Ако једна слика вреди хиљаду речи, слика моста који дели Митровицу на два дела, вреди милион

Осврт на догађаје на мосту на реци Ибар, у Косовској Митровици

Главни мост на реци Ибар, стар преко сто година, у Митровици или Косовској Митровици, некада Титовој? Мост између два града или један град на две обале? Мост који спаја или раздваја људе, Србе и Албанце?

Чак се и име реке Ибар, чије обале спаја, сигурно најчувенији мост у Европи, али и шире, двојако тумачи. Албански извори кажу да потиче од албанске речи, “shkumbon”, што значи бео, док словенски извори подсећају на грчко име реке Марице, шпанску реку Ebro и на баскијску реч, “Ibari”, што значи река ….Да ли су још од тумачења имена почеле поделе овог градића или можда 1999.године, за време или после оружаног сукоба на Косову?

Сукоби на мосту на Ибру између Албанаца са јужне стране и Срба са северне стране почињу 1999.године. Има и жртава. Такозвани чувари моста са обе стране. На једној страни српске заставе, са друге албанске. Косовска је настала после…

“Но пасаран!” “Или они или ми.” “Нема слободе кретања.” “Ово је Србија!” “Ово је Република Косово!” “Ово је велика Албанија.” То је само део фолклора разних гупа и групица, које су организовано или спонтано, излазиле на мост да демонстрирају, да славе, да протестују.

Уз помоћ француске владе, француско-британска фирма обнавља мост 2000. И 2001.године. У обнови учествује подједнак број српских и албанских радника. Симболично…

Више хиљада Албанаца прешло је преко моста на Ибру, из јужног у северни део града, 17.марта 2004.године, после чега је дошло до сукоба са Србима. УНМИК-полиција користи шок-бомбе и „сузавац“, а из правца јужног дела града чује се пуцњава из ватреног оружја.

У августу 2006.године, одлуком УНМИК-а, мост се отвара за саобраћај. Само 24 сата касније, 26.августа, после бомбашког напада на кафић „Долче вита“ у северном делу Косовске Митровице и рањавања девет особа, главни мост у граду бива затворен за све, осим за возила КФОР-а и УН полиције.

Локални избори у Митровици, 2010.године и опет сукоби на мосту.

Јуна 2011. после покушаја косовских специјалаца да заузму прелазе на северу Косова, Срби постваљају барикаде на неколико места и наравно на главном ибарском мосту.

Неколико пута, после постављања барикада, Албанци покушавају да их склоне.

Новембар 2013., косовски избори, Срби са севера први пут учествују на њима и опет немири на мосту.

У ноћи између 17. И 18. Јуна 2014.године, изненада, Срби склањају барикаде и граде Парк мира…И опет међусобне оптужбе. Са југа, Албанци и власт поручују да се овако спречава слобода кретања и да ово није у духу цивилизације. Са севера одговарају да није у духу цивилизације ни то што у Јужној Митроции не живи ниједан Србин, док је Северна Митровица прави мултиетнички град.

Ако једна слика вреди хиљаду речи, слика моста који дели Митровицу на два дела, вреди милион

У Бриселу се све време разговарало о мосту, тајно или јавно. И онда 25.августа 2015.године, коначно договор. Потписан је споразум о мосту на реци Ибар између Северне и Јужне Митровице.

На званичном сајту канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, пише:

Закључци Радне групе за слободу кретања/мост, 25. август 2015/2

Обе стране су затражиле од ЕУ да ревитализује мост у Митровици и његово окружење, у складу са препорукама техничке процене и на основу архитектонског пројекта од 29. јуна 2015. године око ког су се сложиле обе стране.
Извођач радова ће 15. октобра 2015. године затворити обе стране моста непокретним банкинама и грађевинским оградама. Грађевински радови на мосту ће се вршити приступањем грађевинској локацији јужним приступним путем. Мост ће бити отворен за саобраћај до лета/најкасније до краја јуна 2016. године.

Са закашњењем од два дана, 17. новембра 2015.године, почиње спровођење договореног у Бриселу. Мост се ограђује лименим таблама, на којима пише ЕУ.

Онда почиње препуцавање представника Срба и Албанаца о томе, када ће и да ли ће мост да буде отворен за саобраћај. И сами грађани су подељени. Срби мисле да је мост извор сукоба,а Албанци да се слобода кретања не поштује све док се мост не отвори за саобраћај. Коначно, 13.августа 2016.године, опет са закашњењем у односу на договорено у Бриселу, у недељу, почиње такозвана ревитализација моста. Српски представници кажу да је то сређивање саобраћаја у Северној Митровици, а градоначелник Јужне Митровице каже да је отварање моста коначно спајање севера и југа уједан град.

Подсећам, од 1999. До 2016. на мосту на Ибру, било је око 120 сукоба Срба и Албанаца. А било је и жртава…

Док чекамо ново рухо моста на Ибру, отварање пешачке зоне у главној улици у Северној Митровици, изградњу неких кружних токова које најављују политичари, локални и они други, нешто размишљам… Да је Иво Андрић, наш једини нобеловац, сада на Косову, да ли би написао: “Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло”. Иво Андрић – Мостови

Анђелка Ћуп