Српски језик забрањен у Народној библиотеци у Приштини?!

Народна библиотека у Приштини, одакле су Срби и књиге на српском језику, протерани још 1999. године, не престаје да буде место прогона и за ово мало Срба и за српски језик, који је, успут буди речено, службени језик на Косову.

Данас је у тој библиотеци, у коју одавно није крочила српска нога, одржана церемонија потписивања Меморандума о студентској размени, између Амбасаде Сједињених Америчких Држава и Министарства образовања, науке и културе Косова. Сви су били ту, и амерички амбасадор Грег Делави, и косовски премијер Иса Мустафа, његов заменик Хајредин Кући, министар Арсим Бајрами и, како би се рекло дипломатским језиком, бројне званице и јавне личности.

Српски језик забрањен у Народној библиотеци у Приштини?!

Фулбрајт програмом је предвиђена размена 80 студената између Косова и САД-а, није било обухваћених студената Срба, али је зато догађај желела да пропрати тв екипа Медија центра, сниматељ и моја маленкост. Чим смо стигли, нашем искусном новинарском оку није могло да промакне да опреме за симултани превод нема. Обратили смо се људима из Министарства образовања који су нам рекли да се само преводи са албанског на енглески. Запослени из Амбасаде САД-а, које смо такође питали за превод, били су мало збуњени, али они нису организатори, па и не сносе кривицу, ваљда.

На почетку церемоније, пре говора председника Скупштине Косова која је изгласала Устав у коме пише да је српски службени језик на овој територији, гласно сам негодовала, тражећи превод на тај други службени језик. Неколико секунди је настао тајац. Ма ко се то усудио да тражи српски језик усред Приштине?! Онда је председник највећег законодавног косовског тела, Кадри Весељи наставио свој говор. Сви су се само благо осмехнули.

Српски језик забрањен у Народној библиотеци у Приштини?!

Не бих да тумачим осмех, али то што нема превода на српски језик и што косовске институције и представници већинског народа у њима по хиљадити пута не поштују Закон о употреби језика то је за жаљење. Желим само да позовем моје колеге новинаре који извештавају на српском да подигну свој глас, да траже своја права, а представнике Срба у косовским институцијама да им та права омогуће. Наравно, позивам и колеге који извештавају на албанском да буду солидарни са својим колегама. И шта смо могли? Напустили смо церемонију, изашли невољно из зграде библиотеке.

И тако, протераше нас из библиотеке у Приштини поново, као и 1999. године.

А.Ћ.