Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Pre samo par godina nezamislivo, sada normalno da i Srbi putuju na letovanje u Albaniju, ili kroz Albaniju u bratsku nam Crnu Goru.

Posle crnogorskog priznanja kosovske nezavisnosti, ne znam da li je još uvek bratska, zahladneli su odnosi, ali su se i ljudi podelili, tamo u Crnoj Gori, u centralnoj Srbiji i naravno, na Kosovu, na one koji su samo Crnogorci i koji sa Srbima nemaju nikakve sličnosti i na one koji su Srbi poreklom iz Crne Gore. Ali, turistička sezona je, sada nije važno od koga će da dođu evrići, od Srba, Albanaca, Bošnjaka ili Crnogoraca iz beogradskog kruga dvojke.

Sa Kosova je, ponoviću, sada najnormalnije da ljudi idu na letovanje u Crnu Goru. Albanci u Ulcinj, a Srbi malo severnije. Ja sam u grupi onih koja je ovog leta krenula malo dalje od Ulcinja, a pre Bara, u Dobre Vode.

Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Novim kosovskim auto – putem „Ibrahim Rugova“, od Čaglavice preko Prizrena, do prelaza Vrbnica, stižete za manje od sat vremena. Put je uredno obeležen, ali nigde usput nemate benzinsku pumpu niti restoran, što je malo čudno za Kosovo. U rano jutro, oko šest sati, stigla sam na integrisani prelaz između Kosova i Albanije. Ogromne kolone vozila, sa kosovskim i stranim, a boga mi, i ponekom srpskom tablicom. Ako se setite Merdara i prelaza između centralne Srbije i Kosova, pomislili biste da ćete čekati najmanje tri sata. Ali, niko vas ništa ne pita, samo prolazite. Policajci Republike Albanije samo vam mahnu da možete da prođete. Da li je to integrisani prelaz ili granica između Kosova, neko će reći Srbije, i Albanije i ne postoji?

Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Kroz Albaniju, put nov, najduži tunel od 5 600metara, sve besplatno. Nema putarine. Planine i dubodoline izazivaju strah, posebno kod vozača koji su navikli da voze po ravnici. Čuveni bunkeri iz vremena Envera Hodže, obeležja nekadašnje Albanije, retko se mogu videti. Valjda su uklonjeni. Visoke planine i duboki useci, siromašne kuće na severu Albanije, smenjuju se katoličke crkve i džamije. Pored puta velelepni restorani, kao da iz jave prelazite u bajku. Iako vas ulazak u Albaniju asocira na siromaštvo, na putevima su skupocena zapadna vozila. Saobraćajne policajce možete da vidite skoro na svakoj raskrsnici. Ja, na sreću, nisam imala prilike da se sretnem sa njima, tako da ne znam da li praštaju prekršaje ili ne.
U gradiću Milot, odvaja se put za Drač i Tiranu, a desno za Skadar, u našoj narodnoj poeziji, čuveni Skadar na Bojani u koji je uzidana mlada Gojkovica, kako „grad ne bi rušile vile“. Još iz daleka u oči upada velika crvena albanska zastava sa orlom, na vrhu ostataka grada Skadra. Nostalgija i sećanje:

„Grad gradila tri brata rođena,
Do tri brata, tri Mrnjavčevića:
Jedno beše Vukašine kralje,
Drugo bješe Uglješa vojvoda,
Treće beše Mrnjavčević Gojko;
Grad gradili Skadar na Bojani…“

Ne znam da li se još neko seća žrtve mlade Gojkovice, koja je uzidana dojila svoga „nejakoga Jovu“ i da li

„…i danas onđe ide rana;
Zarad čuda i zarad lijeka
Koja žena ne ima mlijeka“.

Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Malo dalje, u starom gradu Skadru, pravoslavna crkva koja prkosi vremenu i brdo Taraboš, na kojem je svoje kosti ostavilo preko 13.000 Srba i Crnogoraca u balkanskim ratovima. Odavno postoji pravoslavna grčka crkva, posvećena je Svetom Dimitriju i u njoj su se svi pravoslavni vernici nekada molili bogu. A ne tako davno, oduzimana su im imena i prezimena i utiralo se njihovo pravoslavno poreklo. I srpaska crkva je napravljena 2005. godine, posvećena je Svetoj Trojici, a aktivno je i srpsko crnogorsko udruženje „Rozafa“. Od 250.000 stanovnika, oko 25.000 su Srbi i Crnogorci, kažu meštani. Onih koji nisu promenili veru, a pokatoličenih i islamiziranih, ne zna se broj.

Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Od Skadra, do granice sa Crnom Gorom, prema Ulcinju i dalje Baru i Boki Kotorskoj, ima petnaestak kilometara uskog seoskog puta. Na prilazu integrisanom prelazu između ove dve države, zapanjiće vas broj prosjaka, koji vam se prosto „penju“ na kola, tražeći uglavnom novac. Da li je to stvarno sirotinja ili biznis, ne znam, ali je vrlo neprijatno gledati bebe na temperaturi od preko 35 stepeni. I na ovom prelaziu nema dužeg zadržavanja. Albanci vam samo upisuju broj vozila, dok vam Crnogorci ljubazno pregledaju dokumenta. Platite osiguranje, ako imate kosovske tablice i produžavate put crnogorskih plaža.

Krenuli ste na letovanje, birajte jezik!

Na ulasku u Crnu Goru vam se čini da ste u Albaniji ili na Kosovu, jer se vijore crveno srne zastave i natpisi su uglavnom na albanskom. Tako sve dok se ne pojavi znak da izlazite sa teritorije opštine Ulcinj. Mene je to ne nešto podsetilo…

Kada sam stigla u malo mesto Dobre Vode, na petnaestak kilometara do grada Bara, u kojem je do 2012.godine bilo izgrađeno tri hotela, iznenadio me je i broj turista i broj novosagrađenih objekata.

Na svakom koraku čujete ruski i nemački, ali i crnogorski, koji sam „nekako razumela“. U prodavnicama plazma, Imlek proizvodi, uglavnom prehrambeni proizvodi iz Srbije. A natpis na bankomatu je na mene ostavio poseban utisak. U opciji „birajte jezik“, stoji: engleski, ruski, crnogorski i srpski.

Šta ćemo, to je realnost. Zaboravilo se da je od svih republika bivše Jugoslavije, jedino Srbija i njeni građani, odvajali samodoprinos za obnovu Crne Gore posle katastrofalnog zemljotresa, 1979.godine. Ili možda nije?…

Anđelka Ćup