ИНТЕРВЈУ: Владета Костић: Од како је Грађанска иницијатива Српска на челу општине Грачаница, није изграђено ниједно насеље (сетите се Маригоне и насеља Емшир и Ниц)

Фото ГрачаницаОнлајн: Градоначелник Грачанице Владета Костић
Фото ГрачаницаОнлајн: председник општине Грачаница Владета Костић

Интервју (други део). Први део интервјуа можете прочитати овде.

Интересовање страних донатора за нашу општину је све веће, међутим, некоме то не одговара, али је ту наш маневарски простор смањен, каже за наш портал председник Општине Грачаница Владета Костић. Костић истиче да ова локална самоуправа не доживљава институције као приватне компаније, то, каже, нека ради неко други. „. Ако ту разлику грађани не могу или не желе да виде, онда смо генерално као друштво и као заједница у великом проблему. У интревјуу који је портал ГрачаницаОнлајн Костић открива да ли ће бити нових радних места, колико ће се и шта градити у овој години и да ли локална влст трпи неке консеквенце с обзиром да је место косовског министра за локлану самоуправу још увек упражњено.

ГрачаницаОнлајн: Грађанска иницијатива Српска је чини ми се, у почетку, када сте кренули у политички процес, када сте почели да се укључујете у политички живот, најавила ревизију свих догађања, грађевина, расподела и других активности претходне власти. Је ли започета та ревизија и докле се стигло?

Владета Костић: Од када је Грађанска иницијатива Српска преузела управљање овом локалном самоуправом, немамо ни једно колективно насеље. Од формирања општине до 2014. године, изграђена је Маригона, изграђено је Емшир насеље, изграђено је Ниц насеље, изграђена су многа насеља. То што нисте сву ту градњу имали кроз папире, то је још једна грешка и та насеља су постојала пре мог мандата. То је нешто што је очигледно и што не може да се сакрије од самих грађана, али може да се сакрије од администрације и одређених служби, може да се сакрије то да ви немате одређени папир за неко одређено насеље овде. Ако вам кажем да персонална досијеа радника нису била комплетна у прошлој општинској администрацији, о чему даље да причамо. За време мог мандата, то ме је јуче инспекција обавестила, издато је 37 или 38 грађевинских дозвола за индивидуално становање, односно за куће. Све дозволе које су издате, издате су за комерцијалну намену, за бизнис и у бизнис зони. Свака пренамена земљишта која је урађена, урађена је за бизнис пројекте, за комерцијалне објекте, за фабрике, за хале, за магацине итд. и објекти се налазе у близини бизнис зоне која је већ постојећа у нашој општини и то одговорно тврдим. За то постоје одлуке Скупштине и може свако ко жели да то дође и утврди. Ми смо велики број одлука за пренамену земљишта имали у скупштинској процедури и то је обавеза да сваки захтев дође на скупштинску процедуру. Од тих захтева, велики број је одбијен зато што ми сматрамо да то не може тако, да мора прво да се направи ревизија развојног плана, па онда да видимо где и како, али одговорно тврдим да ниједно колективно насеље за време мандата од 2014. године није урађено. Постоји ту још одређених проблема са којима смо у свом раду наилазили и ми покушавамо да те проблеме решавамо у ходу, не би ли грађани што мање трпели последице. Имамо великих проблема у кадровском смислу за одређене области, имамо велике проблеме пре свега у буџетском смислу, јер не можемо да ангажујемо већи број радника који су нам по струци потребни, с обзиром да Министарство финансија не дозвољава. Такође имамо велики проблем што се из године у годину централизује расподела буџета. Имате на папиру да су општине децентрализоване, али дође циркулар из Министарства финансија и онда видите да су вам руке везане или да вам је простор за маневар веома сужен у том смислу. И имамо велики проблем са циркуларима које добијамо у вези са сопственим приходима, где ми не можемо знатно да утичемо на расподелу сопствених прихода, с обзиром да Министарство из године у годину увећава те циркуларне буџете и ми рецимо за ову годину имамо…

ГрачаницаОнлајн: Шта су то циркуларни буџети?

Владета Костић: То значи да вам Министарство финансија предвиди да ове године треба да имате сопствене приходе 1. 700 000 евра. Наш реални домет је 1. 200 000 евра, што значи да ми имамо 500 000 евра виртуелних, односно, немамо их уопште и ја унапред знам да их нећемо имати до краја године. И због тог циркуларног буџета, изгледа као да је општина мање успешна. Можда је чак и некоме засметало то што је општина била успешна у 2015. или 2016. години, па хајде у 2017. години да не буде толико успешна. Интересовање страних донатора је све веће за нашу општину, а некоме то не одговара. Ето то је једна од ствари где нам је смањен маневарски простор. Одређена средства која су министарства дуговала општини, о којима нико није ни желео да размишља и прича, ми смо већ добили назад, односно почели смо да добијамо назад и ради се о цифри од око 700 000 евра. Било је 750 000 евра, 50 000 евра је у прошлој години плаћено општини, а остало ће од марта кренути да се исплаћује у ратама, у зависности од средстава којима располаже, а ради се о Министарству просторног планирања, које тај дуг има из времена када је вршена експропријација општинске имовине, када је рађен пут Приштина-Скопље.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте малопре фабрике и комерцијалне објекте.

Владета Костић: То су све ствари са којима се ми из дана у дан суочавамо и са којима радимо, а од тога не правимо велике вести, а мислим да је много значајно, пре свега за саму општину и њен рад. Ми општину не користимо и не доживљавамо као своју приватну компанију, а био је то случај можда од формирања општине и ранијих година. Дакле нама је много битније да ли ћемо да имамо довољно пара за ризлу и со и да ли ћемо да имамо довољно машина да будемо спремни за зимско одржавање путева, да ли ћемо имати довољно пара да имамо да испратимо комуналну хигијену итд., а мање нам је битно да ли имамо пара да одемо до Маврова зими када пада снег или да идемо до Охрида лети када нема снега. Дакле, покушавамо да се према општини понашамо као према институцији која је дужна да брине управо о тим стварима. То грађани треба да схвате, а није тако било, апсолутно тврдим. Све активности, спортске, културне, прославе Дана општине, прославе Православне нове године, ми организујемо на отвореном простору. Све уметнике и певаче, које смо успели да доведемо, довели смо на отворени простор и нико од грађана од 2014., 2015. и 2016. године није платио карту да слуша неког извођача, што раније, када је формирана општина, није био случај. Рецимо, било је пројеката где се из општинског буџета закупи базен, где се из општинског буџета доведе естрадни уметник, где се из општинског буџета набави роба, односно пиће, а омладини се онда наплати карта 5 или 10 евра. То је рађено у дискотекама и то је рађено на локалном базену, али никада на отвореном простору, зато што на отвореном простору не можете касније приватно да профитирате, јер је то отворено и понуђено свим грађанима. То је само још један детаљ како се раније руководство понашало према институцији која се зове општина Грачаница, а како се понаша данашње руководство према институцији. Ако ту разлику грађани не могу да виде или не желе да виде, онда смо генерално као друштво и као заједница у великом проблему.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте дочек Српске нове године, реците ми да ли је тајна колико је коштао тај дочек?

Владета Костић: Не, није тајна. Сам коктел је коштао око 11 000 евра са порезом.

ГрачаницаОнлајн: Све заједно? Дочек комплетан са коктелом, је л тако?

Владета Костић: Да.

Фото ГрачаницаОнлајн: председник општине Грачаница Владета Костић

Металка Мајур из Јагодине која се бави производњом електро метеријала, заинтересована је за изнајмљивање објекта некадашње фабрике Комел Батусе

 ГрачаницаОнлајн: Споменули сте малопре фабрике и комерцијалне објекте, па прелазимо на највећи проблем, а то је незапосленост, који је наравно шири од саме општине. Ви сте најавили отварање једне фабрике, чини ми се лед сијалица. Докле се стигло са том фабриком и шта радите уопште како би се решио проблем незапослености, односно, како би се барем ублажила незапосленост? Има ли шансе да неко инвестира, да неко дође овде, с обзиром на комплетно лошу ситуацију на Косову, мислим на лошу и економску и политичку слику Косова, ако смем тако да кажем?

Владета Костић: Фирма ИТЕЦХ група (Ајтеч) из Београда која је докапитализовала или треба да докапитализује фирму која је регистрована у општини Грачаница, а зове се “ Поwер оф натуре плус”, бави се енергетском ефикасношћу, односно производњом лед сијалица, дисплеја, светлећих реклама итд. Послала је писмо општини Грачаница са намером да отворе један свој погон овде и да им је потребан одређен простор да инсталирају погон. 2014. године урађена је пренамена оне такозване тениске хале у Лапљем Селу. Урађена је пренамена из спортског у пословни објекат и ми смо на основу правилника који имамо, дакле, скупштинском одлуком, доделили ту халу за инвеститора који је заинтересован. Уговор о закупу хале је потписан и та фирма тренутно сређује и адаптира простор за своју намену. Оне информације које ја имам, јесте да је та компанија расписала конкурс и тражи 15 до 20 радника и да би тај број радника требало да буде касније увећан у зависности од обима посла који ће они имати. То је сада можда за некога ништа, можда је то за некога мало, можда је то за некога небитно, али мени је и лично и као председнику општине много битно, зато што симболично показује да је уствари то могуће. Од 1999. године, то су, ако ништа друго, првих 15 радних места у реалном сектору која су отворена у општини Грачаница. И оно друго што мене можда мало више радује, али морамо да будемо опрезни са информацијама, пошто је још непотврђена, јесте заинтересованост “Металке Мајур” из Јагодине, а то је озбиљан бренд, односно озбиљна фабрика, као озбиљан инвеститор. То је озбиљна компанија, која има своје тржиште већ увелико на самом Косову и они су расположени да дођу и инвестирају у општини Грачаница.

ГрачаницаОнлајн: Чиме се баве?

Владета Костић: Они производе електро материјал и још неке производе, али су веома заинтересовани за изнајмљивање некадашње фабрике “Комел Батусе”, која се налази у самом Батусу. Они су већ десетак пута били и разговарали са нама. Ми због тога водимо интезивно разговоре са Агенцијом са приватизацију Косова, пошто је то дато на управљање Агенцији и ја се искрено надам да смо близу коначног договора и да ће и тај инвеститор да дође, а то је знатно озбиљнија инвестиција од ове прве о којој сам вам причао. Уколико успем да тај посао приведем крају, то би биле прве две ствари из мог мандата на које бих ја био изузетно поносан. Битно је да се види, односно да се тим позитивним примерима охрабре и неки други потенцијални инвеститори. Знате, раније се све сводило на одређене разговоре и на крају се покаже добра воља, али нема оног следећег корака. Ово су прве две ствари које смо успели да померимо са мртве тачке, ако могу тако да кажем. Даће Бог да то буде и успешно реализовано.

ГрачаницаОнлајн: Говорили сте сада о новим инвестицијама које очекујете, па нам реците шта у овој години можете да урадите с обзиром на буџет и шта вам је приоритет?

Владета Костић: Општина ће покушати да настави са завршетком инфраструктурних пројеката. Када смо разговарали са инвеститором за Батусе и када је долазио да види саму фабрику, био је позитивно изненађен како је пут у добром стању, а тај пут није био у баш добром стању 2014. године, чак су и локални превозници одбијали да возе своје комбије до Батуса. Следеће на шта је реаговао, било је да ту пролази водоводна мрежа. Следеће, о чему смо причали и шта га је занимало, јесте да ли ће се тај пут везати са ауто путем према Враголији. Дакле, то ће општина да настави, изградњу инфраструктуре, јер добра путна инфраструктура и генерално, добра инфраструктура значи много лакши живот, пре свега грађанима, али и значи много бољи и већи потенцијал за улагање страних инвестиција. То је оно што ћемо прво да урадимо. Свакако, наставићемо и ово што је најбитније, а то је отварање нових радних места, како бисмо ове две ствари, односно два разговора о инвестирању привели крају и да буду успешни. Наравно, уколико се појави неки трећи инвеститор који је заинтересован исто оволико као ова прва два, ми ћемо му изаћи у сусрет

ГрачаницаОнлајн: Обилазница око Грачанице и наставак изградње болнице коју сте најавили, затим средњошколски центар у Лапљем Селу? Где се стало?

Владета Костић: Што се тиче средњошколског центра, чекамо да Европска комисија распише тендер и очекујемо да нас обавесте када буду имали извођача радова. Пројекат већ постоји. Обилазница око Грачанице је одлуком Владе Косова предвиђена у средњорочном плану Министарства за инфраструктуру. То значи да ми тим предлогом буџета имамо предвиђено само 118 000 евра за ову годину, у 2018. пола милиона евра и у 2019. такође пола милиона евра. Дакле, то ће да ради Министарство инфраструктуре и ту сада мало, да тако кажем, излази лопта из нашег дворишта и то ће сада више зависити од њих. Ми ћемо се потрудити да из наших средстава урадимо детаљан пројекат обилазнице. Ја бих био задовољан да од ових првих средстава која имамо у овој години, макар трасирамо обилазницу. То значи да она буде измерена, обележена и очишћена и да се зна где ће да прође. Ако то успемо да урадимо, уопште не сумњам да ћемо уз помоћ наших представника који партиципирају у Влади и Скупштини Косова, дакле уз њихову подршку и уз можда мало јачи притисак да се определи тих првих пола милиона евра у 2018. години,тај пројекат успешно урадити. Болница је проблем који смо покушавали да решимо и са Агенцијом за борбу против корупције. Добили смо одређена мишљења и на основу тог мишљења смо се обратили Скупштини, како општина не би ишла преко суда. Покушаћемо да урадимо вансудско поравнање, јер компанија која је изводила радове на болници тврди да општина дугује одређени износ, ми тврдимо да општина не дугује толики износ, јер немамо на основу чега то да признамо, зато што су неки радови рађени на основу телефонских налога, без писаног трага, без тендера приликом спровођења јавне набавке. Ми ћемо покушати да са компанијом нађемо заједнички језик и да се након тог договора обратимо Влади Косова да поштује одлуку коју је донела 2011. године и којом се обавезала да ће за изградњу болнице у Грачаници уплатити четири милиона евра, од чега су уплатили само 1 200 000. Моје лично мишљење јесте да тамо има бруто 10 000, а нето 9 000 квадрата и да је то преамбициозно, гломазно и мегаломански. У разговору са људима који раде у здравству, наше потребе су око 5 000 квадрата, што је сасвим довољно.

Зграда основног суда ће се градити у насеље Падалиште, одакле се трајно измешта азил за псе

 ГрачаницаОнлајн: Шта ће бити са азилом за псе? Грађани се жале, чопори паса су у близини самог центра, ту пролазе деца…

Владета Костић: Азил за псе ћемо изместити и он неће да буде више на Падалишту, само чекамо да временске прилике то дозволе. Азил за псе морамо да изместимо јер Падалиште озбиљно постаје нови део општине. Ту би требало да се изгради зграда основног суда. Када ће зграда почети да се ради, зависи од Високог савета судства Косова. Они су се нама обратили за парцелу, а ми смо одредили да то буде на Падалишту. То јесте добро, јер наши људи више неће морати да иду у Приштину за било који прекршај или судски процес. Такође, имамо низ пројеката који су још у идејној разради за тај део општине, јер желимо да се и сама општина приближи тој обилазници. О новој локацији азила за псе ће одлучивати колегијум и имамо неколико могућности, али свакако ће то да буде далеко од центра, на периферији, односно на неком месту које је мање приступачно. То нам је и идеја и циљ. Такође, када је у питању азил за псе, општини је та одговорност, ако тако могу да кажем, натоварена, а немамо средстава која су нам додељена додатно за ту намену. Овај проблем не постоји само у Грачаници већ и у много већим општинама. Оно што је веома важно и на чему ћемо да радимо, мада не знам да ли ћемо да завршимо ове године, јесте депонија смећа на Падалишту. То је проблем који морамо једном за свагда да решимо. Сваке године чистимо и потрошимо огромне паре на чишћење депоније, како општина не би имала казне због тога и како би грађанима околина била чистија, али се депонија за неколико дана опет створи. То је једноставно тако.

ГрачаницаОнлајн: Да ли би тај проблем решило кажњавање несавесних грађана и бољи и агилнији рад општинске инспекције?

Владета Костић: Немогуће је да са четири инспектора покријете целу општину. По мом мишљењу, потребно је првенствено подићи свест грађана у вези са отпадом. Сваког дана пролазим путем између Лапљег Села и Грачанице и видим кесе смећа на путу, односо неко из аута избацује смеће, иако у сваком селу постоје контејнери.

Несхатљиво је да неко ко са породицом не живи овде може да буде политички лидер Срба. Одређени број посланика листе Српска био је изманипулисан од стране једног.

 ГрачаницаОнлајн: Косовски локални избори су на јесен. Да ли ћете се кандидовати?

Владета Костић: О томе ко ће да буде наш кандидат, одлуку ће да донесе странка. Ми не излазимо са именима кандидата, јер ни мени, ни мојим сараднцима нису битне позиције које имамо или које ћемо заузети. Као што сам вам већ рекао, ми не доживљавамо институције као приватне компаније, то нека ради неко други. Ако грађани кажу да нека политичка опција треба тако да ради, нека гласају за ту политичку опцију, али понављам да ће коначну одлуку око кандидата за председника општине Грачаница донети страначки органи.

ГрачаницаОнлајн: Реците ми, да ли су српски политичари на Косову и Метохији јединствени, јер смо у протекла четири месеца имали жестоки сукоб. Различита саопштења и међусобне оптужбе, Срба против Срба, били су свакодневно у медијима.

Владета Костић: Да, у праву сте, али мислим када су општи национални интереси у питању, онда имате само пар појединаца који искачу из тог јединства, а који су политички видљиви. Која је њихова релна политичка тежина, пренесена у број гласова, односно у подршци у самом народу, то је друго питање и то се мери на самим изборима. То ће да покажу неки следећи избори за посланике и тако даље, али мени је несхватљиво да неко ко не живи овде са породицом може да буде политички лидер или политички представник било ког Србина који живи овде са својом породицом. По мом мишљењу, такви људи који само овде дођу да би нешто радили, пре би могли да представљају наше сународнике, у Нишу рецимо, него што могу да представљају, на пример Србе из Лапљег Села.

ГрачаницаОнлајн: На кога ту конкретно мислите?

Владета Костић: Нећу никога да именујем, само сам дао пример.

ГрачаницаОнлајн: Имали смо скоро поменуту ситуацију са Српском листом. Прво, бомбардовање саопштењима и пљување, после тога састанак код премијера Вучића, онда се ситуација смирила, али су неке ствари остале нејасне, као што је на пример смена Славка Симића са места шефа посланичког клуба и постављање на његово место Саше Милосављевића? Знате ли ви, ко је шеф посланичког клуба Српске листе?

Владета Костић: Знам само да је Симић и даље шеф посланичке групе. Ја се заиста нисам осећао лепо док је трајало то препуцавање, али мислим да је тај број посланика који је донео ту једнострану одлуку да смени Љубу Марића са места министра, био изманипулисан. Ја одговорно тврдим да је Љубомир Марић један од бољих министара које смо имали од 1999. године. То одговорно тврдим и смем јавно да кажем и увек ћу то да кажем. Марић је био изузетно квалитетан кадар и штета је изгубити такав кадар из политичког живота Косова, али о том потом, не пита се ту само Владета Костић. Оно што могу засигурно да тврдим, јесте да је тај број посланика био изманипулисан, да није знао праву истину, да им је неко погрешно предочио одређене ствари, јер када су схватили све, остали су на линији и јединствени део Српске листе, осим једног.

ГрачаницаОнлајн: На кога мислите?

Владета Костић: Не желим да кажем име, али тај један посланик се показао својим радом.

ГрачаницаОнлајн: Да ли општина трпи неке консеквенце с обзиром да немамо министра локалне самоуправе, а ви сте као локална самоуправа највише окренути сарадњи са њима.

Владета Костић: Даћу вам један пример. У 2016. години, нама је Министарство локалне самоуправе финансирало негде око 200 000 евра за асфалтирање међумесних путева. Ове године имамо само 90 000 и то морамо да партиципирамо са 20 или 30%. То вам је само један од примера које су последице тога што немамо добру комуникацију са Министартвом локалне самоуправе, али оно што јесте битно и што може да буде битно, јесте да свака наша скупштинска одлука треба да добије потврду законитости од стране тог министартсва. За сада немамо неких великих проблема, али видећемо како ће даље ићи.

Анђелка Ћуп – Иван Миљковић

Save

Save

Save