ПРЕГЛЕД НЕДЕЉЕ: Недеља пљачки, смена, именовања и покајања

ПРЕГЛЕД НЕДЕЉЕ: Недеља пљачки, смена, именовања и покајања

Ђурић, стазама и богазама, до отварања бензинске пумпе – “лиценциране НИС-ове, у јужној српској покрајини”. Ко то беше Мирјана  Јевтић? Енигму експресно, самостално и либерално, разрешио Петровићев СЛС. Тачи обилазио споменика, а Харадинај зидове у изградњи.

Пише: Анђелка Ћуп

На почетку ове недеље, вести које се годинама понављају. Разликују се само имена оштећених, а имена починилаца, волела бих кад бих могла да напишем ретко, али она се никада нити сазнају, нити открију. Опљачкана Ката Грујић, једина Српкиња из села Доњи Петрич, опљачкана домаћинства Данила и Бобана Степића из Дреновца код Клине, запаљена кућа породице Вукић у селу Подгорце код Клокота, претучен Србин из села Грнчар код Витине, претучени младићи из Партеша, опет у Грнчару, украдена штенад из манстира Светих Козме и Дамјана у Зочишту. Починиоци су непозати, као и увек. И што би сада било другачије? Наравно да сам иронична, али годинама се питам, како је могуће да се ниједан починилац злочина над Србима на Косову није открио? Да ли се заиста није могло или нема воље, оне политичке. Сада се питам, сада већ нисам иронична.

Када сам већ код нерасветљених злочина, подсећам да је ове недеље била осамнаестогодишњица убиства шест српских младића у кафићу Панда у Пећи. Иван Обрадовић, Вукота Гвозденовић, Светислав Ристић, Зоран Станојевић, Драган Трифковић и Иван Радевић имали су између 14 и 25 година. Њихове убице још нису откривене.

А да се тако нешто више не сме догодити на Косову и да се морају открити све убице и киднапери, ма које вере и нације били, и они и жртве, обећао  је косовски председник, Хашим Тачи, приликом полагања цвећа на споменик страдалим мештанима Велике Хоче. Храбар потез некога кога се Срби сећају као борца бивше Ослободилачке војске Косова, коју виде као кривца за убијене и киднаповане Србе. Због тога, нико од Срба није дочекао Тачија када је дошао да ода почаст испод српске заставе, испод које леже осамдесет четири жртве. Ниједан Србин га није дочекао, али је један дошао са њим, његов саветник, Бранислав Николић из Штрпца.

Док Тачи шета Косовом, позива све расељене да се врате својој домовини, како каже, и одаје почаст жртвама, како Србима, тако и Албанцима, премијер Иса Мустафа се састао са премијером Црне Горе, и то у Скадру на Бојани, у Албанији. Да ли су се договорили око фамозне демаркације, која је услов да грађани Косова путују без виза у земље Европске Уније, није познато. А није баш ни сигурно да ће и после разграничења између Црне Горе и Косова, косовски пасош да буде добродошао у Немачкој, Француској и другим западним земљама.

Како би показале да Косову желе све најбоље, западне земље, заклоњене иза Међународне уније за телекомуникације, доделише овој “независној држави” или “јужној српској покрајини”, телефонски код, плус 383. Едита Тахири, нараво каже да је то код за државу, а Марко Ђурић да је то поштански код за географски регион. У медијима се спекулише да се споменута Међународна унија за телекомуникација према Косову односи са давно заборављеном фуснотом.

Кад смо већ код Марка Ђурића, он је поново показао своју љубав према косовским природним лепотама, као и пре неколико дана, премијер Иса Мустафа. Наиме, после Исе, Марко дође у Митровицу, ону северну, преко шума и ливада. Отвори Марко пумпу Нафтне индустрије Србије, за коју каже да има лиценцу за рад у “оба система”, а да Телеком Србије од сада има лиценцу за рад на читавој територији Косова и, Метохије, наравно. После тога се појави и саопштење НИС-а у коме се тврди да НИС није дистрибутер нафтних деривата на Косову. (Све честитке ономе ко разуме.)

Због Маркове шетње на северу и илегалног уласка и боравка на Косову, како кажу политички лидери косовских Албанаца, дирекција Косовске полиције суспендовала је заменика командира у Северној Митровици, мајора Горана Живковиц́а и шефа оперативе, капетана Милију Милошевића. Нису послушали наредбу и нису ухапсили Ђурића, ваљда.

А у исто време, када је Марко отварао бензинску пумпу, Рамуш Харадинај је дошао да види чувени зид (или степеник, како рече Маја Коцијанчић), изграђен у близини главног моста на Ибру. И није могао Рамуш да поверује да је на северу изражен толико “провинцијски и националистички менталитет”. И ако је од Рамуша, много је. А медији су објавили фотографију, на којој се види председник Алијансе за будућност Косова, а испред њега решетке. Не знам да ли те решетке нешто значе, али Рамуш рече да зид није у интересу српске заједнице. Иначе, Рамуш је баш познат по бризи за Србе.

Да се слажу са својим командантом, потврдише и око стотинак ветерана, ваљда расформиране Ослободилачке војске Косова, који се окупише на главном Ибарском мосту, захтевајући моментално уклањање тог Ракићевог зида. Иса Мустафа и Хашим Тачи такође траже рушење зида, за чију је изградњу, по њиховом мишљењу, крива Србија. А ко ће други? Дозволите ми да приметим да су им одавно излизане ове оптужбе, вероватно због сувише дуге употребе.

А ко је крив за смену министра Љубомира Марића? Е то је тешко питање. Сменио га је премијер Мустафа, у договору са Српском листом,  речено је у саопштењу Владе Косова. Онда се појави неко саопштење Српске листе, без потписа њеног председника, Славка Симића, у коме се каже да иста није учествовала у тој смени. Заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић тврди да је Марићева смена “марифетлук коалиционих партнера и неких чланова Српске листе”. Марко Ђурић поручује да ће се испитати ко је учествовао у смени “замрзнутог” српског министра који је добро радио свој посао. Премијер Вучић је фрапиран, по Ђурићевим речима, и не може да верује да има Срба који сарађују са албанским политичарима, без договора са другим српским политичарима. А ја не могу да верујем да је то некоме непознато.

Углавном, на Марићево место, именована је Мирјана Јевтић, из Лепосавића, која је била заменица министра за рад и социјално старање. Е кад смо вец код непознатог, ова је нама и широј јавности потпуни анонимус до сада…  Није нам баш много позната, а није јој помогло да нам постане познатија ни то што је у групи са осталима и сама била “замрзнута”.  Огласи се зато Самостална либерална странка да нам каже, како је она остварила одличне резултате на бившој позицији и да странка Слободана Петровића разуме и подржава њено именовање. Е сада, ако је и Јевтићева и даље “замрзнута”, шта онда? Ништа, све остаје исто, само што нам је она сада и либерално и самостално и страначки познатија у овој неједначини са две или више непознатих, познатих или замрзнутих.

Да не заборавим, Самостална либерална странка је она странка која је дуго била у косовској влади и скупштини, у време када је  изгласана косовска независност, укинута резервисана места за Србе и формиран РТК 2, наводно независна телевизија на српском језику. Можда се још нешто значајно десило, али се не сећам…

Али се зато сећам нехуманог поступка Косовске полиције и представника општине Вучитрн. Наиме, после текста на порталу ГрачаницаОнлајн о породици Мехмети, која живи у нехуманим условима у Прилужју, директор Канцеларије за заједнице, Иван Томић и представник општине Грачаница, Себастијан Шерифовић, одазваше се позиву и одоше да помогну. Скромно, са хуманитарним пакетима и стамбеним контејнером. Али, земљиште на коме је требало поставити контејнер за породицу, у којој је једно дете болесно од леукемије, припада општини Вучитрн, која није дала дозволу за постављање контејнера.

Па од када је то за хуманост потребна дозвола? Потребно је само да будемо људи.

Save

Save