Aleksandar Đikić: ZSO nema komparativnu prednost koju je mogla da ima pre četiri godine

Aleksandar Đikić

„Živimo za dan kada će naš narod politički i demokratski sazreti i formirati svoju autentičnu političku elitu“, kaže u novogodišnjem intervjuu za portal GračanicaOnlajn prof. dr Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma (SNF). „Početak forimaranja ZSO na Sretenje, poslužiće Beogradu za patriotsko pumpanje mišića“, ocenjuje Đikić i otkriva zašto se SNF neće kadnidovati na kosovskim izborima. Đikić navodi da je Prištinski univezitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici od vitalnog značaja za Srbe na KiM. 


Univerzitet od vitalnog značaja za Srbe, Foto, privatna arhiva

GračanicaOnlajn: Pofesore, kako vidite situaciju na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici?

A. Đikić: Mislim da se mastilo na Briselskom sporazumu još nije bilo sasvim osušilo, kada je nekolicina nas nastavnika sa Univerziteta u Prištini, formirala Odbor za očuvanje i opstanak Univerziteta. Zašto smo to uradili? Osnovni razlog je bio taj što smo potpuno svesni značaja našeg Univerziteta,  a u samoj najavi ukidanja institucija Republike Srbije, ( što je kostur Briselskog sporazuma), prepoznali smo da se to može odnositi i na Univerzitet. Mnogi su nas ubeđivali da to ne znači to, ali bezuspešno. To pitanje je isuviše osetljivo i značajno, da bismo se mi opuštali pre vremena. Značaj Univerziteta je vitalan za opstanak našeg naroda. Pre svega, to je srž, osnova njegove intelektualne snage i to, kako zbog činjenice da gro intelektualne elite Srba sa KiM čine nastavnici i saradnici Univerziteta i njegovih instituta, a što je još važnije, mladi ljudi, koji čine našu budućnost, tu se školuje. Bez mladih, nema budućnosti.

Ne kažem da naš Odbor može presudno da utiče i da menja političke odluke, ukoliko ih političari u Beogradu donesu, ali siguran sam da može barem da pomogne u razumevanju značaja Univerziteta. Jedno takvo iskušenje imali smo 21. marta, kada je direktor Kancelarije za KiM predložio Ministarstvu prosvete da integriše Univerzitet, što bi značilo da ukine fakultete kao pravna lica, a da se formira jedno pravno lice – Univerzitet, po ugledu na privatne univerzitete. Ovo bi iz korena izmenilo položaj našeg Univerziteta, naročito u odnosu na druge univerzitete čiji je osnivač država Srbija, a suspendovalo bi i autonomiju univerziteta. Argumentaciji tada iznetoj, da će nam tako biti bolje, suprotstavili smo se kontraargumentacijom da te argumente možemo prihvatiti kad to urade i univerziteti u Novom Sadu, Beogradu, Nišu… Zašto samo nama da bude bolje? Nek bude i njima.

Ono što obeshrabruje je i saznanje da na fakultetima postoji određeni broj nastavnika koji bi sproveli eventualne štetne političke odluke po Univerzitet. Taj broj nije veliki, ali je dovoljan da napravi štetu.  Svako od zaposlenih, zna na fakultetima gde radi,  ko su ti ljudi.

Ukratko, situacija na Univerzitetu je redovna, on funkcioniše kao i drugi univerziteti u Srbiji, sa legalno i legitimno izabranim organima upravljanja, ali sveukupna politička kretanja nalažu pojačanu pažnju.

GračanicaOnlajn: Koliko Briselski sporazuim utiče na stanje u školstvu na Kosovu i Metohiji, mislimo na škole i Univerzitet koji funkcionišu u sistemu Republike Srbije.

A.Đikić: Briselski sporazum za sada ne utiče ni pozitivno, ni negativno. Kako rekoh, stanje je redovno. Ono što je odavno trebalo da brine, jeste činjenica da je nakon 1999. godine nastavnički kadar, pogotovu u osnovnom i srednjem školstvu, naročito južno od Ibra, desetkovan, ako ne i devastiran. Nekoliko godina je trajala kakva-takva konsolidacija, a za to vreme poprilično je pogoršan kvalitet i  snižen nivo obrazovanja. To je rezultiralo nižim nivoom predznanja za studiranje, što je ozbiljan problem. Dakle, Briselski sporazum za sada ni pozitivno, ni negativno ne utiče na stanje u školstvu na KiM, što ne znači da se to neće promeniti. Možemo se samo nadati u dobrom pravcu, ali u to ne bih smeo da se zakunem.

Kao hrišćani moramo biti optimisti

Srpski narod na KiM, srećom, odavno ne prima patriotske egizbicije Beograda „zdravo za gotovo“ kao nekada

GračanicaOnlajn: Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, MarkoĐurić,  najavio je da će Srbi sami formirati Zajednicu srpskih opština za Sretenje. Koliko je to realno i zašto baš Sretenje i Zajednica na taj dan? Vidite li Vi tu neku simboliku?

A.Đikić: Ne, ne, najavljeno je da će „početi formiranje ZSO na Sretenje“, a od početka do formiranja je dugačak put. Početi i završiti nije isto, pogotovu što je izgubljeno bezmalo četiri godine. Pre četiri godine postojalo je sijaset komparativnih prednosti za jedno takvo organizovanje. Danas tih prednosti nema. Pre bi se reklo da su se pretvorile u slabosti.  A zašto baš na Sretenje? Pa zato da bi Beograd malo pumpao patriotske mišiće, pred izbore u aprilu. Srećom, srpski narod na KiM odavno ne prima patriotske egzibicije Beograda „zdravo za gotovo“ kao nekada.

GračanicaOnlajn: Zbog čega albanska politička elita toliko prolongira formiranje ZSO, ako ona neće imati nikakvih izvršnih ovlašćenja?

A.Đikić: Ne prolongira albanska politčka elita ništa. Ona radi ono što je u interesu albanskog naroda. Srpska elita (ako se uopšte tako može nazvati) se u tome ne snalazi i to je cela priča. Albanska elita je učinila dovoljno „crvenom linijom“ da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja.  Za njih je to dovoljno i u skladu sa tim usklađuju i zakonodavtvo ( npr. Zakon o Trepči i drugi zakoni koji jačaju centralnu vlast Prištine)

GračanicaOnlajn: Kako vidite Srbe na KiM u 2017., u još bezilaznijem položaju (misli se na narod) ili u boljem položaju? Šta i koliko stav o zamrzavanju koji i dalje zauzimaju srpski politički predstavnici u institucijama, može da promeni?

A. Đikić: Ne vidim ni jedan parametar (politički, psihološki, ekonomski… ), koji bi davao osnova za optimizam, ali kao hrišćani, moramo da budemo optimisti. U drugom delu Vašeg pitanja je ključ. Politički predstavnici Srba, nisu izabrani predstavnici. Oni su oktroisani, dakle nametnuti predstavnici beogradskih političkih elita na terenu i ništa više. Oni možda imaju legalitet, ali definitivno nemaju legitimitet, jer u narodu nisu prepoznati kao predstavnici, već kao neko ko u njegovo ime sedi u Parlamentu u Prištini, i po potrebi tapšu po ramenu svoje beogradske mentore kada dođu ovde, učestvujući u njihovoj permanentnoj izbornoj kampanji. U tom smislu treba posmatrati  i povremena zamrzavanja, odmrzavanja i škljocanja praznim puškama.

GračanicaOnlajn: Ukoliko 2017. godina na Kosovu bude izborna, hoće li se Srpski nacionalni forum (SNF) kandidovati kao stranka?

A. Đikić: Neće. SNF i nije osnovan sa tom namerom, mada je od početka od strane srpskih političkih aktera prepoznat kao konkurencija. I ne samo što neće, nego i ne može iz dva razloga. Prvi: jer je sastavljen od ljudi iz više partija (DS, DSS, SRS, SPS, SPOT..), pa je nepošteno te ljude izlagati iskušenju i drugi, važniji: što je SNF protiv strančarenja u ovakvom obliku unutar žestoko izranjavanog srspkog nacionalnog korpusa na KiM. Jedini način da se SNF možda angažuje u dnevno-političkom smislu, jeste da bude prepoznat kao servis legitimno izabranim predstavnicima naroda, ukoliko se to bude tražilo od SNF. Ne pada nam napamet da dodatno solimo rane našeg naroda.

GračanicaOnlajn: Do sada ste se uglavnom oglašavali saopštenjima i izražavali svoje neslaganje sa pojedinim postupcima i odlukama. Kako u 2017. godini možete da popravite ili promenite svoje delovanje i da se na terenu osete rezultati vašeg delovanja? Kako se možete suprotstaviti  nekim odlukama koje su po Vašem mišljenju štetne po Srbe?

A.Đikić: To je dosta teško. Mi nismo miljenici centara moći, nemamo nikakva finansiranja, svi smo  porodični ljudi i žene, veoma angžovani na svojim poslovima kojima hranimo porodice. Sa druge strane, imamo u svakom smislu moćne oponente, čije odluke direktno naš narod oseća.  Ono što možemo, jeste da iznosimo stavove o pojedinim temama  i  da ih uz pomoć medija  sa kojima imamo izuzetnu saradnju (mada i oni zbog toga trpe određene pritiske), plasiramo u javnost. Živimo za dan kada će naš narod politički i demokratski sazreti, formirati svoju autentičnu političku elitu,  kada će i prestati potreba za udruženjima poput SNF.

Dakle, zahvalni smo medijima i želimo vam sve najbolje u 2017, mir, zdravlje, ličnu i porodičnu sreću, kao i profsionalni uspeh.


BIOGRAFIJA:

Aleksandar Đikić je rođen 1962. godine u Đakovici. Poljoprivredni fakultet je završio u Prištini. Danas, kao profesor radi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenoim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Predaje i na Međunarodnom poslovnom koledžu u ovom gradu. Već 20 godina se bavi političkom analizom, a pisao je i za časopise: Duga, Krug, Nova srpska politička misao. Predsednik je Srpskog nacionalnog foruma.


Ivan Miljković

 

Save