Matija Bećković: Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane

„Jerusalim je jedini grad, a ostalo su mesta i Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane. Kosovska bitka je jedina bitka koja traje vekovima, a ostalo su tuče, a Kosovo polje je najveći  vrh naše vere i naše kulture. Srbin je onaj koga se Kosovo tiče, ali Kosovo nije samo na tom prostoru i na zemlji, nego je i na nebu i svuda gde ima srpskog naroda“, počeo je svoju besedu pesnik Matija Bećković sinoć u Gračanici, posle dodele nagrade „Lazar Vučković“.

Na 49. susretima pesnika, posvećenim tragično stradalom pesniku i novinaru „Jedinstva“, Lazaru Vučkoviću, za najbolju poeziju, objavljenu u listu „Stremljenja“, između dva pesnička susreta, nagrađen je upravo najveći živi srpski pesnik, Matija Bećković. Pesničke susrete organizovala je Ustanova za novinsko izdavačku delatnost „Panorama-Jedinstvo“, a nagradu akademiku Bećkoviću, uručila je glavni i odgovorni urednik Jedinstva, Rada Komazec. Ove godine, pesnici su obišli Štrpce, Gračanicu i Metohiju.

Matija Bećković: Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane

Prof. Dr Dara Vučinić, predsednica žirija govoreći o delu Matije Bećkovića, naglasila je da je njegov poetsko-filozofski kredo, ustvari, smisao života.

„Pitali smo se, ima li boljeg mesta nego što je ovo i boljeg trenutka nego što je ovaj trenutak, da kažemo ono što je čitavog života veliki Matija Bećković govorio kroz svoja dela? A zar nije odavde, iz Gračanice, najlakše kraljici Simonidi, iako joj je „Arbanas iskopao oči“, da vidi sve naše svetinje, Moraču i manstir Ostroški, i Vasilija Ostroškog i Vasilija Blaženog u Moskvi,i manastir Tvrdoš i Savino Trnovo i Trnovo u Republici Srpskoj, stradalo Trnovo? Sve naše svetinje, najlakše je odavde videti i znati kako pulsira svaka pojedninačno“, rekla je prof. dr Dara Vučinić.

Podsećajući se na reči Matije Bećkovića, izrečene davne 1987.godine: „Ako se doprinos naroda istoriji sveta, bude merio dubinom rana, naša najdublja rana, zvaće se Kosovo“, publika u sali Doma kulture u Gračanici, gromoglasnim aplauzom je pozdravljala svaku pesmu, svaki stih. Navodeći da i pored toga što su mnogi pokušali, niko do sada nije uspeo da sa trona skine knjigu, Bećković je kazivao stihove svojih pesama: „Knjiga“, „Vera Pavladoljska“, „Priča o Svetom Savi“, „Kad dođeš u bilo koji koji grad“, „Bodež“, „Hleba i jezika“, „Ogledalo“, dok je publika na svaki stih reagovala, suzom, smehom, uzdisajem. Kroz svaku pesmu velikog barda srpskog pesništva, odzvanjale su i njegove reči:

„Na Kosovu je poezija pobedila istoriju, a junaci kosovskoga boja su poetski likovi oko kojih se vekovima okuplja naš narod i koji su značajniji i veći od onih koje zna istorija…Stalno se govori o tome kako je Kosovo izgubljeno, a to najčešće govore oni koji su izgubljeni sami, jer Kosovo se može izgubitti samo ako se izgubi u duhu, a to se neće desiti dok ijedan Srbin živi na Kosovu, niti će ijedan Srbin, koji živi na Kosovu, makar bio jedan jedini, ikada biti manjina.“

Matija Bećković: Kosovo je jedino polje, a ostalo su poljane

Na pesničkim susretima u Gračanici, svoje stihove su kazivali i gosti Matije Bećkovića, pesnici: Ratko Popović, Petar Sarić i Radoslav Zlatanović. Publiku i goste, pozdravili su i zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Dušan Kozarev i direktor Ustanove za novinsko -izdavačku delatnost „Panorama-Jedinstvo“, Svetozar Vlahović.


„Ne mogu da ne spomenem patrijarha Pavla koji je prepešačio Kosovo i Metohiju i njegove knjige. Knjige patrijarha Pavla su udžbenici pismenosti. Ko god bi hteo da nauči kako se piše, treba da uzme te knjige , pa da vidi kako se na svaku njegovu reč može zakleti. Malo je bilo takvih ljudi u našemu vremenu“, Matija Bećković.


Anđelka Ćup