INTERVJU: Vladeta Kostić: Od kako je Građanska inicijativa Srpska na čelu opštine Gračanica, nije izgrađeno nijedno naselje (setite se Marigone i naselja Emšir i Nic)

Foto GračanicaOnlajn: Gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić
Foto GračanicaOnlajn: predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić

Intervju (drugi deo). Prvi deo intervjua možete pročitati ovde.

Interesovanje stranih donatora za našu opštinu je sve veće, međutim, nekome to ne odgovara, ali je tu naš manevarski prostor smanjen, kaže za naš portal predsednik Opštine Gračanica Vladeta Kostić. Kostić ističe da ova lokalna samouprava ne doživljava institucije kao privatne kompanije, to, kaže, neka radi neko drugi. „. Ako tu razliku građani ne mogu ili ne žele da vide, onda smo generalno kao društvo i kao zajednica u velikom problemu. U intrevjuu koji je portal GračanicaOnlajn Kostić otkriva da li će biti novih radnih mesta, koliko će se i šta graditi u ovoj godini i da li lokalna vlst trpi neke konsekvence s obzirom da je mesto kosovskog ministra za loklanu samoupravu još uvek upražnjeno.

GračanicaOnlajn: Građanska inicijativa Srpska je čini mi se, u početku, kada ste krenuli u politički proces, kada ste počeli da se uključujete u politički život, najavila reviziju svih događanja, građevina, raspodela i drugih aktivnosti prethodne vlasti. Je li započeta ta revizija i dokle se stiglo?

Vladeta Kostić: Od kada je Građanska inicijativa Srpska preuzela upravljanje ovom lokalnom samoupravom, nemamo ni jedno kolektivno naselje. Od formiranja opštine do 2014. godine, izgrađena je Marigona, izgrađeno je Emšir naselje, izgrađeno je Nic naselje, izgrađena su mnoga naselja. To što niste svu tu gradnju imali kroz papire, to je još jedna greška i ta naselja su postojala pre mog mandata. To je nešto što je očigledno i što ne može da se sakrije od samih građana, ali može da se sakrije od administracije i određenih službi, može da se sakrije to da vi nemate određeni papir za neko određeno naselje ovde. Ako vam kažem da personalna dosijea radnika nisu bila kompletna u prošloj opštinskoj administraciji, o čemu dalje da pričamo. Za vreme mog mandata, to me je juče inspekcija obavestila, izdato je 37 ili 38 građevinskih dozvola za individualno stanovanje, odnosno za kuće. Sve dozvole koje su izdate, izdate su za komercijalnu namenu, za biznis i u biznis zoni. Svaka prenamena zemljišta koja je urađena, urađena je za biznis projekte, za komercijalne objekte, za fabrike, za hale, za magacine itd. i objekti se nalaze u blizini biznis zone koja je već postojeća u našoj opštini i to odgovorno tvrdim. Za to postoje odluke Skupštine i može svako ko želi da to dođe i utvrdi. Mi smo veliki broj odluka za prenamenu zemljišta imali u skupštinskoj proceduri i to je obaveza da svaki zahtev dođe na skupštinsku proceduru. Od tih zahteva, veliki broj je odbijen zato što mi smatramo da to ne može tako, da mora prvo da se napravi revizija razvojnog plana, pa onda da vidimo gde i kako, ali odgovorno tvrdim da nijedno kolektivno naselje za vreme mandata od 2014. godine nije urađeno. Postoji tu još određenih problema sa kojima smo u svom radu nailazili i mi pokušavamo da te probleme rešavamo u hodu, ne bi li građani što manje trpeli posledice. Imamo velikih problema u kadrovskom smislu za određene oblasti, imamo velike probleme pre svega u budžetskom smislu, jer ne možemo da angažujemo veći broj radnika koji su nam po struci potrebni, s obzirom da Ministarstvo finansija ne dozvoljava. Takođe imamo veliki problem što se iz godine u godinu centralizuje raspodela budžeta. Imate na papiru da su opštine decentralizovane, ali dođe cirkular iz Ministarstva finansija i onda vidite da su vam ruke vezane ili da vam je prostor za manevar veoma sužen u tom smislu. I imamo veliki problem sa cirkularima koje dobijamo u vezi sa sopstvenim prihodima, gde mi ne možemo znatno da utičemo na raspodelu sopstvenih prihoda, s obzirom da Ministarstvo iz godine u godinu uvećava te cirkularne budžete i mi recimo za ovu godinu imamo…

GračanicaOnlajn: Šta su to cirkularni budžeti?

Vladeta Kostić: To znači da vam Ministarstvo finansija predvidi da ove godine treba da imate sopstvene prihode 1. 700 000 evra. Naš realni domet je 1. 200 000 evra, što znači da mi imamo 500 000 evra virtuelnih, odnosno, nemamo ih uopšte i ja unapred znam da ih nećemo imati do kraja godine. I zbog tog cirkularnog budžeta, izgleda kao da je opština manje uspešna. Možda je čak i nekome zasmetalo to što je opština bila uspešna u 2015. ili 2016. godini, pa hajde u 2017. godini da ne bude toliko uspešna. Interesovanje stranih donatora je sve veće za našu opštinu, a nekome to ne odgovara. Eto to je jedna od stvari gde nam je smanjen manevarski prostor. Određena sredstva koja su ministarstva dugovala opštini, o kojima niko nije ni želeo da razmišlja i priča, mi smo već dobili nazad, odnosno počeli smo da dobijamo nazad i radi se o cifri od oko 700 000 evra. Bilo je 750 000 evra, 50 000 evra je u prošloj godini plaćeno opštini, a ostalo će od marta krenuti da se isplaćuje u ratama, u zavisnosti od sredstava kojima raspolaže, a radi se o Ministarstvu prostornog planiranja, koje taj dug ima iz vremena kada je vršena eksproprijacija opštinske imovine, kada je rađen put Priština-Skoplje.

GračanicaOnlajn: Spomenuli ste malopre fabrike i komercijalne objekte.

Vladeta Kostić: To su sve stvari sa kojima se mi iz dana u dan suočavamo i sa kojima radimo, a od toga ne pravimo velike vesti, a mislim da je mnogo značajno, pre svega za samu opštinu i njen rad. Mi opštinu ne koristimo i ne doživljavamo kao svoju privatnu kompaniju, a bio je to slučaj možda od formiranja opštine i ranijih godina. Dakle nama je mnogo bitnije da li ćemo da imamo dovoljno para za rizlu i so i da li ćemo da imamo dovoljno mašina da budemo spremni za zimsko održavanje puteva, da li ćemo imati dovoljno para da imamo da ispratimo komunalnu higijenu itd., a manje nam je bitno da li imamo para da odemo do Mavrova zimi kada pada sneg ili da idemo do Ohrida leti kada nema snega. Dakle, pokušavamo da se prema opštini ponašamo kao prema instituciji koja je dužna da brine upravo o tim stvarima. To građani treba da shvate, a nije tako bilo, apsolutno tvrdim. Sve aktivnosti, sportske, kulturne, proslave Dana opštine, proslave Pravoslavne nove godine, mi organizujemo na otvorenom prostoru. Sve umetnike i pevače, koje smo uspeli da dovedemo, doveli smo na otvoreni prostor i niko od građana od 2014., 2015. i 2016. godine nije platio kartu da sluša nekog izvođača, što ranije, kada je formirana opština, nije bio slučaj. Recimo, bilo je projekata gde se iz opštinskog budžeta zakupi bazen, gde se iz opštinskog budžeta dovede estradni umetnik, gde se iz opštinskog budžeta nabavi roba, odnosno piće, a omladini se onda naplati karta 5 ili 10 evra. To je rađeno u diskotekama i to je rađeno na lokalnom bazenu, ali nikada na otvorenom prostoru, zato što na otvorenom prostoru ne možete kasnije privatno da profitirate, jer je to otvoreno i ponuđeno svim građanima. To je samo još jedan detalj kako se ranije rukovodstvo ponašalo prema instituciji koja se zove opština Gračanica, a kako se ponaša današnje rukovodstvo prema instituciji. Ako tu razliku građani ne mogu da vide ili ne žele da vide, onda smo generalno kao društvo i kao zajednica u velikom problemu.

GračanicaOnlajn: Spomenuli ste doček Srpske nove godine, recite mi da li je tajna koliko je koštao taj doček?

Vladeta Kostić: Ne, nije tajna. Sam koktel je koštao oko 11 000 evra sa porezom.

GračanicaOnlajn: Sve zajedno? Doček kompletan sa koktelom, je l tako?

Vladeta Kostić: Da.

Foto GračanicaOnlajn: predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić

Metalka Majur iz Jagodine koja se bavi proizvodnjom elektro meterijala, zainteresovana je za iznajmljivanje objekta nekadašnje fabrike Komel Batuse

 GračanicaOnlajn: Spomenuli ste malopre fabrike i komercijalne objekte, pa prelazimo na najveći problem, a to je nezaposlenost, koji je naravno širi od same opštine. Vi ste najavili otvaranje jedne fabrike, čini mi se led sijalica. Dokle se stiglo sa tom fabrikom i šta radite uopšte kako bi se rešio problem nezaposlenosti, odnosno, kako bi se barem ublažila nezaposlenost? Ima li šanse da neko investira, da neko dođe ovde, s obzirom na kompletno lošu situaciju na Kosovu, mislim na lošu i ekonomsku i političku sliku Kosova, ako smem tako da kažem?

Vladeta Kostić: Firma ITECH grupa (Ajteč) iz Beograda koja je dokapitalizovala ili treba da dokapitalizuje firmu koja je registrovana u opštini Gračanica, a zove se “ Power of nature plus”, bavi se energetskom efikasnošću, odnosno proizvodnjom led sijalica, displeja, svetlećih reklama itd. Poslala je pismo opštini Gračanica sa namerom da otvore jedan svoj pogon ovde i da im je potreban određen prostor da instaliraju pogon. 2014. godine urađena je prenamena one takozvane teniske hale u Lapljem Selu. Urađena je prenamena iz sportskog u poslovni objekat i mi smo na osnovu pravilnika koji imamo, dakle, skupštinskom odlukom, dodelili tu halu za investitora koji je zainteresovan. Ugovor o zakupu hale je potpisan i ta firma trenutno sređuje i adaptira prostor za svoju namenu. One informacije koje ja imam, jeste da je ta kompanija raspisala konkurs i traži 15 do 20 radnika i da bi taj broj radnika trebalo da bude kasnije uvećan u zavisnosti od obima posla koji će oni imati. To je sada možda za nekoga ništa, možda je to za nekoga malo, možda je to za nekoga nebitno, ali meni je i lično i kao predsedniku opštine mnogo bitno, zato što simbolično pokazuje da je ustvari to moguće. Od 1999. godine, to su, ako ništa drugo, prvih 15 radnih mesta u realnom sektoru koja su otvorena u opštini Gračanica. I ono drugo što mene možda malo više raduje, ali moramo da budemo oprezni sa informacijama, pošto je još nepotvrđena, jeste zainteresovanost “Metalke Majur” iz Jagodine, a to je ozbiljan brend, odnosno ozbiljna fabrika, kao ozbiljan investitor. To je ozbiljna kompanija, koja ima svoje tržište već uveliko na samom Kosovu i oni su raspoloženi da dođu i investiraju u opštini Gračanica.

GračanicaOnlajn: Čime se bave?

Vladeta Kostić: Oni proizvode elektro materijal i još neke proizvode, ali su veoma zainteresovani za iznajmljivanje nekadašnje fabrike “Komel Batuse”, koja se nalazi u samom Batusu. Oni su već desetak puta bili i razgovarali sa nama. Mi zbog toga vodimo intezivno razgovore sa Agencijom sa privatizaciju Kosova, pošto je to dato na upravljanje Agenciji i ja se iskreno nadam da smo blizu konačnog dogovora i da će i taj investitor da dođe, a to je znatno ozbiljnija investicija od ove prve o kojoj sam vam pričao. Ukoliko uspem da taj posao privedem kraju, to bi bile prve dve stvari iz mog mandata na koje bih ja bio izuzetno ponosan. Bitno je da se vidi, odnosno da se tim pozitivnim primerima ohrabre i neki drugi potencijalni investitori. Znate, ranije se sve svodilo na određene razgovore i na kraju se pokaže dobra volja, ali nema onog sledećeg koraka. Ovo su prve dve stvari koje smo uspeli da pomerimo sa mrtve tačke, ako mogu tako da kažem. Daće Bog da to bude i uspešno realizovano.

GračanicaOnlajn: Govorili ste sada o novim investicijama koje očekujete, pa nam recite šta u ovoj godini možete da uradite s obzirom na budžet i šta vam je prioritet?

Vladeta Kostić: Opština će pokušati da nastavi sa završetkom infrastrukturnih projekata. Kada smo razgovarali sa investitorom za Batuse i kada je dolazio da vidi samu fabriku, bio je pozitivno iznenađen kako je put u dobrom stanju, a taj put nije bio u baš dobrom stanju 2014. godine, čak su i lokalni prevoznici odbijali da voze svoje kombije do Batusa. Sledeće na šta je reagovao, bilo je da tu prolazi vodovodna mreža. Sledeće, o čemu smo pričali i šta ga je zanimalo, jeste da li će se taj put vezati sa auto putem prema Vragoliji. Dakle, to će opština da nastavi, izgradnju infrastrukture, jer dobra putna infrastruktura i generalno, dobra infrastruktura znači mnogo lakši život, pre svega građanima, ali i znači mnogo bolji i veći potencijal za ulaganje stranih investicija. To je ono što ćemo prvo da uradimo. Svakako, nastavićemo i ovo što je najbitnije, a to je otvaranje novih radnih mesta, kako bismo ove dve stvari, odnosno dva razgovora o investiranju priveli kraju i da budu uspešni. Naravno, ukoliko se pojavi neki treći investitor koji je zainteresovan isto ovoliko kao ova prva dva, mi ćemo mu izaći u susret

GračanicaOnlajn: Obilaznica oko Gračanice i nastavak izgradnje bolnice koju ste najavili, zatim srednjoškolski centar u Lapljem Selu? Gde se stalo?

Vladeta Kostić: Što se tiče srednjoškolskog centra, čekamo da Evropska komisija raspiše tender i očekujemo da nas obaveste kada budu imali izvođača radova. Projekat već postoji. Obilaznica oko Gračanice je odlukom Vlade Kosova predviđena u srednjoročnom planu Ministarstva za infrastrukturu. To znači da mi tim predlogom budžeta imamo predviđeno samo 118 000 evra za ovu godinu, u 2018. pola miliona evra i u 2019. takođe pola miliona evra. Dakle, to će da radi Ministarstvo infrastrukture i tu sada malo, da tako kažem, izlazi lopta iz našeg dvorišta i to će sada više zavisiti od njih. Mi ćemo se potruditi da iz naših sredstava uradimo detaljan projekat obilaznice. Ja bih bio zadovoljan da od ovih prvih sredstava koja imamo u ovoj godini, makar trasiramo obilaznicu. To znači da ona bude izmerena, obeležena i očišćena i da se zna gde će da prođe. Ako to uspemo da uradimo, uopšte ne sumnjam da ćemo uz pomoć naših predstavnika koji participiraju u Vladi i Skupštini Kosova, dakle uz njihovu podršku i uz možda malo jači pritisak da se opredeli tih prvih pola miliona evra u 2018. godini,taj projekat uspešno uraditi. Bolnica je problem koji smo pokušavali da rešimo i sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Dobili smo određena mišljenja i na osnovu tog mišljenja smo se obratili Skupštini, kako opština ne bi išla preko suda. Pokušaćemo da uradimo vansudsko poravnanje, jer kompanija koja je izvodila radove na bolnici tvrdi da opština duguje određeni iznos, mi tvrdimo da opština ne duguje toliki iznos, jer nemamo na osnovu čega to da priznamo, zato što su neki radovi rađeni na osnovu telefonskih naloga, bez pisanog traga, bez tendera prilikom sprovođenja javne nabavke. Mi ćemo pokušati da sa kompanijom nađemo zajednički jezik i da se nakon tog dogovora obratimo Vladi Kosova da poštuje odluku koju je donela 2011. godine i kojom se obavezala da će za izgradnju bolnice u Gračanici uplatiti četiri miliona evra, od čega su uplatili samo 1 200 000. Moje lično mišljenje jeste da tamo ima bruto 10 000, a neto 9 000 kvadrata i da je to preambiciozno, glomazno i megalomanski. U razgovoru sa ljudima koji rade u zdravstvu, naše potrebe su oko 5 000 kvadrata, što je sasvim dovoljno.

Zgrada osnovnog suda će se graditi u naselje Padalište, odakle se trajno izmešta azil za pse

 GračanicaOnlajn: Šta će biti sa azilom za pse? Građani se žale, čopori pasa su u blizini samog centra, tu prolaze deca…

Vladeta Kostić: Azil za pse ćemo izmestiti i on neće da bude više na Padalištu, samo čekamo da vremenske prilike to dozvole. Azil za pse moramo da izmestimo jer Padalište ozbiljno postaje novi deo opštine. Tu bi trebalo da se izgradi zgrada osnovnog suda. Kada će zgrada početi da se radi, zavisi od Visokog saveta sudstva Kosova. Oni su se nama obratili za parcelu, a mi smo odredili da to bude na Padalištu. To jeste dobro, jer naši ljudi više neće morati da idu u Prištinu za bilo koji prekršaj ili sudski proces. Takođe, imamo niz projekata koji su još u idejnoj razradi za taj deo opštine, jer želimo da se i sama opština približi toj obilaznici. O novoj lokaciji azila za pse će odlučivati kolegijum i imamo nekoliko mogućnosti, ali svakako će to da bude daleko od centra, na periferiji, odnosno na nekom mestu koje je manje pristupačno. To nam je i ideja i cilj. Takođe, kada je u pitanju azil za pse, opštini je ta odgovornost, ako tako mogu da kažem, natovarena, a nemamo sredstava koja su nam dodeljena dodatno za tu namenu. Ovaj problem ne postoji samo u Gračanici već i u mnogo većim opštinama. Ono što je veoma važno i na čemu ćemo da radimo, mada ne znam da li ćemo da završimo ove godine, jeste deponija smeća na Padalištu. To je problem koji moramo jednom za svagda da rešimo. Svake godine čistimo i potrošimo ogromne pare na čišćenje deponije, kako opština ne bi imala kazne zbog toga i kako bi građanima okolina bila čistija, ali se deponija za nekoliko dana opet stvori. To je jednostavno tako.

GračanicaOnlajn: Da li bi taj problem rešilo kažnjavanje nesavesnih građana i bolji i agilniji rad opštinske inspekcije?

Vladeta Kostić: Nemoguće je da sa četiri inspektora pokrijete celu opštinu. Po mom mišljenju, potrebno je prvenstveno podići svest građana u vezi sa otpadom. Svakog dana prolazim putem između Lapljeg Sela i Gračanice i vidim kese smeća na putu, odnoso neko iz auta izbacuje smeće, iako u svakom selu postoje kontejneri.

Neshatljivo je da neko ko sa porodicom ne živi ovde može da bude politički lider Srba. Određeni broj poslanika liste Srpska bio je izmanipulisan od strane jednog.

 GračanicaOnlajn: Kosovski lokalni izbori su na jesen. Da li ćete se kandidovati?

Vladeta Kostić: O tome ko će da bude naš kandidat, odluku će da donese stranka. Mi ne izlazimo sa imenima kandidata, jer ni meni, ni mojim saradncima nisu bitne pozicije koje imamo ili koje ćemo zauzeti. Kao što sam vam već rekao, mi ne doživljavamo institucije kao privatne kompanije, to neka radi neko drugi. Ako građani kažu da neka politička opcija treba tako da radi, neka glasaju za tu političku opciju, ali ponavljam da će konačnu odluku oko kandidata za predsednika opštine Gračanica doneti stranački organi.

GračanicaOnlajn: Recite mi, da li su srpski političari na Kosovu i Metohiji jedinstveni, jer smo u protekla četiri meseca imali žestoki sukob. Različita saopštenja i međusobne optužbe, Srba protiv Srba, bili su svakodnevno u medijima.

Vladeta Kostić: Da, u pravu ste, ali mislim kada su opšti nacionalni interesi u pitanju, onda imate samo par pojedinaca koji iskaču iz tog jedinstva, a koji su politički vidljivi. Koja je njihova relna politička težina, prenesena u broj glasova, odnosno u podršci u samom narodu, to je drugo pitanje i to se meri na samim izborima. To će da pokažu neki sledeći izbori za poslanike i tako dalje, ali meni je neshvatljivo da neko ko ne živi ovde sa porodicom može da bude politički lider ili politički predstavnik bilo kog Srbina koji živi ovde sa svojom porodicom. Po mom mišljenju, takvi ljudi koji samo ovde dođu da bi nešto radili, pre bi mogli da predstavljaju naše sunarodnike, u Nišu recimo, nego što mogu da predstavljaju, na primer Srbe iz Lapljeg Sela.

GračanicaOnlajn: Na koga tu konkretno mislite?

Vladeta Kostić: Neću nikoga da imenujem, samo sam dao primer.

GračanicaOnlajn: Imali smo skoro pomenutu situaciju sa Srpskom listom. Prvo, bombardovanje saopštenjima i pljuvanje, posle toga sastanak kod premijera Vučića, onda se situacija smirila, ali su neke stvari ostale nejasne, kao što je na primer smena Slavka Simića sa mesta šefa poslaničkog kluba i postavljanje na njegovo mesto Saše Milosavljevića? Znate li vi, ko je šef poslaničkog kluba Srpske liste?

Vladeta Kostić: Znam samo da je Simić i dalje šef poslaničke grupe. Ja se zaista nisam osećao lepo dok je trajalo to prepucavanje, ali mislim da je taj broj poslanika koji je doneo tu jednostranu odluku da smeni Ljubu Marića sa mesta ministra, bio izmanipulisan. Ja odgovorno tvrdim da je Ljubomir Marić jedan od boljih ministara koje smo imali od 1999. godine. To odgovorno tvrdim i smem javno da kažem i uvek ću to da kažem. Marić je bio izuzetno kvalitetan kadar i šteta je izgubiti takav kadar iz političkog života Kosova, ali o tom potom, ne pita se tu samo Vladeta Kostić. Ono što mogu zasigurno da tvrdim, jeste da je taj broj poslanika bio izmanipulisan, da nije znao pravu istinu, da im je neko pogrešno predočio određene stvari, jer kada su shvatili sve, ostali su na liniji i jedinstveni deo Srpske liste, osim jednog.

GračanicaOnlajn: Na koga mislite?

Vladeta Kostić: Ne želim da kažem ime, ali taj jedan poslanik se pokazao svojim radom.

GračanicaOnlajn: Da li opština trpi neke konsekvence s obzirom da nemamo ministra lokalne samouprave, a vi ste kao lokalna samouprava najviše okrenuti saradnji sa njima.

Vladeta Kostić: Daću vam jedan primer. U 2016. godini, nama je Ministarstvo lokalne samouprave finansiralo negde oko 200 000 evra za asfaltiranje međumesnih puteva. Ove godine imamo samo 90 000 i to moramo da participiramo sa 20 ili 30%. To vam je samo jedan od primera koje su posledice toga što nemamo dobru komunikaciju sa Ministartvom lokalne samouprave, ali ono što jeste bitno i što može da bude bitno, jeste da svaka naša skupštinska odluka treba da dobije potvrdu zakonitosti od strane tog ministartsva. Za sada nemamo nekih velikih problema, ali videćemo kako će dalje ići.

Anđelka Ćup – Ivan Miljković

Save

Save

Save