INRERVJU: Vladeta Kostić – „Gračanica beleži priliv, a ne odliv stanovništva. Ovo više nije mesto odakle u svet odlaze samo loše vesti“.

Zvanični podatak je da Gračanica ima 10. 600 stanovnika. Prema statistici o broju poreskih obveznika, socijalnih davanja, o broju đaka u školama procenjeno je da na teritoriji opštine ima između 22. i 25. 000 stanovnika. Na osnovu opštinskih internih podataka, 85% stanivništva opštine Gračanica čine Srbi, dok preostalih 15% čine romska, albanska i ostale zajednice. Ove nezvanične podatke je za Gračanica onlajn izneo prvi čovek Opštine Gračanica, Vladeta Kostić. U intervjuu za naš portal, Kostić objašnjava zašto lokalna vlast zahteva vanredni popis stanovništva i kakav je razvojni plan ove lokalne samouprave. O nezakonitom pretvaranju poljoprivrenog zemljišta u građevinsko, konačnu reč prepušta sudskim organima i nadležnim instutucijama. „Ocenu našeg rada ili nerada daće građani već sledeće godine na izborima“, rekao je Kostić koji se nada da će, ako ne u njegovom, onda u nečijem sledećem mandatu, Gračanica dobiti prvu fabriku i nova radna mesta za mlade. 

Neuspeo i polovičan popis, vratio nam se kao bumerang kroz upola manji budžet

Gračanica onlajn: Zašto se zalažete za vanredni popis stanovništva i kolike su štete u evrima zbog toga što su Srbi bojkotovali popis 2011.godine?

Vladeta Kostić:  Dakle, to su zvanični i nezvanični podaci. Upravo to je razlog zašto je opština Gračanica tražila aneks za vanredni popis, s obzirom da 2011.godine, ovde je popis, po našem mišljenju neuspeo i polovično urađen. To su negativni efekti, odnosno to nam se kao bumerang vratilo kroz upola manji budžet. Reći ću vam da se 89% budžeta kodira, odnosno, dobija se iz ministartsva i vlade upravo u odnosu na broj stanovnika. Ako sami uporedite zvanučne i nezvanične podatke, odnosno realno stanje na terenu sa zvaničnim podacima u budžetu, onda ćete doći do podatka da bi budžet opštine Gračanica trebalo da bude, skoro pa upola veći, od ovog koji trenutno imamo.

Istražni organi i ovlašćene institucije daće završnu reč oko zloupotreba sa trgovinom zemljišta

Gračanica onlajn: Videli smo da su počela razna hapšenja Albanaca i Srba, zbog prodaje zemlje na teritoriji opštine. Recite, da li je proces pretvaranja poljopribrednog u građevinsko zemlište, do sada bio u skladu sa zakonom i ako nije, da i je neko odgovarao zbog toga? Kakve će pravne posledice snositi lica koja su se bavila takvim radnjama i kave će posledice snositi sami građani?

Vladeta Kostić: Znate, ja mogu da pričam samo o periodu, od kada imam mandat da predstavljam građane u ovoj lokalnoj samoupravi i mi smo se držali razvojnog plana, s obzirom na to da je on usvojen na Skupštini 2014. godine. Dakle, to je dokument koji određuje gde je moguće šta graditi. Za sve što nije u skladu sa razvojnim planom, mora da postoji odluka lokalne Skupštine. Odbornici Gračanice treba da daju saglasnost da se određena parcela pretvori iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Mi smo se u odlukama, koje je donosila lokalna Skupština, držali principa, u smeru sa privrednim razvojem, dakle, odobravali smo one odluke koje se tiču privrednih objekata, gledali smo da te parcele ne budu mnogo udaljene ili da se naslanjaju na postojeću biznis zonu, koja je predviđena razvojnim planom. Period od formiranja opštine ili pre formiranja opštine, s obzirom na činjenicu da je opština nastala od teritorija opština Priština, Lipljan i Kosovo polje, apsolutno ne bih komntarisao. Treba da znate da postoje određene istrage koje se vode po tom pitanju i ja jednostavno, svojim izjavama ne bih želeo da ugrozim istragu, niti je moj posao to, niti sam ja plaćen da se time bavim. Neka istražni organi i institucije koje su zadužene za to, daju krajnju reč, pa će i postupci koji budu kasnije sprovedeni, biti u skladu sa time. A u narednom periodu će se i Opština tako ponašati.

Zemlju prodaju oni koji već odavno nisu ovde. Gračanica beleži priliv, a ne odliv stanovništva.

Gračanica onlajn: Da li se bojite da bi Gračanica, kao opština sa srpskom većinom, upravo zbog ovoga o čemu smo sada pričali, zbog te prodaje zemlje, ali i zbog uzurpacije koja postoji, mogla da postane opština u kojoj su Srbi u manjini i kakve bi eventualne posledice to moglo da ima po opštinu, ali i šire?

Vladeta Kostić: Nezvanično, mi smo pravili jednu analizu upravo oko ovog problema, koji je po mom mišljenju i najveći problem u opštini Gračanica, ali nama stanovništvo, generalno, ne odlazi. Mi na osnovu podataka iz naših predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, imamo oko 4.800 dece. Dakle, to je populacija mlađa od 18 godina. Ako uzmete podatak da imamo između 22.000 i 25.000 stanovnika, onda možemo reći da nam je skoro petina stanovništva mlađa od 18 godina i to je nešto što ohrabruje. Znate, najveći broj kupoprodajnih ugovora koji se sklopi u opštini, a odnose se na prodaju i kupovinu zemljišta, jesu kupoprodajni ugovori sa onima koji uopšte ne žive na svojim imanjima. Znači, oni negde iz Smedereva, Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili iz nekog drugogo mesta ovlaste advokata ili lično dođu i prodaju svoja ognjišta, odnosno svoja imanja. Ljudi koji ovde žive, u mnogo manjem broju prodaju svoju zemlju, odnosno svoje kuće, a i oni koji to rade, to su pretežno porodice koje nisu ekonomski ugrožene, već finansijski stoje veoma dobro, možda stoje i najbolje u odnosu na veći broj stanovnika. Ja stvarno ne znam razlog prodaje kod tih i takvih slučajeva, osim da to lično okarakterišem kao hir ili kao želju za još većim uvećanjem imetka. S obzirom na to da su rubna sela najugroženija po tom pitanju, zato unazad dve godine pokušavamo da veliki broj kapitalnih iinvesticija, odnosno infrastrukturnih projekata, fokusiramo upravo u tim selima, ne bismo li prvo, sa tom baznom infrastrukturom uspeli da podignemo nivo kvaliteta života. Svakako da ćemo se i u oblasti socijalnog stanovanja fokusirati i prebaciti određeni broj objekata, koje će opština graditi u tim rubnim selima. Postoji velika tendencija da ljudi prodaju svoja imanja, na primer u Suvom Dolu, Lepini, Radevu i tako dalje, a da onda sa tim parama kupe plac u Gračanici ili Lapljem Selu, ne bi li bili bliže Gračanici, verovatno zato što je i putna i sva ostala infrstruktura u tim selima decenijama bila zapostavljena. Dakle, poradićemo na tome i to je ono što opština može da pruži građanima. Kakav će efekat biti i da li će taj trend da stane ili da krene u drugom pravcu, to će nam reći period, odnosno godine koje su pred nama.

Gračanica onlajn: Kada smo već kod prodaje zemlje, ne možemo da mimoiđemo Čaglavicu, u kojoj se već promenila etnička struktura i u kojoj se zemlja prodavala i za više od 50 000 evra po aru. Da li imate neki podatak koliko je zemlje prodato u opštini Gračanica, od 1999. godine do danas i da li je nekada neko procenio koliko je koštala ta trgovina?

Vladeta Kostić: To je veliki posao, koji zahteva vreme i to je ozbiljan podatak da bih ja paušalno izašao pred javnost sa nekim podacima, ali to da je ar zemlje u Čaglavici koštao i do 50 000 evra, to je tačno. Šta su ljudi uradili sa tim parama, to je pitanje za njih, a ne za mene i za nas u lokalnoj samoupravi. Upravo vam to govori da je opština, recimo, makar što se Čaglavice tiče, bila ili je nemoćna, ako neko dođe i ponudi za ar zemlje 50. 000 evra, što je apsolutno nerealna cifra. Dakle, čak i ako želite da izvršite eksproprijaciju zemljišta, o kome vi pričate, procene ministarstva će biti mnogo manje u odnosu na iznose koje nude komšije Albanci za zemlu u Čaglavici. To je odnos prema svom ognjištu, odnosno prema imanjima samih građana Čaglavice i apsolutno, ta pitanja, koja ste vi meni postavili su usmerena ka njima, a ne ka meni.

Gračanica onlajn: Možemo li onda da očeujemo od lokalne samouprave, odnosno od određenih Odeljenja, koja su zadužena za socijlana davanja, za dodelu stanova, građovinskog materijala i ne znam kakvu sve ne pomoć, da rade dobru i realnu procenu i da isti ti ljudi koji su uzeli milione, ne mogu da budu u redu sa ljudima koji nisu ništa prodali, koji žive ovde ili u Novom Brdu ili Klini, na primer? Šta opština čini na tom planu? Hoće li se ikada napraviti realna socijalna karta i hoće li se ikada javno reći ko zaslužuje neku vrstu pomoći, a ko je ne zaslužuje? Složićete se sa mnom da je do sada bilo svakavih situacija i nerealnih podela pomoći, subvencija, kuća i stanova.

Vladeta Kostić: Postoje slučajevi da na bankovnim računima neki ljudi imaju i po nekoliko stotina hiljada evra, a da se ovde pojavljuju kao socijalni slučajevi, ili sa zahtevom za dodelu stana za socijalno ugrožena lica ili jednokratne pomoći i tako dalje. Ali tim i takvim slučajevima, na obraz. Posao oko izrade socijalne karte, koju radi opština Gračanica, traje već godinu dana. Socijlana karta je već pri kraju i mi ćemo rangirati lica visokog, srednjeg i niskog prioriteta. Određene aplikacije, odnosno građani koji su na toj socijalnoj karti, bilo stanovanja ili pružanja neke druge vrste pomoći. Konačna socijalna karta će pre objavljivanja proći skupštinsku proceduru. Dakle, mi želimo da transparentno odradimo posao, da sa tim upoznamo i javnost i odbornike. Da je naša ideja i namera drugačija, to svakako ne bi išlo u skupštinsku proceduru, niti javni poziv, niti bi smo o tome pričali ovako javno i otvoreno pred novinarima. Neka javnost da ocenu da li će ta socijalna karta u velikom procentu ili maksimalno biti realna i pošteno urađena. Naravno, uvek postoje propusti koji mogu da se dese, ali smo ostavili prostor da možemo unutar socijalne karte da radimo korekcije, ukoliko iskrsnu neke nepredviđene situacije. Dakle, govorim o tome da je neko danas socijalni slučaj i da on na socijalnoj karti prođe, a da u nekom narednom periodu ili pre nego bude realizovan njegov zahtev po socijalnoj karti, izvrši neku transakciju, bilo oko kuće, imovine ili tako dalje. U tom slučaju takav pojedinac prestaje da bude socijalni slučaj, jer više nije sirorinja, ako tako mogu da kažem, već na računu ima određenu sumu novca i taj će biti sklonjen sa liste. Zato se i zove socijlna karta stanovanja, jer pre svega, mi želimo da oblast stanovanja i tih porodica koje su, ne svojom voljom, postali stanovnici ovih prostora i opštine Gračanica, da budu socijalno zbrinuti, ali iznad svega, pokušavamo da se fokusiramo na one porodice koje imaju volju da ovde ostanu i da žive, a ne na one koje su jednom nogom u Gračanici, a jednom nogom u nekom drugom gradu.

Vladeta Kostić

O našem radu ili neradu građani će sami odlučiti već sledeće godine

Gračanica onlajn: Vidiljive su spoljašnje promene u opštini Gračanica, koja je sada Srbima zamena za Prištinu, ali opštinska administracija sigurno ima brojne probleme. Koji su najveći problemi u opštini na čijem ste čelu?

Vladeta Kostić: Prvi problem je upola manji budžet, kao što sam vam rekao. Mi pokušavamo da sa onim sredstvima, koja imamo, a iz godine u godinu, ta sredstva su sve manja, dakle, upravo u onom operativnom delu budžeta, što se tiče roba i usluga, preko kojih mi održavamo i komunalnu higijenu i subvencija, preko kojih mi podižemo i kulturu u samoj opštini, preko kojih pokušavamo da nešto napravimo u oblasti sporta, omladine i tako dalje. Upravo ovo što sam vam nabrojao jesu i najveće pozitivne promene koje mogu da se primete i zbog kojih smo svakaoo svi radosni. Gračanica više nije mesto odakle idu samo loše vesti i nismo mi sada poznati samo po incidentima ili nečemu što se loše dešava. Dakle, Gračanica je sada poznata i po festivalima, filmskim i drugim, po kulturnim dešavanjima. Gračanica je poznata i po novim spomenicima koji nam vraćaju identitet, Gračanica ima i nove dane opštine, koji su medijski i naširoko propraćeni, a o svim našim ostalim rezultatima, radu ili neradu, veoma brzo će građani imati prilike da se izjasne i oni su najveći ocenjivači našeg rada i već sledeće godine ćemo dobiti ocenu da li smo mi dobro radili u proteklom mandatu ili nismo.

Gračanica onlajn: Koliko ste vi, kao čovek koji je godinama radio sa mladima, zadovoljni time koliko se danas ulaže u mlade. Šta opština radi kako bi nam mladi opstali ovde, kako bi krenuli pravim putem i kako bi se otvarala radna mesta za nih?
Vladeta Kostić: Ulaganje u mlade ljude treba da krene od predškolskih ustanova. Ono što jeste do lokalne samouprave, jeste da se stvore što bolji uslovi. Mi tu ulažemo i ulagaćemo u narednom periodu. Na onome, što je možda čak i bitnije, za rad sa mladim ljudima su najodgovorniji njihovi vaspitači, roditelji i svi oni koji utiču na formiranje ličnosti jedne mlade osobe. Nakon završetka srednej škole, jasno je da ne može svako iz jedne generacije da završi visoke škole i da bude na rukovodoćem mestima, ali je takođe jasno i da ne mogu svi da budu na administrativnom budžetu opštinske ili neke druge institucije. Moj najveći strah jeste da li će mladi koji traže posao hteti da rade u proizvodnim pogonima, za koje je već vidljivo da će u nekom narednom periodu biti otvoreni i na ovim našim prostorima. U toj oblasti intenzivno rade i dve privredne komore, i Kosova i Srbije. I ja sam, igrom slučaja, bio učesnik nekoliko takvih sastanaka i sasvim sam siguran da, možda ne u mom mandatu, ali već u nekom sledećem periodu, nići će prva fabrika koja će tražiti radnu snagu. Ja kažem da kod mene postoji strah da li će naša omladina, dakle omladina srpske nacionalnosti, želeti da radi u tim pogonima. Da li će ili neće i kako će biti, videćemo kada se prvi takav pogon otvori. Mi intenzivno pokušavamo da komuniciramo, čak i sa fabrikama koje postoje u našoj biznis zoni, čija imena ne bih izgovarao zbog same reklame. Imaćemo u narednom periodu, možda par desetina radnih mesta, koja nisu administrativna, već su to mesta u samim pogonima. Ponudićemo stanovnicima naše opštine i našoj zajednici, a odna ćemo i videti kakav će odziv da biti. To će upravo biti indikator da li mladi ljudi ne biraju posao, kao što se to kaže, s obzirom na činjenicu da je ekonomska situacija generalno na celom Koosvu, veoma loša, ako ne i najgora u regionu.

Anđelka Ćup