Kosovski zavet: „Nije gotovo dok mi ne kažemo da je gotovo“

Šta je kosovski zavet,  mit ili svojevrstan dogovor po pravilima biblijskog saveza između ljudi i Boga. Na šta nas zavet poziva i obavezuje? Koliko je prisutan u našoj individualnoj i koletktivnoj svesti i odgovornosti ? Da li su Srbi državotvorna i zavetna nacija? Gde se prepliću narodna predanja, istorijski izvori i činjenice? Postoji li kompromis između narodnog i naučnog?  Odgovore na ova pitanja dali su doc.  dr Božidar Zarković i doc. dr Miloš Ković, na tribini   „Strah od kosovskog zaveta, predrasude i stereotipi“ koja je održana u galeriji Doma kulture u Gračanici.

„I pored svega  rečenog, napisanog, naslikanog, opevanog, kosovski zavet je naša nepresušna tema i istina koju treba stalno i iznova ponavljati i pričati, sve dotle dok ona ne dopre do svih“, otpočeo je svoje izlaganje doc. dr Božidar Zarković, profesor na Filozofskom fakutletu u Kosovskoj Mitrovici.

Podsetivši da se nalazimo na mestu koje predstavlja ishodište kosovskog zaveta, i da “Zavet nije završena priča, već je to proces koji traje, i da svi danas učestvujemo u njegovom stvaranju i pisanju” prof. Zarković je naglasio:

„Ova tribina ima za cilj da govori o jednoj istini, koja se u poslednje vreme sve više napada i zato je treba braniti“.

Reč zavet predstavlja prvi starozavetni savez postignut između ljudi i Boga, drugi novozavetni, sklopljen između ljudi i Isusa Hrista.  Profesor Zarković ističe da je kosovski zavet, sporazum između Srba i Boga po biblijskim načelima.

U vreme viševekovne turske vladavine na ovim prostorima, kosovski zavet je bio sila osovine oko koje se okupljao srpski narod. Sličnu situaciju imamo i danas, zaključio je profesor Božidar Zarković.

„Srbi nisu samo državotvorna nacija, oni pripadaju onoj maloj grupi zavetnih naroda“, kaže doc. dr Miloš Ković, profesor sa beogradskog  Univerziteta. Osvrćući se na dug istorijski period pod turskom vlašću, Ković je istakao da je tada naš kult i nacionalni identitet, stvoren, održan i očuvan u Pećkoj patrijaršiji.

„Kao što Svetosavski zavet odvaja Srbe kao narod od ostalih pravoslavnih, tako i kosovski zavet odvaja nas od ostalih naroda“, podvukao je prof. Ković.

Govoreći o strahu prema kosovskom zavetu, profesor Ković podseća da on počiva na svakodnevnom pitanju koje individualno ili kolektivno treba da sagledavamo i postavljamo: „ Da li ćemo se predati, prodati, izdati ili ćemo izaći na Kosovo ravno?“

„Strah od kosovskog zaveta predstavlja naš strah od sebe samih“, rekao je na kraju tribine profesor Miloš Ković i zaključio:

„Nije gotovo dok mi ne kažemo da je gotovo, to naši neprijatelji znaju i sa ovog mesta im šaljemo takvu poruku.“

„Strah od kosovskog zaveta, predrasude i stereotipi“ je tribina koju u okviru projekta „Izolovane sredine – stvaranje, strah i kultura kao sloboda“,  organizjuje Dom kulture u Gračanici, a podržava Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije.

Ivan Miljković