УНС и ДНКиМ: Пронаћи и казнити вандале који четврти пут руше плочу несталим новинарима

Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) најоштрије осуђују поновно рушење плоче несталим новинарима Радио Приштине Ђури Славују и Ранку Перенићу који су отети 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча – Зочиште и траже од међународних и косовских институција да најзад открију ко из године у годину чини овај вандализам.

Сутра ће се навршити година од како су Перенићеве и Славујеве колеге четврти пут поставиле бронзану плочу на месту  где су последњи пут виђени. Непознате особе поломиле су и однеле плочу на којој је писало на српском и албанском језику: „Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их“. На месту обележја остали су само стубови.

Славуј и Перенић су нестали када су кренули да ураде репортажу о повратку отетих монаха у манастир Зочиште, скренули на погрешан пут и прешли на територују коју је контролисала Ослободилачка војска Косова. Били су у аутомобилу „застава 128“ плаве боје који никада није пронађен.

Скрнављење места на ком су нестали новинари и рушење плоче сваки пут је пријављено полицији али  починиоци никада нису откривени.

УНС и ДНКиМ траже од  Еулекса и косовске полиције да  коначно почну да  одговорно раде свој посао и обавесте јавност шта су предузели како би били пронађени и кажњени киднапери новинара.

УНС и ДНКиМ подсећају да је после нестанка Ђуре Славуја  и Ранка Перенића на Косову и Метохији до 2005. године нестало и убијено седам српских и албанских новинара и медијских радника.

Новинар  и преводилац Александар Симовић и фоторепортер Момир Стокућа убијени су 1999. године, а радник РТВ Приштина Миле Буљевић је нестао исте године. Међу несталим новинарима је и Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, који је нестао  2000. године.

Убијени су и новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005). Ниједна отмица и убиство новинара и медијских радника на Косову и Метохији није расветљено.

 

Преузето: uns.org.rs