Рано упозоравање смањује ризик од катастрофа

„Уколико „развој на слепо“ не буде замењен дугорочним програмом који је упознат са ризицима и који је климатски паметан, онда ће повећана изложеност, растућа рањивост и климатске промене, вероватно изазвати чешће теже и сложеније катастрофе у будућности. Земље Западног Балкана не могу да приуште такву будућност““, пише на почетку резимеа Подрегионалног извештаја о људском развоју за 2016.годину, на тему „Изградња отпорности на   Западном Балкану: Оснаживање људи да би се спречиле катастрофе“. Овај извештај је данас представљен у Приштини, а о њему су говорили представници УНДП-а, представници Косовске агенције за заштиту животне средине, представници агенције за управљање хитним ситуацијама, Црвеног крста Косова и независни експерти.

Како су закључили експерти, а ослањајући се на утицаје климатских промена на регион, у наредних осамдесет пет година, земље Западног Балкана могу да очекују повећање интензитета поплава, суша, топлотних таласа и пожара. Такође, регион Западног Балкана је изложен опасностима од земљотреса, каже се даље у извештају. То значи да ће прородне катастрофе имати негативан утицај на бруто друштвени производ земаља региона у више сектора, пре свега у сектору пољопривреде и шумарства и што је најважније, на животе људи и њихову имовину.

Када се говори о Косову, Подрегионални извештај идентификује седам група које су најосетљивије на природне катастрофе, а то су: сиромашни, жене, деца и старије особе, особе са ограниченим способностима, мањине, мигранти, повратници  и интерно расељена лица, као и пољопривредници.

Главни елемент смањења ризика од катастрофа је рано упозоравање, које смањује број жртава, као и економски и материјални утицај катастрофе, поручују експерти, наводи се у извештају.

Основне препоруке овог извештаја Агенције за развој Уједињених нација јесу: заштићеност развоја од ризика; израда стратегијае за смањење ризика у којима централну улогу имају људи, не само као жртве,већ и као носиоци и заговорници промена; анализа простора; превентивно планирање; улгање у развој уз познавање ризика уместо улагања у реаговања у ванредним ситуацијама; приступачнија могућност заштите од ризика рањивих група; јачање институционалних механизама за смањење ризика и реаговање у кризним ситуацијама. Такође, регион Западног Балкана мора да се приџава својих глобалних обавеза, преузетих од: Циљева одрживог развоја; Сендаи оквира (Акциони оквир за смањење ризика од катастрофа 2015-2030 за децу), Споразума из Париза ( ЦОП 21), који се односи на контролу климатских промена и предстојећег Светског хуманитарног самита. На основу њих, потребно је развити националне акционе планове и стратегије, које треба спровести и наравно, саопштити широј јавности, закључује се у Подрегионалном извештају за 2016. годину, који је урадио УНДП.

Анђелка Ћуп