ИНРЕРВЈУ: Владета Костић – „Грачаница бележи прилив, а не одлив становништва. Ово више није место одакле у свет одлазе само лоше вести“.

Званични податак је да Грачаница има 10. 600 становника. Према статистици о броју пореских обвезника, социјалних давања, о броју ђака у школама процењено је да на територији општине има између 22. и 25. 000 становника. На основу општинских интерних података, 85% станивништва општине Грачаница чине Срби, док преосталих 15% чине ромска, албанска и остале заједнице. Ове незваничне податке је за Грачаница онлајн изнео први човек Општине Грачаница, Владета Костић. У интервјуу за наш портал, Костић објашњава зашто локална власт захтева ванредни попис становништва и какав је развојни план ове локалне самоуправе. О незаконитом претварању пољопривреног земљишта у грађевинско, коначну реч препушта судским органима и надлежним инстутуцијама. „Оцену нашег рада или нерада даће грађани већ следеће године на изборима“, рекао је Костић који се нада да ће, ако не у његовом, онда у нечијем следећем мандату, Грачаница добити прву фабрику и нова радна места за младе. 

Неуспео и половичан попис, вратио нам се као бумеранг кроз упола мањи буџет

Грачаница онлајн: Зашто се залажете за ванредни попис становништва и колике су штете у еврима због тога што су Срби бојкотовали попис 2011.године?

Владета Костић:  Дакле, то су званични и незванични подаци. Управо то је разлог зашто је општина Грачаница тражила анекс за ванредни попис, с обзиром да 2011.године, овде је попис, по нашем мишљењу неуспео и половично урађен. То су негативни ефекти, односно то нам се као бумеранг вратило кроз упола мањи буџет. Рећи ћу вам да се 89% буџета кодира, односно, добија се из министартсва и владе управо у односу на број становника. Ако сами упоредите званучне и незваничне податке, односно реално стање на терену са званичним подацима у буџету, онда ћете доћи до податка да би буџет општине Грачаница требало да буде, скоро па упола већи, од овог који тренутно имамо.

Истражни органи и овлашћене институције даће завршну реч око злоупотреба са трговином земљишта

Грачаница онлајн: Видели смо да су почела разна хапшења Албанаца и Срба, због продаје земље на територији општине. Реците, да ли је процес претварања пољоприбредног у грађевинско землиште, до сада био у складу са законом и ако није, да и је неко одговарао због тога? Какве ће правне последице сносити лица која су се бавила таквим радњама и каве ће последице сносити сами грађани?

Владета Костић: Знате, ја могу да причам само о периоду, од када имам мандат да представљам грађане у овој локалној самоуправи и ми смо се држали развојног плана, с обзиром на то да је он усвојен на Скупштини 2014. године. Дакле, то је документ који одређује где је могуће шта градити. За све што није у складу са развојним планом, мора да постоји одлука локалне Скупштине. Одборници Грачанице треба да дају сагласност да се одређена парцела претвори из пољопривредног у грађевинско земљиште. Ми смо се у одлукама, које је доносила локална Скупштина, држали принципа, у смеру са привредним развојем, дакле, одобравали смо оне одлуке које се тичу привредних објеката, гледали смо да те парцеле не буду много удаљене или да се наслањају на постојећу бизнис зону, која је предвиђена развојним планом. Период од формирања општине или пре формирања општине, с обзиром на чињеницу да је општина настала од територија општина Приштина, Липљан и Косово поље, апсолутно не бих комнтарисао. Треба да знате да постоје одређене истраге које се воде по том питању и ја једноставно, својим изјавама не бих желео да угрозим истрагу, нити је мој посао то, нити сам ја плаћен да се тиме бавим. Нека истражни органи и институције које су задужене за то, дају крајњу реч, па ће и поступци који буду касније спроведени, бити у складу са тиме. А у наредном периоду ће се и Општина тако понашати.

Земљу продају они који већ одавно нису овде. Грачаница бележи прилив, а не одлив становништва.

Грачаница онлајн: Да ли се бојите да би Грачаница, као општина са српском већином, управо због овога о чему смо сада причали, због те продаје земље, али и због узурпације која постоји, могла да постане општина у којој су Срби у мањини и какве би евентуалне последице то могло да има по општину, али и шире?

Владета Костић: Незванично, ми смо правили једну анализу управо око овог проблема, који је по мом мишљењу и највећи проблем у општини Грачаница, али нама становништво, генерално, не одлази. Ми на основу података из наших предшколских установа, основних и средњих школа, имамо око 4.800 деце. Дакле, то је популација млађа од 18 година. Ако узмете податак да имамо између 22.000 и 25.000 становника, онда можемо рећи да нам је скоро петина становништва млађа од 18 година и то је нешто што охрабрује. Знате, највећи број купопродајних уговора који се склопи у општини, а односе се на продају и куповину земљишта, јесу купопродајни уговори са онима који уопште не живе на својим имањима. Значи, они негде из Смедерева, Београда, Новог Сада, Крагујевца или из неког другого места овласте адвоката или лично дођу и продају своја огњишта, односно своја имања. Људи који овде живе, у много мањем броју продају своју земљу, односно своје куће, а и они који то раде, то су претежно породице које нису економски угрожене, већ финансијски стоје веома добро, можда стоје и најбоље у односу на већи број становника. Ја стварно не знам разлог продаје код тих и таквих случајева, осим да то лично окарактеришем као хир или као жељу за још већим увећањем иметка. С обзиром на то да су рубна села најугроженија по том питању, зато уназад две године покушавамо да велики број капиталних иинвестиција, односно инфраструктурних пројеката, фокусирамо управо у тим селима, не бисмо ли прво, са том базном инфраструктуром успели да подигнемо ниво квалитета живота. Свакако да ћемо се и у области социјалног становања фокусирати и пребацити одређени број објеката, које ће општина градити у тим рубним селима. Постоји велика тенденција да људи продају своја имања, на пример у Сувом Долу, Лепини, Радеву и тако даље, а да онда са тим парама купе плац у Грачаници или Лапљем Селу, не би ли били ближе Грачаници, вероватно зато што је и путна и сва остала инфрструктура у тим селима деценијама била запостављена. Дакле, порадићемо на томе и то је оно што општина може да пружи грађанима. Какав ће ефекат бити и да ли ће тај тренд да стане или да крене у другом правцу, то ће нам рећи период, односно године које су пред нама.

Грачаница онлајн: Када смо већ код продаје земље, не можемо да мимоиђемо Чаглавицу, у којој се већ променила етничка структура и у којој се земља продавала и за више од 50 000 евра по ару. Да ли имате неки податак колико је земље продато у општини Грачаница, од 1999. године до данас и да ли је некада неко проценио колико је коштала та трговина?

Владета Костић: То је велики посао, који захтева време и то је озбиљан податак да бих ја паушално изашао пред јавност са неким подацима, али то да је ар земље у Чаглавици коштао и до 50 000 евра, то је тачно. Шта су људи урадили са тим парама, то је питање за њих, а не за мене и за нас у локалној самоуправи. Управо вам то говори да је општина, рецимо, макар што се Чаглавице тиче, била или је немоћна, ако неко дође и понуди за ар земље 50. 000 евра, што је апсолутно нереална цифра. Дакле, чак и ако желите да извршите експропријацију земљишта, о коме ви причате, процене министарства ће бити много мање у односу на износе које нуде комшије Албанци за землу у Чаглавици. То је однос према свом огњишту, односно према имањима самих грађана Чаглавице и апсолутно, та питања, која сте ви мени поставили су усмерена ка њима, а не ка мени.

Грачаница онлајн: Можемо ли онда да очеујемо од локалне самоуправе, односно од одређених Одељења, која су задужена за социјлана давања, за доделу станова, грађовинског материјала и не знам какву све не помоћ, да раде добру и реалну процену и да исти ти људи који су узели милионе, не могу да буду у реду са људима који нису ништа продали, који живе овде или у Новом Брду или Клини, на пример? Шта општина чини на том плану? Хоће ли се икада направити реална социјална карта и хоће ли се икада јавно рећи ко заслужује неку врсту помоћи, а ко је не заслужује? Сложићете се са мном да је до сада било свакавих ситуација и нереалних подела помоћи, субвенција, кућа и станова.

Владета Костић: Постоје случајеви да на банковним рачунима неки људи имају и по неколико стотина хиљада евра, а да се овде појављују као социјални случајеви, или са захтевом за доделу стана за социјално угрожена лица или једнократне помоћи и тако даље. Али тим и таквим случајевима, на образ. Посао око израде социјалне карте, коју ради општина Грачаница, траје већ годину дана. Социјлана карта је већ при крају и ми ћемо рангирати лица високог, средњег и ниског приоритета. Одређене апликације, односно грађани који су на тој социјалној карти, било становања или пружања неке друге врсте помоћи. Коначна социјална карта ће пре објављивања проћи скупштинску процедуру. Дакле, ми желимо да транспарентно одрадимо посао, да са тим упознамо и јавност и одборнике. Да је наша идеја и намера другачија, то свакако не би ишло у скупштинску процедуру, нити јавни позив, нити би смо о томе причали овако јавно и отворено пред новинарима. Нека јавност да оцену да ли ће та социјална карта у великом проценту или максимално бити реална и поштено урађена. Наравно, увек постоје пропусти који могу да се десе, али смо оставили простор да можемо унутар социјалне карте да радимо корекције, уколико искрсну неке непредвиђене ситуације. Дакле, говорим о томе да је неко данас социјални случај и да он на социјалној карти прође, а да у неком наредном периоду или пре него буде реализован његов захтев по социјалној карти, изврши неку трансакцију, било око куће, имовине или тако даље. У том случају такав појединац престаје да буде социјални случај, јер више није сирориња, ако тако могу да кажем, већ на рачуну има одређену суму новца и тај ће бити склоњен са листе. Зато се и зове социјлна карта становања, јер пре свега, ми желимо да област становања и тих породица које су, не својом вољом, постали становници ових простора и општине Грачаница, да буду социјално збринути, али изнад свега, покушавамо да се фокусирамо на оне породице које имају вољу да овде остану и да живе, а не на оне које су једном ногом у Грачаници, а једном ногом у неком другом граду.

Владета Костић

О нашем раду или нераду грађани ће сами одлучити већ следеће године

Грачаница онлајн: Видиљиве су спољашње промене у општини Грачаница, која је сада Србима замена за Приштину, али општинска администрација сигурно има бројне проблеме. Који су највећи проблеми у општини на чијем сте челу?

Владета Костић: Први проблем је упола мањи буџет, као што сам вам рекао. Ми покушавамо да са оним средствима, која имамо, а из године у годину, та средства су све мања, дакле, управо у оном оперативном делу буџета, што се тиче роба и услуга, преко којих ми одржавамо и комуналну хигијену и субвенција, преко којих ми подижемо и културу у самој општини, преко којих покушавамо да нешто направимо у области спорта, омладине и тако даље. Управо ово што сам вам набројао јесу и највеће позитивне промене које могу да се примете и због којих смо свакаоо сви радосни. Грачаница више није место одакле иду само лоше вести и нисмо ми сада познати само по инцидентима или нечему што се лоше дешава. Дакле, Грачаница је сада позната и по фестивалима, филмским и другим, по културним дешавањима. Грачаница је позната и по новим споменицима који нам враћају идентитет, Грачаница има и нове дане општине, који су медијски и нашироко пропраћени, а о свим нашим осталим резултатима, раду или нераду, веома брзо ће грађани имати прилике да се изјасне и они су највећи оцењивачи нашег рада и већ следеће године ћемо добити оцену да ли смо ми добро радили у протеклом мандату или нисмо.

Грачаница онлајн: Колико сте ви, као човек који је годинама радио са младима, задовољни тиме колико се данас улаже у младе. Шта општина ради како би нам млади опстали овде, како би кренули правим путем и како би се отварала радна места за них?
Владета Костић: Улагање у младе људе треба да крене од предшколских установа. Оно што јесте до локалне самоуправе, јесте да се створе што бољи услови. Ми ту улажемо и улагаћемо у наредном периоду. На ономе, што је можда чак и битније, за рад са младим људима су најодговорнији њихови васпитачи, родитељи и сви они који утичу на формирање личности једне младе особе. Након завршетка среднеј школе, јасно је да не може свако из једне генерације да заврши високе школе и да буде на руководоћем местима, али је такође јасно и да не могу сви да буду на административном буџету општинске или неке друге институције. Мој највећи страх јесте да ли ће млади који траже посао хтети да раде у производним погонима, за које је већ видљиво да ће у неком наредном периоду бити отворени и на овим нашим просторима. У тој области интензивно раде и две привредне коморе, и Косова и Србије. И ја сам, игром случаја, био учесник неколико таквих састанака и сасвим сам сигуран да, можда не у мом мандату, али већ у неком следећем периоду, нићи ће прва фабрика која ће тражити радну снагу. Ја кажем да код мене постоји страх да ли ће наша омладина, дакле омладина српске националности, желети да ради у тим погонима. Да ли ће или неће и како ће бити, видећемо када се први такав погон отвори. Ми интензивно покушавамо да комуницирамо, чак и са фабрикама које постоје у нашој бизнис зони, чија имена не бих изговарао због саме рекламе. Имаћемо у наредном периоду, можда пар десетина радних места, која нису административна, већ су то места у самим погонима. Понудићемо становницима наше општине и нашој заједници, а одна ћемо и видети какав ће одзив да бити. То ће управо бити индикатор да ли млади људи не бирају посао, као што се то каже, с обзиром на чињеницу да је економска ситуација генерално на целом Коосву, веома лоша, ако не и најгора у региону.

Анђелка Ћуп