Александар Ђикић: ЗСО нема компаративну предност коју је могла да има пре четири године

Александар Ђикић

„Живимо за дан када ће наш народ политички и демократски сазрети и формирати своју аутентичну политичку елиту“, каже у новогодишњем интервјуу за портал ГрачаницаОнлајн проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума (СНФ). „Почетак форимарања ЗСО на Сретење, послужиће Београду за патриотско пумпање мишића“, оцењује Ђикић и открива зашто се СНФ неће каднидовати на косовским изборима. Ђикић наводи да је Приштински унивезитет са седиштем у Косовској Митровици од виталног значаја за Србе на КиМ. 


Универзитет од виталног значаја за Србе, Фото, приватна архива

ГрачаницаОнлајн: Пофесоре, како видите ситуацију на Приштинском универзитету са привременим седиштем у Косовској Митровици?

А. Ђикић: Мислим да се мастило на Бриселском споразуму још није било сасвим осушило, када је неколицина нас наставника са Универзитета у Приштини, формирала Одбор за очување и опстанак Универзитета. Зашто смо то урадили? Основни разлог је био тај што смо потпуно свесни значаја нашег Универзитета,  а у самој најави укидања институција Републике Србије, ( што је костур Бриселског споразума), препознали смо да се то може односити и на Универзитет. Многи су нас убеђивали да то не значи то, али безуспешно. То питање је исувише осетљиво и значајно, да бисмо се ми опуштали пре времена. Значај Универзитета је виталан за опстанак нашег народа. Пре свега, то је срж, основа његове интелектуалне снаге и то, како због чињенице да гро интелектуалне елите Срба са КиМ чине наставници и сарадници Универзитета и његових института, а што је још важније, млади људи, који чине нашу будућност, ту се школује. Без младих, нема будућности.

Не кажем да наш Одбор може пресудно да утиче и да мења политичке одлуке, уколико их политичари у Београду донесу, али сигуран сам да може барем да помогне у разумевању значаја Универзитета. Једно такво искушење имали смо 21. марта, када је директор Канцеларије за КиМ предложио Министарству просвете да интегрише Универзитет, што би значило да укине факултете као правна лица, а да се формира једно правно лице – Универзитет, по угледу на приватне универзитете. Ово би из корена изменило положај нашег Универзитета, нарочито у односу на друге универзитете чији је оснивач држава Србија, а суспендовало би и аутономију универзитета. Аргументацији тада изнетој, да ће нам тако бити боље, супротставили смо се контрааргументацијом да те аргументе можемо прихватити кад то ураде и универзитети у Новом Саду, Београду, Нишу… Зашто само нама да буде боље? Нек буде и њима.

Оно што обесхрабрује је и сазнање да на факултетима постоји одређени број наставника који би спровели евентуалне штетне политичке одлуке по Универзитет. Тај број није велики, али је довољан да направи штету.  Свако од запослених, зна на факултетима где ради,  ко су ти људи.

Укратко, ситуација на Универзитету је редовна, он функционише као и други универзитети у Србији, са легално и легитимно изабраним органима управљања, али свеукупна политичка кретања налажу појачану пажњу.

ГрачаницаОнлајн: Колико Бриселски споразуим утиче на стање у школству на Косову и Метохији, мислимо на школе и Универзитет који функционишу у систему Републике Србије.

А.Ђикић: Бриселски споразум за сада не утиче ни позитивно, ни негативно. Како рекох, стање је редовно. Оно што је одавно требало да брине, јесте чињеница да је након 1999. године наставнички кадар, поготову у основном и средњем школству, нарочито јужно од Ибра, десеткован, ако не и девастиран. Неколико година је трајала каква-таква консолидација, а за то време поприлично је погоршан квалитет и  снижен ниво образовања. То је резултирало нижим нивоом предзнања за студирање, што је озбиљан проблем. Дакле, Бриселски споразум за сада ни позитивно, ни негативно не утиче на стање у школству на КиМ, што не значи да се то неће променити. Можемо се само надати у добром правцу, али у то не бих смео да се закунем.

Као хришћани морамо бити оптимисти

Српски народ на КиМ, срећом, одавно не прима патриотске егизбиције Београда „здраво за готово“ као некада

ГрачаницаОнлајн: Директор Канцеларије Владе Србије за КиМ, МаркоЂурић,  најавио је да ће Срби сами формирати Заједницу српских општина за Сретење. Колико је то реално и зашто баш Сретење и Заједница на тај дан? Видите ли Ви ту неку симболику?

А.Ђикић: Не, не, најављено је да ће „почети формирање ЗСО на Сретење“, а од почетка до формирања је дугачак пут. Почети и завршити није исто, поготову што је изгубљено безмало четири године. Пре четири године постојало је сијасет компаративних предности за једно такво организовање. Данас тих предности нема. Пре би се рекло да су се претвориле у слабости.  А зашто баш на Сретење? Па зато да би Београд мало пумпао патриотске мишиће, пред изборе у априлу. Срећом, српски народ на КиМ одавно не прима патриотске егзибиције Београда „здраво за готово“ као некада.

ГрачаницаОнлајн: Због чега албанска политичка елита толико пролонгира формирање ЗСО, ако она неће имати никаквих извршних овлашћења?

А.Ђикић: Не пролонгира албанска политчка елита ништа. Она ради оно што је у интересу албанског народа. Српска елита (ако се уопште тако може назвати) се у томе не сналази и то је цела прича. Албанска елита је учинила довољно „црвеном линијом“ да ЗСО неће имати извршна овлашћења.  За њих је то довољно и у складу са тим усклађују и законодавтво ( нпр. Закон о Трепчи и други закони који јачају централну власт Приштине)

ГрачаницаОнлајн: Како видите Србе на КиМ у 2017., у још безилазнијем положају (мисли се на народ) или у бољем положају? Шта и колико став о замрзавању који и даље заузимају српски политички представници у институцијама, може да промени?

А. Ђикић: Не видим ни један параметар (политички, психолошки, економски… ), који би давао основа за оптимизам, али као хришћани, морамо да будемо оптимисти. У другом делу Вашег питања је кључ. Политички представници Срба, нису изабрани представници. Они су октроисани, дакле наметнути представници београдских политичких елита на терену и ништа више. Они можда имају легалитет, али дефинитивно немају легитимитет, јер у народу нису препознати као представници, већ као неко ко у његово име седи у Парламенту у Приштини, и по потреби тапшу по рамену своје београдске менторе када дођу овде, учествујући у њиховој перманентној изборној кампањи. У том смислу треба посматрати  и повремена замрзавања, одмрзавања и шкљоцања празним пушкама.

ГрачаницаОнлајн: Уколико 2017. година на Косову буде изборна, хоће ли се Српски национални форум (СНФ) кандидовати као странка?

А. Ђикић: Неће. СНФ и није основан са том намером, мада је од почетка од стране српских политичких актера препознат као конкуренција. И не само што неће, него и не може из два разлога. Први: јер је састављен од људи из више партија (ДС, ДСС, СРС, СПС, СПОТ..), па је непоштено те људе излагати искушењу и други, важнији: што је СНФ против странчарења у оваквом облику унутар жестоко израњаваног срспког националног корпуса на КиМ. Једини начин да се СНФ можда ангажује у дневно-политичком смислу, јесте да буде препознат као сервис легитимно изабраним представницима народа, уколико се то буде тражило од СНФ. Не пада нам напамет да додатно солимо ране нашег народа.

ГрачаницаОнлајн: До сада сте се углавном оглашавали саопштењима и изражавали своје неслагање са појединим поступцима и одлукама. Како у 2017. години можете да поправите или промените своје деловање и да се на терену осете резултати вашег деловања? Како се можете супротставити  неким одлукама које су по Вашем мишљењу штетне по Србе?

А.Ђикић: То је доста тешко. Ми нисмо миљеници центара моћи, немамо никаква финансирања, сви смо  породични људи и жене, веома ангжовани на својим пословима којима хранимо породице. Са друге стране, имамо у сваком смислу моћне опоненте, чије одлуке директно наш народ осећа.  Оно што можемо, јесте да износимо ставове о појединим темама  и  да их уз помоћ медија  са којима имамо изузетну сарадњу (мада и они због тога трпе одређене притиске), пласирамо у јавност. Живимо за дан када ће наш народ политички и демократски сазрети, формирати своју аутентичну политичку елиту,  када ће и престати потреба за удружењима попут СНФ.

Дакле, захвални смо медијима и желимо вам све најбоље у 2017, мир, здравље, личну и породичну срећу, као и профсионални успех.


БИОГРАФИЈА:

Александар Ђикић је рођен 1962. године у Ђаковици. Пољопривредни факултет је завршио у Приштини. Данас, као професор ради на Пољопривредном факултету Универзитета у Приштини са привременоим седиштем у Косовској Митровици. Предаје и на Међународном пословном колеџу у овом граду. Већ 20 година се бави политичком анализом, а писао је и за часописе: Дуга, Круг, Нова српска политичка мисао. Председник је Српског националног форума.


Иван Миљковић

 

Save