Вести Онлајн: УНМИК крије терор над Србима

Док две трећине Срба сматра да је безбедност на Косову лоша, годишњи извештаји међународних мисија Еулекса, Унмика и Оебса, који воде евиденцију о етнички мотивисаним инцидентима, процењују другачије! Али, ти документи се, уместо на чињеницама, бројкама и озбиљним анализама, више базирају се на новој политичкој коректности у оквиру које се ситуација поправља, а инциденти смањују. Демантија није било, јер се озбиљном анализом и поређењем података нико није бавио.

Ове и друге закључке представио је Центар за мир толеранцију (ЦПТ) из Грачанице, а у извештају с насловом „Потенцијално етнички мотивисани злочини“ ЦПТ је навео и пример да је мисија Унмика проследила Генералном секретару УН податке о нападима на Србе другачије од оних које је забележила на терену!
– Тврдња о смањењу броја пријављених злочина у званичном извештају Унмика је у супротности са званичним подацима Унмикове подгрупе за безбедносне инциденте према мањинским заједницама. Када се упореди извештај из 2013. године, последњи јавно доступан са статистикама, бројеви су другачији у односу на наведене у извештају Генералног секретара – навео је ЦПТ.

Крију ружну истину

Међународни фактори своје евиденције о етнички мотивисаним злочинима не представљају јавности, штавише, у повремени документи на ту тему пишу се површно, дескриптивно и недоследно како би, уместо ружне и тачне, била испричана нека лепа прича. Наравно, без статистика. С друге стране, косовка полиција се не либи да објави податке о броју етнички мотивисаних инцидената, али су те бројке 20 пута мање од оних који зебележи Оебс, пише у извештају.

Подаци које је представила та НВО показују и да се највећи број инцидената дешава тамо где има најмање Срба – у региону Пећи, који обухвата општине Клина и Исток.
– Јако је тешко доћи до информација о овом типу злочина. Знамо да скоро све водеће међународне институције на Косову имају те евиденције, али знамо и да се оне не поклапају с оним што објављује полиција. Рецимо, током 2015. године косовска полиција забележила је 14, а Оебс 479 инцидената на етничкој основи, од којих је 310 било према Србима. И тако, последњих година сви извештаји полиције приказују значајно мањи број инцидената од оних који се налазе у интерним документима Унмика, Оебса и Еулекса – каже Ненад Максимовић, изврши директор ЦПТ.

595659_072102c4_kf
фото: А. Чукић

Центру за мир и толеранцију ови подаци су били доступни из прве руке, јер су их добили од људи који су радили у одељењу за безбедност Унмика. Графикони приложени уз извештај са поднасловом „Ружна прича која никада није испричана“ недвосмислено показују разлике у ономе што се јавно приказује и онога што међународне мисије знају.

Вучић: Дијалог уродио плодом

Премијер Александар Вучић изјавио у центру ЕУ да се број напада на Србе од потписивања Бриселског споразума смањио.
– Имали смо значајно мање инцидената између Срба и Албанаца на годишњем нивоу него што имамо у Београду између Срба. То говори да су разговори дали одређене резултате, да људи знају да само мирним путем, дијалогом проблеми могу да се решавају – рекао је Вучић.

Максимовић истиче да се о тој горућој теми на Косову уопште не говори, те да се „сви праве да проблем не постоји“.
– Етнички конфликти су постали табу тема, а након свега што се догодило могуће да се тим проблемима не даје медијска пажња да би се избегло потпиривање етничке нетрпељивости или да се не угрози имиџ „нове косовске демократије“. Тишина значи одобравање и због тога смо одлучили да покренемо дијалог – појашњава он.

595660_072102c5_kf
фото: А. Чукић

Занимљиво је да на представљању извештаја у Приштини, осим заменика премијера Бранимира Стојановића, није било других представника Срба у приштинским институцијама. Нису дошли ни представници ЕУ.

Србија ћути
– Није нам познато да ли Србија води евиденцију о етнички мотивисаним злочинима, али знамо да те податке нити представљају, нити јавно критикују извештаје међународних и косовских актера у којима се прећуткују подаци. Због чега је то тако, то је питање за министра Ивицу Дачића и шефа Канцеларије за КиМ Марка Ђурића – каже Ненад Максимовић.

 

Извор: Вести Онлајн: Јелена Л. Петковић