ИНТЕРВЈУ: Владета Костић: Ревизија уговора станара који не живе овде неопходна

градоначелник Владета Костић
Фото ГрачаницаОнлајн: председник општине Грачаница Владета Костић

У 2016. години, у општини Грачаница је реализовано 94% планираних пројеката, рекао је председник општине Грачаница Владета Костић за портал ГрачаницаОнлајн. Костић је одговарао и на питања у вези са последњом расподелом станова. Како ће општина поступати са онима који су запосели станове, а у њима не живе, да ли ће у том случају бити ревизије уговора и да ли је она могућа? Први човек Грачанице тврди да нема профил на друштвеним мрежама и да га не интересује шта ће неке виртуелне особа рећи о њему и његоворм раду, то, каже, треба да оцене грађани. У првом делу интервју Костића смо питали и зашто се ретко појављује у медијима, али и који су то највећи пројетки реализовани у прошлој години и колико је буџетских средстава за њихову реализацију потрошено.

Владета Костић: У 2016. години је реализовано 94% планираних пројеката, што је нешто слабији резулатат него у 2015. Задовољни урађеним јесмо, али свакако да је могло и боље. Међутим, у околностима у којима смо радили у прошлој години, можемо да будемо задовољни том реализацијом. Оно што је најбитније, то је да смо капиталне инвестиције реализовали до краја. Оно што смо успели од уштеда да урадимо, а што јесте битно и што мали број људи зна, јесте да смо платили заостале рачуне за све наше институције, дакле за школе, домове здравља и домове културе. Негде око 105 000 евра је био заостали дуг за воду свих тих институција. С обзиром да смо добили допис од регионалног водовода да ће ти објекти да буду искључени, ми смо успели да то спречимо и да обезбедимо да ти објекти имају стабилно водоснабдевање. Од капиталнијих инвестиција које смо успели да реализујемо у 2016. години, свакако да су најзначајнији они базични инфраструктурни пројекти, а ту пре свега мислим на путну инфраструктуру. Дакле, ми смо успели да близу 7 километара међусеоских путева реконструишемо и то ћемо наставити и у овој години и успели смо да оне локалне улице, тачније уличице, које су најбитније за наше грађане јер долазе до њихових кућа, реконструишемо и асфалтирамо у дужини од преко 10 километара. Одређени број километара водоводних, атмосферских и фекалних цеви, за фекалну канализацију је такође промењено и реконструисано. То је можда оно што се тренутно не види зато што су ти радови рађени у земљи, али ми смо апсолутно свесни и нисмо желели да делујемо тако да бисмо радили нешто грандиозно и велико, чиме бисмо можда стицали и одређене политичке поене или где бисмо могли да се сликамо и промовишемо сами себе, већ нам је било битно да радимо нешто што служи сврси, односно да грађани имају највећу корист.

Ми не можемо да радимо инфраструктуру изнад површине земље ако немамо базичну инфраструктуру сређену. Као што знате, велики проблем је и водоводна мрежа, која је стара преко 35 и 40 година у самој Грачаници. У току је разрада тих пројеката и ми смо већ одређене кораке прешли у том смислу и већ имамо одређене сагласности чак и из Аустрије. Очекујемо да тај пројекат буде завршен до краја године, односно да сва папирологија буде завршена и да се напокон крене у реализацију и тога. Оно што је капиталније, јесте да је отпочета инсталација водоводне мреже у Батусу, Радеву, Скуланову, Лепини и у Сувом Долу. То су места која нису имала водоводну мрежу и они ће ове године, надам се, добити градску воду. Издвојио бих такође да смо велики напредак направили на почетку изградње средњошколског образовног центра. То је пројекат о коме се причало већ деценијама, тачније од 1999. године, а сигурно је да Грачаници фали један такав центар. Ми смо, што се тиче тога, објединили парцелу у Лапљем Селу, на којој тај центар треба да буде, изабран је идејни и детаљан пројекат и сада је на Европској комисији да распише тендер за извођача радова. Ми смо спремни и остало је само да електродистрибуција, тачније КЕДС обезбеди стабилно снабдевање електричном енергијом, што подразумева и инсталацију једног новог трафоа.

Од битнијих инфраструктурних пројеката, а што је заборављено, и у 2015. и у 2016. години издвојио бих то да смо 2015. године израдили стратегију око енергетске ефикасности јавне расвете. На основу те стратегије успели смо да обезбедимо добар део износа од донација, а и општина је партиципирала у том пројекту, онолико колико је била у могућности, а никада није било испод 30%. С тим у вези, велики број наших села је већ добило нову лед расвету. У току је завршетак тог пројекта још у три наша села, а ове године планирамо да и у осталим нашим селима стару јавну расвету, заменимо са модерном лед расветом. Што се улагања у области просвете и здравства тиче, то је већ видљиво у сваком селу. Ми смо у Сувом Долу направили нову спортску салу, урађена је друга фаза спортске сале у Лапљем Селу, партерна уређења су урађена у шест школа. Набављена су три возила хитне помоћи која су дата на коришћење здравственим установама. За све школе смо набавили огрев за зиму, платили смо комплетне дугове школа за воду и дугове за струју тамо где смо имали проблем, односно школама које тај дуг нису измириле.

ГрачаницаОнлајн: Прошле године сте у интервјуу за наш портал рекли да ће у Чаглавици бити изграђена канализација и колектор који ће прикупљати све отпадне воде из Ајвалије. Један део села сада има канализацију, док у другом делу села није ништа рађено по том питању и отпадне воде теку као река између кућа. Шта је са тим делом села?

Владета Костић: Главни колектор је направљен и то се види. Ми имамо проблем у време обилних падавина, зато што је из великог дела насеља Ајвалија прикључен фекална канализација на атмосферску мрежу и када су падавине, долази до преливања и долази до проблема које имају мештани Чаглавице. Велики проблем на целој територији нам прави канализациона мрежа. У неки местима је канализациона мрежа лоше урађена. Ми смо имали интервенције на више места, не само у Чаглавици наравно, али и не можемо да се фокусирамо у једној години само на једно место, зато што се проблеми увећавају у другим местима. Покушавамо да у сваком месту решимо барем део проблема. Знам да је то недовољно, јер је потребна реконструкција целе мреже. Нажлост, велики проблем праве и сами грађани. Не можете ви да атмосферску или отпадну воду из штала усмерите на фекалну канализацију, јер онда долази до запушења и то ствара велике проблеме нашим службама, али превасходно самим мештанима. Постоји и немарност када је у питању одржавање атмосферских канала испред кућа и дворишта. Не можете биоматеријал који очистите испред својих башта и дворишта да ставите уз сам атмосферски канал, зато што када падну кише и дођу воде, имате проблем, а онда је општина крива зашто то није очишћено. Општина није дужна да чисти нечије двориште и испред самих дворишта. Дакле, потребно је повећање свести самих грађана да то што се налази испред њиховог дворишта није ничије. Дакле, то је њихово, јер користе и тај тротоар, и светиљку, и асфалт и очишћени канал и то треба да се одржава. Зато молим грађане да макар не оштећују то.

Потребан акциони план у циљу решавња стамбених проблема на територији наше општине

Фото ГрачаницаОнлајн: председник општине Грачаница Владета Костић

ГрачаницаОнлајн: У Сувом Долу је у јесен прошле године положен камен темељац за осам стамбених јединица, односно за две зграде. Тада сте рекли да ће све бити готово за три месеца и да ће почети изградња још две нове зграде. Докле се стигло?

Владета Костић: Две зграде су завршене. Нису усељене и неће бити усељене док не завршимо и друге две које завршавамо ове године. Очекујемо да те друге две зграде буду готове до краја грађевинске сезоне, а разлог зашто те две зграде не желимо да уселимо, јесте што желимо да општина уреди и инфраструктуру око тих зграда. Пројектом за изградњу зграда није било предвиђено уређење инфраструктуре, али ће општина преко својих дугорочних уговора да среди приступни пут. Ако бисмо сада радили зај приступни пута за те две зграде и средили то партерно уређење, пошто је пројектом предвиђено да свака стамбена јединица има на коришћење још два ара испред саме зграде. С обзиром на то је у питању сеоска средина, онда бисмо ту инфраструктуру коју бисмо радили ове године, уништили, тиме што би тешке машине морале да имају приступ како би радили друге две зграде. Наша идеја је настала у оквиру социјалне карте и ми покушавамо да је спроведемо, а настала је тако што смо ми замислили да ту не буду само те две стамбене зграде, него да то буде блок од више зграда. Уколико наиђемо на интересовање, а почели су да се интересују и УНХЦР и одређене међународне агенције које се баве проблемом интерно расељених и расељених лица, као и повратком на Косово, ми стојимо на располагању да на тој парцели, односно на тој утрини, с обзиром на то да има доста места, може да никне једно мини насеље, како год да га назовемо. Пратећа инфраструктура у Сувом Долу је већ сређена, имамо дечији вртић, основну школу и амбуланту, све што су основне потребе грађана, ако могу да кажем у том друштвеном смислу. Потребно је само да се што већи број стамбених јединица прави у том месту. Крајем године, уколико успемо да завршимо то партерно уређење, мислим да ће до краја године првих 16 стамбених јединица да буде подељено и то у склопу наше социјалне карте. Морам да нагласим да су то прве стамбене јединице у нашој општини које је су прављене из буџета општине Грачаница, дакле без помоћи било каквог министартсва или било какве донације са стране. Уколико неко жели да учествује у том нашем пројекту и тој нашој идеји, ми смо отворени за сарадњу. Водили смо рачуна да ти објекти не искачу из сеоског амбијента, дакле да то не буду неке вишеспратнице. То су објекти од два спрата које у свом саставу имају четири индивидуалне стамбене јединице и мислим да ће због тога, добитници тих станоова касније више и да брину о самом објекту.

Велики проблем у области становања нама у овом тренутку представљају нерашчишћени односи у вези са становима који су дељени од формирања саме општине. Ми имамо један добар број људи који живе са својим породицама у одређеним стамбеним јединицама, пре свега у Лапљем Селу и у Грачаници, а за то немају никакав уговор, нити од општине нити од Министарства за повратак и заједнице. Сада смо у фази да са министарством направимо анекс меморандума, да ми те зграде у Лапљем Селу, а ради се о зградама А, Б и Ц, ставимо на управљање општини, дакле да наша стамбена комисија направи једну ревизију и да видимо ко стварно живи у тим зградама и да им општина изда папир како би могли да на своје име прикључе и водомер и струјомер, да могу да ураде пријаву боравка. Овако људи само живе ту, а имају проблеме. Они који не живе ту, чији су станови празни или претворени у комшијске оставе или банкет сале, те уговоро би требало, ако постоје, поништити и да се ти станови поделе по конкурсу који је већ спроведен заједно са Министарством за повратак, које је такође учествовало финансијски у изградњи тих зграда. Те станове бисмо поделели на основу конкурса који смо задњи имали, дакле да на основу те ранг листе поделимо станове, односно да проширимо листу добитника, јер сматрамо да исти људи конкуришу од конкурса до конкурса и зашто бисмо сада приморавали људе да опет прикупаљју све папире. Могуће је да на основу тог конкурса извршимо поделу тих станова које ћемо ослободити, а да се провера те документације затражи само од људи који би потенцијално били следећи добитници.

Ми смо преко социјалне карте и разних конкурса који су спроведени у општини, добили једну слику колико укупно људи аплицира из године у годину, а који немају решено стамбено питање. Да се не би радило ад хок, него дугорочно и средњорочно, потребно је направити план. Од 300 или 500 људи који конкуришу од конкурса до конкурса, за смештајем заиста има потребу 100 или 150, јер сложићете се, има људи који конкуришу, а немају потребе за стамбеним простором, већ је то нечији хир или луксузирање. Дакле, потребно је да се направи један акциони план заједно са министарством и другим донаторима, за колико то година могу да се реше стамбени проблеми на територији општине Грачаница и да проблем буде сведен на минимум. Стамбено питање је проблем који није решаван него је увећаван или стављан испод тепиха, годинама уназад. Мени је запала та, не могу да кажем част, него улога да једном напокон решимо то питање и да се ту рашчисте рачуни.

ГрачаницаОнлајн: Пошто нас на јесен чекају локални избори, можемо ли да очекујемо да до краја вашег мандата или овог мандата, завршите ревизију поделе тих станова? Због чега се ова последња расподела станова да кажем „вукла“, више од године дана, од подношења захтева до коначне ранг листе?

Владета Костић: Чекало се, зато што комисија која је о томе одллучивала, у неколико наврата није могла да се састане у пуном саставу. Комисију не формира само општина. Комисија је разнолика, формирају је општина, министартсво и УНХЦР који је задужен за повратак. Можда је ту било и неких несугласица између чланова комисије, зато што је приоритет општине опстанак и останак ових људи који овде већ живе и решавање њиховог стамбеног питања, јер имамо лоше искуство управо са тим повратницима. Ови станови, о којима сам малопре причао, који су подељени, а празни су или су претворени у другу намену, додељени су људима на име повратника. Ако су повратници, они би требало да се врате из места у којима живе или из својих кућа у којима живе негде на територији уже Србије, дакле да се врате у Лапље Село и да ту живе са својим породицама. У уговору тачно пише члан, ако се стан изда другом или уколико се стан не користи најмање два месеца и тако даље, и тако даље… Нико то питање није желео годинама уназад да покрене. Овај садашњи менаџмент и састав општине, као и ја лично, залажемо се да то питање буде покренуто, колико год да ме то политички кошта, данас или сутра.

ГрачаницаОнлајн: Можете ли то да завршите?

Владета Костић: Не знам, али засигурно могу да вам кажем да немам велику подршку за решавање тог проблема. Не мислим ту на своје сарадниике, него на ширу јавност, а пре свега на медије. Моја перцепција је да медији праве слику да ми када уђемо у неки празан стан и избацимо ствари из њега, дакле из стана у коме бројило за струју није регистровано већ две године, што значи да нема потрошње струје две године и да ту нико не живи тај период, онда се створи слика да је општина насилно ушла, да су забога неком расељеном или повратнику изнели одређену имовину, не улазећи детаљно у проблем. Ми ћемо после решења тог односа са министарством, дакле уколико општина добије на располагање те три зграде, направити комплетну ревизију. Са комплетном ревизијом ћемо упознати ширу јавност, ако је потребно, појединачно за сваки стан. Најавићемо и када ћемо да празнимо те станове, односно када ће сама општина да уђе у посед тих стамбених јединица.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте медије. Овде постоји неколико медија финасираних од стране буџета Републике Србије, а који у исто време добијају и велике пројекте, али и постоје медији који не могу да саставе крај са крајем, иако раде врло озбиљно о одговорно. Да ли постоји могућност, као што је то у Републици Србији, да општина пронађе нека минимална средства како би подржала рад локалних медија? Кад кажем локални медији, не мислим на медије који се финансирају из било чијег буџета.

Владета Костић: Ако вам кажем да можемо да пронађемо могућност, то ће да буде добра вест за вас, али ако вам кажем да су средства у буџету општине која су опредељена за субвенционисање одређених области троструко мања у односу рецимо на 2014. годину.

Ми ове године за субвенционисање имамо 185. 000 евра и ако вам кажем да из тих субвенција одржавамо пре свега културна дешавања у самој општини, за која знате да су на завидном нивоу, одржавамо спортска дешавања, одржавамо све фестивале, одржавамо разне туристичке агенције и све то из тих средстава, онда су износи које можемо на крају да одвојимо или оставимо за финансирање неких других ствари, минимални. У обавези смо да финансирамо и социјалне случајеве. То је уставри наша морална обавеза. Оно што требају и грађани да разумеју, ми можемо, а на то нас обавезује нови правилник донесен на Скупштини и по том новом правилнику, једна организација може само једном у години да се субвенционише, а социјални случајеви могу само два пута, дакле у једној фискалној или календарској години. Оно о чему се можда мало причало и писало, јесте да је општина Грачаница, тек од 2015. године, први пут, а мислим да на Косову ниједна општина то не ради, објавила јавне позиве за субвенције. Ја вам одговорно тврдим да су субвенције у овој канцеларији до тада дељене потписом самог градоначелника и то је тако некада била пракса. Дакле, субвенције су служиле да се можда купује нечије бирачко тело, да се купује нечија наклоност или да се помаже пријатељима и родбини и свакако да није било транспарентно. Чак, да претпоставимо да је било правилно распоређивано, није било транспарентно. Први пут од 2015. године, када сам преузео мандат градоначелника, увели смо праксу да се субвенције деле транспарентно, односно да се расписују јавни позиви за доделу субвенција.

ГрачаницаОнлајн: Да ли то значи да је та додела субвенција као и последња додела станова, апсолутно урађена по правилима, по закону и по условима конкурса?

Владета Костић: Ја не могу да улазим у рад и одлучивање одређених комисија које раде на основу јавних позива, нити желим да се мешам у рад комисија и то врло добро знају чланови тих комисија. Ми смо могли да комисију формирамо само од административних радника унутар општине. Да бисмо избегли могућност да комисија буде пристрасна, ми смо у њен рад укључили и одборнике из локалне скупштине, чак је у комисији и један одборник који долази из редова опозиције. Дакле, сви су упознати са детаљима и расподелама, цео списак препорука те комисије, када причамо о субвенцијама, опет прође скупштинску процедуру и скупштина, односно 19 одборника потврди или не потврди ту листу. Што се тиче поделе станова, рећи ћу вам да је у мом мандату спроведен само један конкурс заједно са Министартсвом за повратак и заједнице и ја сам инсистирао да и та листа прође скупштинску процедуру. Реците ми, од када постоји општина Грачаница, од 2010. године, да ли је неко некада знао ишта или о подели станова или о подели субвенција? Ја знам да су незадовољства велика, зато што имате 300 апликаната, а добитника само 15. Нормално је да је велика већина незадовољних, који ће да подигну и медије, али ако желите да будемо транспарентни, онда то што радимо, мора да се каже, било да је добро или није. Нека се то касније критикује и нека свако каже шта о томе мисли јер на то има право, али мислим да треба да се каже, понављам, оно о чему се нигде не говори, да се први пут све ради и све што ради извршна власт у општини Грачаница, о свему обавештава скупштина, дакле законодавна власт којој и градоначелник и остали на крају полажу рачуне. То полагање рачуна није само формално и оно што је законска обавеза у виду годишњег извештаја. Узгред буди речено, ти извештаји су некада били на две или три стране, а сада то више није случај, већ у све што ради менаџмент општине или ја као градоначелник, Скупштина општине има увид. Ми смо се више пута обраћали Скупштини општине да нас овласти чак и за одређене разговоре са одређеним субјектима, па смо и одређене одлуке које смо доносили враћали да их Скупштина потврди или усвоји. Било је случајева да смо наше одлуке после тога враћали на дораду, након сугестија и мишљења које смо чули од стране одборника, чак и од опозиционих одборника.

ГрачаницаОнлајн: Када већ говорите о транспарентности и поштовању правила приликом поделе станова, да ли знате да приликом последње расподела станова, жалбена комисија у којој је и општина имала своја два члана, није удостојила људе који су се жалили ни одговора зашто има жалбе нису усвојене? Да ли мислите да је то требало да се уради по закону? Јесте ли ви задовољни том расподелом, односно да ле је све урађено баш онако је требало?

Владета Костић: Ја могу да вам кажем и рећи ћу то и јавно: наравно да нисам у потпуности задовољан са расподелом станова. Има ту људи који заиста заслужују да добују станове, а има неких који можда не заслужују, али нисам ја тај који о томе одлучује. Чак и да сам ја сам лично правио листу, без комисије, опет би било незадовољних и то ће увек да буде тако, а ја нисам тај који може да утиче на рад комисије, пре свега, ја и не желим да утичем на рад комисије која одлучује, као и на рад жалбене комисије јер каква је онда сврха постојања те комисије.

ГрачаницаОнлајн: Да ли је тачно да та комисија за жалбе није ни Скупштини општине поднела извештај?

Владета Костић: Та комисија нема и обавезу да скупштини подноси извештај, као што није била ни обавеза да се ранг листа добитника станова даје СО на усвајање. Међутим, то је била наша жеља како бисмо били што транспарентнији, односно да сви знају. Свакако, свако има своје законско право да се жали на рад жалбене комисије, мислим одрђеном суду.

ГрачаницаОнлајн: Када смо код транспарентности и медија, реците ми зашто вас као првог човека општине, као и директора ваших одељења нема чешће у медијима? Необавештавањем медија о догађајима, стиче се утисак да нешто није транспаретно и да се неке ствари прикривају. Шта мислите, да ли се због необавештавања медија о одређеним догађајима рађају приче, за које ви тврдите да су уперене против вас? Ту мислим на претварање пољопривредног земљишта у грађевинско, које се приписује Вама, као и такозвана албанизација Грачанице, о чему, а Ви то најбоље знате, круже приче на друштвеним мрежама, на правим и скривеним профилима? Наравно, ја мислим да би свака критика која се било коме упућује, требало да се потпише именом и презименом и коректно је пружити шансу човеку да одговори. Али, тако не мисле сви. Дакле, моје питање је зашто се више не појављујете у медијима, зашто више не износите те податке о раду за које кажете да немају разлога да буду тајна? Зашто на некој конференцији не кажете да је рецимо у задња четири месеца продато толико и толико земље или није продато и тако даље, него допуштате да около круже приче, које узнемиравају јавност?

Владета Костић: Ја сматрам да ми имамо мандате да радимо, а не да се сликамо, то је под бројем један. Наше је мишљење, које је можда је погрешно како ви кажете, да имамо много дневних активности и не можемо да вас бомбардујемо свакодневно и да вас обавештавамо о свакој активности,како би их „покрили“ са камерама. Данас смо, рецимо, у току дана имали једну акцију, добили смо један скупи и квалитетан монитор за КБЦ од стране карабинијера и данас смо то заједно уручили КБЦ-у.

ГрачаницаОнлајн: То је важно за грађане, али добро, то је ваш избор. Ипак, ви имате запослених 10-15 људи у служби за информисање, због чега је тешко послати обавештење о одређеним активностима, па нека медији сами изаберу шта хоће да прате, а шта неће? Тачно је да ви нисте изабрани да се сликате, као што сте рекли, али имате обавезу, не према медијима, него према грађанима, које би медији требало да обавесте о вашим активностима.

Владета Костић: Мислим да грађани знају то врло добро, али на страну сада све. Што се тиче тих неких фејсбук профила или других друштвених мрежа, верујте да немам појма шта се тамо дешава.Ја немам свој профил на друштвеним мрежама, то ме не интересује, нити ме интересује шта ће нека виртуелна особа рећи о мени или о мом раду или неком другом. То ће рећи грађани. Дакле, не гласају виртуелни профили, гласају грађани на изборима. Они се питају кога желе, а кога не желе на месту првог човека општине. Толико о тим профилима. Што се тиче самог рада општине, не постоји ниједна агенција, новинари или било која новинарска кућа да није добила одређени податак који је затражила од нас. То апсолутно могу да тврдим и сви подаци свима стоје на располагању и свима су доступни. Међутим,оно што је мени интересантно, јесте да ја за три године нисам добио нити један захтев за информацију шта је и како рађено од формирања општине. Верујте, није баш све било тако сјајно како се може прочитати на друштвеним мрежама, како рекосте на почетку, али то је опет тема за неког другог, а не за медије или за мене лично. Мене не интересује ко је и како и шта радио, ја не гледам уназад, него унапред и ко ће, шта и како радити након мог мандата.

(Други део интервјуа можете прочитати овде.)

 

Анђелка Ћуп – Иван Миљковић

Save

Save

Save