„Мој језик, право моје заједнице, у мојој општини“

У оквиру пројекта „Мој језик, право моје заједнице, у мојој општини“, невладина организација „Комуникација за развој друштва“ (ЦСД), одржала је у Грачаници, завршну дводневну регионалну конференцију. Пројекат су подржали Амбасада Швајцарске на Косову и општина Грачаница, а партнер ЦСД-у у спровођенју пројекта, била је Канцеларија повереника за језике Владе Косова.

На конференцији су учествовали ромски активисти из Србије, Македоније, Албаније, Бугарске  и са Косова, а на отварању су били амбасадор Швајцарске, Жан Хуберт Лебет, градоначелник Грачанице, Владета Костић и повереник за језике у Влади Косова, Славиша Младеновић.

„Швајцарска је одлучила да подржи овај пројекат након одлуке општине Грачаница да ромски језик уведе у службену употребу. Почели смо пројекат са надом да може бити пример за друге институције. Долазим из земље у којој се користе четири језика и знам зашто је употреба језика толико битна“, рекао је амбасадор Швајцарске, честитајући свима који су учествовали у спровођењу пројекта, уз обећање  да ће његова земља увек подржати пројекте који промовишу различитост.

Општина Грачаница је једина од 34 косовске општине у којој је заменик градоначелника припадник ромске заједнице и у којој је ромски језик уведен у службену употребу, иако по закону, ова локална самоуправа то није морала да уради, јер у општини Грачаница живи мање од 5% Рома, рекао је Владета Костић.

„Општина Грачаница има у извршној власти и на високом позицијама представнике ромске заједнице и тиме се поносимо. Ми од самог почетка покушавамо да решавамо горуће проблеме свих заједница, а посебно ромске. Једина смо локална самоуправа у којој је ромски језик у службеној употреби. Такође, одговорно тврдим да запошљавамо највећи број Рома од свих косовских општина. Ти послови су можда најтежи и најгори, али је чињеница да се морају испунити одређене квалификације за неке друге послове и тако долазимо до закључка да је највећи проблем управо у едукацији Рома. И ту покушавамо да помогнемо. Отворили смо Образовни центар за ромску децу, ангажована су два преводиоца у општини, али одговорност је и на родитељима да инсистирају на школовању своје деце. Наша обавеза, обавеза локалне самоуправе, јесте да пружимо њиховим идејама пуну подршку“, истакао је председник општине Грачаница.

Канцеларија повереника за језике, са својим малим тимом, ради све што може како би се Закон о употреби језика, који је добар, применио и на терену. Негде нема средстава за преводиоце и лекторе, а негде нема ни воље појединаца,  да тај закон спроведу у пракси, рекао је повереник за језике у Влади Косова, Славиша Младеновић.

„Мој језик, право моје заједнице, у мојој општини“

„Општина Грачаница може представљати пример свим општинама на Косову, али и региону. Надам се да ће са овог скупа изаћи закључци како би се сличне праксе спровеле тамо где живи значајан број Рома“, рекао је Младеновић, наглашавајући да само сви заједно можемо да се изборимо против бирократских сметњи за поштовање и примену Закона о употреби језика

На конференцији је у оквиру панела о језику, приказан документарни филм „Вишејезичност“, који је снимила продукција „Доку фест“ у сарадњи са Канцеларијом повереника за језике, а представљен је и  ромско-српски речник.

Осим проблема са употребом језика, на конференцији су активисти из региона говорили и о образовању, здравству и социјалној инклузији. Размењене су добре праксе из региона, а један од учесника конференције, био је и професор доктор Драгољуб Ацковић, заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије и председник Светског парламента Рома. Ацковић је посебно говорио о образовању младих Рома, али и о потреби образоваља за одрасле и увођењу допунске наставе.  Организације, ромски активисти и политичари, непрекидно морају да врше притисак на институције, како би испоштовале њихова права, нагласио је професор Ацковић.

„Посебно обратите пажњу на стечена права, која вам нико не може узети. Ви овде на Косову сада немате неке ствари, које смо ми увели још осамдесетих година, као што је час ромског језика, новине на нешем језику, емисије и слично. Борите се и вршите притисак, јер нико неће то да ради уместо вас“, поручио је професор Ацковић.

Другог дана конференције, учесницима се обратио и Кујтим Паћаку, једини ромски посланик у Скупштини Косова, који је обећао своју помоћ како би се закључци и препоруке са ове конференције спровели у дело.

„Али немојте да станемо када се заврши ова конференција. Наставимо и даље нашу борбу, јер ми треба да будемо равноправни са свима који живе на Косову, у региону, у Европи и у свету. Да бисмо то оставрили, морамо неговати свој језик, своју културу и традицију, али посебно морамо посветити пажнњу образовању. Без образовања, даље не можемо“, поручио је Паћаку.

Потреба за свеобухватном анализом положаја Рома на Косову, отварање катедре за ромски језик на универзитету у Приштини, покретање часописа и дневног листа на ромском језику, посебан буџет за локалне самоуправе за прихват Рома које земље Европске уније враћају на Косово, само су неке од препорука конференције о положају Рпма на Косову.
Пројекат „Мој језик, право моје заједнице у мојој општини“, који је спровела Комуникација за развој друштва, има за циљ развијање и повећање поверења, како између ромске и осталих заједница, тако и између ромске заједнице и локалних институција. У оквиру  пројекта, посебан акценат је стављен на употребу ромског језика у локалним институцијама, у општинама Грачаница, Призрен, Обилић и Косово Поље. Осим повећања свести о праву на сопствени језик, односно о праву на употребу ромског језика и о значају стандардизације ромског језика, један од циљева овог пројекта је и очување ромске културе и традиције, јачање индивидуалних капацитета, као и повећање могућности за самозапошљавање припадника ромске заједнице. На крају пројекта, од 14 полазника курса ромског језика, двоје најбољих је добило посао на пословима превођења у општини Грачаница.

Анђелка Ћуп