Rano upozoravanje smanjuje rizik od katastrofa

„Ukoliko „razvoj na slepo“ ne bude zamenjen dugoročnim programom koji je upoznat sa rizicima i koji je klimatski pametan, onda će povećana izloženost, rastuća ranjivost i klimatske promene, verovatno izazvati češće teže i složenije katastrofe u budućnosti. Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da priušte takvu budućnost““, piše na početku rezimea Podregionalnog izveštaja o ljudskom razvoju za 2016.godinu, na temu „Izgradnja otpornosti na   Zapadnom Balkanu: Osnaživanje ljudi da bi se sprečile katastrofe“. Ovaj izveštaj je danas predstavljen u Prištini, a o njemu su govorili predstavnici UNDP-a, predstavnici Kosovske agencije za zaštitu životne sredine, predstavnici agencije za upravljanje hitnim situacijama, Crvenog krsta Kosova i nezavisni eksperti.

Kako su zaključili eksperti, a oslanjajući se na uticaje klimatskih promena na region, u narednih osamdeset pet godina, zemlje Zapadnog Balkana mogu da očekuju povećanje intenziteta poplava, suša, toplotnih talasa i požara. Takođe, region Zapadnog Balkana je izložen opasnostima od zemljotresa, kaže se dalje u izveštaju. To znači da će prorodne katastrofe imati negativan uticaj na bruto društveni proizvod zemalja regiona u više sektora, pre svega u sektoru poljoprivrede i šumarstva i što je najvažnije, na živote ljudi i njihovu imovinu.

Kada se govori o Kosovu, Podregionalni izveštaj identifikuje sedam grupa koje su najosetljivije na prirodne katastrofe, a to su: siromašni, žene, deca i starije osobe, osobe sa ograničenim sposobnostima, manjine, migranti, povratnici  i interno raseljena lica, kao i poljoprivrednici.

Glavni element smanjenja rizika od katastrofa je rano upozoravanje, koje smanjuje broj žrtava, kao i ekonomski i materijalni uticaj katastrofe, poručuju eksperti, navodi se u izveštaju.

Osnovne preporuke ovog izveštaja Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija jesu: zaštićenost razvoja od rizika; izrada strategijae za smanjenje rizika u kojima centralnu ulogu imaju ljudi, ne samo kao žrtve,već i kao nosioci i zagovornici promena; analiza prostora; preventivno planiranje; ulganje u razvoj uz poznavanje rizika umesto ulaganja u reagovanja u vanrednim situacijama; pristupačnija mogućnost zaštite od rizika ranjivih grupa; jačanje institucionalnih mehanizama za smanjenje rizika i reagovanje u kriznim situacijama. Takođe, region Zapadnog Balkana mora da se pridžava svojih globalnih obaveza, preuzetih od: Ciljeva održivog razvoja; Sendai okvira (Akcioni okvir za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030 za decu), Sporazuma iz Pariza ( COP 21), koji se odnosi na kontrolu klimatskih promena i predstojećeg Svetskog humanitarnog samita. Na osnovu njih, potrebno je razviti nacionalne akcione planove i strategije, koje treba sprovesti i naravno, saopštiti široj javnosti, zaključuje se u Podregionalnom izveštaju za 2016. godinu, koji je uradio UNDP.

Anđelka Ćup