„Ne rodila nam više pšenica kao devedeset devete“

„Veliki je bol…Izgubila sam brata koji je imao samo sedamnaest godina, oca i dva strica. Ne znam, ali mi se čini da bi bol  bio manji, kada bi zločinci bili kažnjeni“, kroz suze priča Slavica  Popović, rođena Janićijević. Ona je samo jedna od meštanki iz sela Staro Gracko kod Lipljana, na čijoj se kući, na današnji dan 1999. godine, zavijorio crni barjak. A skoro da nije ni bilo kuće u ovom malom selu, koja nije bila zavijena u crno. „Ni manjeg sela, ni više žrtava“, reče danas neko na parastosu.

Tog 23. jula, 1999. godine, meštani ovog pitomog sela izašli su na njive da saberu letinu, koja je rodila, kao nikada do tada. Izašli su i nisu se vratili. Jovica i Rade Živić, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Slobodan, Novica, Mileta i Momir Janićijević, Andrija Odalović, Nikola Stojanović, Miodrag Tepšić i Milovan Jovanović, zauvek ostadoše na svojim strnjištima. Najmlađi Novica imao je samo 17 godina… Ne rodila više pšenica kao te godine, kada je požnjevena jedna mladost.

„Ne rodila nam više pšenica kao devedeset devete“

Sahranili su ih tek petog dana, a nadležni obećali da će prevrnuti svaki kamen i da će zločinci biti kažnjeni. Nažalost, i ovaj gnusni zločin, kao i mnogi drugi učinjeni nad „srpskom zajednicom“, kako se sada zove srpski narod na Kosovu i Metohiji, ostadoše neotkriveni. A sve se zna, kaže Dragan Odalović, otac ubijenog Andrije, koji je tek diplomirao na ekonomskom fakultetu.

„Ne nadamo se više ničemu. A čemu da se nadamo? Sve se zna. Zna se ko je ubio našu decu, ali vlast ćuti… A nekada smo živeli lepo, družili se, radili, pili… Bog je tu… On jedino ima prava da kažnjava i od njega se ništa ne može sakriti“, priča isprekidano Dragan, gledajući u danjinu, kao da očekuje da mu se javi njegov Andrija, ili Nikola, ili Mileta, ma svejedno ko. Ali, ne javljaju se.

Staro Gracko danas… Prepolovljeno, sa jedva stotinak duša. Onih napaćenih, ali rešenih da ostanu i opstanu. Obilaze ih ponekad, uglavnom na današnji dan. A oni samo traže pravdu… Još kada bi mogli na mesno groblje, da oplaču svoje najmilije… Rekli su im nadležni da je minirano i da nije bezbedno.

A teče 21. vek.

Anđelka Ćup