INTERVJU: Vladeta Kostić: Revizija ugovora stanara koji ne žive ovde neophodna

gradonačelnik Vladeta Kostić
Foto GračanicaOnlajn: predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić

U 2016. godini, u opštini Gračanica je realizovano 94% planiranih projekata, rekao je predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić za portal GračanicaOnlajn. Kostić je odgovarao i na pitanja u vezi sa poslednjom raspodelom stanova. Kako će opština postupati sa onima koji su zaposeli stanove, a u njima ne žive, da li će u tom slučaju biti revizije ugovora i da li je ona moguća? Prvi čovek Gračanice tvrdi da nema profil na društvenim mrežama i da ga ne interesuje šta će neke virtuelne osoba reći o njemu i njegovorm radu, to, kaže, treba da ocene građani. U prvom delu intervju Kostića smo pitali i zašto se retko pojavljuje u medijima, ali i koji su to najveći projetki realizovani u prošloj godini i koliko je budžetskih sredstava za njihovu realizaciju potrošeno.

Vladeta Kostić: U 2016. godini je realizovano 94% planiranih projekata, što je nešto slabiji rezulatat nego u 2015. Zadovoljni urađenim jesmo, ali svakako da je moglo i bolje. Međutim, u okolnostima u kojima smo radili u prošloj godini, možemo da budemo zadovoljni tom realizacijom. Ono što je najbitnije, to je da smo kapitalne investicije realizovali do kraja. Ono što smo uspeli od ušteda da uradimo, a što jeste bitno i što mali broj ljudi zna, jeste da smo platili zaostale račune za sve naše institucije, dakle za škole, domove zdravlja i domove kulture. Negde oko 105 000 evra je bio zaostali dug za vodu svih tih institucija. S obzirom da smo dobili dopis od regionalnog vodovoda da će ti objekti da budu isključeni, mi smo uspeli da to sprečimo i da obezbedimo da ti objekti imaju stabilno vodosnabdevanje. Od kapitalnijih investicija koje smo uspeli da realizujemo u 2016. godini, svakako da su najznačajniji oni bazični infrastrukturni projekti, a tu pre svega mislim na putnu infrastrukturu. Dakle, mi smo uspeli da blizu 7 kilometara međuseoskih puteva rekonstruišemo i to ćemo nastaviti i u ovoj godini i uspeli smo da one lokalne ulice, tačnije uličice, koje su najbitnije za naše građane jer dolaze do njihovih kuća, rekonstruišemo i asfaltiramo u dužini od preko 10 kilometara. Određeni broj kilometara vodovodnih, atmosferskih i fekalnih cevi, za fekalnu kanalizaciju je takođe promenjeno i rekonstruisano. To je možda ono što se trenutno ne vidi zato što su ti radovi rađeni u zemlji, ali mi smo apsolutno svesni i nismo želeli da delujemo tako da bismo radili nešto grandiozno i veliko, čime bismo možda sticali i određene političke poene ili gde bismo mogli da se slikamo i promovišemo sami sebe, već nam je bilo bitno da radimo nešto što služi svrsi, odnosno da građani imaju najveću korist.

Mi ne možemo da radimo infrastrukturu iznad površine zemlje ako nemamo bazičnu infrastrukturu sređenu. Kao što znate, veliki problem je i vodovodna mreža, koja je stara preko 35 i 40 godina u samoj Gračanici. U toku je razrada tih projekata i mi smo već određene korake prešli u tom smislu i već imamo određene saglasnosti čak i iz Austrije. Očekujemo da taj projekat bude završen do kraja godine, odnosno da sva papirologija bude završena i da se napokon krene u realizaciju i toga. Ono što je kapitalnije, jeste da je otpočeta instalacija vodovodne mreže u Batusu, Radevu, Skulanovu, Lepini i u Suvom Dolu. To su mesta koja nisu imala vodovodnu mrežu i oni će ove godine, nadam se, dobiti gradsku vodu. Izdvojio bih takođe da smo veliki napredak napravili na početku izgradnje srednjoškolskog obrazovnog centra. To je projekat o kome se pričalo već decenijama, tačnije od 1999. godine, a sigurno je da Gračanici fali jedan takav centar. Mi smo, što se tiče toga, objedinili parcelu u Lapljem Selu, na kojoj taj centar treba da bude, izabran je idejni i detaljan projekat i sada je na Evropskoj komisiji da raspiše tender za izvođača radova. Mi smo spremni i ostalo je samo da elektrodistribucija, tačnije KEDS obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom, što podrazumeva i instalaciju jednog novog trafoa.

Od bitnijih infrastrukturnih projekata, a što je zaboravljeno, i u 2015. i u 2016. godini izdvojio bih to da smo 2015. godine izradili strategiju oko energetske efikasnosti javne rasvete. Na osnovu te strategije uspeli smo da obezbedimo dobar deo iznosa od donacija, a i opština je participirala u tom projektu, onoliko koliko je bila u mogućnosti, a nikada nije bilo ispod 30%. S tim u vezi, veliki broj naših sela je već dobilo novu led rasvetu. U toku je završetak tog projekta još u tri naša sela, a ove godine planiramo da i u ostalim našim selima staru javnu rasvetu, zamenimo sa modernom led rasvetom. Što se ulaganja u oblasti prosvete i zdravstva tiče, to je već vidljivo u svakom selu. Mi smo u Suvom Dolu napravili novu sportsku salu, urađena je druga faza sportske sale u Lapljem Selu, parterna uređenja su urađena u šest škola. Nabavljena su tri vozila hitne pomoći koja su data na korišćenje zdravstvenim ustanovama. Za sve škole smo nabavili ogrev za zimu, platili smo kompletne dugove škola za vodu i dugove za struju tamo gde smo imali problem, odnosno školama koje taj dug nisu izmirile.

GračanicaOnlajn: Prošle godine ste u intervjuu za naš portal rekli da će u Čaglavici biti izgrađena kanalizacija i kolektor koji će prikupljati sve otpadne vode iz Ajvalije. Jedan deo sela sada ima kanalizaciju, dok u drugom delu sela nije ništa rađeno po tom pitanju i otpadne vode teku kao reka između kuća. Šta je sa tim delom sela?

Vladeta Kostić: Glavni kolektor je napravljen i to se vidi. Mi imamo problem u vreme obilnih padavina, zato što je iz velikog dela naselja Ajvalija priključen fekalna kanalizacija na atmosfersku mrežu i kada su padavine, dolazi do prelivanja i dolazi do problema koje imaju meštani Čaglavice. Veliki problem na celoj teritoriji nam pravi kanalizaciona mreža. U neki mestima je kanalizaciona mreža loše urađena. Mi smo imali intervencije na više mesta, ne samo u Čaglavici naravno, ali i ne možemo da se fokusiramo u jednoj godini samo na jedno mesto, zato što se problemi uvećavaju u drugim mestima. Pokušavamo da u svakom mestu rešimo barem deo problema. Znam da je to nedovoljno, jer je potrebna rekonstrukcija cele mreže. Nažlost, veliki problem prave i sami građani. Ne možete vi da atmosfersku ili otpadnu vodu iz štala usmerite na fekalnu kanalizaciju, jer onda dolazi do zapušenja i to stvara velike probleme našim službama, ali prevashodno samim meštanima. Postoji i nemarnost kada je u pitanju održavanje atmosferskih kanala ispred kuća i dvorišta. Ne možete biomaterijal koji očistite ispred svojih bašta i dvorišta da stavite uz sam atmosferski kanal, zato što kada padnu kiše i dođu vode, imate problem, a onda je opština kriva zašto to nije očišćeno. Opština nije dužna da čisti nečije dvorište i ispred samih dvorišta. Dakle, potrebno je povećanje svesti samih građana da to što se nalazi ispred njihovog dvorišta nije ničije. Dakle, to je njihovo, jer koriste i taj trotoar, i svetiljku, i asfalt i očišćeni kanal i to treba da se održava. Zato molim građane da makar ne oštećuju to.

Potreban akcioni plan u cilju rešavnja stambenih problema na teritoriji naše opštine

Foto GračanicaOnlajn: predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić

GračanicaOnlajn: U Suvom Dolu je u jesen prošle godine položen kamen temeljac za osam stambenih jedinica, odnosno za dve zgrade. Tada ste rekli da će sve biti gotovo za tri meseca i da će početi izgradnja još dve nove zgrade. Dokle se stiglo?

Vladeta Kostić: Dve zgrade su završene. Nisu useljene i neće biti useljene dok ne završimo i druge dve koje završavamo ove godine. Očekujemo da te druge dve zgrade budu gotove do kraja građevinske sezone, a razlog zašto te dve zgrade ne želimo da uselimo, jeste što želimo da opština uredi i infrastrukturu oko tih zgrada. Projektom za izgradnju zgrada nije bilo predviđeno uređenje infrastrukture, ali će opština preko svojih dugoročnih ugovora da sredi pristupni put. Ako bismo sada radili zaj pristupni puta za te dve zgrade i sredili to parterno uređenje, pošto je projektom predviđeno da svaka stambena jedinica ima na korišćenje još dva ara ispred same zgrade. S obzirom na to je u pitanju seoska sredina, onda bismo tu infrastrukturu koju bismo radili ove godine, uništili, time što bi teške mašine morale da imaju pristup kako bi radili druge dve zgrade. Naša ideja je nastala u okviru socijalne karte i mi pokušavamo da je sprovedemo, a nastala je tako što smo mi zamislili da tu ne budu samo te dve stambene zgrade, nego da to bude blok od više zgrada. Ukoliko naiđemo na interesovanje, a počeli su da se interesuju i UNHCR i određene međunarodne agencije koje se bave problemom interno raseljenih i raseljenih lica, kao i povratkom na Kosovo, mi stojimo na raspolaganju da na toj parceli, odnosno na toj utrini, s obzirom na to da ima dosta mesta, može da nikne jedno mini naselje, kako god da ga nazovemo. Prateća infrastruktura u Suvom Dolu je već sređena, imamo dečiji vrtić, osnovnu školu i ambulantu, sve što su osnovne potrebe građana, ako mogu da kažem u tom društvenom smislu. Potrebno je samo da se što veći broj stambenih jedinica pravi u tom mestu. Krajem godine, ukoliko uspemo da završimo to parterno uređenje, mislim da će do kraja godine prvih 16 stambenih jedinica da bude podeljeno i to u sklopu naše socijalne karte. Moram da naglasim da su to prve stambene jedinice u našoj opštini koje je su pravljene iz budžeta opštine Gračanica, dakle bez pomoći bilo kakvog ministartsva ili bilo kakve donacije sa strane. Ukoliko neko želi da učestvuje u tom našem projektu i toj našoj ideji, mi smo otvoreni za saradnju. Vodili smo računa da ti objekti ne iskaču iz seoskog ambijenta, dakle da to ne budu neke višespratnice. To su objekti od dva sprata koje u svom sastavu imaju četiri individualne stambene jedinice i mislim da će zbog toga, dobitnici tih stanoova kasnije više i da brinu o samom objektu.

Veliki problem u oblasti stanovanja nama u ovom trenutku predstavljaju neraščišćeni odnosi u vezi sa stanovima koji su deljeni od formiranja same opštine. Mi imamo jedan dobar broj ljudi koji žive sa svojim porodicama u određenim stambenim jedinicama, pre svega u Lapljem Selu i u Gračanici, a za to nemaju nikakav ugovor, niti od opštine niti od Ministarstva za povratak i zajednice. Sada smo u fazi da sa ministarstvom napravimo aneks memoranduma, da mi te zgrade u Lapljem Selu, a radi se o zgradama A, B i C, stavimo na upravljanje opštini, dakle da naša stambena komisija napravi jednu reviziju i da vidimo ko stvarno živi u tim zgradama i da im opština izda papir kako bi mogli da na svoje ime priključe i vodomer i strujomer, da mogu da urade prijavu boravka. Ovako ljudi samo žive tu, a imaju probleme. Oni koji ne žive tu, čiji su stanovi prazni ili pretvoreni u komšijske ostave ili banket sale, te ugovoro bi trebalo, ako postoje, poništiti i da se ti stanovi podele po konkursu koji je već sproveden zajedno sa Ministarstvom za povratak, koje je takođe učestvovalo finansijski u izgradnji tih zgrada. Te stanove bismo podeleli na osnovu konkursa koji smo zadnji imali, dakle da na osnovu te rang liste podelimo stanove, odnosno da proširimo listu dobitnika, jer smatramo da isti ljudi konkurišu od konkursa do konkursa i zašto bismo sada primoravali ljude da opet prikupaljju sve papire. Moguće je da na osnovu tog konkursa izvršimo podelu tih stanova koje ćemo osloboditi, a da se provera te dokumentacije zatraži samo od ljudi koji bi potencijalno bili sledeći dobitnici.

Mi smo preko socijalne karte i raznih konkursa koji su sprovedeni u opštini, dobili jednu sliku koliko ukupno ljudi aplicira iz godine u godinu, a koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Da se ne bi radilo ad hok, nego dugoročno i srednjoročno, potrebno je napraviti plan. Od 300 ili 500 ljudi koji konkurišu od konkursa do konkursa, za smeštajem zaista ima potrebu 100 ili 150, jer složićete se, ima ljudi koji konkurišu, a nemaju potrebe za stambenim prostorom, već je to nečiji hir ili luksuziranje. Dakle, potrebno je da se napravi jedan akcioni plan zajedno sa ministarstvom i drugim donatorima, za koliko to godina mogu da se reše stambeni problemi na teritoriji opštine Gračanica i da problem bude sveden na minimum. Stambeno pitanje je problem koji nije rešavan nego je uvećavan ili stavljan ispod tepiha, godinama unazad. Meni je zapala ta, ne mogu da kažem čast, nego uloga da jednom napokon rešimo to pitanje i da se tu raščiste računi.

GračanicaOnlajn: Pošto nas na jesen čekaju lokalni izbori, možemo li da očekujemo da do kraja vašeg mandata ili ovog mandata, završite reviziju podele tih stanova? Zbog čega se ova poslednja raspodela stanova da kažem „vukla“, više od godine dana, od podnošenja zahteva do konačne rang liste?

Vladeta Kostić: Čekalo se, zato što komisija koja je o tome odllučivala, u nekoliko navrata nije mogla da se sastane u punom sastavu. Komisiju ne formira samo opština. Komisija je raznolika, formiraju je opština, ministartsvo i UNHCR koji je zadužen za povratak. Možda je tu bilo i nekih nesuglasica između članova komisije, zato što je prioritet opštine opstanak i ostanak ovih ljudi koji ovde već žive i rešavanje njihovog stambenog pitanja, jer imamo loše iskustvo upravo sa tim povratnicima. Ovi stanovi, o kojima sam malopre pričao, koji su podeljeni, a prazni su ili su pretvoreni u drugu namenu, dodeljeni su ljudima na ime povratnika. Ako su povratnici, oni bi trebalo da se vrate iz mesta u kojima žive ili iz svojih kuća u kojima žive negde na teritoriji uže Srbije, dakle da se vrate u Laplje Selo i da tu žive sa svojim porodicama. U ugovoru tačno piše član, ako se stan izda drugom ili ukoliko se stan ne koristi najmanje dva meseca i tako dalje, i tako dalje… Niko to pitanje nije želeo godinama unazad da pokrene. Ovaj sadašnji menadžment i sastav opštine, kao i ja lično, zalažemo se da to pitanje bude pokrenuto, koliko god da me to politički košta, danas ili sutra.

GračanicaOnlajn: Možete li to da završite?

Vladeta Kostić: Ne znam, ali zasigurno mogu da vam kažem da nemam veliku podršku za rešavanje tog problema. Ne mislim tu na svoje saradniike, nego na širu javnost, a pre svega na medije. Moja percepcija je da mediji prave sliku da mi kada uđemo u neki prazan stan i izbacimo stvari iz njega, dakle iz stana u kome brojilo za struju nije registrovano već dve godine, što znači da nema potrošnje struje dve godine i da tu niko ne živi taj period, onda se stvori slika da je opština nasilno ušla, da su zaboga nekom raseljenom ili povratniku izneli određenu imovinu, ne ulazeći detaljno u problem. Mi ćemo posle rešenja tog odnosa sa ministarstvom, dakle ukoliko opština dobije na raspolaganje te tri zgrade, napraviti kompletnu reviziju. Sa kompletnom revizijom ćemo upoznati širu javnost, ako je potrebno, pojedinačno za svaki stan. Najavićemo i kada ćemo da praznimo te stanove, odnosno kada će sama opština da uđe u posed tih stambenih jedinica.

GračanicaOnlajn: Spomenuli ste medije. Ovde postoji nekoliko medija finasiranih od strane budžeta Republike Srbije, a koji u isto vreme dobijaju i velike projekte, ali i postoje mediji koji ne mogu da sastave kraj sa krajem, iako rade vrlo ozbiljno o odgovorno. Da li postoji mogućnost, kao što je to u Republici Srbiji, da opština pronađe neka minimalna sredstva kako bi podržala rad lokalnih medija? Kad kažem lokalni mediji, ne mislim na medije koji se finansiraju iz bilo čijeg budžeta.

Vladeta Kostić: Ako vam kažem da možemo da pronađemo mogućnost, to će da bude dobra vest za vas, ali ako vam kažem da su sredstva u budžetu opštine koja su opredeljena za subvencionisanje određenih oblasti trostruko manja u odnosu recimo na 2014. godinu.

Mi ove godine za subvencionisanje imamo 185. 000 evra i ako vam kažem da iz tih subvencija održavamo pre svega kulturna dešavanja u samoj opštini, za koja znate da su na zavidnom nivou, održavamo sportska dešavanja, održavamo sve festivale, održavamo razne turističke agencije i sve to iz tih sredstava, onda su iznosi koje možemo na kraju da odvojimo ili ostavimo za finansiranje nekih drugih stvari, minimalni. U obavezi smo da finansiramo i socijalne slučajeve. To je ustavri naša moralna obaveza. Ono što trebaju i građani da razumeju, mi možemo, a na to nas obavezuje novi pravilnik donesen na Skupštini i po tom novom pravilniku, jedna organizacija može samo jednom u godini da se subvencioniše, a socijalni slučajevi mogu samo dva puta, dakle u jednoj fiskalnoj ili kalendarskoj godini. Ono o čemu se možda malo pričalo i pisalo, jeste da je opština Gračanica, tek od 2015. godine, prvi put, a mislim da na Kosovu nijedna opština to ne radi, objavila javne pozive za subvencije. Ja vam odgovorno tvrdim da su subvencije u ovoj kancelariji do tada deljene potpisom samog gradonačelnika i to je tako nekada bila praksa. Dakle, subvencije su služile da se možda kupuje nečije biračko telo, da se kupuje nečija naklonost ili da se pomaže prijateljima i rodbini i svakako da nije bilo transparentno. Čak, da pretpostavimo da je bilo pravilno raspoređivano, nije bilo transparentno. Prvi put od 2015. godine, kada sam preuzeo mandat gradonačelnika, uveli smo praksu da se subvencije dele transparentno, odnosno da se raspisuju javni pozivi za dodelu subvencija.

GračanicaOnlajn: Da li to znači da je ta dodela subvencija kao i poslednja dodela stanova, apsolutno urađena po pravilima, po zakonu i po uslovima konkursa?

Vladeta Kostić: Ja ne mogu da ulazim u rad i odlučivanje određenih komisija koje rade na osnovu javnih poziva, niti želim da se mešam u rad komisija i to vrlo dobro znaju članovi tih komisija. Mi smo mogli da komisiju formiramo samo od administrativnih radnika unutar opštine. Da bismo izbegli mogućnost da komisija bude pristrasna, mi smo u njen rad uključili i odbornike iz lokalne skupštine, čak je u komisiji i jedan odbornik koji dolazi iz redova opozicije. Dakle, svi su upoznati sa detaljima i raspodelama, ceo spisak preporuka te komisije, kada pričamo o subvencijama, opet prođe skupštinsku proceduru i skupština, odnosno 19 odbornika potvrdi ili ne potvrdi tu listu. Što se tiče podele stanova, reći ću vam da je u mom mandatu sproveden samo jedan konkurs zajedno sa Ministartsvom za povratak i zajednice i ja sam insistirao da i ta lista prođe skupštinsku proceduru. Recite mi, od kada postoji opština Gračanica, od 2010. godine, da li je neko nekada znao išta ili o podeli stanova ili o podeli subvencija? Ja znam da su nezadovoljstva velika, zato što imate 300 aplikanata, a dobitnika samo 15. Normalno je da je velika većina nezadovoljnih, koji će da podignu i medije, ali ako želite da budemo transparentni, onda to što radimo, mora da se kaže, bilo da je dobro ili nije. Neka se to kasnije kritikuje i neka svako kaže šta o tome misli jer na to ima pravo, ali mislim da treba da se kaže, ponavljam, ono o čemu se nigde ne govori, da se prvi put sve radi i sve što radi izvršna vlast u opštini Gračanica, o svemu obaveštava skupština, dakle zakonodavna vlast kojoj i gradonačelnik i ostali na kraju polažu račune. To polaganje računa nije samo formalno i ono što je zakonska obaveza u vidu godišnjeg izveštaja. Uzgred budi rečeno, ti izveštaji su nekada bili na dve ili tri strane, a sada to više nije slučaj, već u sve što radi menadžment opštine ili ja kao gradonačelnik, Skupština opštine ima uvid. Mi smo se više puta obraćali Skupštini opštine da nas ovlasti čak i za određene razgovore sa određenim subjektima, pa smo i određene odluke koje smo donosili vraćali da ih Skupština potvrdi ili usvoji. Bilo je slučajeva da smo naše odluke posle toga vraćali na doradu, nakon sugestija i mišljenja koje smo čuli od strane odbornika, čak i od opozicionih odbornika.

GračanicaOnlajn: Kada već govorite o transparentnosti i poštovanju pravila prilikom podele stanova, da li znate da prilikom poslednje raspodela stanova, žalbena komisija u kojoj je i opština imala svoja dva člana, nije udostojila ljude koji su se žalili ni odgovora zašto ima žalbe nisu usvojene? Da li mislite da je to trebalo da se uradi po zakonu? Jeste li vi zadovoljni tom raspodelom, odnosno da le je sve urađeno baš onako je trebalo?

Vladeta Kostić: Ja mogu da vam kažem i reći ću to i javno: naravno da nisam u potpunosti zadovoljan sa raspodelom stanova. Ima tu ljudi koji zaista zaslužuju da dobuju stanove, a ima nekih koji možda ne zaslužuju, ali nisam ja taj koji o tome odlučuje. Čak i da sam ja sam lično pravio listu, bez komisije, opet bi bilo nezadovoljnih i to će uvek da bude tako, a ja nisam taj koji može da utiče na rad komisije, pre svega, ja i ne želim da utičem na rad komisije koja odlučuje, kao i na rad žalbene komisije jer kakva je onda svrha postojanja te komisije.

GračanicaOnlajn: Da li je tačno da ta komisija za žalbe nije ni Skupštini opštine podnela izveštaj?

Vladeta Kostić: Ta komisija nema i obavezu da skupštini podnosi izveštaj, kao što nije bila ni obaveza da se rang lista dobitnika stanova daje SO na usvajanje. Međutim, to je bila naša želja kako bismo bili što transparentniji, odnosno da svi znaju. Svakako, svako ima svoje zakonsko pravo da se žali na rad žalbene komisije, mislim odrđenom sudu.

GračanicaOnlajn: Kada smo kod transparentnosti i medija, recite mi zašto vas kao prvog čoveka opštine, kao i direktora vaših odeljenja nema češće u medijima? Neobaveštavanjem medija o događajima, stiče se utisak da nešto nije transparetno i da se neke stvari prikrivaju. Šta mislite, da li se zbog neobaveštavanja medija o određenim događajima rađaju priče, za koje vi tvrdite da su uperene protiv vas? Tu mislim na pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, koje se pripisuje Vama, kao i takozvana albanizacija Gračanice, o čemu, a Vi to najbolje znate, kruže priče na društvenim mrežama, na pravim i skrivenim profilima? Naravno, ja mislim da bi svaka kritika koja se bilo kome upućuje, trebalo da se potpiše imenom i prezimenom i korektno je pružiti šansu čoveku da odgovori. Ali, tako ne misle svi. Dakle, moje pitanje je zašto se više ne pojavljujete u medijima, zašto više ne iznosite te podatke o radu za koje kažete da nemaju razloga da budu tajna? Zašto na nekoj konferenciji ne kažete da je recimo u zadnja četiri meseca prodato toliko i toliko zemlje ili nije prodato i tako dalje, nego dopuštate da okolo kruže priče, koje uznemiravaju javnost?

Vladeta Kostić: Ja smatram da mi imamo mandate da radimo, a ne da se slikamo, to je pod brojem jedan. Naše je mišljenje, koje je možda je pogrešno kako vi kažete, da imamo mnogo dnevnih aktivnosti i ne možemo da vas bombardujemo svakodnevno i da vas obaveštavamo o svakoj aktivnosti,kako bi ih „pokrili“ sa kamerama. Danas smo, recimo, u toku dana imali jednu akciju, dobili smo jedan skupi i kvalitetan monitor za KBC od strane karabinijera i danas smo to zajedno uručili KBC-u.

GračanicaOnlajn: To je važno za građane, ali dobro, to je vaš izbor. Ipak, vi imate zaposlenih 10-15 ljudi u službi za informisanje, zbog čega je teško poslati obaveštenje o određenim aktivnostima, pa neka mediji sami izaberu šta hoće da prate, a šta neće? Tačno je da vi niste izabrani da se slikate, kao što ste rekli, ali imate obavezu, ne prema medijima, nego prema građanima, koje bi mediji trebalo da obaveste o vašim aktivnostima.

Vladeta Kostić: Mislim da građani znaju to vrlo dobro, ali na stranu sada sve. Što se tiče tih nekih fejsbuk profila ili drugih društvenih mreža, verujte da nemam pojma šta se tamo dešava.Ja nemam svoj profil na društvenim mrežama, to me ne interesuje, niti me interesuje šta će neka virtuelna osoba reći o meni ili o mom radu ili nekom drugom. To će reći građani. Dakle, ne glasaju virtuelni profili, glasaju građani na izborima. Oni se pitaju koga žele, a koga ne žele na mestu prvog čoveka opštine. Toliko o tim profilima. Što se tiče samog rada opštine, ne postoji nijedna agencija, novinari ili bilo koja novinarska kuća da nije dobila određeni podatak koji je zatražila od nas. To apsolutno mogu da tvrdim i svi podaci svima stoje na raspolaganju i svima su dostupni. Međutim,ono što je meni interesantno, jeste da ja za tri godine nisam dobio niti jedan zahtev za informaciju šta je i kako rađeno od formiranja opštine. Verujte, nije baš sve bilo tako sjajno kako se može pročitati na društvenim mrežama, kako rekoste na početku, ali to je opet tema za nekog drugog, a ne za medije ili za mene lično. Mene ne interesuje ko je i kako i šta radio, ja ne gledam unazad, nego unapred i ko će, šta i kako raditi nakon mog mandata.

(Drugi deo intervjua možete pročitati ovde.)

 

Anđelka Ćup – Ivan Miljković

Save

Save

Save