Korupcija i nepotizam stanuju na mnogo adresa

Kada se u nekim medijima, posebno onim sa velikim budžetom, pojave visoki političari iz Srbije i sa Kosova, na trenutak pomislim da živim u “obećanoj zemlji”, gde je sve med i mleko. Pomislim da na ovom prostoru, nešto malo većem od desatak hiljada kvadratnih kilometara nema korupcije i kriminala (to je ono kada uzimaju nešto što nije njihovo u malim ili velikim novčanim iznosima za neku uslugu ili odrađeni posao) i da nema nepotizma (to je kada poslanici, predsednici razni i direktori veliki, zapošljavaju najmilije i daju stanove braći, šuracima, svastikama, ljubavnicama).


Piše: Anđelka Ćup:

Pomenuću samo Milovana Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo (i Metohiju) Skupštine Republike Srbije, koji na jednoj televiziji reče da će Vlada Srbije sledeće godine za Kosovo izdvojiti više od 5 milijardi dinara. Koliko više, hiljadu, dve, milion, pet ili pedeset, nije rekao. A to svakako piše u budžetu, pa možemo pročitati. Važno je da, kako kaže Drecun: “Planirana sredstva imaju socijalnu i razvojnu komponentu. Budžet, što se tiče KiM, je detaljno isplaniran, naročito način trošenja da bi se stvorili uslovi za održivi opstanak Srba, povratak i ekonomski razvoj srpskog naroda i da je u prvih 100 dana vlade na upotrebu predato 41 stan, 16 kuća, 53 paketa građevinskog materijala”. Ali, važno je, dragi bivši kolega, i koliko je to više od 5 milijardi dinara i o kojim se Srbima radi. A to niste rekli, ili predsednik skupštinskog odbora ne zna, ili se to već zna? Meni se čini, da se radi o onima koji imaju po dve, tri ili više nekretnina širom Beograda i drugih gradova Republike Srbije, koji imaju isto toliko ili barem dve plate, da se radi  o partijski podobnim osobama ili o rodbini i kumovima lokalnih moćnika. Ako grešim, neka mi neko dokaže suprotno.

Da se to ne bi dešavalo, da se novac ne troši nenamenski, tu su kosovske institucije, da pomognu, u skladu sa Briselskim sporazumom, na koji se pozivaju visoki funkcioneri, kada god im je to potrebno. U krugu tih institucija sve funkcioniše, sve je u skladu sa zakonima, takođe nema korupcije, nema kriminala, kažu. Onda dodaju da ima, ali malo.

“Kosovo je postiglo nekoliko značajnih ciljeva u oblasti vladavine prava, a izazovi i dalje postoje u radu Policijskog inspektorata, Kazneno-popravne službe, Sudskog i Tužilačkog saveta, Žalbene komisije, Kosovske agencije za imovinu i Posebne komore Vrhovnog suda i u radu između Policije Kosova i tužilaštva” – ocenjeno je u objavljenom izveštaju o napretku Sporazuma o produbljivanju vladavine prava na Kosovu za period avgust 2015. – jun 2016. godine, kako je prevedeno na drugi zvanični jezik na Kosovu. Koji su to ciljevi postignuti, a koji su izazovi (problemi) u oblasti vladavine prava, nije baš naglašeno. Skoro pola miliona nerešenih sudskih predmeta, kako je rečeno na jednoj debati kolega iz Nevladine organizacije  ACDC, uzurpirana imovina, nerešeni slučajevi ubistva, napada i pljački, posebno pripadnika manjinskih zajednica, jesu li to problemi ili je to zaboravljeno? “Prevrnućemo savki kamen, kako bismo našli počinioce”, rekao je davno “lekar bez granica”, Bernard Kušner, sa mesta šefa UNMIK-a, na Kosovu, u Starom Gracku, posle masakra 16 žetelaca. Niti prevrnuše, niti nađoše ubice, kao ni mnoge pre i posle toga.

Ali, nije sve tako crno. S vremena na vreme, osvane po koja vest da je uhapšeno “nekoliko lica” zbog “falsifikovanja dokumenata”, “zloupotrebe službenog položaja” i zbog još nekih manjih mahinacija. One velike se verovatno ne otkrivaju u interesu istrage. Tako bi rekli pravnici, čini mi se, ili barem pravnici koji zauzimaju visoke funkcije. I da ne zaboravim, te grupe uhapšenih ili osumnječenih su obavezno multietničke. Pravi primer multietničkog Kosova.

Nije tako davno bilo kada je objavljeno “na sva zvona” da je privedena  velika grupa (multietnička, naravno), takozvana grupa Azema Sulje (ujaka kosovskog predsednika Hašima Tačija), u kojoj beše i nekoliko Srba. Optužbe su bile teške, a i Kosovci i Kosovari, behu konačno zadovoljni. Krenulo je, pomislili su. Po mojim informacijama, kada su u pitanju osumnjičeni Srbi i Srpkinje, ništa se nije promenilo. Skoro ništa. Neki ili neke od njih su i dalje na svojim radnim mestima gde su i počinili to krivično delo, a još su i nagrađeni od strane aktuelne vlasti, stanom za socijalno ugrožena i interno raseljena lica. Imena i prezimena, poznata redakciji.