Festival „Joakim Vujić“: Narodno pozorište u Nišu „Farenhajt 451“

OKRUGLI STO KRITIKE:  Šta te čini srećnim u postapokaliptičnom svetu ili „Farenhajt 451“

Narodno pozorište Niš, Režija: Bojana Lazić

 

Nakon završetka predstave „Frarenhajt 451“ rediteljke Bojane Lazić, a u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta u Nišu, na okruglom stolu kritike, u posve neobičnom terminu (oko 1 čas posle ponoći) razgovaralo se o samoj predstavi, ali i ostalim pozorišnim pitanjima. Razgovor je vodio pozorišni kritičar RTS-a Slobodan Savić, a prisustvovali su rediteljka predstave Bojana Lazić i glumci Aleksandar Đinđić, Dragana Jovanović i Jasminka Hodžić.

Predstava „Farenhajt 451“ rađena je po motivima istoimenog romana Reja Bredberija, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Mi“ Evgenija Zamjatina. Pokušaj da se dramatizuje više proznih tekstova i to jednog, ma koliko to osporavali, ozbiljnog književnog žanra, zatim sve to postaviti na scenu pozorišta, veoma je smeo i entuzijastičan projekat rediteljke i glumaca. Dramsko izražavanje kroz veoma malo replika, pa ako hoćemo i veoma malo gestova i mimike, veoma je hrabar potez, jer se pozorište uglavnom služi drugačijim postupcima. Posebno je interesantna odluka selektorke festivala da jednu ovakvu predstavu uvrsti u program jednog tradicionalnog festivala pozorišne umetnosti „Joakim Vujić“.

Farenhajt

Predstava „Farenhajt 451“ smeštena je u postapokaliptičnu eru 2084 (što je direktna intertekstualna veza sa Orvelovim romanom „1984“), gde na sceni vidimo ljude robote, veštački raj u kome je sve plastično, jednog vrhovnog „boga-kokošku“ koji zapravo i nije bog već jedan običan šarlatan koji je na sebe preuzeo ulogu Boga, a u jednom takvom svetu, u kome je zabranjeno čitanje knjiga, i u kome će se spaliti svaki onaj koji bude uhvaćen sa „A) knjigom u ruci, B) otvorenom knjigom u ruci u procesu listanja, C) otvorenom knjigom u ruci u procesu listanja i čitanja u sebi, D) otvorenom knjigom u ruci u procesu listanja i čitanja na glas“ nije bilo teško nametnuti se kao Bog, jer su ti „ljudi“ lišeni moći prosuđivanja i pitanja. Sindrom čitanja ipak sve više zahvata taj veštački raj oslobođen seksualnog uživanja, reprodukcije, što kod tih zarobljenih ljudi  pokreće otkrivanje da negde izvan postoji neki drugi živi svet.

Farenhajt

Preispitujući odnose dramskog teksta, radnje, likova, same scene, Slobodan Savić se osvrnuo i na pitanje postdramskog pozorišta, kao i problematizaciju SF žanra na filmu i književnosti i sada u pozorištu, postavljajući pitanje rediteljki i glumcima koliko je bilo teško postaviti ovakvu predstavu na scenu.

F 1

Rediteljka Bojana Lazić objasnila je da je predstava nastala iz njene fasciniranosti SF žanrom, negativnom utopijom, a da je predstava pokušaj da se pozorišnim sredstvima jedan nepozorišni žanr prikaže publici. „Ovo je predstava balet. Bajka. Fascinirala me je ta usporenost svega, usporenost kao da se hoda po mesecu. Zanimalo me je da vidim kako će to izgledati na pozorišnoj sceni.“ Odgovarajući na pitanje Slobodana Savića da li su scenski efekti od velikog značaja za ovakav jedan žanr, rediteljka je rekla da je „zapravo mit da ovaj žanr čine scenski efekti, jer bi tada sa prenaglašenošću efekta sve ono što se želelo reći bilo samo prosto karikiranje i uprošćavanje jednog složenog pitanja koje predstava sa sobom nosi.“ Vraćajući se na pitanje forme rediteljka je naglasila da je ovo po samoj prirodi stvari, kada se odstupa od nekih standardnih formi, javlja pitanje šta je zapravo predstava, pogotovu jedna ovakva predstava, naglašavajući da je „Farenhajt 451“: „predstava ejej. Roman-predstava i predstava knjiga.“

Predstava „Farenhajt 451“ je predstava o onome što nas u nekoj budućnosti čeka, aktiviranje pitanja dehumanizacije sveta, globalne atrofije uma i sveopšte kontrole, te pitanje sreće u postapokaliptičkom svetu u kome orgazmičku sreću čini spaljivanje knjiga. A gde je nestao „vrli novi svet“?

 

Žarko Milenković