Протојереј Стево Митрић: Ниједна обнова нам не може вратити наше културно благо

У мартовском погрому 2004.године, према подацима Епархије рашко-призренске, уништено је или до темеља спаљено 39 храмова Српске православне цркве, међу њима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену. Према истим подацима, укупан број уништених црквених зграда био је близу 100.У српским црквама на Косову и Метохији нестало је, уништено или оштећено, непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига и докумената, каже за Грачаница онлајн, протојереј Стево Митрић, парох новобрдски.

“Треба нам доста снаге и воље да кренемо са образовањем између себе, да је културно наслеђе, наслеђе свих нас, без обзира ко га више емотивно осећа. Говорим овога пута о имовини Српске православне цркве и о црквама које су под заштитом и самог УНЕСКА. Могу навести само један пример, да и поред тога што је била обнова цркава и манастира, запаљених 17.марта 2004.године, та обнова није задовољавајућа. На пример, у цркви Светог Николе, где је запаљен иконостас, чувени иконостас Дебарских мајстора, који је пре рата био процењен на 2,5 милиона евра… Такво једно културно благо више никада нећемо имати и то нам ниједна обнова не може вратити. То је део наше историјске културе. Зато је било потребно да сви радимо на томе да се људи упознају да је наслеђе свих људи, наслеђе свих заједница, без обзира ко га више емотивно прихватао и имао уза се. Такође, морамо рећи да је то што се десило 17.марта, уствари био атак на културно наслеђе и да то културно наслеђе које је тада пострадало, тренутно није враћено у првобитно стање. Имамо много таквих примера, на пример незавршени парохијски дом у Косовској Митровици, имамо цркве које су завршене само споља, али нису изнутра, тако да ће за то требати много више средстава, много више воље и много више жеље, како би ти храмови и то културно наслеђе дође до свог пуног сјаја, како је било пре самог 17.марта”, истиче протојереј Митрић.

Иницијативу Европске уније и Агенције за развој Уједињених нација да започну пројекат под називом „Изградња поверења кроз заштиту кутлтурног наслеђа“, у који ће бити уложено 1,5 милон евра, Митрић поздравља. Добро је што ће се у пет косовских општина рестаурирати цркве и добро је што пројекат има за циљ толеранцију међу заједницама и поштовање културног идентитета и наслеђа, али тек треба разговарати шта ће бити приоритети, мисли парох новобрдски.

„Централа Српске православне цркве је врло мало упозната са овим пројектом и све се ово дешавало на неком појединачном нивоу, где на пример централа и сами водећи људи СПЦ нису знали довољно о овом пројекту. Ми фактички нисмо ни били спремни за самовај пројекат да бисмо могли да кажемо шта је за нас битно и која би црква, односно које би културно и верско наслеђе требало да уђе у саму реализацију. Оно што је битно, јесте да ми нисмо имали довољно времена да се спремимо за неке ствари, нити смо били обавештавани на централи о свему то се дешавало. Надамо се да ће се то у пракси, у имплементацији самог пројекта поправити”, каже Стево Митрић.

Осврћући се на свакодневно истицање представника косовских институција да је Косову место у УНЕСКУ и да је то једина организација кроз коју ће Косово заштити и промовисати своју културну баштину, Митрић каже:

“Мислим да треба да прође још доста времена да би само косовско друштво могло да уђе у УНЕСКО и да треба да покаже својим радом и квалитетом да оно то заиста и заслужује на терену. Тренутно, у оваквом стању које имамо данас, ја сматрам и то је моје лично мишљење, да они још увек нису спремни да буду део породице УНЕСКО.”

Од 1999.године, на Косову је уништено или оскрнављено, преко 140 православних цркава и манастира. У њиховој обнови, углавном после 17.марта 2004.године, учествовале су владе Србије и Косова, Савет Европе, Европска унија, амбасаде многих земаља, невладине организације и удружења, као и појединци.

А.Ћ.