Осојане, септембар 2016. године

Осојане, питомо метохијско село, некада пуно вредних људи и пуно деце која су се играла по осојанској котлини. Данас у Осојану има само око 300 Срба. Школу похађа 86 основаца и двадесетак средњошколаца, а има и десетак студената. Млади у Осојану не живе као њихови вршњаци широм света. „Увече“, каже седамнаестогодишњи Никола Ђурић из Лукавца код Осојана, који се са породицом вратио из Београда, „затварамо се у кућу. Телевизор и интернет, ако има струје. Током дана, са старијима одемо до Клине и Истока, сами не.“

„А и немамо пријтеље Албанце. Има неких старих непокиданих пријатељстава, али нових…, ја нисам чуо да има“, додаје осамнаестогодишњи Дејан Андрић из села Кош, недалеко од Осојана, које је сада скоро пусто, а веровали или не, први пут се у историји помиње још 1314.године.

Зато је данас освештан темељ и положен камен темељац за спортско- рекреативни центар, у склопу кога ће бити изграђена сала и базен. Тако ће млади из Осојана, барем мало моћи да се забаве, али осим забаве, биће и неколико нових радних места, па ће се колико- толико, смањити број незапослених.

Осојане, септембар 2016. године

Министар за заједнице и повратак у Влади Косова, Далибор Јевтић, положио је данас камен темељац за нови спортско рекреативни центар. Обраћајући се окупљенима, Јевтић је нагласио да је главни циљ министартва на чијем је челу да обезбеди повратак расељених, али и опстанак. Опстанак се може обезбедити само отварањем нових радних места, којих ће бити, рекао је министар за повратак и заједнице у Влади Косова.

Мештани Осојана желе да верују министру, у очима им је нада, али и доза сумње. Доста им је обећања. Многи долазе и одлазе, сви обећавају, а они остају са својом муком. Не боје се Осојанци напада које су преживљавали у прошлости, а још мање рада,  горштаци су то, али не воле неправду.

А млади свештеник Милош Вукић, који служи у Осојану и у неколико околних села, задовољан што му недељом на литургију долази поприличан број људи, има за своје парохијане само једну поруку:

„Поносите се што живите овде, на овој светој метохијској земљи.“

Анђелка Ћуп