Кренули сте на летовање, бирајте језик!

Пре само пар година незамисливо, сада нормално да и Срби путују на летовање у Албанију, или кроз Албанију у братску нам Црну Гору.

После црногорског признања косовске независности, не знам да ли је још увек братска, захладнели су односи, али су се и људи поделили, тамо у Црној Гори, у централној Србији и наравно, на Косову, на оне који су само Црногорци и који са Србима немају никакве сличности и на оне који су Срби пореклом из Црне Горе. Али, туристичка сезона је, сада није важно од кога ће да дођу еврићи, од Срба, Албанаца, Бошњака или Црногораца из београдског круга двојке.

Са Косова је, поновићу, сада најнормалније да људи иду на летовање у Црну Гору. Албанци у Улцињ, а Срби мало северније. Ја сам у групи оних која је овог лета кренула мало даље од Улциња, а пре Бара, у Добре Воде.

Кренули сте на летовање, бирајте језик!

Новим косовским ауто – путем „Ибрахим Ругова“, од Чаглавице преко Призрена, до прелаза Врбница, стижете за мање од сат времена. Пут је уредно обележен, али нигде успут немате бензинску пумпу нити ресторан, што је мало чудно за Косово. У рано јутро, око шест сати, стигла сам на интегрисани прелаз између Косова и Албаније. Огромне колоне возила, са косовским и страним, а бога ми, и понеком српском таблицом. Ако се сетите Мердара и прелаза између централне Србије и Косова, помислили бисте да ћете чекати најмање три сата. Али, нико вас ништа не пита, само пролазите. Полицајци Републике Албаније само вам махну да можете да прођете. Да ли је то интегрисани прелаз или граница између Косова, неко ће рећи Србије, и Албаније и не постоји?

Кренули сте на летовање, бирајте језик!

Кроз Албанију, пут нов, најдужи тунел од 5 600метара, све бесплатно. Нема путарине. Планине и дубодолине изазивају страх, посебно код возача који су навикли да возе по равници. Чувени бункери из времена Енвера Хоџе, обележја некадашње Албаније, ретко се могу видети. Ваљда су уклоњени. Високе планине и дубоки усеци, сиромашне куће на северу Албаније, смењују се католичке цркве и џамије. Поред пута велелепни ресторани, као да из јаве прелазите у бајку. Иако вас улазак у Албанију асоцира на сиромаштво, на путевима су скупоцена западна возила. Саобраћајне полицајце можете да видите скоро на свакој раскрсници. Ја, на срећу, нисам имала прилике да се сретнем са њима, тако да не знам да ли праштају прекршаје или не.
У градићу Милот, одваја се пут за Драч и Тирану, а десно за Скадар, у нашој народној поезији, чувени Скадар на Бојани у који је узидана млада Гојковица, како „град не би рушиле виле“. Још из далека у очи упада велика црвена албанска застава са орлом, на врху остатака града Скадра. Носталгија и сећање:

„Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно беше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће беше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани…“

Не знам да ли се још неко сећа жртве младе Гојковице, која је узидана дојила свога „нејакога Јову“ и да ли

„…и данас онђе иде рана;
Зарад чуда и зарад лијека
Која жена не има млијека“.

Кренули сте на летовање, бирајте језик!

Мало даље, у старом граду Скадру, православна црква која пркоси времену и брдо Тарабош, на којем је своје кости оставило преко 13.000 Срба и Црногораца у балканским ратовима. Одавно постоји православна грчка црква, посвећена је Светом Димитрију и у њој су се сви православни верници некада молили богу. А не тако давно, одузимана су им имена и презимена и утирало се њихово православно порекло. И српаска црква је направљена 2005. године, посвећена је Светој Тројици, а активно је и српско црногорско удружење „Розафа“. Од 250.000 становника, око 25.000 су Срби и Црногорци, кажу мештани. Оних који нису променили веру, а покатоличених и исламизираних, не зна се број.

Кренули сте на летовање, бирајте језик!

Од Скадра, до границе са Црном Гором, према Улцињу и даље Бару и Боки Которској, има петнаестак километара уског сеоског пута. На прилазу интегрисаном прелазу између ове две државе, запањиће вас број просјака, који вам се просто „пењу“ на кола, тражећи углавном новац. Да ли је то стварно сиротиња или бизнис, не знам, али је врло непријатно гледати бебе на температури од преко 35 степени. И на овом прелазиу нема дужег задржавања. Албанци вам само уписују број возила, док вам Црногорци љубазно прегледају документа. Платите осигурање, ако имате косовске таблице и продужавате пут црногорских плажа.

Кренули сте на летовање, бирајте језик!

На уласку у Црну Гору вам се чини да сте у Албанији или на Косову, јер се вијоре црвено срне заставе и натписи су углавном на албанском. Тако све док се не појави знак да излазите са територије општине Улцињ. Мене је то не нешто подсетило…

Када сам стигла у мало место Добре Воде, на петнаестак километара до града Бара, у којем је до 2012.године било изграђено три хотела, изненадио ме је и број туриста и број новосаграђених објеката.

На сваком кораку чујете руски и немачки, али и црногорски, који сам „некако разумела“. У продавницама плазма, Имлек производи, углавном прехрамбени производи из Србије. А натпис на банкомату је на мене оставио посебан утисак. У опцији „бирајте језик“, стоји: енглески, руски, црногорски и српски.

Шта ћемо, то је реалност. Заборавило се да је од свих република бивше Југославије, једино Србија и њени грађани, одвајали самодопринос за обнову Црне Горе после катастрофалног земљотреса, 1979.године. Или можда није?…

Анђелка Ћуп