Pregled nedelje: Dobro došli u naš rijaliti šou! Da glasate smete, da pitate ni u ludilu.

Oliver Ivanović već tri godine u pritvoru. Šef Kosovske obaveštajne službe, Agron Seljimaj, podneo ostavku. Aleksandar Jablanović, državni sekretar u Ministarstvu za rad Republike Srbije podneo ostavku. Albanija neće mirno gledati, ako kosovski suverenitet bude u opasnosti. Tomislav Nikolić poručuje da je prošlo vreme priznavanja Kosova. Albanska strana krši sporazum, kaže Vulin. Srbija ne poštuje dogovore, poručuju kosovski zvaničnici.

Savez kosovskih Srba Bojana Stojanovića, bivšeg prvog gradonačelnika Gračanice, vrati se u svoje jato, u Samostalnu liberalnu stranku, aktuelnog zamrznutog potpredsednika Kosovskog parlamenta, Slobodana Petrovića. Ko je u Vladi Kosova ministar lokalne samouprave, Mirjana Jevtić, Ljubomir Marić ili ga trenutno nema? Ko je zamenik ministra za rad u kosovskoj Vladi, pomenuta Mira ili Boban Stanković, liberal i bivši ministar za povratak? Gde je predsednik ili bivši predsednik Srpske liste, Slavko Simić i njegova čuvena saopštenja? Šta li o svemu što se događa misle političari iz Štrpca?

Anđelka Ćup

Zašto iz opštine Gračanica ne odgovriše na žalbe nezadovoljnih listom dobitnika stanova za raseljene i socijalno ugrožene? Mnogo pitanja, je l da? Odgovore neko možda i zna, a ja samo pretpostavljam. Kao ozbiljan novinar ne smem da se služim pretpostavkama, ali kao čovek koji razmišlja, imam to pravo. A kao novinar imam i pravo da postavim pitanja koja su od javnog značaja. Imam, ali šta mi to vredi, kad oni koji treba da daju odgovor beže od novinara koji pitaju, ko nečastivi od krsta, ili zdrav od gube.

I tako… Neke stvari će zauvek ostati prekrivene velom tajne, kao na primer, koliko su koštale proslave Nove godine i kokteli? Ipak, ja mislim da ćemo sve saznati, samo da krene predizborna trka i iznošenje prljavog veša.

Ali dobro, ako nešto krene po zlu, mogu da se vadim i na ove „silne“ analitičare koji kao predviđaju neke događaje, a ništa se ne ostvari? I nikada ih niko nije pozvao na odgovornost. Neće, nadam se, ni mene.

Znate da je Haradinaj još u Francuskoj, odakle poručuje da pregovore između Kosova i Srbije treba prekinuti sve dok Srbija ne prizna Kosovo. Ništa nismo drugo ni očekivali od njega, osim što je meni čudno što se neko ko je u nekoj vrsti pritvora, bavi politikom. Ali isti Haradinaj se politikom bavio i u Haškom tribunalu, što je bio jedinstven slučaj, pa je onda i ovo normalno. Vratiće se on na Kosovo kao heroj, skoro sam sigurna, osim ako se zaista ne dese neke velike promene na globalnom nivou, kako to kažu već pomenuti analitičari. Za to vreme Oliver Ivanović iz pritvora u Mitrovici, gde je već tri godine, poručuje da očekuje oslobađajuću presudu i poziva da se pregovori nastave. Nemam komentar, uporedite sami.

Pregovori se ipak nastavljaju, jer niko ne pita ni Haradinaja, ni pokret Samoopredeljenje, ali ni Tačija, ni Tomu Nikolića, ni Isu Mustafu, ni Acu Vučića, hoće li da razgovaraju. Kažu oni svojoj javnosti, mislim svako ponaosob, da su najzaslužniji za mir i stabilnost u regionu. Svašta oni još kažu, ali, dozvolite mi da primetim, Federika, a pre nje Ketrin, određuju i datume i teme. Ko savetuje Federiku, a pre nje Ketrin i još neke? Ko ih savetuje, ko li im naređuje? Volela bih to da znam, ali ja se ne stidim da priznam da ne znam. Pretpostavljam samo, ali smo se dogovorili da ja kao novinar, ne smem da pretpostavljam.

Sa ovih poslednjih pregovora na najvišem nivou, vratiše se „najviši“ sa malo blažim izjavama od onih sa kojima su otišli. I razmeniše brojeve telefona, Hašim Tači i Aleksandar Vučić. Za Tomu i Isu, nisam sigurna. Čekamo sledeće pregovore, pa ćemo videti.

Za to vreme, ne prestaju komentari oko onog „oslikanog voza“, koji je navodno trebalo da uđe na Kosovo. Zašto kažem „navodno“? Pa kako vreme prolazi, meni se čini da je on pošao u Rašku. Dotle je i došao.

Onda se pojavila jedna slika pripadnika KFOR-a i pripadnika Vojske Srbije. Komentatori su tu, posebno zlonamerni i oni koji su zaduženi da „pale vatru“. Ali sve vam je to poznato, a ono što je meni najzanimljivije, jeste izjava jednog albanskog zvaničnika da Albanija neće mirno da gleda ako neko ugrozi kosovsku državnost, suverenitet i itegritet. I u sukobima 1998. i 1999., kada je Kosovo i de jure i de fakto bilo deo Srbije, nisu oni mirno gledali. Javno su stali na stranu Oslobodilačke vojske Kosova. Ali, i to vam je poznato, pa da se ne vraćamo u prošlost.

Samo da napomenom još da je direktor Kosovske agencije za inteligenciju podneo ostavku, jer kako spekulišu mediji na albanskom nije dobro odradio posao kada je u pitanju situacija na severu, kada je u pitanju voz, pa zid, pa čak spominju i neko oružje i ulazak naoružanih ljudi iz centralne Srbije. A smešno vam je što sam napisala, Agencija za inteligenciju?! Takav je zvaničan prevod sa albanskog i engleskog na srpski jezik. Znam ja da se ta agencija zove obaveštajna, ali meni se sviđa onaj prvi naziv. Čista inteligencija, to i kad bi trebalo da se osmisli ponovo, ne bi moglo bolje…

Kad smo već kod severa, na severu ništa novo, osim neprekidnih političkih turbulencija. Ove nedelje, nestade Slavka Simića. Mislim, nestalo ga iz medija. Ne javlja se na telefon, ne komentariše političku situaciju, ne šalje saopštenja. Da li mu je i telefon i kompjuter oduzeo Aleksandar Vučić, kao što mu je naredio i da vrati pečat Srpske liste, za koji niko ne zna da li je vraćen i kome? Onaj drugi Aleksandar, sa prezimenom Vulin, ne verujem da više ima uticaj na njega. Šuška se da je Simić, „pojačao“ redove Srpske napredne stranke. Potvrde nema, ali ni demanta. Ima samo neobaveštenih.

Ovaj put, neobavešten je treći Aleksandar, sa čuvenim prezimenom Jablanović, koji kaže da ne zna gde je Slavko. A taj Jablanović je baš neobavešten. On čak nije znao da mu je rođeni brat uhapšen u njegovom službenom vozilu. Mislim, znao je da je uhapšen, ali ne zna čovek čime mu se brat bavi, jer, nije u dobrim odnosima sa njim. Bio ili ne bio u dobrim odnosima, najmlađi Jablanović ode u pritvor, a ovaj stariji, nekada ministar, pa državni sekretar, pa predsednik Srpske liste, kome možda Slavko treba da vrati malopre spomenuti pečat, podnese ostavku. I…šta sada? Baš nema sreće taj Aca Jablanović, mislim ja, a zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović poručuje: „Sam paja, sam se utepaja“. Za one koji ne znaju dijalekat „Sam pao, sam se ubio“.

Da li će ista izreka da važi i za još uvek aktuelnu ministarku lokalne samouprave, Mirjanu Jevtić, koja je još uvek ministarka, jer Isa Mustafa još nije prihvatio njenu ostavku? Ne znam, ali žao mi je plavojke. Kažu da je imala dobre rezultate dok je bila zamenica ministra za rad. Možda misle na onaj Zakon o penzijama, po kome većina raseljenih Srba ne može da ostvari svoje pravo na penzije? A možda Mira tog dana nije bila na poslu, pa i ne zna za taj zakon? A njene kolege poslanici u Skupštini? Oni tada nisu bili zamrznuti, čini mi se!

E sada, iako su zamrznuti, pojedini političari su vrlo aktivni. Tu mislim na potpredsednika Kosovskog parlamenta, Slobodana Petrovića. On širi svoju Samostalnu liberalnu straku. Ove nedelje u svoje okrilje, liberali primiše bivše liberale iz redova Saveza kosovskih Srba, sa sve Bojanom Stojanovićem, na čelu. To je, ako se sećate, prvi gradonačelnik Gračanice. Sve što su ružno rekli i uradili jedni protiv drugih, zaboravili su. I treba, to je hrišćanski. Treba praštati. Ali ljude zanima, zašto su se oni sada ujedinili ili integrisali, kako se moderno kaže?

Analitičari kažu: političko pregrupisavanje Srba, priprema za izbore, pravljenje opozicije Srpskoj listi. Ima i onih koji kažu da je to ustvari jačanje srpskog političkog korpusa. Gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić, reče u jednoj televizijskoj emisiji da „Samostalna liberalna stranka nastavlja parazitiranje“, a zamenik kosovskog premijera, da je to „irelevantan događaj“. Ja neću da komentarišem zašto, ali je bilo simpatično videti te ljude ponovo na okupu. Nedostajali su tu Petar Miletić, Dalibor Jevtić, Nenad Rašić, Saša Rašić i još neki. Sećate se, to su sve bili visoki funkcioneri SLS-a. Hoće li opet svi da budu zajedno? Nećemo da pretpostavljamo, sačekaćemo raspelt u narednoj epizodi. Još samo da se na ekranima doda tekst:

„Ako želite da se u igru vrati Saša Rašić, ukucajte 2, ako želite da se u igru vrati Dalibor Jevtić ukicajte razmak i onda broj 3 itd…“ I tako ćemo svi postati interaktivni učesnici ovog rijalitija u najavi. Ali pre nego ukucate broj za svog favorita „Produkcija rijalitija“ će nas podsetiti na period njihovog učešća u kosovskim institucijama. Proglašena je kosovska nezavisnost, ukinuta rezervisana mesta za Srbe u parlamentu Kosova, formiran RTK 2. Možda su mogli da spreče to što se desilo, a možda i nisu.

Sada se vraćam svojoj opštini Gračanica. Odbornici su uoči Svetog Save, održali prvu redovnu sednicu Skupštine opštine u ovoj godini. Na toj sednici se raspravljalo o budžetu i usvojena je konačna rang lista dobitnika stanova namenjenih raseljenim i socijalno ugroženim licima. To je sve što sam ja uspela da razumem iz teksta objavljenog na sajtu www.nasagracanica.com. Pročitajte vest, pa ko razume, svaka čast. Spisak konačnih dobitnika nije objavljen. Biće, nadam se. Nema sumnje da su svi na tom spisku, počevši od nekih lekara, pa dalje, zaslužili da se tu nađu, mislim na tom spisku.

Školska slava Sveti Sava, proslavljena je u svim školama koje rade po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Nekada su učenici toga dana dobijali knjige i slatkiše. Sada, samo u malom broju škola. Nema para.Trebalo je ostaviti prilično para za slavlja nastavnog i nenastavnog osoblja. Nastavnici, učitelji, članovi školskih odbora, elegantno obučeni, veselili su se u kafanama. Direktori škola su se takmičili ko će na svom slavlju imati više političara. Našao se tu i po koji novinar, naravno, kao i na nekim koktelima. Koliko je koštalo to slavlje, nećemo saznati nikada, kao što nikada nećemo saznati ono što sam rekla na početku, koliko koštaju proslave Novih godina organizovane ne gradskim trgovima. A pitali su novinari i to, nije da nisu!

Ako želite da iz igre ispadnu novinari, ukucajte razmak pa 0 na vašim telefonoma. Rijaliti se nastavlja… Čitaćemo se i sledeće nedelje… Nadam se.

Anđelka Ćup