Augustin Paljokaj: Srbi na Kosovu su postali i ostali žrtve Severa

Između Kosova i Srbije ne postoji ni jedan tehnički niti praktični problem koji nije rezultat političkog neslaganja oko statusa Kosova, kaže Augustin Paljokaj, dugogodišnji dopisnik za prištinski list Koha Ditore iz Brisela. On ocenjuje da će dijalog Prištine i Beograda dalje voditi ka priznanju Kosova od strane Srbije jer, navodi Paljokaj, ukoliko stvarno želi ući u Evropsku uniju, Srbija će morati da prizna Kosovo. Srbima Ahtisarijev plan daje posebnu ulogu, ukoliko je iskoriste za sopstvenu dobrobit, to će biti dobro za njih, ali ukoliko je koriste za interese Beograda, to će samo otežati stvari, rekao je Paljokaj i dodao da nije dobro da kosovski Srbi imaju ulogu čuvara suvereniteta Srbije na Kosovu.

Kosovsku opoziciju Paljokaj vidi kao konstruktivnu u zahtevima, ali destruktivnu u ponašanju. Formiranje specijalnog suda u Hagu ocenjuje kao krah i neuspeh kosovskog pravosuđa i EULEX misije.

Augustin Paljokaj, novinar kosovskog dnevnika „Koha ditore“ i zagrebačkog „Jutarnjeg lista“, rođen je u Peći, živeo u Hrvatskoj, sada živi u Briselu i u novinarstvu je od 1993. godine. Paljokaj kaže da je na medijskoj sceni i u novinarskoj industriji nastupilo vreme konfuzije, ali da je najvažnije ostati veran profesiji. Posle 23 godine aktivnog rada u novinarstvu iznosi svoje viđenje stanja u medijima na Kosovu.

Augustin Paljokaj: Stanje u medijima na Kosovu je teško iz više razloga. Prvi razlog je to što je cela industrija svuda u svetu u krizi. Pojavom društvenih mreža, kao što su Fejsbuk i Tviter, deo debata se preselio na društvene mreže, ljudi manje čitaju, pogotovu mladi, novine se manje kupuju što utiče na pad tiraža, a to donosi i menje novca za sve, samim tim i za novinare. To omogućava da se bez velikih ulaganja pojavljuju i manji portali. Sve to je doprinelo nekoj vrsti konfuzije, sada u novinarskoj industriji, ali i na medijskoj sceni.

Drugi problem medija na Kosovu jeste što su oni uglavnom podeljeni i služe nekim drugim interesima, ne svi, ali gro njih, da. Ipak, u odnosu na ostatak regije, situacija na Kosovu je nešto bolja, jer ipak imate alternativu. Ovde mislim na medije na albanske medije. Imate Koha ditore i TV Koha, koja je privatna, nepristrasna, nezavisna, novine Zeri, koje su isto profesionalne, imate RTK, koja iako je državna i pod uticajem vlasti, ipak daje prostora i drugačijim mišljenjima, tako da je taj pluralizam negde i u određenoj meri i prisutan.

GračanicaOnlajn: Kako ostati i opstati toliko godina u novinarstvu, posebno u vrhu?

Augustin Paljokaj: Jedini način je da ostanete uvek verni svojoj profesiji i verodostojni, da vam čitaoci i gledaoci veruju i onda vam se oni vraćaju. Znači, ako vas ne kupuju, ako vas ne čitaju, vi ćete nestati sa tržišta i to je tako uvek bilo i tako će biti dok god bude postojalo novinarstvo. Novinarstvo će uvek postojati jer ljudima trebaju informacije. Razvoj tehnologije je omogućio svašta, ali još uvek nije izmislio mašinu koja zamenjuje novinara. Vi možete brže da dođete do informacije, ali je kompjuter ne može preraditi, tako da, bez obzira da li se informacija plasira kroz kompjuter, na web sajtu, na radiju, na televiziji ili u novini, proizvođač te informacije, odnosno čovek koji je prikupio i uradio sve te radnje je novinar, tako da će novinarska profesija uvek opstati. Sada je zaista na raskršću, i mislim da će morati da prebrodi tu situaciju i da će se nekako stabilizovati kao profesija.

Augustin Poljakaj: Srbi na Kosovu su postali i ostali žrtve Severa

Kosovski Srbi su manje informisani o sadržaju dijaloga u Briselu od Albanaca. Dobitnici dijaloga, trebalo bi da budu svi građani, ali oni to nisu…

GračanicaOnlajn: Jedna od glavnih tema razdora i razlaza između Srba i Albanaca jusu vesti koje stižu iz Brisela. Mislim na briselski dijalog između Beograda i Prištine, jer ne stižu iste vesti za Srbe i Albance. Kako vi ocenjujete različite informacije koje dobijamo?

Augustin Paljokaj: Nažalost, to je tako zbog nedostatka transparentnosti i zbog manipulacije obeju strana. Tu nisu krivi mediji, jer oni prenose ono što kažu strane koje pregovaraju. Mi na albanskom prenosimo šta je rekla delegacija Koosva i šta je rekla delegacija Srbije. Takođe, pokušavamo da dođemo do informacija i iz drugih evropskih izvora. Mi novinari činimo sve što je u našoj moći i ne možemo izmisliti informacije. Ono što dobijemo, maksiimalno i plasiramo. Nažalost, EU tu ne pomaže previše, jer dopušta stranama da svaka kaže svoju informaciju i ako je to politički oportuno, neka nastave. To, naravno, nije dobro, jer to zbunjuje građane, a dijalog je trebalo da bude namenjen prvenstveno interesima građana. Kako građani mogu da imaju koristi od dijaloga ako nemaju prave informacije o čemu se razgovaralo i o čemu su se pregovarači dogovrili? Ono što vidim kao problem za Srbe na Kosovu, jeste što mislim da su oni manje informisani o sadržaju dijaloga od Albanaca. Dijalog je o Kosovu, dijalog je o situaciji na Kosovu, dijalog je o Srbima na Kosovu, dijalog je o građanima Kosova. Dakle, sve je oko Kosova, a Srbi se uglavnom informišu preko beogradskih medija, jer samo beogradski mediji imaju svoje dopisnike u Briselu, oni mogu lakše da dođu do političara iz Srbije koji su tamo u dijalogu, a njihov ugao gledanja je uglavnom kroz prizmu faktorizacije Srbije kao države u međunarodnim odnosima. Znači, šta taj dijalog znači za put Srbije prema Evropskoj uniji, da li će on pomoći da Srbija počne pregovore. Ništa ne čuju šta je dugoročno važno za ljude koji imaju srpsko državljanstvo, za regiju, ali to nema veze sa svakodnevnim problemima građana. Tu nedostaju informacije o tome šta određeni dogovor, na primer, važi za vas u Gračanici, ili za nekoga u Čaglavici ili Mitrovici. Znači, da li je Srbija otvorila ili zatvorila poglavlje 35, neće promeniti život nekoga u Gračanici,ali da li će se njegova diploma iz Univerziteta u Prištini priznati, jako mu je važno i promeniće njegov život. Takođe, važno je kakav će on telefonski broj imati, koliko će plaćati račune, od koga će da dobija struju. Dakle, praktična pitanja i pitanja koja su vezana za svakodnevni život građana. Međutim, ona su toliko ispolitizovana, da zbog političkih razloga, predstavnici Kosova i Srbije ne žele dati prave informacije.

Ne verujem da će neka od članica EU povući svoje priznanje Kosova i reći izvinite mi smo pogrešili. Srbija će morati da prizna Kosovo ukoliko želi u Eu, i toj zahtev Srbiji doći će na dnevni red.

GračanicaOnlajn: Pri povratku iz Brisela, obe delegacije kažu da su razgovarali u interesu građana. Takođe, čuli smo da je dijalog na tehničkom novou.U Srbiji kažu da pričaju sa privremenim pokrajinskim institucijama, sa Kosova pak poručuju da su oni konačno priznati od strane Srbije, jer se dijalog vodi na visokom nivou. Šta vi mislite, da li ovaj dijalog vodi zaokruživanju kosovske nezavisnosti,da li se vodi zbog nekog puta Srbije i Kosova u Evropsku uniju? Ima li u njemu dobitnika i gubitnika?

Augustin Paljokaj: Dobitnici bi trebalo da budu građani, ali to još uvek nisu. Zato kažem da je dijalog ispolitiziran. Mi postavljamo pitanje šta taj dijalog znači i da li znači da Srbija treba da prizna Kosovo, da li znači da je Kosovo napredovalo prena Evropskoj uniji? Onda ulazimo u političku sferu, a uvek se govori da je dijalog tehnički. Znači,on nije tehnički, već je politički i pokrenut je sa političkim razlozima. Jeste pokrenut da se rešavaju praktični problemi, ali između Kosova i Srbije ne postoji ni jedan tehnički niti praktični problem koji nije rezultat političkog neslaganja oko statusa Kosova. Ako vi kažete da je Kosovo nezavisno, a oni kažu da država Kosovo ne postoji nego je naš deo, znači imamo problem koji će otežati rešavanje bilo kojeg drugog problema, od vlasništva nad jednom trafo stanicom, do međunarodnog pozivnog broja telefona, priznavamja diploma itd.

Znači, krenulo se u rešavanje tih praktičnih problema i videlo se odmah da postoje političke prepreke na putu njihovog rešavanja. Čak i kada se dogovore i kada treba da dođe do sprovođenja, ne može se implementirati zato što u papiru piše Republika Kosova ili pak piše da je Kosovo deo Srbije i tako. Dakle, dijalog će trajati dugo, nažalost, iako bi se problemi mogli rešiti brže.

Augustin Poljakaj: Srbi na Kosovu su postali i ostali žrtve Severa

Rat se završio pre 17 godina, ljudi žive tu, dele sudbinu, žive pod istim nebom i nema tu šta. Naravno, svako može imati svoj stav o Kosovu, ali realnost je realnost. Ne mogu ludi čekati celi žovot da se nešto reši što će mu olakšati život. Kako kaže ona izreka, „dugoročno smo svi mrtvi“. Dakle, možemo li mi sada čekati 20 godina? Naravno da ne bi trebalo, jer život prolazi. Ali, vraćam se na vaše pitanje sa početka, da, dijalog će voditi ka priznanju Kosova od strane Srbije. Znači, ukoliko stvarno želi ući u Evropsku uniju, Srbija će morati priznati Kosovo. To je Srbiji rečeno privatno. Evropska unija to ne može reći službeno i ne može to staviti na papir, jer postoje države, njene članice koje nisu priznale Kosovo. Kako da tražimo od Srbije da prizna Koosvo kada imamo Španiju, Kipar, Grčku, Slovačku i Rumuniju, koje to nisu…. i drugo, Srbija je toliko dala u korist EU, tako da je kontraproduktivno da sada tražimo od njih da priznaju Kosovo, ali to će doći na dnevni red. Dakle, ako Srbija govori da nikada neće priznati Kosovo, ta izjava ne neki način znači da nikada neće ući u Evropsku uniju. To ne znači da Evropska unija želi loše Srbiji ili da su na strani Koosva, nego jednostavno, EU ne želi uvoziti probleme i ne može u članstvo primiti bilo koju državu koja za svog suseda kaže da on ne postoji, nego je to njen deo. To su kao teritorijalne pretenzije, zato što je Kosovo država barem za 23 članice EU. Dakle, Kosovo je za Nemačku sused Srbije, kao i za Britaniju i Francusku, a u EU se odlučuje konsenzusom. Ako Evropska komisija kaže: „To mi nismo tražili kao uslov, to nije bitno, ali države članice će to tražiti, ali kažem vam da je Srbija tek na samom početku procesa integracije u EU, koji će po mom mišljenju trajati barem 10 godina, a šta će biti nakon toga, videćemo, ali očito je ako imate 23 države koje su priznale kosovsku državnost, ako imate realnost na terenu, to se neće odbaciti i niko neće povući svoje priznanje u smislu: „Mi smo pogrešili i povlačimoo priznanje“. To se neće dogoditi.

GračanicaOnlajn: Govorili ste da je pred Srbijom dug put, kada su u pitanju evropske integracije. Vratimo se na Kosovo, koliki je put ispred Kosova?

Augustin Paljokaj: Ma, Kosovo nije ni krenulo na taj put.

GračanicaOnlajn: Šta onda znači Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?

Augustin Paljokaj: SSP znači puno za Kosovo. To je prvi i najvažniji dokument kojim Kososvo uređuje odnose sa Evropskom unijom. On otvara velike mogućnosti za Kosovo,u smislu izvoza roba sa Kosova. Znači, EU je najveće tržište, tu ima 500 miliona ljudi, Kosovo će sve što proizvede, naravno ako budu zadovoljavajući standardi, izvoziti na to tržište. To će podsticati strane investicije itd. Dakle, sa tog aspekta, to će pomoći Kosovu. Takođe, pomoći će i da Kosovo svoje zakonodavstvo prilagodi standardima Evropske unije. Ali, proces integracije, u smislu mogućeg članstva u EU, može krenuti tek kada se Kosovo bude tretiralo kao država od strane Evropske unije. U ovom trenutku to nije zbog toga što pet država ne priznaje Kosovo, a unutar EU u procesu proširenja i u spoljnoj politici se odlučuje konsenzusom, znači jednoglasno od strane svih 28 država članica. Ako jedna država ne priznaje Kosovo, to je dovoljno da proces ne ide dalje. Zato kažem da formalno, Kosovo nije krenulo prema članstvu u Evropskoj uniji.

Zajednica ili Asocijacija srpskih opština, dva naziva na tri jezika, albanskom, srpskom i engleskom, znači ostavljanje prostora za manipulaciju. Srbi Zajednicu opština doživljavaju kao neko paradržavno telo koje će zaštiti njihove inerese. Stvaranje neke nove paralelne strukture umesto integracije dovešće do segregacije.

GračanicaOnlajn: Šta vi mislite o formiranju ZSO i osnivanju Specijalnog suda za ratne zočine, neko kaže bivših pripadniika OVK, neko kaže svima koji su počinili zločin? Za formiranje Specijalnog suda imamo odluku skupštine Koosva, a kada je u pitanju ZSO, nismo se makli od početka.

Augustin Paljokaj: Problem je u samom pristupu onom što Srbi zovu Zajednica srpskih opština, a Albanci Asocijacija opština sa srpskom većinom. Time što su namerno stavili dva imena, a u sva tri jezika, i na srpskom i na albanskom i na engleskom, ti nazivi različito znače, znači da se krenulo od davanja prostora za manipulaciju, dakle od samog prvog koraka. I kada tako krenetem kako da to objasnite. Zato su se posle izrodili novi problemi u implementaciji. Taj sporazum ima elemente diskriminacije. Ne možete vi političkim odlukama odrediti kakve etničke pripadnostu može da bude sudija ili tužilac ili da kažete da Srbima ne može da sudi Albanac i tako dalje. To je aparthejd, to je postojalo samo u Africi. Vi to možete da napravite u praksi, ali to ne možete da imate u zakonu. Sa kosovske strane postoi opravdana razloga zašto se ta asocijacija ne može osnovati onako kako je dogovoreno, nego se mora kroz kosovske zakone sada uvažiti ono što je rekao kosovski Ustavni sud, koji za Srbiju ne postoji, a takođe za Srbiju ne postoji nikakva Republika Kosovo, pa prema tome ne postoji ni Ustavni sud, ne postoji ni Ustavni sud Republike Kosovo, ali to je sada ta politička propaganda, a stvarnost je nekako drugačija. Ja mislim da Srbi to shavataju kao neku asocijaciju, odnosno, kao neko paradržavno telo koje će zaštiti njihove inerese. Ja mislim da to vodi ka stvaranju neke nove paralelne strukture koja će umesto integracije dovesti do segregacije. Dakle, oni će se unutar asocijacije dogovarati i zastupati određeni stav u kosovskoj skupštini, koji će uglavnom ići ka sprečavanju nekih odluka koje kosovski Albanci žele. Ako se to tako dogodi, onda će uticaj stvaranja ove asocijacije ili zajednice, biti negativan. Ako će to stvarno da bude mesto na kome će sarađivati opštine sa srpskom većinom radi zajedničkih projekata, to će onda imati pozitivni element. Dakle, ta zajednica ili asocijacija, kako je god ko zove, a čak i nije svejedno kako će se zvati, treba videti kada se napravi statut, kako će izgledati, da li će voditi ka integraciji ili ka segregaciji kosovskih Srba.

Formiranje Specijalnog suda je dokaz da su kosovsko pravosudje i Euleks doživeli krah i neuspeh.

GračanicaOnlajn: Specijalni sud?

Augustin Paljokaj: Specijalni sud je druga priča koja nema veze sa dijalogom i koja je rezultat izveštaja Dika Martija i izveštaja Saveta Evrope i koliko ja znam, sve su procedure završene, Kosovo je sa svoje strane sve napravilo, EU isto, čeka se samo da holandska vlada, odnosno parlament, odobre da sedište tog specijalnog odeljenja suda bude u Hagu. To će da bude deo kosovskog suda, neće to da bude međunarodni sud, neće to da bude neki novi Haški sud, ali će biti sud koji će suditi po zakonima Kosova. Taj sud se neće baviti svim ratnim zločinima nego će se specifično baviti slučajevima koji su spomenuti u izveštaju Dika Martija. Ja lično, formiranje tog suda vidim kao jako loš korak, kao dokaz da je pravosuđe na Kosovu doživelo krah i neuspeh, kao veliki neuspeh Euleksa. Ako se za osam godina nije stvorila situacija, u kojoj se svim zločinima može suditi u kosovskim sudovima, da se mogu zaštiti svedoci, da tužilaštvo, pravosuđe i sudovi budu nezavisni, ako je 17 godina nakon rata Kosovo jedino mesto u Evropi, za koje će se suđenja morati odvijati u drugoj državi, to je, po meni, velika mrlja za Kosovo i najbolji dokaz totalnog kraha svih napora da se vladavina prava osigura na Kosovu.

Kosovska opozicija nije jedinstvena, konstruktivna je u zahtevima a destruktivna u ponašanju.

GračanicaOnlajn: Vaša ocena trenutne političke situacije na Kosovu. Da li ova godina može da bude godina vanrednih izbora na Kosovu?

Augustin Paljokaj: Na Kosovu se nikada ne zna i sve zavisi od određenog trenutka. Pogledajte samo kako su neodgovorni političari u regionu. Oni samo procenjuju trenutak koji je njima najpovoljniji i onda izazovu izbore. Recimo, imamo slučaj u Srbiji, gde je Vučić kao premijer izazvao vanredne izbore, misleći da će dobiti još veću većinu nego što je imao. Očigledno je da se malo preračunao, ali sve se prilagođava tome. Sada je Hašim Tači, uz pomoć kosovskih Srba, osigurao da bude predsednik Kosova. On više nije predsednik svoje stranke, ako novo rukovodstvo njegove stranke proceni da može dobro da prođe na izborima, oni će izazvati izbore, a ako procene da ne bi dobro prošli i da bi mogli ugroziti vladu, neće. Ali, ne verujem da bi moglo doći do nekog preslojavanja i da bi moglo doći do menjanja partnera unutar vlade. Dakle, politička situacija na Kosovu ostaje uvek taoc intersa određenih krugova, koji nisu sammo politički, nažalost.

GračanicaOnlajn: Kakvu opoziciju ima Kosovu?

Augustin Paljokaj: Kosovo ima, prvo, opoziciju koja nije jedinstvena. Ona jeste konstruktivna u zahtevima, ali je destruktivna u ponašanju. Najbolje organizovan i najbolje struktuirana opozicija je pokret „Samoopredeljnje“. Sa njima se ljudi mogu slagati ili ne slagati, ali iza njih stoji dobra organizacija,mladi i školovani ljudi, tako da oni imaju svoju strukturu i imaju svoje zahteve. Oni će imati sve veću podršku građana. Neće oni imati veću podršku zato što u programu imaju ujedinjenje sa Albanijom, nego zato što su najaktivniji u otkrivanju nedostataka u Vladi. Druge opozicione stranke, NISMA Fatmira Ljimaja i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, prilično su jaka opozicija, ali problem sa njima je da su jednom već bili na vlasti, tako da uvek postoje sumnje kada oni kritikuju ljude koji su sada na vlasti, a sa njima su pre činili vlast. Zato kažem da je prava opozicija ona koja nikada nije bila na vlasti, kao što je to pokret „Samoopredeljenje“ i procenjujem da će rasti podrška građana za njih. Ja sam ih pažljivo pratio i oni nikada ne govore ništa protiv Srba, oni uvek prave razliku između Srbije i Srba, tako da se paze. Nije istina da su oni nacionalisti. S druge strane, oni zastupaju neke stavove koji su neprihvatljive za međunaridnu zajednicu, orijentisani su krajnje levo, protiv su privatizacije, misle da država treba da bude vlasnik velikih kompanija, prirodnih resursa itd. Dakle, nosioci su poliktek koja je za neoliberalnu Evropu za sada neprihvatljivo. Situacija na Koosvu, i zbog Ahtisarijevog plana i zbog ustava je takva da Srbima daje posebnu ulogu. Ako je žele koristiti za sopstvenu dobrobit, to će diti dobro za njih, ali ako je žele koristiti u interesu Beograda, to će samo otežati i sprečiti napredak Kosova u svemu. Znači, ako Kosovo treba da donese neki zakon, taj zakon se neće moći doneti bez dvostruke većine, bez većine u parlamentu Kosova i većine srpskih predstavnika u tom parlamentu. Ako ta lista Srpska ide po mišljenje u Beograd, a Beograd kaže: „Nemojte to dopustiti“, to je po meni povratak uloge Beograda i unutrašnje uplitanje na Kosovu. Nije dobro za kosovske Srbe da imaju ulogu čuvara suvereniteta Srbije na Kosovu

Srbi na Kosovu su postali i ostali žrtve severa Kosova.

GračanicaOnlajn: Sever Kosova?

Augustin Paljokaj: Kada bi ste vi sudili po onome što čujete u Briselu, vi bi ste pomislili da je to Lihtenštajn ili najbogatiji reginon na Balkanu, zato što se toliko fondova odvaja za sever. Evropska unija daje 35 miliona, Kosovska vlada daje fondove za projekte na severu, Vlada Srbije pomaže, carina koja se tamo ubira, može se koristiti za tamošnje projekte, a onda odete tamo i to ne vidite. Vidite automobile koji, ili nemaju registrarske tablice uopšte, ili imaju registarske tablice Beograda ili kosovskih gradova, ali izdate u Srbiji. To je tamo kao ničija zemlja u ovom trenutku. Nažalost, bez obzira na sve sporazume i tako dalje, nema slobode kretanja. Neko kaže da je to zbog straha, možda postoji i strah, ali strah je pitanje osećaja, ne mora on da bude realan, ali on postoji i vi ne možete čoveku koji se boji reći da se ne boji, ako mu ne možete omogućiti i garantovati bezbednost. Kada je sever u pitanju, mislim da su ostali Srbi na Kosovu, postali i ostali žrtve severa. Znači, preveliki je fokus na sever, a koliko jaznam, većina Srba ne živi na severu. Dijalogom je zapravo zaustavljen proces integracije Srba na Kosovu, jer su oni koji su se počeli integrisati pre dijaloga, postali su izdajnici, a ove sada, i Beograd, i Alabnci i međunarodna zajednica gleda kroz prizmu severa i zanemarili su druge Srbe u ostatku Kosova. I na kraju karajeva, ako svi kažu da je jako važno za Srbe sačuvati te manastire i kulturnu baštinu,koliko ja znam, ogromna većina je van severa Kosova.

Anđelka Ćup