Матија Бећковић: Косово је једино поље, а остало су пољане

„Јерусалим је једини град, а остало су места и Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче, а Косово поље је највећи  врх наше вере и наше културе. Србин је онај кога се Косово тиче, али Косово није само на том простору и на земљи, него је и на небу и свуда где има српског народа“, почео је своју беседу песник Матија Бећковић синоћ у Грачаници, после доделе награде „Лазар Вучковић“.

На 49. сусретима песника, посвећеним трагично страдалом песнику и новинару „Јединства“, Лазару Вучковићу, за најбољу поезију, објављену у листу „Стремљења“, између два песничка сусрета, награђен је управо највећи живи српски песник, Матија Бећковић. Песничке сусрете организовала је Установа за новинско издавачку делатност „Панорама-Јединство“, а награду академику Бећковићу, уручила је главни и одговорни уредник Јединства, Рада Комазец. Ове године, песници су обишли Штрпце, Грачаницу и Метохију.

Матија Бећковић: Косово је једино поље, а остало су пољане

Проф. Др Дара Вучинић, председница жирија говорећи о делу Матије Бећковића, нагласила је да је његов поетско-филозофски кредо, уствари, смисао живота.

„Питали смо се, има ли бољег места него што је ово и бољег тренутка него што је овај тренутак, да кажемо оно што је читавог живота велики Матија Бећковић говорио кроз своја дела? А зар није одавде, из Грачанице, најлакше краљици Симониди, иако јој је „Арбанас ископао очи“, да види све наше светиње, Морачу и манстир Острошки, и Василија Острошког и Василија Блаженог у Москви,и манастир Тврдош и Савино Трново и Трново у Републици Српској, страдало Трново? Све наше светиње, најлакше је одавде видети и знати како пулсира свака поједниначно“, рекла је проф. др Дара Вучинић.

Подсећајући се на речи Матије Бећковића, изречене давне 1987.године: „Ако се допринос народа историји света, буде мерио дубином рана, наша најдубља рана, зваће се Косово“, публика у сали Дома културе у Грачаници, громогласним аплаузом је поздрављала сваку песму, сваки стих. Наводећи да и поред тога што су многи покушали, нико до сада није успео да са трона скине књигу, Бећковић је казивао стихове својих песама: „Књига“, „Вера Павладољска“, „Прича о Светом Сави“, „Кад дођеш у било који који град“, „Бодеж“, „Хлеба и језика“, „Огледало“, док је публика на сваки стих реаговала, сузом, смехом, уздисајем. Кроз сваку песму великог барда српског песништва, одзвањале су и његове речи:

„На Косову је поезија победила историју, а јунаци косовскога боја су поетски ликови око којих се вековима окупља наш народ и који су значајнији и већи од оних које зна историја…Стално се говори о томе како је Косово изгубљено, а то најчешће говоре они који су изгубљени сами, јер Косово се може изгубитти само ако се изгуби у духу, а то се неће десити док иједан Србин живи на Косову, нити ће иједан Србин, који живи на Косову, макар био један једини, икада бити мањина.“

Матија Бећковић: Косово је једино поље, а остало су пољане

На песничким сусретима у Грачаници, своје стихове су казивали и гости Матије Бећковића, песници: Ратко Поповић, Петар Сарић и Радослав Златановић. Публику и госте, поздравили су и заменик директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, Душан Козарев и директор Установе за новинско -издавачку делатност „Панорама-Јединство“, Светозар Влаховић.


„Не могу да не споменем патријарха Павла који је препешачио Косово и Метохију и његове књиге. Књиге патријарха Павла су уџбеници писмености. Ко год би хтео да научи како се пише, треба да узме те књиге , па да види како се на сваку његову реч може заклети. Мало је било таквих људи у нашему времену“, Матија Бећковић.


Анђелка Ћуп