Manstir Sokolica pomaže svima

Lekovita voda i statua Presvete Bogorodice koja u naručju drži malog Hrista, izrađena od mermera i kojoj se pripisuju čudotvorna dejstva, na posedu manastira Sokolica, vekovima predstavljaju mesto za pomoć svima, bilo koje da su vere. Manastir je smešten u blizini starog grada Zvečana, u ataru sela Boljetin. Selo je naseljeno Albancima, a na desetak metara od ulaza u manistirsku portu, mauzolej Ise Boljetinca, napravljen pre manje od godine dana. A nekada nije bilo tako, sve do 1967.godine, kada se odavde iselio i poslednji Srbin.

“Inače, manastir živi u miru, u nekoj omoniji sa svojim komšijama, iako je skroz okružen albanskim naseljima, koja nekada nisu bila albanska, nego su bila srpska. Naravno da su bila srpska, jer ako mogu da primetim, čelnik Musa, ktitor manastira, bio je pametan čovek i ne bi zidao crkvu i manastir, tamo gde nema Srba“, objašnjava nam odsečno mati Makarija, igumanija manastira Sokolica.

Mati Makarija, visoko obrazovana i hrabra žena, odličan je poznavalac istorije Kosova i Metohije.

„Pre 30, 40 godina ovde je izvršen sistematski pritisak na Srbe, ali nisu tu krivi samo Albanci. Znate i Srbi su više voleli da budu blizu nekog asfaltnog puta, jer je većina njih radila u Trepči i onda im je lakše bilo, naročito zimi da prave prtinu po snegu i da dođu do fabrike asfaltnim putem. Kao da nisu znali da će sada čitav ovaj prostor da bude išaran asfaltnim putevima… Ali, eto, prošlo je to vreme, oni su otišli, ali bili su dovoljno svesni i zaista veliki Srbi, zato što su svoja imanja budzašto prodavali manstiru. Zato sada manastir ima sve tapije, svaki kupoprodajni ugovor, overen u sudu, tako da što se tiče imanja manstira, tu niko ne može da stavi svoje prste“, kaže igumanija, pogleda prema Boljetinu i dodaje:

„Pokušali su naslednici Ise Boljetinca, međutim, mi smo imali svu dokumentaciju i oni su morali da odustanu od toga“.

Kada je nova igumanija sa sestrinstvom, 1991.godine, došla u ovaj skromni manastir, on je bio u očajnom stanju. Trebalo je ipak najpre uspostaviti kontakt sa svojim komšijama. Mati Makarija je, sa još jednom sestrom, obišla svaku komšijsku kuću u Boljetinu, sa ponudama i poklonima i jednostavnim rečima:

“Mi smo vaše nove komšije i dolazimo da živimo u miru”.

I nije bilo problema sa komšijama, dodaje igumanija. Čak su u vreme najžešćih sukoba, Albanci iz susednog sela Boljetin pomagali da se manastir štiti od napada onih kojima je tada smetalo sve što je srpsko.

Inače, mati Makarija je izuzetno poštovana među monahinjama, ali i stanovnicima Kosova i Metohije. Pored toga što je ova hrabra žena ostala da čuva svetinju, kakva je Sokolica, ona se trudila da pomogne svima i da ulije hrabrost Srbima koji su želeli da napuste svoja ognjišta, da na njima ostanu. Mnogi je pamte i po tome što je hrabro krenula da spašava monahinje manastira Devič, koje su bile zarobljene 1999.godine. Priča nam o životu u manastiru:

„U ovom manastiru živi jedno malo setsrtrinstvo i to je ženski manastir od 1956.godine. Naše imanje je veoma malo, ali mi i nismo sposobne za obradu imanja. Znate, sve naše sestre su visoko školovane. Jedna od nas ima čak i dva doktorata i bila je profesor univerziteta u Beoradu, ali tri sestre su ikonopisci i slikajući ikone, mi zarađujemo osnovna sredstva za naš život.“

Manstir Sokolica pomaže svima

Ikonopisačka radionica u okviru ovog manastira igra vrlo važnu ulogu u opstanku manastira. Ikonopisačku i freskoslikarsku radionicu vodi igumanija Makarija, koja je zajedno sa ostalim monahinjama zaslužna za oslikavanje krstionice u prizrenskoj Sabornoj crkvi, ali i za oslikavanje paraklisa u Pećkoj patrijaršiji. Takođe, monahinje manastira Sokolica i mati Makarija su oslikale i Žičku veliku narodnu trpezariju Svetog Save, a ikone koje su one izradile u ikonopisačkoj radionici, nalaze se u mnogim srpskim svetinjama.

Ipak, osnovna preokupacija monahinja jeste bogosluženje u crkvi, kaže igumanija:

„Ako hoćete da posetite jedan manastir i da vidite kakav je to manastir i kako se u njemu živi, to ćete videti u crkvi. Kako se vrše bogoslužnja, takav je i čitav manastirski život. Dakle, redovna bogosluženja po svim propisima, redovno vršenje kelijnog pravila, najvažnije je, jer svaka sestra pored zajedničke, ima svoje lične molitve koje obavlja u svojoj keliji. Znate, konačan susret sa Hristom biće na ličnom planu, neće da bude grupni. Naše sestre mnogo vole svoj manstir, to je naša kuća, to je dom Presvete Majke Božje. Bilo je potrebno uložiti mnogo truda da se dođe do ovga što predstavlja sliku manastira danas“, ponosno nam kaže mati Makarija.

Inače, sam naziv manastira Sokolica, potiče od sokolova kojih je bilo mnogo više nego danas u šumi oko manastira. Brdo na kome se nalazi manastir Sokolica je u narodu poznato kao Brdo sokolova. Posebna je zanimljivost vezana za običaj koji je postojao u srednjevekovnoj Srbiji, a koji je podrazumevao da su domaćini imali obavezu da gaje sokolove za svoje gospodare i to onoliko sokolova koliko imaju sinova.

Manstir Sokolica pomaže svima

Iako ne postoje pouzdani podaci ko je bio ktitor manastira, pretpostavlja se, kako nam je rekla i mati Makarija, da je to velmoža po imenu Musa, koji je bio oženjen jednom od sestara srpskog kneza Lazara. Takođe se ne zna ni kada je tačno manastir sagrađen, mada se smatra da je to bilo u periodu između 14. i 15. veka. Istorija manastira ne poseduje ni tačan podatak zbog čega je baš na tom mestu podignut manastir Sokolica, ali postoji pretpostavka da je osnovni razlog taj što je ktitor želeo da se zahvali bogu i bogorodici za izvor čudotvorne, lekovite vode, koji se nalazi u neposrednoj blizini glavne crkve ovog manastira. Kada je u pitanju arhitektura manastira, posebno je zanimljiva fasada na kojoj su urezani stari zapisi i primitivni crteži biljaka i životinja, koji su naročito uočljivi na severnom zidu.

Glavna crkva manastira je posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice. Jedino je prvobitna mala crkva starijeg datuma, dok su sve ostale građevine novijeg datuma. Mala crkva ima plitku polukružnu apsidu, koja je zasvođena, a građena je od tesanika, posebne vrste kamena. Između Prvog i Drugog svetskog rata je manastirska crkva dobila i zvonik.

Freske u manastiru su prilično oštećene u doba kada su ovim krajevima vladali turski osvajači, a delimično je očuvano samo nekoliko kompozicija i to freske : Hristosa Pantokratora, koja se nalazi u kupoli, zatim Liturgija arhiepiskopa, koja se nalazi u apsidi i freska na kojoj je prikazano Bogorodičino Voznesenje, koja se nalazi na zapadnom zidu crkve.

“Sokolica, kao što sam već rekla, jeste istorijski spomenik kulture, iz prve polovine 14 veka. Ktitor najverovatnije da je bio čelnik Musa, zet Svetog kneza Lazara. On je, dakle, ktitor naosa, samog hrama, međutim, kasnije u 18. a posebno u 19.veku, dozidana je priprata. Pop Srećko je dozidao pripratu, da bi se u nju smestila statua, mermerna statua Presvete Majke Božje sa malim Hristom u naručju“, priča nam dalje igumanija.

Manstir Sokolica pomaže svima

Upravo statua Majke Božje sa malim Hristom u naručju, najveće je blago koji poseduje manstir Sokolica.

„Ono što je najvredije u manastiru Sokolica, upravo jeste ova mermerna statua. Svako ko je vidi, može da dođe do zaključka da ona nije klesana za ovaj mali i skroman manastir, za ovu malu i skromnu crkvu, nego je deo neke veće celine. Tu sada postoje različita nagađanja i različite pretpostavke, ali u novije vreme, dokazano je u monografiji o manstiru Sokolica da ona nikako nije mogla da bude iz manstira Banjska, kao što se tvrdilo. Ponovo ponavljam da Bogorodica nema teoloških razloga da je ikada bila u Banjskoj, jer bi se narušio jedan osnovni teološki princip. Nažalost, istraživači, arheolozi i istoričari umetnosti tu teologiju nisu znali i zato su došli do pogrešnog zaključka, a koji je i nas bio stavio u strašnu nevolju i u strašnu bedu, jer se neko pojavio ko je hteo pre više godina da nam uzme bogorodicu i da je odnese u manastir Banjsku. Ali eto, svetinja kao svetinja, ja ne mogu da je zadržim u Sokolici, ako ona neće, niti može neko da je premesti u manstir Banjsku, ako ona neće. Po njenoh svetoj volji, ona je ostala ovde“, priča nam igumanija i dodaje: „2004.godine, naša Majka Božja je učestvovala na jednoj velikoj svetskoj izložbi u Njujorku, pod nazivom „Vizantija vera i moć“. Ona je bila kao ambasador porobljenog Srblja na ovim svetim prostorima Kosova i Metohije i milsim da je za nas u tom dalekom svetu učinila mnogo više nego bilo koji političar.“

Manstir Sokolica pomaže svima

Mati Makarija kaže da čudotvorna statua Presvete Bogorodice pomaže svima koji dođu po pomoć. Zanimljivosti vezane za ovu srpsku svetinju su brojne, a ona koja se najčešće pominje je vezana za mermernu statuu Presvete Bogorice, za koju se veruje da je čudotvorna i da pomaže parovima koji ne mogu da imaju potomstvo, bez obzira kojoj veri oni pripadali.

A.Ć.