулудо је набрајати даље…

И док истог, малог косовског Србина, једна страна подгрева причама о заједничком суживоту и једнаким правима у демократском косовском друштву, друга то ради обећањима и охрабрењем да издржимо све притиске. Истина је да мали косовски Србин, није ни свестан да је он жаба која се кува у лонцу, у коме се вода све више загрева. Не, мали косовски Србине, Наом Чомски не пише приче за лаку ноћ, ниси ти јунак Гримове бајке!

На крају твоје приче, Србине, жаба ће бити скувана.

Аутор: Иван Миљковић, новинар из Грачанице