“Pokucaj i otvoriće ti se”

„Danas se osećam veličanstveno. Veličanstven je osećaj biti u rodnom gradu posle 18 godina, u crkvi u kojoj smo kršteni, u kojoj smo krštavali, u kojoj smo se venčavali. To je zapravo potvrda reči Svetog Aleksandra Nevskog da snaga Boga nije u sili, nego u pravdi. Mislim da je i božja i ovozemaljska pravda na strani ovog hrama i na strani ovih sakupljanih ljudi.  Pozitivna energija koja se danas osetila, i kroz svečanu liturgiju i kroz reči preosvećenog vladike, na pravi način to oslikava“, rekao je danas u Uroševcu za GračanicaOnlajn, profesor doktor Milenko Dželetović.

Profesor Dželetović je Uroševčanin i danas je na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, prisustvovao obeležavanju gradske slave u svom rodnom gradu. Ko je profesor Dželetović? Šira javnost ga zna kao finansijskog direktora Telekoma, kao autora ili koautora više od 50 stručnih i naučnih radova iz oblasti finansija, monetarne ekonomije i bankarstva. A njegovi Uroševčani ga znaju kao čoveka koji je vodio akciju prikupljanja sredstava za obnovu Saborne crkve u Uroševcu, posvećene Svetom caru Urošu. Profesor Dželetović je, reče i episkop raško-prizrenski Teodosije danas u obnovljenoj uroševačkoj crkvi, sam i sa svojim prijateljima, mnogo doprineo i ličnim sredstvima.

“Pokucaj i otvoriće ti se”

Skromno, Dželetović priča da su mnogi ljudi pomogli obnovu crkve, a da najveće zasluge za to ima prota Živorad Kojić.

„Jednom prilikom, nakon otvaranja objekta narodne kuhinje Eparhije raško-prizrenske, boravio sam u Novom Brdu i onda smo iznenada došli ovde supruga i ja, koja je takođe Uroševčanka, na liturgiju i to je bila zaista tužna slika civilizovane Evrope. Sveštenik Kojić stoji u oltaru, protinica Zorica za pevnicom i nema nijednog živog parohijana, jer zapravo Uroševčana Srba ovde u gradu i nema.“

Po završetku liturgije, protojerej Živorad Kojić je zamolio profesora i svog starog druga Milenka, da mu pomogne da obnove crkvu.

„Sredstva za  obnovu srpskih bogomolja su minimalna i nekako je  prirodnije da se svetinje obnove tamo gde ima Srba i gde ima liturgije. Ali, moja jedina želja je da obnovimo ovaj hram u našem Uroševcu, trinaest godina čekam, a  vladika mi je rekao da će da mi dođe jedan čovek na liturgiju, i taj koji dođe, taj će i da obnovi crkvu. A to si ti“, priseća se reči  protojereja stavrofora Kojića, Milenko Dželetović.

“Pokucaj i otvoriće ti se”

„To je bio zaista preveliki teret za mene, pa sam rekao ocu Žiki da su male šanse da obezbedim toliko velika sredstva. Onda opet otac Žika kaže jednu ključnu rečenicu „Slušaj, ti čitaš Bibliju, ti znaš da, ko traži, naći će, ko ište, dobiće. Pokucaj i otvoriće ti se“. I stvarno, gde god smo otišli, pokucali i zamolili, naravno uz neka lična sredstva, uvek su nam nekako bila otvorena vrata“, u jednom dahu završava priču profesor Milenko Dželetović.

I zato je danas crkva Svetog cara Uroša u Uroševcu bila prepuna vernika, „blistava i sjajna“, kako reče vladika Teodosije u besedi, a pored nje skroman, ali nov i sređen parohijski dom. I naslednik prote Kojića je tu, sveštenik Trajko Vlajković sa suprugom i dve kćerke.

Nadamo se da nikada više neće sveštenik da bude sam u oltaru, a njegova supruga  za pevnicom. Nadamo se da niko i nikada više neće zapaliti nijednu svetinju. Nadamo se da će prognani iz Uroševca, sledeći put, kada dođu iz Beograda, Jagodine, Danilovgrada ili Štrpca, konačno ostati u svom gradu.

 

Anđelka Ćup