Briselski dijalog iz novinarskog ugla

Najveći problem novinara koji rade na Kosovu, jeste netransparentnost briselskih razgovora, kao i sprovođenje dogovrenog, smatra većina novinara, učesnika radionice, koja je ovog vikenda održana u Draču u Albaniji.

Radionica na temu „Briselski dijalog iz novinarskog ugla“, u organizaciji Kosovske fondacije za otvoreno društvo iz Prištine, a u okviru programa „Škola evropskih integracija“ okupila je tridesetak novinara sa Kosova koji izveštavaju na srpskom i romskom jeziku.

Dugogodišnji dopisnik „Koha Ditore“ i „Jutarnjeg lista“ iz Zagreba, Augustin Paljokaj, govorio je o organizaciji administracije Evropske unije, ali i detaljno pojasnio koje su konkretne nadležnosti pojedinih agencija unutar nje. Paljokaj je rekao da novinari često upotrebljavaju termin „poručuju iz Brisela“, ne znajući tačno ko je šta rekao i u čije ime, ali je objasnio da i izveštači iz sedišta EU imaju problema da dobiju pravu informaciju o rezultatima dijaloga.

„Mi uslikamo delegacije sa Kosova i iz Srbije, vidimo ih kako su ušli u salu za sastanke i pitamo portparola Evropske unije, da li su delegacije došle i da li su počeli pregovori. Tada dobijamo odgovor: „Ne možemo još uvek to da vam potvrdimo“, jedan je od primera koje navodi Paljokaj.

Dejan Anastasijević, novinar beogradskog „Vremena“ i dopisnik za više svetskih medijskih kuća, govoreći o terminologiji koja se koristi prilikom izveštavanje o briselskim pregovorima, posebno se osvrnuo na termin „konstruktivna nejasnoća“. Anastasijević ističe da su taj termin uveli čelnici Evropske unije, kako bi svaka strana u pregovorima imala „dobru priču za svoje građane“.

„Čak imamo i različite prevode, koji se svesno dozvoljavaju od strane Evropske unije, čije članice žele da pokažu javnosti da se u Briselu dešavaju krupne stvari“, napomenuo je Anastasijević.

20160604_101811

Učesnici radionice, novinari koji izveštavaju na srpskom i romskom jeziku, smatraju da su ovakve radionice, korisno i iskustvo više za njih.

„ Posebno je zadovoljstvo slušati predavanja i biti sa novinarima koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu i izveštavanju iz najviših evropskih i svetskih centara“, kaže Živko Biševac, novinar Radio Kolašina iz Zubinog Potoka.

„Zanimljivo je razgovarati o Briselskom sporazumu sa kolegama koji izveštavaju sa mesta gde se odvijaju razgovori. Očigledno je da delimo iste probleme tokom izveštavanja, a to su netransparentnosti dijaloga i dvostruko tumačenje postignutih dogovora“, stav je Sanje Sovrlić, novinarke RTV Mir iz Leposavića.

„Srpski novinari sa Kosova nemaju puno prilika da sagledaju kako dijalog Između Beograda i Prištine izgleda iz briselskog ugla. Ovo je izuzetna prilika da sa kolegama Augustinom Paljokajem i Dejanom Anastasijevićem razmenimo iskustava i mišljenja oko ovog procesa“, ocenjuje Darko Dimitrijević, novinar Radio Goraždevca.

logo1KFOS_329624_357057

Kosovska fondacija za otvoreno društvo je ovom radionicom želela da novinarima pruži šansu da nauče više od onoga što se nudi u Školi evropskih integracija, u okviru redovnog programa, kaže Ljuan Šlaku, direktor fondacije.

„Nakon što smo krenuli sa Školom evropskih integracija, ocenili smo da je daleko bolje raditi sa malo profesionalnijim grupama koje imaju određene interese. Počeli smo sa novinarima i pozvali sve televizije i ostale medije na Kosovu kao i dva, ja mislim, izvrsna poznavaoca „briselskih prilika“ i regionalnih odnosa, Augustina Paljokaja i Dejana Anastasijevića“, kaže Šlaku. On je ocenio da je napravljen dobar izbor i teme i učesnika, jer se novinari nalaze pred velikim izazovom koji se odnosi na razvojni deo politika svih u regionu, a posebno, kako je rekao Šlaku, na Kosovu i u Srbiji.

A.Ć.