Религија се не сме користити за терористичке активности

Верске заједнице не изазивају тензије, ни етничке, ни политичке, већ је вера заједничка сила против зла, речено је на дебати „Међуверски односи на Косову“, одржаној у Јужној Митровици, коју је организовала РТВ Митровица, а подржала Амбасада Краљевине Норвешке у Приштини.

Представници Исламске заједнице, Српске православне цркве, Јеврејске заједнице, Дервишког реда, као и Протестантске цркве, сложили су се да између верских заједница нема отворених проблема. Међутим, Влада Косова и међународна заједница не дају довољно простора њиховим активностима, а најважније је да се што хитније донесе Закон о верским заједницама. Мора се дефинисати шта су верске заједнице, а шта су групе, рекао је представник Савеза косовских Халвети Тариката, једног дела дервишког реда, Љуљзим Шеху, пославши поруку свим грађанима Косова:

„Ми не можемо да се сложимо шта је вера, али можемо да се сложимо шта није вера. Није вера оно што не доноси мир, није вера, ако нема солидарности, није вера, ако не доноси просперитет.“

Свештеник Срђан Станковић је нагласио да вера, било која да је, не сме да се користи за терористичке активности, већ вера омогућава да људи покажу своју духовну снагу.

„ Своју веру треба ценити што више и на тај начин ћете ценити и туђу веру. Хришћанска душа је широка, хришћанско срце је отворено и воли чак и непријатеље своје. Мислим да је то основа за наш заједнички живот и као што су наши преци вековима живели заједно, мислим да можемо и ми, овде, на истом месту, да делимо парче неба и комад земље“, рекао је представник Српске православне цркве.

Религија се не сме користити за терористичке активности

Учесници дебате о међурелигијским односима, закључили су да верске заједнице, али и политички субјекти на Косову, морају да осуде нападе на било који верски објекат на Косову и да буду активнији да до таквих напада не дође. Одлазећи амбасадор Норвешке Јан Брату, рекао је да је задатак представника верских заједница да свакодневно образују младе људе о томе шта је вера, како би заједнички деловали против насиља и мржње.

„Мислим да верске вође имају велику одговорност у обавештавању и учењу својих верника о суштини Аврамове вере, а то је да живе са својим комшијама у миру и поштују једни друге. Такође су одговорни за то, какво је косовско друштво и какво ће бити у будућности. Дакле, моја порука је веома проста, са задовољством очекујемо наставак дијалога између верских вођа, како би они могли да пренесу верницима шта уствари од њих вера очекује. Међу Аврамовским верама постоје разлике по питању литургије и догми, али постоји много тога што им је заједничко, тако да очекујем да ће данас све верске вође изразити добру вољу и добре намере и да ће подједнако то исто показати према својим комшијама при обраћању својим верницима“, закључио је Брату, позвавши верске вође да се међусобно посећују и упознају.

Овом дебатом смо желели да покажемо да верски лидери разговарају међу собом и да религија није проблем, рекао је Грачаници онлајн, организатор дебате, професор Неџмедин Спахиу.

„Наш циљ је био да и на овај начин, кроз међуверски дијалог, дођемо до помирења на Косову између различитих етничких заједница, у време једне тешке политичке ситуације, која стално прети да експлодира и да се десе ствари које народ не жели“, закључио је Спахиу.

Религија се не сме користити за терористичке активности

На дебати су учествовали: одлазећи шеф мисије ОЕБС-а на Косову, Жан Клод Шлумберже, амбасадори Норвешке, Хрватске, Чешке, Хрватске и Албаније, као и представник руске канцеларије у Приштини. Позиву организатора нису се одазвали једино представници Римокатоличке цркве на Косову.

Анђелка Ћуп