Три године после, нема ЗСО

Три године после, нема ЗСО

Различито тумачење договора у Бриселу, нетранспарантност и недовољна одговоност преговарача према својој јавности, главне су одлике досадашње имплементације споразума потписаног у Бриселу, на данашњи дан 2013.године, између Косова и Србије. То је данас речено на Конференцији одржаној у оквиру пројекта БИГ ДЕАЛ, на којој је представљен извештај који се односи на досадашњу имплементацију Бриселског договора, а који су потписали премијери Србије и Косова.

Конференцију, на којој је представљен извештај о имплементацији досадашњих споразума између Србије и Косова, организовали су Балканска истраживачка мрежа Косова у сарадњи са Саветом за политику демократизације и Интерњузом Косова. Специјални представник ЕУ на Косову, Самуел Жбогар, рекао је да су, и поред недовољне транспарентности, разговори и договори у Бриселу довели до побољшања односа између Косова и Србије. Почетак преговора Србије о чланству , као и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Косова са Европском унијом, говоре да је напредак видљив, рекао је Жбогар и нагласио да је неопходна активнија улога цивилног сектора, као и локалних Срба у процесу имплементације договореног, али и међусобно разумевање страха обеју страна од евентуалних непознаница које прате цео процес у Бриселу.

„У интересу Косова је да решава отворене проблеме са Србијом кроз нормализацију односа, али ми сматрамо да дијалог служи и за решавање унутрашњих проблема. Неопхпдан је дијалог, али транспарентан, и једино тако се може смањити страх обеју страна, када је у питању примена договореног”, рекао је Жбогар.

Заменик министра за локалну самоуправу у Влади Косова, Бајрам Гецај, рекао је да су споразуми из априла 2013.године, обавезујући за обе стране, уколико теже евроатланским интеграцијама, али да су у даљим преговорима неопходни и експерти Уставног права, како не би долазило до неспоразума и неразумевања, као што је случај са нејасним тумачењем одлуке Уставног суда Косова, када је у питању формирање Заједнице општина са српском већином. Влада Косова је потпуно посвећена имплементацији договореног, као и наставку преговора, рекао је Гецај.

“Ми као Влада Косова, Влада Исе Мустафе, ушли смо у овај процес разговора, јер смо то желели и зато што имамо законску обавезу, споразум потписан у Бриселу, који је усвојен са 84 гласа у Скупштини Косова и закон нас обавезује да се бавимо овим питањем. У преговима нисмио ни због воље, нити у инат Србији, већ због националног интереса Косова”, нагласио је Гецај.

Сви разговори и договори који се воде у Бриселу, морају, пре свега донети добро грађанима, а потписници споразума морају преузети одговорност за оно што су потписали, рекао је Бодо Вебер из Савета за демократизацију политике. У супротном, доћи ће до разлике између теорије и праксе, између политике и уставног права, што проузрокује политичку и институционалну кризу, рекао је Вебер и посебно се осврнуо на тумачење уставног суда Косова о оснивању заједнице општина са српском већином.

“Одлука Уставног суда Косова није класичан правнички проступ, већ је то приступ кроз везу између политике и права и можемо је назвати приступом правне социологије. Цела пресуда је контраверзна, јер дозвољава различита тумачења од стране самих актера споразума, али и између владе и опозиције на Косову. Није у потпуности јасно, шта је уставно, а шта није у самом споразуму”, рекао је Вебер.

На данашњи дан, пре тачно три године, у Бриселу је потписан први споразум на највишем премијерском нивоу, за који су Приштина, Београд и Европска унија, тврдили да је историјски. Први политички споразум о нормализацији односа Србије и Косова саџао је 15 тачака, а потписали су га тадашњи премијери Србије и Косова, Ивица Дачић и Хашим Тачи, уз посредовање високе представнице Европске уније, Кетрин Ештон. Споразум је био услов за почетак преговора Србије о прикључењу Европској унији, као и услов да Косово потпише споразум о стабилизацији и придруживању. Формирање Заједнице општина са српском већином, које је тада проглашено најважнијом тачком споразума, остало је и даље само мртво слово на папиру, уз међусобне оптужбе Београда и Приштине за опструкцију и непоштовање договореног.

Иначе, последњи  рок за израду статута Заједнице општина са српском већином,  био је 25. децембар прошле године. Заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић тврди да у Приштини нема довољно политичке воље за спровођење ове тачке Бриселског споразума.

„ЕУ мора да изврши притисак на Приштину. Ми смо поодавно спремни, али Приштина не жели да уради свој део посла. Зато је важно да ЕУ одблокира тај процес“, каже Стојановић и истиче да  Срби на Косову неће одустати од било које  ствари која је у договорена у Бриселу.

Међу српским политичарима,како на Косову, тако и у централној Србији, често се чује да је заједница неопходна како би Срби опстали на Косову.

 

А.Ћ.