Манстир Соколица помаже свима

Лековита вода и статуа Пресвете Богородице која у наручју држи малог Христа, израђена од мермера и којој се приписују чудотворна дејства, на поседу манастира Соколица, вековима представљају место за помоћ свима, било које да су вере. Манастир је смештен у близини старог града Звечана, у атару села Бољетин. Село је насељено Албанцима, а на десетак метара од улаза у манистирску порту, маузолеј Исе Бољетинца, направљен пре мање од године дана. А некада није било тако, све до 1967.године, када се одавде иселио и последњи Србин.

“Иначе, манастир живи у миру, у некој омонији са својим комшијама, иако је скроз окружен албанским насељима, која некада нису била албанска, него су била српска. Наравно да су била српска, јер ако могу да приметим, челник Муса, ктитор манастира, био је паметан човек и не би зидао цркву и манастир, тамо где нема Срба“, објашњава нам одсечно мати Макарија, игуманија манастира Соколица.

Мати Макарија, високо образована и храбра жена, одличан је познавалац историје Косова и Метохије.

„Пре 30, 40 година овде је извршен систематски притисак на Србе, али нису ту криви само Албанци. Знате и Срби су више волели да буду близу неког асфалтног пута, јер је већина њих радила у Трепчи и онда им је лакше било, нарочито зими да праве пртину по снегу и да дођу до фабрике асфалтним путем. Као да нису знали да ће сада читав овај простор да буде ишаран асфалтним путевима… Али, ето, прошло је то време, они су отишли, али били су довољно свесни и заиста велики Срби, зато што су своја имања будзашто продавали манстиру. Зато сада манастир има све тапије, сваки купопродајни уговор, оверен у суду, тако да што се тиче имања манстира, ту нико не може да стави своје прсте“, каже игуманија, погледа према Бољетину и додаје:

„Покушали су наследници Исе Бољетинца, међутим, ми смо имали сву документацију и они су морали да одустану од тога“.

Када је нова игуманија са сестринством, 1991.године, дошла у овај скромни манастир, он је био у очајном стању. Требало је ипак најпре успоставити контакт са својим комшијама. Мати Макарија је, са још једном сестром, обишла сваку комшијску кућу у Бољетину, са понудама и поклонима и једноставним речима:

“Ми смо ваше нове комшије и долазимо да живимо у миру”.

И није било проблема са комшијама, додаје игуманија. Чак су у време најжешћих сукоба, Албанци из суседног села Бољетин помагали да се манастир штити од напада оних којима је тада сметало све што је српско.

Иначе, мати Макарија је изузетно поштована међу монахињама, али и становницима Косова и Метохије. Поред тога што је ова храбра жена остала да чува светињу, каква је Соколица, она се трудила да помогне свима и да улије храброст Србима који су желели да напусте своја огњишта, да на њима остану. Многи је памте и по томе што је храбро кренула да спашава монахиње манастира Девич, које су биле заробљене 1999.године. Прича нам о животу у манастиру:

„У овом манастиру живи једно мало сетсртринство и то је женски манастир од 1956.године. Наше имање је веома мало, али ми и нисмо способне за обраду имања. Знате, све наше сестре су високо школоване. Једна од нас има чак и два доктората и била је професор универзитета у Беораду, али три сестре су иконописци и сликајући иконе, ми зарађујемо основна средства за наш живот.“

Манстир Соколица помаже свима

Иконописачка радионица у оквиру овог манастира игра врло важну улогу у опстанку манастира. Иконописачку и фрескосликарску радионицу води игуманија Макарија, која је заједно са осталим монахињама заслужна за осликавање крстионице у призренској Саборној цркви, али и за осликавање параклиса у Пећкој патријаршији. Такође, монахиње манастира Соколица и мати Макарија су осликале и Жичку велику народну трпезарију Светог Саве, а иконе које су оне израдиле у иконописачкој радионици, налазе се у многим српским светињама.

Ипак, основна преокупација монахиња јесте богослужење у цркви, каже игуманија:

„Ако хоћете да посетите један манастир и да видите какав је то манастир и како се у њему живи, то ћете видети у цркви. Како се врше богослужња, такав је и читав манастирски живот. Дакле, редовна богослужења по свим прописима, редовно вршење келијног правила, најважније је, јер свака сестра поред заједничке, има своје личне молитве које обавља у својој келији. Знате, коначан сусрет са Христом биће на личном плану, неће да буде групни. Наше сестре много воле свој манстир, то је наша кућа, то је дом Пресвете Мајке Божје. Било је потребно уложити много труда да се дође до овга што представља слику манастира данас“, поносно нам каже мати Макарија.

Иначе, сам назив манастира Соколица, потиче од соколова којих је било много више него данас у шуми око манастира. Брдо на коме се налази манастир Соколица је у народу познато као Брдо соколова. Посебна је занимљивост везана за обичај који је постојао у средњевековној Србији, а који је подразумевао да су домаћини имали обавезу да гаје соколове за своје господаре и то онолико соколова колико имају синова.

Манстир Соколица помаже свима

Иако не постоје поуздани подаци ко је био ктитор манастира, претпоставља се, како нам је рекла и мати Макарија, да је то велможа по имену Муса, који је био ожењен једном од сестара српског кнеза Лазара. Такође се не зна ни када је тачно манастир саграђен, мада се сматра да је то било у периоду између 14. и 15. века. Историја манастира не поседује ни тачан податак због чега је баш на том месту подигнут манастир Соколица, али постоји претпоставка да је основни разлог тај што је ктитор желео да се захвали богу и богородици за извор чудотворне, лековите воде, који се налази у непосредној близини главне цркве овог манастира. Када је у питању архитектура манастира, посебно је занимљива фасада на којој су урезани стари записи и примитивни цртежи биљака и животиња, који су нарочито уочљиви на северном зиду.

Главна црква манастира је посвећена Покрову Пресвете Богородице. Једино је првобитна мала црква старијег датума, док су све остале грађевине новијег датума. Мала црква има плитку полукружну апсиду, која је засвођена, а грађена је од тесаника, посебне врсте камена. Између Првог и Другог светског рата је манастирска црква добила и звоник.

Фреске у манастиру су прилично оштећене у доба када су овим крајевима владали турски освајачи, а делимично је очувано само неколико композиција и то фреске : Христоса Пантократора, која се налази у куполи, затим Литургија архиепископа, која се налази у апсиди и фреска на којој је приказано Богородичино Вознесење, која се налази на западном зиду цркве.

“Соколица, као што сам већ рекла, јесте историјски споменик културе, из прве половине 14 века. Ктитор највероватније да је био челник Муса, зет Светог кнеза Лазара. Он је, дакле, ктитор наоса, самог храма, међутим, касније у 18. а посебно у 19.веку, дозидана је припрата. Поп Срећко је дозидао припрату, да би се у њу сместила статуа, мермерна статуа Пресвете Мајке Божје са малим Христом у наручју“, прича нам даље игуманија.

Манстир Соколица помаже свима

Управо статуа Мајке Божје са малим Христом у наручју, највеће је благо који поседује манстир Соколица.

„Оно што је највредије у манастиру Соколица, управо јесте ова мермерна статуа. Свако ко је види, може да дође до закључка да она није клесана за овај мали и скроман манастир, за ову малу и скромну цркву, него је део неке веће целине. Ту сада постоје различита нагађања и различите претпоставке, али у новије време, доказано је у монографији о манстиру Соколица да она никако није могла да буде из манстира Бањска, као што се тврдило. Поново понављам да Богородица нема теолошких разлога да је икада била у Бањској, јер би се нарушио један основни теолошки принцип. Нажалост, истраживачи, археолози и историчари уметности ту теологију нису знали и зато су дошли до погрешног закључка, а који је и нас био ставио у страшну невољу и у страшну беду, јер се неко појавио ко је хтео пре више година да нам узме богородицу и да је однесе у манастир Бањску. Али ето, светиња као светиња, ја не могу да је задржим у Соколици, ако она неће, нити може неко да је премести у манстир Бањску, ако она неће. По њенох светој вољи, она је остала овде“, прича нам игуманија и додаје: „2004.године, наша Мајка Божја је учествовала на једној великој светској изложби у Њујорку, под називом „Византија вера и моћ“. Она је била као амбасадор поробљеног Србља на овим светим просторима Косова и Метохије и милсим да је за нас у том далеком свету учинила много више него било који политичар.“

Манстир Соколица помаже свима

Мати Макарија каже да чудотворна статуа Пресвете Богородице помаже свима који дођу по помоћ. Занимљивости везане за ову српску светињу су бројне, а она која се најчешће помиње је везана за мермерну статуу Пресвете Богорице, за коју се верује да је чудотворна и да помаже паровима који не могу да имају потомство, без обзира којој вери они припадали.

А.Ћ.