ГИОР: Уводимо европску пољопривреду

Данас је у Грачаници представљен „Водич за извознике у Европску унију у области пољопривреде и прехрамбене индустрије“, који је израдила Невладина организација „Грачаничка иницијатива за одрживи развој“ – ГИОР. На конференцији за новинаре, на тему „Развој локалне привреде кроз могућност извоза на тржиште Европске уније“, о Водичу за извознике, говорио је директор НВО ГИОР, Иван Тодоровић. Тодоровић је рекао да је главна идеја овог пројекта да извозницима и потенцијалним извозницима, на једном месту буду доступне све информације које су им потребне за извоз пољопривредних производа у земље Европске уније. То се односи на законодавство, стандарде и потребну документацију, међутим без повећања производње и укрупњавања поседа, неће бити ни извоза, закллучак је Ивана Тодоровића:

„Оно што је неопходно за извоз, првенствено је повећање производње. Један од начина за који ми сматрамо да је добар, јесте модерно задругарство. Сматрамо да су задруге право решење за повећање капацитета и за развој локалне привреде у различитим областима“.

Потпредседник Комисије за пољопривреду у Скупштини Коосва, Срђан Поповић, указао је на безброј проблема које имају пољопривредници из српских средина на Косову. Највећи проблем српских пољопривредника јесте што не могу да конкуришу ни за грантове које даје Министарство пољопривреде Косова, а за грантове Европске уније и евентуални извоз својих производа, шансе скоро и да немају. Ради се о превисоким критеријумима конкурса и за све покушаје представника Срба у косовским институцијама, да те критеријуме усклади са положајем српских, али и пољопривредника из других мањинских заједница, актуелни министар нема позитиван одговор, тврди Поповић.

„После неколико састанака које смо имали, дошли смо на идеју да, уколико не могу критеријуми да буду доступни свим заједницама, онда предлажемо да се издвоји фонд од Министарства пољопривреде, у износу од 10%, који ће бити намењен за јачање позиције српске заједнице и осталих заједница,а да би за две, евентуално три године могли да аплицирају, односно да буду равноправни са албанским пољопривредним произвођачима…То је и даље само иницијатива, иако смо добили подршку од великог дела међународне заједнице“, рекао је посланик Косовског парламента, Срђан Поповић.

ГИОР: Уводимо европску пољопривреду

Српски пољопривредници нису равноправни актери у процесу развоја пољопривреде, а посебно у процесу извоза у земље Европске уније, рекао је директро НВО „Центар з амир и толеранцију“, Ненад Максимовић:

„Стога је нужно, заједно са српским политичким преедставницима и организацијама које се баве овим питањем, израдити прилагодљиву стратешку политику за развој предузетништва и пољопривреде у српским срединама. Тенденциује два главна актера економског развоја у српским срединама, Владе Србије и Владе Косова, су супротстављене, али се надам да ће и то да буде усклађено након учесталих састанака Привредних комора Србије и Косова,односно да ће тај позитован тренда допринети премошћавању тренутног јаза“, закључио је Максимовић.

Александар Михајловиућ, директор Одељења за економски развој општине Грачаница, сматра да српски пољопривредници немају довољно производње ни за косовско тржиште, а камоли за захтевно тржиште Европске уније. По мишљењу Михајловића, потребно је прво анимирати пољопривреднике да почну да се озбиљније баве производњом, направити озбиљно удружење или задругу и базирати се на тржиште Коосва.

„Једина шанса наших пољопривредних произвођача су задруге и удружења. Фондови које додељује Министартсво пољопривреде су нам недоступни због нас самих. Ми смо само кривци, јер нисмо почели да решавамо проблем онда када је био мали….Ми можемо само путем удружења доћи до испуњавања услова за доделу грантова, а такође наше пољопривредне произвођаче морамо да натерамо да почну да саде воће и поврће. Потребно је да се бавимо основним стварима, подизањем засада малина или засада воћњака. Наша шанса је и у томе што је овде на Коосву свако воће за 30% скупље него у Србији“,подсетио је Михајловић.

Невладина организација „ГИОР“ спроводи пројекте који се односе на развој пољопривреде и заштиту животне средине, у складу са европским стандардима. Менаџмент организације уређује и портал „Родна земља“, у коме су текстови о пољопривреди и пољопривредницима.

Анђелка Ћуп

Save

Save