Суви До, јесен 2016. године

Новим,тек изграђеним асфалтним путем, од Преоца, преко Лепине, стижемо у Суви До, надомак Липљана. Некада је Суви До и био у општини Липљан, али данас је то рубно подручје општине Грачаница. У селу је остало још око 520 Срба, каже нам мештанин Мираш Перовић.

„Некада је то било село настањено искључиво Србима, а сада смо добили неколико нових комшија Албанаца. Дошли су пре око пет година, немамо са њима проблема, само…само да се исељавање Срба не настави. Надамо се де ће ова улагања, изградња зграда за младе брачне парове, уређени дечији вртић, изградња спортске хале, зауставити исељавање. И Дом здравља нам је сређен, имамо медицинско особље. Ово је све важно за све мештане, посебно за младе“, наставља Мираш, напомињући да нажалост има продатих кућа, у које се још нису уселили нови власници.

Суви До, ушорен, са лепим урбанистичким планом, са улицама које се секу под деведесет степени, подсећа на неко војвођанско место. Село се простире у равници, коју мештани називају Широко поље. Његовом јужном страном тече поток Суви До, по коме је село и добило име. Велики део становника Сувог Дола, сачињавали су колонисти из Босанског Петровца, Требиња, Лике, Боке, Никшића, Колашина, али и из Баната, сви досељени између 1920. и 1923. године. Мештани су некада радили у Липљану и Приштини, а сада, после 1999., када у косовским градовима скоро па и нема Срба, углавном се баве пољопривредом.

Суви До, јесен 2016. године

„Ја и брат држимо 40 крава“, прича нам Николић Младен из Сувог Дола. „Млеко дајемо у млекару, у оближње Радево. Па…шта да вам кажем, био литар 30 центи, а сада 26. А није довољно, али мора да се ради. Када би мало било скупље, па да сви имамо зараду…Само да ови нису продали земљу около. Сада немате од кога да узмете ни земљу под кирију, да је обрађујете. Помало се и бојимо још увек, али ваљда ће да буде боље. Ови наши Срби, што су у косовској власти се труде, није да се не труде, али…биће ваљда боље. Нема посла, слабо… Гради се у селу  што се  никада није градило, само да изграђено не остане за другог…И да буде посла…Ма само да људи остану“, са зебњом закључује Младен.

Страдао је Суви До, не толико у рату, колико у миру, када су на Косово дошли многи из белог света да донесу мир и демократију, како је обећавала такозвана међународна заједница. Мештани се још сећају Ивана Дејановића и Александра Станковића, као и Александровог брата и оца, који су погинули само зато то су Срби.

„Страдали су многи, али смирило се сада, немају људи разлога да не остану. Па посла нема нигде више, ни у Београду, ни у Нишу. Имамо све за нормалан живот и безбедност је сада боља“, каже тридесетогодишња жена, која није желела да се представи. По белом мантилу, закључујемо да је медицинска сестра из оближњег Дома здравља.

Суви До, јесен 2016. године

„У Суви До, од 1945. године није више улагано него сада, могу вам потврдити сви који су добронамерни“, каже градоначелник Грачанице, иначе мештанин Сувог Дола, Владета Костић.

„Урађена је путна инфраструктура, пратећа инфраструктура, ради се спортска сала, партерна уређења за обданише и школу, а покушаћемо да реконструишемо и јавну расвету. Да ли ћемо успети, не знам, јер то не зависи само од општине, већ и од донатора. Радимо на томе да ова рубна села полако изађу из сивила у којем су била већ деценију и по и дуже“, каже Костић, додајући да је и његова породица ту, у Сувом Долу и да његова деца иду у школу у свом месту.

Шетамо кроз Суви До. Јесење сунце обасјало сређена дворишта и обрађене пооране  њиве, онолико колико их је остало. Скоро ће сетва. А у близини, тамо према Преоцу и главном магистралном путу, назире се огромно ново насеље „Маригона“, насељено искључиво Албанцима, са огромним кућама и пратећим објектима. Неко је желео да „Маригона“ буде баш ту. Да ли као пример лепоте урбаног насеља или као опомена, питају се мештани Сувог Дола? Како год да је, „Маригона“ ремети мир и архитектуру питомог и скромног Сувог Дола, који се под именом Соуходол помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године.

А.Ћ.