Пауловнија, богом дана биљка

У самом „срцу“ Грачанице, недалеко од манастира, на свега десетак ари површине, налази се расадник пауловније, брзо растућег кинеског дрвета чија примена у индустрији може бити вишеструка.  У пластенику и поред њега већ се зелене младе саднице, старе свега пар месеци. Бригу о њима води Живојин Ћирковић из Грачанице, који каже да му то представља право задовољство.

Paulovnija 4

„Кад сам остао без посла, требало је осмислити шта даље, одлучио сам се за пауловнију, која ми се учинала јако занимљивом биљком, тим пре, што се њеном производњом нико не бави.  Мало је људи у ужој Србији који имају расаднике, а како знам, у Грачаници и на Косову, за сада сам ја једини,“ прича Живојин. У шали додаје да су комшије у почетку загледале преко ограде у његову башту и чудили се шта то он узгаја, „није парадајз, није ни паприка, листом подсећа на краставац, али није, овај лист је накако шири, а има и стабљику“, у чуду су се питале комшије.

P 2

Пауловнија је листопадно дрво, пореклом из Кине, одликује се изузетно брзим растом, великим листом и лепим гроздастим цветом који је јако медоносан, па је често купују пчелари и саде поред кошница, прича Живојин Ћирковић из Грачанице.

Пре него се одлучио за набавку семена, Живојин је проучио и ишчитао све што се о пауловнији могло пронаћи на интернету. Иако је њена земља порекла Кина, Јапан је још више развио технологију производња младица, а поднебље Балкана показало се као веома повољно за њен раст.

„Ту предност свакако треба искористити, јер је у Европској Унији велика потражња за стаблом пауловније која се користи као основна сировина у индустрији, прича Живојин.

У расаднику постоје два режима производње садница: летњи, у пластеницима и зимски, у посебним просторијама, такозваним инкубаторима. Програм „Пауловнија Кос“ којим је предвиђена производња садница ове биљке, развијен је у оквиру Невладине организације „Гиор“ из Грачанице. На пројекту расадника ангажовано је неколико људи који брину о младицама пауловније којих у пластенику и на отвореном има близу пет хиљада.

P 1

Програм „Пауловнија Кос“ је социјалног карактера, а његову примену је помогла Канцеларија за заједнице при кабинету заменика косовског премијера Бранимира Стојанића, кажу у „Гиору“. Програм је осмишљен и направљен је у циљу ширења процеса производње ове биљке. Задатак је да се укључи што већи број породица које би добиле семе или саднице за производњу пауловније на својим имањима. Будући произвођачи, прошли би кроз кратки програм обуке како би савладали технику производње. У каснијем периоду, исту биљку могли би да продају, јер она има своју тржишну цену. На тај начин би се остварила и економска добит за оне који се определе за њену производњу. Тржиште захтева и већу количину овог дрвета, зато је неоходно да има што више произвођача.

„Исплативо је узгајати пауловнију, њена тржишна цена у првој половини године, када биљка достуже висину од 25 санитметара, је 2 – 3 евра по комаду, већ у првој години, њена цена је дупло виша. Дрво је брзо растуће и за три године може да досегне висину од 9 до 12 метара, каже Живојин. Додаје, да се биљка, кад досегне висину од 25 сантиматара, „чепује“ односно орезује и онда избијају нове младице. На једној биљци могуће је обавити до 8 такозваних „жетава“.

Стабло  пауловније је сто посто искористиво. Звог своје савитљивости и структуре, његова примена је широка. Користи се у авио индурстрији, бродоградњи, преради намештаја, за израду музичких инструмената, а показала се и као незамењљива у производњи пелета за огрев. Индустрија намештаја Икеа, која је водећи светски бренд у овој области, користи искључиво ово дрво за израду комада намештаја.

Paulovnija 1

Због своје велике крошње пауловнија је погодна да се сади у парковима, али одлична је и за пошумљавање голети и замену исечених стабала у шумама, тако да се показала одлична у заштити еко-система.

У „Гиору“ се ту неће зауставити, планирају да прве саднице произведене у њиховом пластенику и на отвореном већ на јесен дарују обрaзовним установама на територији општине Грачаница, како би их деца посадила у парковима својих школа и вртића. Следићи корак, планирају у „Гиору“, биће пошумљавање голети око Грачанице и у близини јаловишта како би се спречило разношење пешчане прашине.

Иван Миљковић