Аугустин Паљoкај: Срби на Косову су постали и остали жртве Севера

Између Косова и Србије не постоји ни један технички нити практични проблем који није резултат политичког неслагања око статуса Косова, каже Аугустин Пaљoкај, дугогодишњи дописник за приштински лист Коха Диторе из Брисела. Он оцењује да ће дијалог Приштине и Београда даље водити ка признању Косова од стране Србије јер, наводи Пaљoкај, уколико стварно жели ући у Европску унију, Србија ће морати да призна Косово. Србима Ахтисаријев план даје посебну улогу, уколико је искористе за сопствену добробит, то ће бити добро за њих, али уколико је користе за интересе Београда, то ће само отежати ствари, рекао је Пaљoкај и додао да није добро да косовски Срби имају улогу чувара суверенитета Србије на Косову.

Косовску опозицију Пaљoкај види као конструктивну у захтевима, али деструктивну у понашању. Формирање специјалног суда у Хагу оцењује као крах и неуспех косовског правосуђа и ЕУЛЕX мисије.

Аугустин Паљокај, новинар косовског дневника „Коха диторе“ и загребачког „Јутарњег листа“, рођен је у Пећи, живео у Хрватској, сада живи у Бриселу и у новинарству је од 1993. године. Пaљoкај каже да је на медијској сцени и у новинарској индустрији наступило време конфузије, али да је најважније остати веран професији. После 23 године активног рада у новинарству износи своје виђење стања у медијима на Косову.

Аугустин Паљокај: Стање у медијима на Косову је тешко из више разлога. Први разлог је то што је цела индустрија свуда у свету у кризи. Појавом друштвених мрежа, као што су Фејсбук и Твитер, део дебата се преселио на друштвене мреже, људи мање читају, поготову млади, новине се мање купују што утиче на пад тиража, а то доноси и мење новца за све, самим тим и за новинаре. То омогућава да се без великих улагања појављују и мањи портали. Све то је допринело некој врсти конфузије, сада у новинарској индустрији, али и на медијској сцени.

Други проблем медија на Косову јесте што су они углавном подељени и служе неким другим интересима, не сви, али гро њих, да. Ипак, у односу на остатак регије, ситуација на Косову је нешто боља, јер ипак имате алтернативу. Овде мислим на медије на албанске медије. Имате Коха диторе и ТВ Коха, која је приватна, непристрасна, независна, новине Зери, које су исто професионалне, имате РТК, која иако је државна и под утицајем власти, ипак даје простора и другачијим мишљењима, тако да је тај плурализам негде и у одређеној мери и присутан.

ГрачаницаОнлајн: Како остати и опстати толико година у новинарству, посебно у врху?

Аугустин Паљокај: Једини начин је да останете увек верни својој професији и веродостојни, да вам читаоци и гледаоци верују и онда вам се они враћају. Значи, ако вас не купују, ако вас не читају, ви ћете нестати са тржишта и то је тако увек било и тако ће бити док год буде постојало новинарство. Новинарство ће увек постојати јер људима требају информације. Развој технологије је омогућио свашта, али још увек није измислио машину која замењује новинара. Ви можете брже да дођете до информације, али је компјутер не може прерадити, тако да, без обзира да ли се информација пласира кроз компјутер, на wеб сајту, на радију, на телевизији или у новини, произвођач те информације, односно човек који је прикупио и урадио све те радње је новинар, тако да ће новинарска професија увек опстати. Сада је заиста на раскршћу, и мислим да ће морати да преброди ту ситуацију и да ће се некако стабилизовати као професија.

Аугустин Пољакај: Срби на Косову су постали и остали жртве Севера

Косовски Срби су мање информисани о садржају дијалога у Бриселу од Албанаца. Добитници дијалога, требало би да буду сви грађани, али они то нису…

ГрачаницаОнлајн: Једна од главних тема раздора и разлаза између Срба и Албанаца јусу вести које стижу из Брисела. Мислим на бриселски дијалог између Београда и Приштине, јер не стижу исте вести за Србе и Албанце. Како ви оцењујете различите информације које добијамо?

Аугустин Паљокај: Нажалост, то је тако због недостатка транспарентности и због манипулације обеју страна. Ту нису криви медији, јер они преносе оно што кажу стране које преговарају. Ми на албанском преносимо шта је рекла делегација Коосва и шта је рекла делегација Србије. Такође, покушавамо да дођемо до информација и из других европских извора. Ми новинари чинимо све што је у нашој моћи и не можемо измислити информације. Оно што добијемо, максиимално и пласирамо. Нажалост, ЕУ ту не помаже превише, јер допушта странама да свака каже своју информацију и ако је то политички опортуно, нека наставе. То, наравно, није добро, јер то збуњује грађане, а дијалог је требало да буде намењен првенствено интересима грађана. Како грађани могу да имају користи од дијалога ако немају праве информације о чему се разговарало и о чему су се преговарачи договрили? Оно што видим као проблем за Србе на Косову, јесте што мислим да су они мање информисани о садржају дијалога од Албанаца. Дијалог је о Косову, дијалог је о ситуацији на Косову, дијалог је о Србима на Косову, дијалог је о грађанима Косова. Дакле, све је око Косова, а Срби се углавном информишу преко београдских медија, јер само београдски медији имају своје дописнике у Бриселу, они могу лакше да дођу до политичара из Србије који су тамо у дијалогу, а њихов угао гледања је углавном кроз призму факторизације Србије као државе у међународним односима. Значи, шта тај дијалог значи за пут Србије према Европској унији, да ли ће он помоћи да Србија почне преговоре. Ништа не чују шта је дугорочно важно за људе који имају српско држављанство, за регију, али то нема везе са свакодневним проблемима грађана. Ту недостају информације о томе шта одређени договор, на пример, важи за вас у Грачаници, или за некога у Чаглавици или Митровици. Значи, да ли је Србија отворила или затворила поглавље 35, неће променити живот некога у Грачаници,али да ли ће се његова диплома из Универзитета у Приштини признати, јако му је важно и промениће његов живот. Такође, важно је какав ће он телефонски број имати, колико ће плаћати рачуне, од кога ће да добија струју. Дакле, практична питања и питања која су везана за свакодневни живот грађана. Међутим, она су толико исполитизована, да због политичких разлога, представници Косова и Србије не желе дати праве информације.

Не верујем да ће нека од чланица ЕУ повући своје признање Косова и рећи извините ми смо погрешили. Србија ће морати да призна Косово уколико жели у Еу, и тој захтев Србији доћи ће на дневни ред.

ГрачаницаОнлајн: При повратку из Брисела, обе делегације кажу да су разговарали у интересу грађана. Такође, чули смо да је дијалог на техничком новоу.У Србији кажу да причају са привременим покрајинским институцијама, са Косова пак поручују да су они коначно признати од стране Србије, јер се дијалог води на високом нивоу. Шта ви мислите, да ли овај дијалог води заокруживању косовске независности,да ли се води због неког пута Србије и Косова у Европску унију? Има ли у њему добитника и губитника?

Аугустин Паљокај: Добитници би требало да буду грађани, али то још увек нису. Зато кажем да је дијалог исполитизиран. Ми постављамо питање шта тај дијалог значи и да ли значи да Србија треба да призна Косово, да ли значи да је Косово напредовало прена Европској унији? Онда улазимо у политичку сферу, а увек се говори да је дијалог технички. Значи,он није технички, већ је политички и покренут је са политичким разлозима. Јесте покренут да се решавају практични проблеми, али између Косова и Србије не постоји ни један технички нити практични проблем који није резултат политичког неслагања око статуса Косова. Ако ви кажете да је Косово независно, а они кажу да држава Косово не постоји него је наш део, значи имамо проблем који ће отежати решавање било којег другог проблема, од власништва над једном трафо станицом, до међународног позивног броја телефона, признавамја диплома итд.

Значи, кренуло се у решавање тих практичних проблема и видело се одмах да постоје политичке препреке на путу њиховог решавања. Чак и када се договоре и када треба да дође до спровођења, не може се имплементирати зато што у папиру пише Република Косова или пак пише да је Косово део Србије и тако. Дакле, дијалог ће трајати дуго, нажалост, иако би се проблеми могли решити брже.

Аугустин Пољакај: Срби на Косову су постали и остали жртве Севера

Рат се завршио пре 17 година, људи живе ту, деле судбину, живе под истим небом и нема ту шта. Наравно, свако може имати свој став о Косову, али реалност је реалност. Не могу луди чекати цели жовот да се нешто реши што ће му олакшати живот. Како каже она изрека, „дугорочно смо сви мртви“. Дакле, можемо ли ми сада чекати 20 година? Наравно да не би требало, јер живот пролази. Али, враћам се на ваше питање са почетка, да, дијалог ће водити ка признању Косова од стране Србије. Значи, уколико стварно жели ући у Европску унију, Србија ће морати признати Косово. То је Србији речено приватно. Европска унија то не може рећи службено и не може то ставити на папир, јер постоје државе, њене чланице које нису признале Косово. Како да тражимо од Србије да призна Коосво када имамо Шпанију, Кипар, Грчку, Словачку и Румунију, које то нису…. и друго, Србија је толико дала у корист ЕУ, тако да је контрапродуктивно да сада тражимо од њих да признају Косово, али то ће доћи на дневни ред. Дакле, ако Србија говори да никада неће признати Косово, та изјава не неки начин значи да никада неће ући у Европску унију. То не значи да Европска унија жели лоше Србији или да су на страни Коосва, него једноставно, ЕУ не жели увозити проблеме и не може у чланство примити било коју државу која за свог суседа каже да он не постоји, него је то њен део. То су као територијалне претензије, зато што је Косово држава барем за 23 чланице ЕУ. Дакле, Косово је за Немачку сусед Србије, као и за Британију и Француску, а у ЕУ се одлучује консензусом. Ако Европска комисија каже: „То ми нисмо тражили као услов, то није битно, али државе чланице ће то тражити, али кажем вам да је Србија тек на самом почетку процеса интеграције у ЕУ, који ће по мом мишљењу трајати барем 10 година, а шта ће бити након тога, видећемо, али очито је ако имате 23 државе које су признале косовску државност, ако имате реалност на терену, то се неће одбацити и нико неће повући своје признање у смислу: „Ми смо погрешили и повлачимоо признање“. То се неће догодити.

ГрачаницаОнлајн: Говорили сте да је пред Србијом дуг пут, када су у питању европске интеграције. Вратимо се на Косово, колики је пут испред Косова?

Аугустин Паљокај: Ма, Косово није ни кренуло на тај пут.

ГрачаницаОнлајн: Шта онда значи Споразум о стабилизацији и придруживању?

Аугустин Паљокај: ССП значи пуно за Косово. То је први и најважнији документ којим Кососво уређује односе са Европском унијом. Он отвара велике могућности за Косово,у смислу извоза роба са Косова. Значи, ЕУ је највеће тржиште, ту има 500 милиона људи, Косово ће све што произведе, наравно ако буду задовољавајући стандарди, извозити на то тржиште. То ће подстицати стране инвестиције итд. Дакле, са тог аспекта, то ће помоћи Косову. Такође, помоћи ће и да Косово своје законодавство прилагоди стандардима Европске уније. Али, процес интеграције, у смислу могућег чланства у ЕУ, може кренути тек када се Косово буде третирало као држава од стране Европске уније. У овом тренутку то није због тога што пет држава не признаје Косово, а унутар ЕУ у процесу проширења и у спољној политици се одлучује консензусом, значи једногласно од стране свих 28 држава чланица. Ако једна држава не признаје Косово, то је довољно да процес не иде даље. Зато кажем да формално, Косово није кренуло према чланству у Европској унији.

Заједница или Асоцијација српских општина, два назива на три језика, албанском, српском и енглеском, значи остављање простора за манипулацију. Срби Заједницу општина доживљавају као неко парадржавно тело које ће заштити њихове инересе. Стварање неке нове паралелне структуре уместо интеграције довешће до сегрегације.

ГрачаницаОнлајн: Шта ви мислите о формирању ЗСО и оснивању Специјалног суда за ратне зочине, неко каже бивших припадниика ОВК, неко каже свима који су починили злочин? За формирање Специјалног суда имамо одлуку скупштине Коосва, а када је у питању ЗСО, нисмо се макли од почетка.

Аугустин Паљокај: Проблем је у самом приступу оном што Срби зову Заједница српских општина, а Албанци Асоцијација општина са српском већином. Тиме што су намерно ставили два имена, а у сва три језика, и на српском и на албанском и на енглеском, ти називи различито значе, значи да се кренуло од давања простора за манипулацију, дакле од самог првог корака. И када тако кренетем како да то објасните. Зато су се после изродили нови проблеми у имплементацији. Тај споразум има елементе дискриминације. Не можете ви политичким одлукама одредити какве етничке припадносту може да буде судија или тужилац или да кажете да Србима не може да суди Албанац и тако даље. То је апартхејд, то је постојало само у Африци. Ви то можете да направите у пракси, али то не можете да имате у закону. Са косовске стране постои оправдана разлога зашто се та асоцијација не може основати онако како је договорено, него се мора кроз косовске законе сада уважити оно што је рекао косовски Уставни суд, који за Србију не постоји, а такође за Србију не постоји никаква Република Косово, па према томе не постоји ни Уставни суд, не постоји ни Уставни суд Републике Косово, али то је сада та политичка пропаганда, а стварност је некако другачија. Ја мислим да Срби то схаватају као неку асоцијацију, односно, као неко парадржавно тело које ће заштити њихове инересе. Ја мислим да то води ка стварању неке нове паралелне структуре која ће уместо интеграције довести до сегрегације. Дакле, они ће се унутар асоцијације договарати и заступати одређени став у косовској скупштини, који ће углавном ићи ка спречавању неких одлука које косовски Албанци желе. Ако се то тако догоди, онда ће утицај стварања ове асоцијације или заједнице, бити негативан. Ако ће то стварно да буде место на коме ће сарађивати општине са српском већином ради заједничких пројеката, то ће онда имати позитивни елемент. Дакле, та заједница или асоцијација, како је год ко зове, а чак и није свеједно како ће се звати, треба видети када се направи статут, како ће изгледати, да ли ће водити ка интеграцији или ка сегрегацији косовских Срба.

Формирање Специјалног суда је доказ да су косовско правосудје и Еулекс доживели крах и неуспех.

ГрачаницаОнлајн: Специјални суд?

Аугустин Паљокај: Специјални суд је друга прича која нема везе са дијалогом и која је резултат извештаја Дика Мартија и извештаја Савета Европе и колико ја знам, све су процедуре завршене, Косово је са своје стране све направило, ЕУ исто, чека се само да холандска влада, односно парламент, одобре да седиште тог специјалног одељења суда буде у Хагу. То ће да буде део косовског суда, неће то да буде међународни суд, неће то да буде неки нови Хашки суд, али ће бити суд који ће судити по законима Косова. Тај суд се неће бавити свим ратним злочинима него ће се специфично бавити случајевима који су споменути у извештају Дика Мартија. Ја лично, формирање тог суда видим као јако лош корак, као доказ да је правосуђе на Косову доживело крах и неуспех, као велики неуспех Еулекса. Ако се за осам година није створила ситуација, у којој се свим злочинима може судити у косовским судовима, да се могу заштити сведоци, да тужилаштво, правосуђе и судови буду независни, ако је 17 година након рата Косово једино место у Европи, за које ће се суђења морати одвијати у другој држави, то је, по мени, велика мрља за Косово и најбољи доказ тоталног краха свих напора да се владавина права осигура на Косову.

Косовска опозиција није јединствена, конструктивна је у захтевима а деструктивна у понашању.

ГрачаницаОнлајн: Ваша оцена тренутне политичке ситуације на Косову. Да ли ова година може да буде година ванредних избора на Косову?

Аугустин Паљокај: На Косову се никада не зна и све зависи од одређеног тренутка. Погледајте само како су неодговорни политичари у региону. Они само процењују тренутак који је њима најповољнији и онда изазову изборе. Рецимо, имамо случај у Србији, где је Вучић као премијер изазвао ванредне изборе, мислећи да ће добити још већу већину него што је имао. Очигледно је да се мало прерачунао, али све се прилагођава томе. Сада је Хашим Тачи, уз помоћ косовских Срба, осигурао да буде председник Косова. Он више није председник своје странке, ако ново руководство његове странке процени да може добро да прође на изборима, они ће изазвати изборе, а ако процене да не би добро прошли и да би могли угрозити владу, неће. Али, не верујем да би могло доћи до неког преслојавања и да би могло доћи до мењања партнера унутар владе. Дакле, политичка ситуација на Косову остаје увек таоц интерса одређених кругова, који нису саммо политички, нажалост.

ГрачаницаОнлајн: Какву опозицију има Косову?

Аугустин Паљокај: Косово има, прво, опозицију која није јединствена. Она јесте конструктивна у захтевима, али је деструктивна у понашању. Најбоље организован и најбоље структуирана опозиција је покрет „Самоопредељње“. Са њима се људи могу слагати или не слагати, али иза њих стоји добра организација,млади и школовани људи, тако да они имају своју структуру и имају своје захтеве. Они ће имати све већу подршку грађана. Неће они имати већу подршку зато што у програму имају уједињење са Албанијом, него зато што су најактивнији у откривању недостатака у Влади. Друге опозиционе странке, НИСМА Фатмира Љимаја и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја, прилично су јака опозиција, али проблем са њима је да су једном већ били на власти, тако да увек постоје сумње када они критикују људе који су сада на власти, а са њима су пре чинили власт. Зато кажем да је права опозиција она која никада није била на власти, као што је то покрет „Самоопредељење“ и процењујем да ће расти подршка грађана за њих. Ја сам их пажљиво пратио и они никада не говоре ништа против Срба, они увек праве разлику између Србије и Срба, тако да се пазе. Није истина да су они националисти. С друге стране, они заступају неке ставове који су неприхватљиве за међунаридну заједницу, оријентисани су крајње лево, против су приватизације, мисле да држава треба да буде власник великих компанија, природних ресурса итд. Дакле, носиоци су поликтек која је за неолибералну Европу за сада неприхватљиво. Ситуација на Коосву, и због Ахтисаријевог плана и због устава је таква да Србима даје посебну улогу. Ако је желе користити за сопствену добробит, то ће дити добро за њих, али ако је желе користити у интересу Београда, то ће само отежати и спречити напредак Косова у свему. Значи, ако Косово треба да донесе неки закон, тај закон се неће моћи донети без двоструке већине, без већине у парламенту Косова и већине српских представника у том парламенту. Ако та листа Српска иде по мишљење у Београд, а Београд каже: „Немојте то допустити“, то је по мени повратак улоге Београда и унутрашње уплитање на Косову. Није добро за косовске Србе да имају улогу чувара суверенитета Србије на Косову

Срби на Косову су постали и остали жртве севера Косова.

ГрачаницаОнлајн: Север Косова?

Аугустин Паљокај: Када би сте ви судили по ономе што чујете у Бриселу, ви би сте помислили да је то Лихтенштајн или најбогатији регинон на Балкану, зато што се толико фондова одваја за север. Европска унија даје 35 милиона, Косовска влада даје фондове за пројекте на северу, Влада Србије помаже, царина која се тамо убира, може се користити за тамошње пројекте, а онда одете тамо и то не видите. Видите аутомобиле који, или немају регистрарске таблице уопште, или имају регистарске таблице Београда или косовских градова, али издате у Србији. То је тамо као ничија земља у овом тренутку. Нажалост, без обзира на све споразуме и тако даље, нема слободе кретања. Неко каже да је то због страха, можда постоји и страх, али страх је питање осећаја, не мора он да буде реалан, али он постоји и ви не можете човеку који се боји рећи да се не боји, ако му не можете омогућити и гарантовати безбедност. Када је север у питању, мислим да су остали Срби на Косову, постали и остали жртве севера. Значи, превелики је фокус на север, а колико јазнам, већина Срба не живи на северу. Дијалогом је заправо заустављен процес интеграције Срба на Косову, јер су они који су се почели интегрисати пре дијалога, постали су издајници, а ове сада, и Београд, и Алабнци и међународна заједница гледа кроз призму севера и занемарили су друге Србе у остатку Косова. И на крају карајева, ако сви кажу да је јако важно за Србе сачувати те манастире и културну баштину,колико ја знам, огромна већина је ван севера Косова.

Анђелка Ћуп