Protojerej Stevo Mitrić: Nijedna obnova nam ne može vratiti naše kulturno blago

U martovskom pogromu 2004.godine, prema podacima Eparhije raško-prizrenske, uništeno je ili do temelja spaljeno 39 hramova Srpske pravoslavne crkve, među njima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Prema istim podacima, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada bio je blizu 100.U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji nestalo je, uništeno ili oštećeno, neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga i dokumenata, kaže za Gračanica onlajn, protojerej Stevo Mitrić, paroh novobrdski.

“Treba nam dosta snage i volje da krenemo sa obrazovanjem između sebe, da je kulturno nasleđe, nasleđe svih nas, bez obzira ko ga više emotivno oseća. Govorim ovoga puta o imovini Srpske pravoslavne crkve i o crkvama koje su pod zaštitom i samog UNESKA. Mogu navesti samo jedan primer, da i pored toga što je bila obnova crkava i manastira, zapaljenih 17.marta 2004.godine, ta obnova nije zadovoljavajuća. Na primer, u crkvi Svetog Nikole, gde je zapaljen ikonostas, čuveni ikonostas Debarskih majstora, koji je pre rata bio procenjen na 2,5 miliona evra… Takvo jedno kulturno blago više nikada nećemo imati i to nam nijedna obnova ne može vratiti. To je deo naše istorijske kulture. Zato je bilo potrebno da svi radimo na tome da se ljudi upoznaju da je nasleđe svih ljudi, nasleđe svih zajednica, bez obzira ko ga više emotivno prihvatao i imao uza se. Takođe, moramo reći da je to što se desilo 17.marta, ustvari bio atak na kulturno nasleđe i da to kulturno nasleđe koje je tada postradalo, trenutno nije vraćeno u prvobitno stanje. Imamo mnogo takvih primera, na primer nezavršeni parohijski dom u Kosovskoj Mitrovici, imamo crkve koje su završene samo spolja, ali nisu iznutra, tako da će za to trebati mnogo više sredstava, mnogo više volje i mnogo više želje, kako bi ti hramovi i to kulturno nasleđe dođe do svog punog sjaja, kako je bilo pre samog 17.marta”, ističe protojerej Mitrić.

Inicijativu Evropske unije i Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija da započnu projekat pod nazivom „Izgradnja poverenja kroz zaštitu kutlturnog nasleđa“, u koji će biti uloženo 1,5 milon evra, Mitrić pozdravlja. Dobro je što će se u pet kosovskih opština restaurirati crkve i dobro je što projekat ima za cilj toleranciju među zajednicama i poštovanje kulturnog identiteta i nasleđa, ali tek treba razgovarati šta će biti prioriteti, misli paroh novobrdski.

„Centrala Srpske pravoslavne crkve je vrlo malo upoznata sa ovim projektom i sve se ovo dešavalo na nekom pojedinačnom nivou, gde na primer centrala i sami vodeći ljudi SPC nisu znali dovoljno o ovom projektu. Mi faktički nismo ni bili spremni za samovaj projekat da bismo mogli da kažemo šta je za nas bitno i koja bi crkva, odnosno koje bi kulturno i versko nasleđe trebalo da uđe u samu realizaciju. Ono što je bitno, jeste da mi nismo imali dovoljno vremena da se spremimo za neke stvari, niti smo bili obaveštavani na centrali o svemu to se dešavalo. Nadamo se da će se to u praksi, u implementaciji samog projekta popraviti”, kaže Stevo Mitrić.

Osvrćući se na svakodnevno isticanje predstavnika kosovskih institucija da je Kosovu mesto u UNESKU i da je to jedina organizacija kroz koju će Kosovo zaštiti i promovisati svoju kulturnu baštinu, Mitrić kaže:

“Mislim da treba da prođe još dosta vremena da bi samo kosovsko društvo moglo da uđe u UNESKO i da treba da pokaže svojim radom i kvalitetom da ono to zaista i zaslužuje na terenu. Trenutno, u ovakvom stanju koje imamo danas, ja smatram i to je moje lično mišljenje, da oni još uvek nisu spremni da budu deo porodice UNESKO.”

Od 1999.godine, na Kosovu je uništeno ili oskrnavljeno, preko 140 pravoslavnih crkava i manastira. U njihovoj obnovi, uglavnom posle 17.marta 2004.godine, učestvovale su vlade Srbije i Kosova, Savet Evrope, Evropska unija, ambasade mnogih zemalja, nevladine organizacije i udruženja, kao i pojedinci.

A.Ć.