Дачић у Савету безбедности УН о раду УНМИК-а

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић представљаће Србију на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој ће бити разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, саопштило је Министарство иностраних послова.
Седница ће бити одржана сутра, 16. новембра, у Њујорку.

У свом излагању министар Дачић ће дати осврт на Извештај генералног секретара УН-а о раду УНМИК-а за период од 15. јула до 16. октобра 2016. године, изнеће оцену Србије о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и указати на кључни значај деловања УНМИК-а за нашу земљу.

У кварталном извештају гненералног секретара Бан Ки-муна о раду УНМИК на Косову и Метохији косовске власти су позване да се уздрже од предузимања било каквих корака или одлука који би могле да омету напредак у дијалогу Београда и Приштине.

Бан оцењује да је у поменутом периоду у средишту политичких тензија био спор у вези демаркације са Црном Гором и усвајање новог закона о рудно-индустријском комплексу „Трепча“.

То је, констатује се у извештају, створило додатне тензије између Приштине и Београда, док се примена споразума постигнутих у оквиру бриселског дијалога одвија споро.

„У вези са усвајањем закона о питањима која су осетљива за важне актере, позивам на пажљивије консултације и дијалог, с посебним фокусом на то да се обезбеди да мањинске заједнице учествују у одлукама које се одржавају на њихове животе“, поручио је Бан.

Генерални секретар је оценио да је примена споразума постигнутних у оквиру дијалога Београда и Приштине и даље релативно спора, а да је „опипљив напредак“ постигнут о слободи кретања.

Први човек Светске организације позвао је Београд и Приштину да наставе дијалог на високом ниову без одлагања, али је истовремено изразио жаљење због и даље малог броја повратника на Косову.
Он је указао да су потребни снажнији напори како би се изградило поверење између повратника и заједница које их примају, као и поуздане гаранције за физичку безбедност, недискриминацију и образовне и економске могућности за повратнике, уз верску толеранцију и поштовање обичаја.
Према том извештају, у последња три месеца забележено је 69 инцидената широм Косова који су погодили мањине, у поређењу са 94 колико их је регистровано у периоду на који се односио претходни извештај.
united-nations-1809971__340

УНМИК, као привремена административна мисија на Косову и Метохији под руководством УН, а основана је 10. јуна 1999. Резолуцијом 1244 Савета безбедности.

Од 19. августа 2015. године, шеф Унмика и специјални представник Генералног секретара Уједињених нација је авганистански дипломата Захир Танин (Захир Танин).

Задаци ове мисије су реформа основних цивилних административних функција, промовисање успостављања знатне аутономије и власти Космета, омогућавање политичког процеса за утврђивање будућег статуса Космета, координирање достављања хуманитарне помоћи свих међународних агенција, подршка реконструкцији главне инфраструктуре, одржавање реда и закона, промовисање људских права и обезбеђивање сигурног и несметаног повратка свих избеглица и расељених лица у своје домове на Космету.

Аналитичари, међутим, упозоравају да, иако је Србија преко својих окружних органа (који су након јуна 1999. били измештени из својих званичних средишта) настојала да успостави сарадњу са УНМИК-овим регионалним администраторима (првенствено у области заштите српског становништва), у пракси се показало да се један од главних циљева оснивања поменутих УНМИК-ових органа огледао у постепеном сузбијању рада званичних окружних и осталих установа Републике Србије на подручју Косова и Метохије.

УНМИК је, међутим, често критикован и због неуспеха у постизању својих циљева, а најпре за неуспехе у већини својих задатака, пре свега збг неуспеха у успостављању јавног реда и сигурности, непоштовану људских права и чињеници да око 150.000 избеглица са Космета, чију већину чине Срби, и даље не могу да се врате у своје домове.

Растући етнички сукоби међу становништвом на Космету нису стишавани, као што је обећано, а неке организације, попут Амнести интернешенел, чак оцењују да је присуство мировњака на Косову довело до пораста трговине женама због сексуалног искоришћавања.

Упркос томе, међутим, Србија свих протеклих година изражава спремност за сарадњу са УНМИК, па је у том контексту и министар спољних послова Ивица Дачић, на последњој седници СБ УН на којој је разматран претходни извештај, рекао да је за нашу земљу ангажман мисије УН од изузетне важности.

У питању је мисија, рекао је, у коју српско становништво има највише поверења, али, и мисија која је гарант статусне неутралности међународног присуства у Покрајини.

Дачић је, међутим, тада указао да је, за стицање шире слике о ситуацији у којој данас живи српско и друго неалбанско становништво у Покрајини, нужно да периодични извештаји о раду УНМИК рефлектују и положај ових заједница јужно од Ибра.

Приметивши да се све мање људи одлучује на покушај повратка у домове на Косову, Дачић је констатовао да је то последица недостатка истинске могућности за повратак и навео да је и Извештај ОМИК-а о Косову из новембра 2015, према коме се од укупно 479 инцидената на Косову, у 310 случајева радило о инцидентима усмереним према косовским Србима, укључујући у 22 одсто случајева повратника.

Према подацима УНХЦР-а, до сада је повратак реализовало свега 12.145 расељених Срба и припадника других неалбанских заједница, а тек њих око 4.000 остварило је одрживи повратак.

 

Извор: Танјуг