Корупција и непотизам станују на много адреса

Када се у неким медијима, посебно оним са великим буџетом, појаве високи политичари из Србије и са Косова, на тренутак помислим да живим у “обећаној земљи”, где је све мед и млеко. Помислим да на овом простору, нешто мало већем од десатак хиљада квадратних километара нема корупције и криминала (то је оно када узимају нешто што није њихово у малим или великим новчаним износима за неку услугу или одрађени посао) и да нема непотизма (то је када посланици, председници разни и директори велики, запошљавају најмилије и дају станове браћи, шурацима, свастикама, љубавницама).


Пише: Анђелка Ћуп:

Поменућу само Милована Дрецуна, председника Одбора за Косово (и Метохију) Скупштине Републике Србије, који на једној телевизији рече да ће Влада Србије следеће године за Косово издвојити више од 5 милијарди динара. Колико више, хиљаду, две, милион, пет или педесет, није рекао. А то свакако пише у буџету, па можемо прочитати. Важно је да, како каже Дрецун: “Планирана средства имају социјалну и развојну компоненту. Буџет, што се тиче КиМ, је детаљно испланиран, нарочито начин трошења да би се створили услови за одрживи опстанак Срба, повратак и економски развој српског народа и да је у првих 100 дана владе на употребу предато 41 стан, 16 кућа, 53 пакета грађевинског материјала”. Али, важно је, драги бивши колега, и колико је то више од 5 милијарди динара и о којим се Србима ради. А то нисте рекли, или председник скупштинског одбора не зна, или се то већ зна? Мени се чини, да се ради о онима који имају по две, три или више некретнина широм Београда и других градова Републике Србије, који имају исто толико или барем две плате, да се ради  о партијски подобним особама или о родбини и кумовима локалних моћника. Ако грешим, нека ми неко докаже супротно.

Да се то не би дешавало, да се новац не троши ненаменски, ту су косовске институције, да помогну, у складу са Бриселским споразумом, на који се позивају високи функционери, када год им је то потребно. У кругу тих институција све функционише, све је у складу са законима, такође нема корупције, нема криминала, кажу. Онда додају да има, али мало.

“Косово је постигло неколико значајних циљева у области владавине права, а изазови и даље постоје у раду Полицијског инспектората, Казнено-поправне службе, Судског и Тужилачког савета, Жалбене комисије, Косовске агенције за имовину и Посебне коморе Врховног суда и у раду између Полиције Косова и тужилаштва” – оцењено је у објављеном извештају о напретку Споразума о продубљивању владавине права на Косову за период август 2015. – јун 2016. године, како је преведено на други званични језик на Косову. Који су то циљеви постигнути, а који су изазови (проблеми) у области владавине права, није баш наглашено. Скоро пола милиона нерешених судских предмета, како је речено на једној дебати колега из Невладине организације  АЦДЦ, узурпирана имовина, нерешени случајеви убиства, напада и пљачки, посебно припадника мањинских заједница, јесу ли то проблеми или је то заборављено? “Преврнућемо савки камен, како бисмо нашли починиоце”, рекао је давно “лекар без граница”, Бернард Кушнер, са места шефа УНМИК-а, на Косову, у Старом Грацку, после масакра 16 жетелаца. Нити преврнуше, нити нађоше убице, као ни многе пре и после тога.

Али, није све тако црно. С времена на време, осване по која вест да је ухапшено “неколико лица” због “фалсификовања докумената”, “злоупотребе службеног положаја” и због још неких мањих махинација. Оне велике се вероватно не откривају у интересу истраге. Тако би рекли правници, чини ми се, или барем правници који заузимају високе функције. И да не заборавим, те групе ухапшених или осумњечених су обавезно мултиетничке. Прави пример мултиетничког Косова.

Није тако давно било када је објављено “на сва звона” да је приведена  велика група (мултиетничка, наравно), такозвана група Азема Суље (ујака косовског председника Хашима Тачија), у којој беше и неколико Срба. Оптужбе су биле тешке, а и Косовци и Косовари, беху коначно задовољни. Кренуло је, помислили су. По мојим информацијама, када су у питању осумњичени Срби и Српкиње, ништа се није променило. Скоро ништа. Неки или неке од њих су и даље на својим радним местима где су и починили то кривично дело, а још су и награђени од стране актуелне власти, станом за социјално угрожена и интерно расељена лица. Имена и презимена, позната редакцији.