Фестивал „Јоаким Вујић“: Народно позориште у Нишу „Фаренхајт 451“

ОКРУГЛИ СТО КРИТИКЕ:  Шта те чини срећним у постапокалиптичном свету или „Фаренхајт 451“

Народно позориште Ниш, Режија: Бојана Лазић

 

Након завршетка представе „Фраренхајт 451“ редитељке Бојане Лазић, а у извођењу глумаца Народног позоришта у Нишу, на округлом столу критике, у посве необичном термину (око 1 час после поноћи) разговарало се о самој представи, али и осталим позоришним питањима. Разговор је водио позоришни критичар РТС-а Слободан Савић, а присуствовали су редитељка представе Бојана Лазић и глумци Александар Ђинђић, Драгана Јовановић и Јасминка Хоџић.

Представа „Фаренхајт 451“ рађена је по мотивима истоименог романа Реја Бредберија, „Врли нови свет“ Олдоса Хакслија и „Ми“ Евгенија Замјатина. Покушај да се драматизује више прозних текстова и то једног, ма колико то оспоравали, озбиљног књижевног жанра, затим све то поставити на сцену позоришта, веома је смео и ентузијастичан пројекат редитељке и глумаца. Драмско изражавање кроз веома мало реплика, па ако хоћемо и веома мало гестова и мимике, веома је храбар потез, јер се позориште углавном служи другачијим поступцима. Посебно је интересантна одлука селекторке фестивала да једну овакву представу уврсти у програм једног традиционалног фестивала позоришне уметности „Јоаким Вујић“.

Farenhajt

Представа „Фаренхајт 451“ смештена је у постапокалиптичну еру 2084 (што је директна интертекстуална веза са Орвеловим романом „1984“), где на сцени видимо људе роботе, вештачки рај у коме је све пластично, једног врховног „бога-кокошку“ који заправо и није бог већ један обичан шарлатан који је на себе преузео улогу Бога, а у једном таквом свету, у коме је забрањено читање књига, и у коме ће се спалити сваки онај који буде ухваћен са „А) књигом у руци, Б) отвореном књигом у руци у процесу листања, Ц) отвореном књигом у руци у процесу листања и читања у себи, Д) отвореном књигом у руци у процесу листања и читања на глас“ није било тешко наметнути се као Бог, јер су ти „људи“ лишени моћи просуђивања и питања. Синдром читања ипак све више захвата тај вештачки рај ослобођен сексуалног уживања, репродукције, што код тих заробљених људи  покреће откривање да негде изван постоји неки други живи свет.

Farenhajt

Преиспитујући односе драмског текста, радње, ликова, саме сцене, Слободан Савић се осврнуо и на питање постдрамског позоришта, као и проблематизацију СФ жанра на филму и књижевности и сада у позоришту, постављајући питање редитељки и глумцима колико је било тешко поставити овакву представу на сцену.

F 1

Редитељка Бојана Лазић објаснила је да је представа настала из њене фасцинираности СФ жанром, негативном утопијом, а да је представа покушај да се позоришним средствима један непозоришни жанр прикаже публици. „Ово је представа балет. Бајка. Фасцинирала ме је та успореност свега, успореност као да се хода по месецу. Занимало ме је да видим како ће то изгледати на позоришној сцени.“ Одговарајући на питање Слободана Савића да ли су сценски ефекти од великог значаја за овакав један жанр, редитељка је рекла да је „заправо мит да овај жанр чине сценски ефекти, јер би тада са пренаглашеношћу ефекта све оно што се желело рећи било само просто карикирање и упрошћавање једног сложеног питања које представа са собом носи.“ Враћајући се на питање форме редитељка је нагласила да је ово по самој природи ствари, када се одступа од неких стандардних форми, јавља питање шта је заправо представа, поготову једна оваква представа, наглашавајући да је „Фаренхајт 451“: „представа ејеј. Роман-представа и представа књига.“

Представа „Фаренхајт 451“ је представа о ономе што нас у некој будућности чека, активирање питања дехуманизације света, глобалне атрофије ума и свеопште контроле, те питање среће у постапокалиптичком свету у коме оргазмичку срећу чини спаљивање књига. А где је нестао „врли нови свет“?

 

Жарко Миленковић