Tri godine posle, nema ZSO

Tri godine posle, nema ZSO

Različito tumačenje dogovora u Briselu, netransparantnost i nedovoljna odgovonost pregovarača prema svojoj javnosti, glavne su odlike dosadašnje implementacije sporazuma potpisanog u Briselu, na današnji dan 2013.godine, između Kosova i Srbije. To je danas rečeno na Konferenciji održanoj u okviru projekta BIG DEAL, na kojoj je predstavljen izveštaj koji se odnosi na dosadašnju implementaciju Briselskog dogovora, a koji su potpisali premijeri Srbije i Kosova.

Konferenciju, na kojoj je predstavljen izveštaj o implementaciji dosadašnjih sporazuma između Srbije i Kosova, organizovali su Balkanska istraživačka mreža Kosova u saradnji sa Savetom za politiku demokratizacije i Internjuzom Kosova. Specijalni predstavnik EU na Kosovu, Samuel Žbogar, rekao je da su, i pored nedovoljne transparentnosti, razgovori i dogovori u Briselu doveli do poboljšanja odnosa između Kosova i Srbije. Početak pregovora Srbije o članstvu , kao i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa Evropskom unijom, govore da je napredak vidljiv, rekao je Žbogar i naglasio da je neophodna aktivnija uloga civilnog sektora, kao i lokalnih Srba u procesu implementacije dogovorenog, ali i međusobno razumevanje straha obeju strana od eventualnih nepoznanica koje prate ceo proces u Briselu.

„U interesu Kosova je da rešava otvorene probleme sa Srbijom kroz normalizaciju odnosa, ali mi smatramo da dijalog služi i za rešavanje unutrašnjih problema. Neophpdan je dijalog, ali transparentan, i jedino tako se može smanjiti strah obeju strana, kada je u pitanju primena dogovorenog”, rekao je Žbogar.

Zamenik ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Kosova, Bajram Gecaj, rekao je da su sporazumi iz aprila 2013.godine, obavezujući za obe strane, ukoliko teže evroatlanskim integracijama, ali da su u daljim pregovorima neophodni i eksperti Ustavnog prava, kako ne bi dolazilo do nesporazuma i nerazumevanja, kao što je slučaj sa nejasnim tumačenjem odluke Ustavnog suda Kosova, kada je u pitanju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Vlada Kosova je potpuno posvećena implementaciji dogovorenog, kao i nastavku pregovora, rekao je Gecaj.

“Mi kao Vlada Kosova, Vlada Ise Mustafe, ušli smo u ovaj proces razgovora, jer smo to želeli i zato što imamo zakonsku obavezu, sporazum potpisan u Briselu, koji je usvojen sa 84 glasa u Skupštini Kosova i zakon nas obavezuje da se bavimo ovim pitanjem. U pregovima nismio ni zbog volje, niti u inat Srbiji, već zbog nacionalnog interesa Kosova”, naglasio je Gecaj.

Svi razgovori i dogovori koji se vode u Briselu, moraju, pre svega doneti dobro građanima, a potpisnici sporazuma moraju preuzeti odgovornost za ono što su potpisali, rekao je Bodo Veber iz Saveta za demokratizaciju politike. U suprotnom, doći će do razlike između teorije i prakse, između politike i ustavnog prava, što prouzrokuje političku i institucionalnu krizu, rekao je Veber i posebno se osvrnuo na tumačenje ustavnog suda Kosova o osnivanju zajednice opština sa srpskom većinom.

“Odluka Ustavnog suda Kosova nije klasičan pravnički prostup, već je to pristup kroz vezu između politike i prava i možemo je nazvati pristupom pravne sociologije. Cela presuda je kontraverzna, jer dozvoljava različita tumačenja od strane samih aktera sporazuma, ali i između vlade i opozicije na Kosovu. Nije u potpunosti jasno, šta je ustavno, a šta nije u samom sporazumu”, rekao je Veber.

Na današnji dan, pre tačno tri godine, u Briselu je potpisan prvi sporazum na najvišem premijerskom nivou, za koji su Priština, Beograd i Evropska unija, tvrdili da je istorijski. Prvi politički sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sadžao je 15 tačaka, a potpisali su ga tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije, Ketrin Ešton. Sporazum je bio uslov za početak pregovora Srbije o priključenju Evropskoj uniji, kao i uslov da Kosovo potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koje je tada proglašeno najvažnijom tačkom sporazuma, ostalo je i dalje samo mrtvo slovo na papiru, uz međusobne optužbe Beograda i Prištine za opstrukciju i nepoštovanje dogovorenog.

Inače, poslednji  rok za izradu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom,  bio je 25. decembar prošle godine. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović tvrdi da u Prištini nema dovoljno političke volje za sprovođenje ove tačke Briselskog sporazuma.

„EU mora da izvrši pritisak na Prištinu. Mi smo poodavno spremni, ali Priština ne želi da uradi svoj deo posla. Zato je važno da EU odblokira taj proces“, kaže Stojanović i ističe da  Srbi na Kosovu neće odustati od bilo koje  stvari koja je u dogovorena u Briselu.

Među srpskim političarima,kako na Kosovu, tako i u centralnoj Srbiji, često se čuje da je zajednica neophodna kako bi Srbi opstali na Kosovu.

 

A.Ć.