Suvi Do, jesen 2016. godine

Novim,tek izgrađenim asfaltnim putem, od Preoca, preko Lepine, stižemo u Suvi Do, nadomak Lipljana. Nekada je Suvi Do i bio u opštini Lipljan, ali danas je to rubno područje opštine Gračanica. U selu je ostalo još oko 520 Srba, kaže nam meštanin Miraš Perović.

„Nekada je to bilo selo nastanjeno isključivo Srbima, a sada smo dobili nekoliko novih komšija Albanaca. Došli su pre oko pet godina, nemamo sa njima problema, samo…samo da se iseljavanje Srba ne nastavi. Nadamo se de će ova ulaganja, izgradnja zgrada za mlade bračne parove, uređeni dečiji vrtić, izgradnja sportske hale, zaustaviti iseljavanje. I Dom zdravlja nam je sređen, imamo medicinsko osoblje. Ovo je sve važno za sve meštane, posebno za mlade“, nastavlja Miraš, napominjući da nažalost ima prodatih kuća, u koje se još nisu uselili novi vlasnici.

Suvi Do, ušoren, sa lepim urbanističkim planom, sa ulicama koje se seku pod devedeset stepeni, podseća na neko vojvođansko mesto. Selo se prostire u ravnici, koju meštani nazivaju Široko polje. Njegovom južnom stranom teče potok Suvi Do, po kome je selo i dobilo ime. Veliki deo stanovnika Suvog Dola, sačinjavali su kolonisti iz Bosanskog Petrovca, Trebinja, Like, Boke, Nikšića, Kolašina, ali i iz Banata, svi doseljeni između 1920. i 1923. godine. Meštani su nekada radili u Lipljanu i Prištini, a sada, posle 1999., kada u kosovskim gradovima skoro pa i nema Srba, uglavnom se bave poljoprivredom.

Suvi Do, jesen 2016. godine

„Ja i brat držimo 40 krava“, priča nam Nikolić Mladen iz Suvog Dola. „Mleko dajemo u mlekaru, u obližnje Radevo. Pa…šta da vam kažem, bio litar 30 centi, a sada 26. A nije dovoljno, ali mora da se radi. Kada bi malo bilo skuplje, pa da svi imamo zaradu…Samo da ovi nisu prodali zemlju okolo. Sada nemate od koga da uzmete ni zemlju pod kiriju, da je obrađujete. Pomalo se i bojimo još uvek, ali valjda će da bude bolje. Ovi naši Srbi, što su u kosovskoj vlasti se trude, nije da se ne trude, ali…biće valjda bolje. Nema posla, slabo… Gradi se u selu  što se  nikada nije gradilo, samo da izgrađeno ne ostane za drugog…I da bude posla…Ma samo da ljudi ostanu“, sa zebnjom zaključuje Mladen.

Stradao je Suvi Do, ne toliko u ratu, koliko u miru, kada su na Kosovo došli mnogi iz belog sveta da donesu mir i demokratiju, kako je obećavala takozvana međunarodna zajednica. Meštani se još sećaju Ivana Dejanovića i Aleksandra Stankovića, kao i Aleksandrovog brata i oca, koji su poginuli samo zato to su Srbi.

„Stradali su mnogi, ali smirilo se sada, nemaju ljudi razloga da ne ostanu. Pa posla nema nigde više, ni u Beogradu, ni u Nišu. Imamo sve za normalan život i bezbednost je sada bolja“, kaže tridesetogodišnja žena, koja nije želela da se predstavi. Po belom mantilu, zaključujemo da je medicinska sestra iz obližnjeg Doma zdravlja.

Suvi Do, jesen 2016. godine

„U Suvi Do, od 1945. godine nije više ulagano nego sada, mogu vam potvrditi svi koji su dobronamerni“, kaže gradonačelnik Gračanice, inače meštanin Suvog Dola, Vladeta Kostić.

„Urađena je putna infrastruktura, prateća infrastruktura, radi se sportska sala, parterna uređenja za obdaniše i školu, a pokušaćemo da rekonstruišemo i javnu rasvetu. Da li ćemo uspeti, ne znam, jer to ne zavisi samo od opštine, već i od donatora. Radimo na tome da ova rubna sela polako izađu iz sivila u kojem su bila već deceniju i po i duže“, kaže Kostić, dodajući da je i njegova porodica tu, u Suvom Dolu i da njegova deca idu u školu u svom mestu.

Šetamo kroz Suvi Do. Jesenje sunce obasjalo sređena dvorišta i obrađene poorane  njive, onoliko koliko ih je ostalo. Skoro će setva. A u blizini, tamo prema Preocu i glavnom magistralnom putu, nazire se ogromno novo naselje „Marigona“, naseljeno isključivo Albancima, sa ogromnim kućama i pratećim objektima. Neko je želeo da „Marigona“ bude baš tu. Da li kao primer lepote urbanog naselja ili kao opomena, pitaju se meštani Suvog Dola? Kako god da je, „Marigona“ remeti mir i arhitekturu pitomog i skromnog Suvog Dola, koji se pod imenom Souhodol pominje u Gračaničkoj povelji kralja Milutina iz 1321. godine.

A.Ć.