Недеља на Косову (и Метохији)

Недеља у којој је Спомен-плоча несталим новинарима некима опет засметала.  Док су се замрзнути одмрзнули на који минут, за по које обраћање јавности, станови подељени по критеријуму „важни“ заједници. Случај хеликоптер: албански анестезилог и спасен живот српског дечака.


Пише: Анђелка Ћуп:

andjelka_cup

У недељи за нама, пети пут је уклоњена спомен плоча отетим медијским радницима, на путу између Зочишта и Велике Хоче. Наравно, као и увек до сада, починиоци су непознати. Како су непознати они који су отимали и убијали Србе, непознати су и они који би да се затре сваки траг да су Срби живели на Косову и Метохији.

Српски политичари су и даље замрзнути, мислим, замрзли су своје активности у косовским институцијама. Понекад се неко од њих појави на неком, како кажу, важном састанку, углавном са страним представницима, одакле дође саопштење да “се више нико према Србима неће понашати као пре” и да се Заједница српских општина, која се иначе баш тако и не зове, мора формирати. Када и како, није баш најјасније.

Званичници Владе Косова су позвали исте “замрзнуте Србе” да се врате у институције, али пошто Срби нису саопштили своју одлуку писменим путем, ваљда због реципроцитета, и Албанци неће ништа писаним путем. Једном су потписали коалициони споразум, па га нису испоштовали, па што би сада нешто писали. На Косову се “држи реч” (besa).

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, разговарао са,како је речено у саопштењу, политичким представницима Срба са севера. Видно је било да је недостајао градоначелник Лепосавића, Драган Јаблановић, а закључак је опет исти, као много пута раније, само овај пут мало више у песничком стилу “Косово је срце Србије које живо куца”. Не, ово је порука директора Ђурића са отварања сајма хране и пића у Београду, а после поменутог састанка, на коме није било Јаблановића старијег, поручено је да се ЗСО мора формирати у складу са договором.

Док се не формира ЗСО,формирају се локални савети у општини Грачаница. То су некадашњи месни одбори и они ће водити рачуна у којим деловима села ће се правити канализација, које руге, пардон, улице ће се асфалтирати и тако редом. Не знам да ли је локални савет или неко други одлучивао да се у Чаглавици канализација направи у делу где се граде куће “високих представника државе Косово”. Уосталом, можда ће они Срби који су продали њиве и плацеве, по ценама као поред Женевског језера сами финансирати изградњу канализације. А можда и неће. Они ће се пријавити као повратници и биће им додељени станови и куће, али и хигијенски пакети. Или барем грађевински материјал да граде нове куће на општинском или земљишту неке приватизоване фирме.

Када већ спомињем станове, да кажем да су Министарство за повратак и заједнице Владе косова и општина Грачаница, доделили шеснаест станова у Лапљем Селу и Грачаници. Прошло је нешто мање од годину и по дана (конкурс је расписан августа 2015. године), млађана петочлана комисија је већала и вагала и на крају објавила списак срећних добитника. На списку су сви по правилима конкурса, повратници, угрожени и људи важни за заједницу. Није било ни “по бабу ни по стричевима”. А ја сам се увек питала шта значи “важан за заједницу”? И сазнала сам. То су они који дођу уторком на Косово, одраде једну или две смене у некој фирми и иду назад преко Мердара, углавном. Заиста,тим људима треба дати стан. Па где ће да преспавају две ноћи?
Али није добро увек имати кућу или стан.

Ето, у прошлој недељи, обијена је и кућа државног тужиоца Косова, Александра Љумезија. Када се то десило поред толико обезбеђења, шта да очекују грађани у својим кућама без обезбеђења, наравно, они који имају куће? Ту је полиција, свакако. Они откривају кривце и криминалце експресно. Шалим се! Имају полицајци преча посла него да вијају тамо неке који туку старце или пљачкају.

Ако не раде полицијаци, ради административни део Министарства унутрушњах послова Косова. Они су прво забранили улазак на Косово возилима са ознакама Босне и Херцеговине, а дан касније изразили жаљење због малтретирања грађана Босне и Херцеговине, који нису могли да уђу на Косово. Наводно, дошло је до неспоразума и Влада Косова није увела никакве реципрочне мере возилима са ознакама БиХ и Босанци и Херцеговци са својим аутомобилима, опет могу на Косово. Наравно, за оне који не знају, претходно им је потребна виза. Исто то министартсво је обуставило издавање КС таблица. Можда не желе да поштују договор из Брисела или можда немају таблице. Ових РКС нема, па се по Косову вози ПР, мислим пробне, али баш личе на оне ПР које не могу на Косово, осим на север.
Најупечатљивији догађај прошле недеље је ипак борба за живот бебе Димитрија из Лапљег Села. У ту борбу су били укључени и лекари и припадници КФОР-а. Димитрије ће победити у борби за живот, у то сам сигурна, али је поред њега, победник и др Мухарем Морина, анестезиолог из Приштине, који је био уз Димитрија на путу из Приштине до Београда.