Преглед недеље: Добро дошли у наш ријалити шоу! Да гласате смете, да питате ни у лудилу.

Оливер Ивановић већ три године у притвору. Шеф Косовске обавештајне службе, Агрон Сељимај, поднео оставку. Александар Јаблановић, државни секретар у Министарству за рад Републике Србије поднео оставку. Албанија неће мирно гледати, ако косовски суверенитет буде у опасности. Томислав Николић поручује да је прошло време признавања Косова. Албанска страна крши споразум, каже Вулин. Србија не поштује договоре, поручују косовски званичници.

Савез косовских Срба Бојана Стојановића, бившег првог градоначелника Грачанице, врати се у своје јато, у Самосталну либералну странку, актуелног замрзнутог потпредседника Косовског парламента, Слободана Петровића. Ко је у Влади Косова министар локалне самоуправе, Мирјана Јевтић, Љубомир Марић или га тренутно нема? Ко је заменик министра за рад у косовској Влади, поменута Мира или Бобан Станковић, либерал и бивши министар за повратак? Где је председник или бивши председник Српске листе, Славко Симић и његова чувена саопштења? Шта ли о свему што се догађа мисле политичари из Штрпца?

Анђелка Ћуп

Зашто из општине Грачаница не одговрише на жалбе незадовољних листом добитника станова за расељене и социјално угрожене? Много питања, је л да? Одговоре неко можда и зна, а ја само претпостављам. Као озбиљан новинар не смем да се служим претпоставкама, али као човек који размишља, имам то право. A као новинар имам и право да поставим питања која су од јавног значаја. Имам, али шта ми то вреди, кад они који треба да дају одговор беже од новинара који питају, ко нечастиви од крста, или здрав од губе.

И тако… Неке ствари ће заувек остати прекривене велом тајне, као на пример, колико су коштале прославе Нове године и коктели? Ипак, ја мислим да ћемо све сазнати, само да крене предизборна трка и изношење прљавог веша.

Али добро, ако нешто крене по злу, могу да се вадим и на ове „силне“ аналитичаре који као предвиђају неке догађаје, а ништа се не оствари? И никада их нико није позвао на одговорност. Неће, надам се, ни мене.

Знате да је Харадинај још у Француској, одакле поручује да преговоре између Косова и Србије треба прекинути све док Србија не призна Косово. Ништа нисмо друго ни очекивали од њега, осим што је мени чудно што се неко ко је у некој врсти притвора, бави политиком. Али исти Харадинај се политиком бавио и у Хашком трибуналу, што је био јединствен случај, па је онда и ово нормално. Вратиће се он на Косово као херој, скоро сам сигурна, осим ако се заиста не десе неке велике промене на глобалном нивоу, како то кажу већ поменути аналитичари. За то време Оливер Ивановић из притвора у Митровици, где је већ три године, поручује да очекује ослобађајућу пресуду и позива да се преговори наставе. Немам коментар, упоредите сами.

Преговори се ипак настављају, јер нико не пита ни Харадинаја, ни покрет Самоопредељење, али ни Тачија, ни Тому Николића, ни Ису Мустафу, ни Ацу Вучића, хоће ли да разговарају. Кажу они својој јавности, мислим свако понаособ, да су најзаслужнији за мир и стабилност у региону. Свашта они још кажу, али, дозволите ми да приметим, Федерика, а пре ње Кетрин, одређују и датуме и теме. Ко саветује Федерику, а пре ње Кетрин и још неке? Ко их саветује, ко ли им наређује? Волела бих то да знам, али ја се не стидим да признам да не знам. Претпостављам само, али смо се договорили да ја као новинар, не смем да претпостављам.

Са ових последњих преговора на највишем нивоу, вратише се „највиши“ са мало блажим изјавама од оних са којима су отишли. И разменише бројеве телефона, Хашим Тачи и Александар Вучић. За Тому и Ису, нисам сигурна. Чекамо следеће преговоре, па ћемо видети.

За то време, не престају коментари око оног „осликаног воза“, који је наводно требало да уђе на Косово. Зашто кажем „наводно“? Па како време пролази, мени се чини да је он пошао у Рашку. Дотле је и дошао.

Онда се појавила једна слика припадника КФОР-а и припадника Војске Србије. Коментатори су ту, посебно злонамерни и они који су задужени да „пале ватру“. Али све вам је то познато, а оно што је мени најзанимљивије, јесте изјава једног албанског званичника да Албанија неће мирно да гледа ако неко угрози косовску државност, суверенитет и итегритет. И у сукобима 1998. и 1999., када је Косово и де јуре и де факто било део Србије, нису они мирно гледали. Јавно су стали на страну Ослободилачке војске Косова. Али, и то вам је познато, па да се не враћамо у прошлост.

Само да напоменом још да је директор Косовске агенције за интелигенцију поднео оставку, јер како спекулишу медији на албанском није добро одрадио посао када је у питању ситуација на северу, када је у питању воз, па зид, па чак спомињу и неко оружје и улазак наоружаних људи из централне Србије. А смешно вам је што сам написала, Агенција за интелигенцију?! Такав је званичан превод са албанског и енглеског на српски језик. Знам ја да се та агенција зове обавештајна, али мени се свиђа онај први назив. Чиста интелигенција, то и кад би требало да се осмисли поново, не би могло боље…

Кад смо већ код севера, на северу ништа ново, осим непрекидних политичких турбуленција. Ове недеље, нестаде Славка Симића. Мислим, нестало га из медија. Не јавља се на телефон, не коментарише политичку ситуацију, не шаље саопштења. Да ли му је и телефон и компјутер одузео Александар Вучић, као што му је наредио и да врати печат Српске листе, за који нико не зна да ли је враћен и коме? Онај други Александар, са презименом Вулин, не верујем да више има утицај на њега. Шушка се да је Симић, „појачао“ редове Српске напредне странке. Потврде нема, али ни деманта. Има само необавештених.

Овај пут, необавештен је трећи Александар, са чувеним презименом Јаблановић, који каже да не зна где је Славко. А тај Јаблановић је баш необавештен. Он чак није знао да му је рођени брат ухапшен у његовом службеном возилу. Мислим, знао је да је ухапшен, али не зна човек чиме му се брат бави, јер, није у добрим односима са њим. Био или не био у добрим односима, најмлађи Јаблановић оде у притвор, а овај старији, некада министар, па државни секретар, па председник Српске листе, коме можда Славко треба да врати малопре споменути печат, поднесе оставку. И…шта сада? Баш нема среће тај Аца Јаблановић, мислим ја, а заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић поручује: „Сам паја, сам се утепаја“. За оне који не знају дијалекат „Сам пао, сам се убио“.

Да ли ће иста изрека да важи и за још увек актуелну министарку локалне самоуправе, Мирјану Јевтић, која је још увек министарка, јер Иса Мустафа још није прихватио њену оставку? Не знам, али жао ми је плавојке. Кажу да је имала добре резултате док је била заменица министра за рад. Можда мисле на онај Закон о пензијама, по коме већина расељених Срба не може да оствари своје право на пензије? А можда Мира тог дана није била на послу, па и не зна за тај закон? А њене колеге посланици у Скупштини? Они тада нису били замрзнути, чини ми се!

Е сада, иако су замрзнути, поједини политичари су врло активни. Ту мислим на потпредседника Косовског парламента, Слободана Петровића. Он шири своју Самосталну либералну страку. Ове недеље у своје окриље, либерали примише бивше либерале из редова Савеза косовских Срба, са све Бојаном Стојановићем, на челу. То је, ако се сећате, први градоначелник Грачанице. Све што су ружно рекли и урадили једни против других, заборавили су. И треба, то је хришћански. Треба праштати. Али људе занима, зашто су се они сада ујединили или интегрисали, како се модерно каже?

Аналитичари кажу: политичко прегруписавање Срба, припрема за изборе, прављење опозиције Српској листи. Има и оних који кажу да је то уствари јачање српског политичког корпуса. Градоначелник Грачанице, Владета Костић, рече у једној телевизијској емисији да „Самостална либерална странка наставља паразитирање“, а заменик косовског премијера, да је то „ирелевантан догађај“. Ја нећу да коментаришем зашто, али је било симпатично видети те људе поново на окупу. Недостајали су ту Петар Милетић, Далибор Јевтић, Ненад Рашић, Саша Рашић и још неки. Сећате се, то су све били високи функционери СЛС-а. Хоће ли опет сви да буду заједно? Нећемо да претпостављамо, сачекаћемо распелт у наредној епизоди. Још само да се на екранима дода текст:

„Ако желите да се у игру врати Саша Рашић, укуцајте 2, ако желите да се у игру врати Далибор Јевтић укицајте размак и онда број 3 итд…“ И тако ћемо сви постати интерактивни учесници овог ријалитија у најави. Али пре него укуцате број за свог фаворита „Продукција ријалитија“ ће нас подсетити на период њиховог учешћа у косовским институцијама. Проглашена је косовска независност, укинута резервисана места за Србе у парламенту Косова, формиран РТК 2. Можда су могли да спрече то што се десило, а можда и нису.

Сада се враћам својој општини Грачаница. Одборници су уочи Светог Саве, одржали прву редовну седницу Скупштине општине у овој години. На тој седници се расправљало о буџету и усвојена је коначна ранг листа добитника станова намењених расељеним и социјално угроженим лицима. То је све што сам ја успела да разумем из текста објављеног на сајту www.nasagracanica.com. Прочитајте вест, па ко разуме, свака част. Списак коначних добитника није објављен. Биће, надам се. Нема сумње да су сви на том списку, почевши од неких лекара, па даље, заслужили да се ту нађу, мислим на том списку.

Школска слава Свети Сава, прослављена је у свим школама које раде по наставном плану и програму Министарства просвете Републике Србије. Некада су ученици тога дана добијали књиге и слаткише. Сада, само у малом броју школа. Нема пара.Требало је оставити прилично пара за славља наставног и ненаставног особља. Наставници, учитељи, чланови школских одбора, елегантно обучени, веселили су се у кафанама. Директори школа су се такмичили ко ће на свом слављу имати више политичара. Нашао се ту и по који новинар, наравно, као и на неким коктелима. Колико је коштало то славље, нећемо сазнати никада, као што никада нећемо сазнати оно што сам рекла на почетку, колико коштају прославе Нових година организоване не градским трговима. А питали су новинари и то, није да нису!

Ако желите да из игре испадну новинари, укуцајте размак па 0 на вашим телефонома. Ријалити се наставља… Читаћемо се и следеће недеље… Надам се.

Анђелка Ћуп