Епархија рашко-призренска: Српска православна црква је законски катастарски власник земљишта на коме се налази храм Христа Спаса у Приштини

Поводом још једног протеста групе мање од двадесет студената у порти недовршеног храма Христа Спаса у Приштини, којим је, уместо рушења, како је тражено пре неколико дана, данас затражено да се овај објекат претвори у музеј „геноцида Србије над Косовом“, огласила се и Епархија рашко -призренска.

„Српска православна црква је законски катастарски  власник земљишта на коме се налази храм Христа Спаса и зато храм Христа Спаса треба да буде завршен и као и други верски објекти у свету, служи онима који се у њима Богу моле. Они који желе да шире мржњу могу да то чине на другим местима али не смеју да забораве да екстремизмом трују своју сопствену будућност и животе”, каже се између осталог у саопштењу Епархије рашко-призренске.

Епархија рашко-призренска: Српска православна црква је законски катастарски власник земљишта на коме се налази храм Христа Спаса у Приштини

Саопштење преносимо у целости:

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

Данас је у току још један пртест ултра-десничарске групе косовских Албанаца против српске православне цркве Христа Спаса у Центру Приштине. Демонстранти захтевају да ова црква буде уништена или претворена у албански музеј. Овај протест је само један у низу акција усмерених против Српске Православне Цркве и српског народа на Косову и Метохији који је већ 17. година изложен систематском етничком терору у коме је протерано преко 200.000 Срба, уништено преко 150 цркава и разорено стотине гробаља. Протест се одржава са циљем да се скрене пажња са рада међународног суда који управо ових месеци треба да суди припаднике ОВК који су починили бројне злочине над Србима и осталим не-Албанцима за које нико до сада није одговарао.

За ултра-десничаре који протествују ова црква је симбол ратних страдања, иако ту нико није повређен и једино оружије које је икада коришћено на овом месту је експлозив који су у цркву подметнули управо албански екстремисти у лето 1999. како би цркву уништили. Али безуспешно, јер она још стоји и сведочи веру у Христа Спаситеља. За православне Србе ова црква је пре свега верски објекат у изградњи који нема никакве везе са било каквом политиком и који је грађен по свим процедурама и правилима по којима су грађени и остали објекти на Косову и Метохији у то време. Сам почетак изградње Црвке одобрио је 1990. године председник извршног већа Скупштине општине Приштина, иначе Косовски Албанац и професор међународног права. Зато је свесна манипулација информацијама које шире косовски ултра-националисти и поједини медији смишљена да се и овај једини преостали символ православног хришћанства у центру Приштине уништи као што је уништено или протерано све што је српско у овом граду као и у многим другим градовима у Покрајини.

Данас је Приштина етнички очишћен град и срамота за оне који су то учинили и онима који су то допустили. Етничко чишћење је спровођено систематским терором од 1999. године и врхунац тог варварства треба да буде рушење храма Христа Спаса, чији крст очигледно смета онима који Косово желе да претворе у својеврсно талибанско друштво мржње и нетрпељивости. Екстремисти који позивају на рушење овог храма или на његово одузимање од Цркве која га је градила, позивају на наставак етничког чишћења, на нова дела мржње и насиља против Срба и на негирање основних верских права српском народу.

Да ли ће рушењем или одузимањем овог храма косовско друштво наставити путем етничког насиља и скрнављења хрићанских симбола или ће показати коначно толеранцију и спремност на поштовање основних цивилизационих норми који постоје у културном свету? То зависи пре свега од косовских политичких лидера који су за сада остали глуви на апеле наше Цркве и који нису чак ни обезбедили заштиту овог храма. Ћутање када треба да се одговорно дигне глас знак је прећутне сагласности, што само охрабрује етнички и верски екстремизам.

Српска православна Црква која је законски катастарски власник земље на којој је црква подигнута и самог храма засигурно се никада неће сагласити нити са његовим рушењем или мењањем намене. Ово може бити само православни хришћански храм, а они којима то смета треба да буду свесни да ће рушењем овог храма њихово вандалство остати упечатљива слика данашњег друштва на Косову. Зато храм Христа Спаса треба да буде завршен и као и други верски објекти у свету служи онима који се у њима Богу моле. Они који желе да шире мржњу могу да то чине на другим местима али не смеју да забораве да екстремизмом трују своју сопствену будућност и животе.

Призрен-Грачаница 26. септембар 2016. год.