Danas je Lazareva subota

Pravoslavni hrišćani danas proslavljaju Lazarevu subotu ili Vrbicu,  koja se smatra praznikom dečije radosti.  Svečano obučenai, roditelji i deca sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe u rukama, idu oko crkve dok sveštenici koji pevaju tropar Lazareve subote.

Vrbica je se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta. Ovo je praznik posvećen sećanju na Lazarevo vaskrsenje i ulaza Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Na ovaj praznik u pravoslavne hramove se unose vrbove grane koje se blagosiljaju, a potom podele narodu i deci. One simbolizuju palmine grančice kojima su hrišćani pozdravljali ulazak Hrista Spasitelja u Jerusalim.

svece

Jevanđelje nam kazuje da je Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.

Mala zvona na trobojci koja se danas kače deci oko vrata simbolizuju pobedu nad smrti,  jer je Hristos oživeo umrlog Lazara. Grančice vrbe se iz crkve donose kući i stavljaju pored ikone i kandila. Veruje se da njima teraju bolest i sva druga zla iz kuće.

Zvoncici

Verovanja i običaji

Kod našeg naroda postoje brojni običaji vezani za praznovanje Lazareve subote. Jedan se i danas održao u mnogim delovima Srbije, ali i na Kosovu i Metohiji, to su Lazarice.

Lazarice ili Lazarke, su devojke obučene u bele košulje ili narodnu nošnjnu. One okućene vrbovim grančicama ili venčićem cveća, idu od kuće do kuće, pevaju i pesmom prizivaju zdrvlje, plodnost i napredak u domu domaćina.

Običaj Lazarica, na Kosovu i Metohiji je najbolje očuvan  u sirinićkoj župi. Tamo se mlade devojke i devojčice, nedeljama unapred pripremaju za praznik.  Na Lazarevu subotu one se oblače u narodnu nošnjnu i „idu u lazaricu“.  Lepo očešljane, sa venčićima cveća oko glave i pletenom kotaricom u ruci, ove devojke idu od kuće do kuće, pevaju domaćinu i domaćici, blagosiljaju i prizivaju zdravlje i veselje u taj dom. Običaj nalaže da  domaćica obavezno daruje  „lazarke“  jajima, kolačima ili sitnim novcem,  kako bi u kući ubek bilo „berićeta“.

Lazarice

Tekst pesme koju su lazarke pevale, obično se  prilagođava situaciji.  Tako, ukoliko u kući ima mlad momak za ženidbu ili devojka za udaju, pesmom se blagosilja da se u kući što pre zaigra „svadveno oro“.  Lazarke su pevale  domaćici, domaćinu, detetu, u zavisnosti od toga ko u toj kući živi. Peva se i majstoru, ukoliko ga kuća ima:

(tekst „lazaričke pesme“ zabeležen u selu Gotovuša kod Štrpca)

Oj, majstore, majstore,

oj majstore, majstore!

nadnica ti doodi,

nadnica ti doodi,

po dva žuta dukata,

po dva žuta dukata,

i po trećeg altana,

i po trećeg altana….

Ukoliko u kući ima devojke za udaju, onda se peva:

Oj, Lazare, Lazare,

Naš prehrabri Jarile!

I premili Božole!

Ovde nama kazuju,

Mlade deve velike,

Za udaju prispele….

U nekim krajevima Srbije postoje verovanja da se cveće za Vrbicu bere, ali se ne unosi u kuću. Postoji i običaj da se na Lazarevu subotu odlazi rano na reku, umije vodom i stavi kamičak na nogu koji se potom baca što dalje i govori:  „Koliko sam kamen bacio, toliko daleko zmija od mene bila“.

I.M.