“Покуцај и отвориће ти се”

„Данас се осећам величанствено. Величанствен је осећај бити у родном граду после 18 година, у цркви у којој смо крштени, у којој смо крштавали, у којој смо се венчавали. То је заправо потврда речи Светог Александра Невског да снага Бога није у сили, него у правди. Мислим да је и божја и овоземаљска правда на страни овог храма и на страни ових сакупљаних људи.  Позитивна енергија која се данас осетила, и кроз свечану литургију и кроз речи преосвећеног владике, на прави начин то осликава“, рекао је данас у Урошевцу за ГрачаницаОнлајн, професор доктор Миленко Џелетовић.

Професор Џелетовић је Урошевчанин и данас је на дан Усековања главе Светог Јована Крститеља, присуствовао обележавању градске славе у свом родном граду. Ко је професор Џелетовић? Шира јавност га зна као финансијског директора Телекома, као аутора или коаутора више од 50 стручних и научних радова из области финансија, монетарне економије и банкарства. А његови Урошевчани га знају као човека који је водио акцију прикупљања средстава за обнову Саборне цркве у Урошевцу, посвећене Светом цару Урошу. Професор Џелетовић је, рече и епископ рашко-призренски Теодосије данас у обновљеној урошевачкој цркви, сам и са својим пријатељима, много допринео и личним средствима.

“Покуцај и отвориће ти се”

Скромно, Џелетовић прича да су многи људи помогли обнову цркве, а да највеће заслуге за то има прота Живорад Којић.

„Једном приликом, након отварања објекта народне кухиње Епархије рашко-призренске, боравио сам у Новом Брду и онда смо изненада дошли овде супруга и ја, која је такође Урошевчанка, на литургију и то је била заиста тужна слика цивилизоване Европе. Свештеник Којић стоји у олтару, протиница Зорица за певницом и нема ниједног живог парохијана, јер заправо Урошевчана Срба овде у граду и нема.“

По завршетку литургије, протојереј Живорад Којић је замолио професора и свог старог друга Миленка, да му помогне да обнове цркву.

„Средства за  обнову српских богомоља су минимална и некако је  природније да се светиње обнове тамо где има Срба и где има литургије. Али, моја једина жеља је да обновимо овај храм у нашем Урошевцу, тринаест година чекам, а  владика ми је рекао да ће да ми дође један човек на литургију, и тај који дође, тај ће и да обнови цркву. А то си ти“, присећа се речи  протојереја ставрофора Којића, Миленко Џелетовић.

“Покуцај и отвориће ти се”

„То је био заиста превелики терет за мене, па сам рекао оцу Жики да су мале шансе да обезбедим толико велика средства. Онда опет отац Жика каже једну кључну реченицу „Слушај, ти читаш Библију, ти знаш да, ко тражи, наћи ће, ко иште, добиће. Покуцај и отвориће ти се“. И стварно, где год смо отишли, покуцали и замолили, наравно уз нека лична средства, увек су нам некако била отворена врата“, у једном даху завршава причу професор Миленко Џелетовић.

И зато је данас црква Светог цара Уроша у Урошевцу била препуна верника, „блистава и сјајна“, како рече владика Теодосије у беседи, а поред ње скроман, али нов и сређен парохијски дом. И наследник проте Којића је ту, свештеник Трајко Влајковић са супругом и две кћерке.

Надамо се да никада више неће свештеник да буде сам у олтару, а његова супруга  за певницом. Надамо се да нико и никада више неће запалити ниједну светињу. Надамо се да ће прогнани из Урошевца, следећи пут, када дођу из Београда, Јагодине, Даниловграда или Штрпца, коначно остати у свом граду.

 

Анђелка Ћуп