Vesti Online: Видовдан на Косову нема ко да слави

Срби данас обележавају Видовдан, 627. годишњицу боја на Косову, помен на страдање Срба и кнеза Лазара у бици против турске војске на Косову Пољу 1389. године. Видовдан ће бити обележен низом манифестација, али централни догађај је, као и сваке године, јутарња литургија у манастиру Грачаница и парастос јунацима на Газиместану.

И овај Видовдан Срби који живе на Косову и Метохији дочекују са истим проблемима: крхком безбедношћу, лошом економском ситуацијом и бесперспективношћу. Све то је довело да до тога да се у протеклих годину дана са КиМ одселио знатан број Срба, те да се по мишљењу многих „никад мање“ није задржало на кућном прагу.
Један од оних који је остао је отац Дарко Маринковић, свештеник цркве Светог Николе у Приштини. Он, његова супруга и двоје малишана су једина српска млада породица у том граду и свакодневно се сусрећу са многим проблемима.

Народ само жели да оде

– Будућност Срба на КиМ ме узнемирава јер је све више оних који желе да оду одавде. Са пуним рачуном новца или без игде ичега, народ само жели да се склони одавде. Народ ми каже – попе, сви нас заборавише. Дођу само када треба да се гласа, почну да асфалтирају улицу и оставе на пола. То је баналан пример обичног човека са села коме треба само мало асфалта и канализације до куће и ни то не може да му се учини ако не гласа како му је наложено – каже отац Дарко Маринковић, парох приштинске цркве.
– Сама помисао да неко живи у граду где је некада било више од 40.000 Срба, а данас живи нас 20-ак, није баш сасвим једноставна. Али, с друге стране, нама је изузетно драго што можемо овде да будемо, не само у време прослављања нашег највећег националног празника, него сваки дан. Видовдан у Приштини изгледа сасвим мирно јер нема више ко да га прослави – каже за „Вести“ отац Дарко.
Централна прослава је Видовдана у Грачаници, која је „центар духовних и културних дешавања“.
– Тамо ћу и ја отићи да дочекамо нашег патријарха и владике. У Приштини ће тог дана остати наше породице, којима није свеједно да тај дан седе саме, али су се некако саживеле са тим страхом и могућим провокацијама. Навикли су – истиче он.
Оцу Дарку Маринковићу је ово седми Видовдан који обележава на Косову и Метохији.
– Видовдан је за нас Србе највећи национални, духовни празник. Срби нису изгубили битку на Косову, Срби нису луд народ да славе поразе. Славимо победу, јер у то време нико није успео да заустави турску империју и турског султана који је освојио је готово целу Азију и кренуо на Европу. То је успела једна мала православна држава која је била растрзана свађама великаша после смрти цара Душана. Супротставила се Турцима и определила се за царство небеско – појашњава наш саговорник.

590689_062802c6_f
Фото: А. Чукић

Бог помаже само добрима

– Сваке године ми живимо и очекујемо да ће нам овај Видовдан донети нешто боље, да ћемо макар бити јединствени. Да не вичемо пароле председнику државе и принцу, да не вређамо премијера. Понекад сам огорчен и на власт, на политичаре и појединце који вређају и вређају. Патријарх Павле је рекао: да смо ми добри, Бог нам не би узео Косово. А када будемо добри, оно ће нам се само вратити. То довољно говорио о нама – примећује отац Дарко.
У разговору за „Вести“ он примећује да осим што све више људи одлази са КиМ, све их се мање враћа и долази о празнику на Газиместан:
– Све нас је мање овде. Не само нас који живимо, већ и оних који се сете Видовдана. Из године у годину све је мање људи – жали се отац Дарко.
Безбедност, појашњава, јесте проблем, али да се плаши да је тај проблем можда само и „параван за отуђене људе, који не могу или не желе да долазе“.
– Осим тога што су отуђени, многи су и испраних мозгова. Политика се тако спроводи овде на терену, а тако и у централној Србији да народ систематски временом отупи од свега. Не знам да ли се игде више говори Косово је Србија? На жалост, више се то изговара у Чешкој, Пољској и Словачкој, него у Београду и самом Косову где Срби живе – подвлачи он.
Отац Дарко појашњава да су Срби на КиМ свој живот свели на пуку егзистенцију, на обезбеђивање новчаних средстава или некретнина у Србији.
– То је на жалост тако. Нашли смо се у времену да се прилагодимо да имамо какав такав живот или да нас нема уопште – упозорава отац Дарко.

Јелена Л. Петковић