„Кући“, представа која покреће озбиљне теме

Фото: Дом културе Грачаница

Присутност доброг и злог анђела као метафоре путева, које човек бира кроз живот, изгледала су тако неразумљиво једном делу младе публике, која је, напуштајући представу на пола, оставила утисак да ни 90 минута живота са искљученим мобилним телефоном нема смисла. 

Глумци Аматерског позоришта “Јанићије Поповић из Грачанице премијерно су синоћ извели представу „Кући“ насталу по тексту руске књижевнице Људмиле Разумовске, а у режији Михаила Лаптошевића из Београда. До последњег места испуњена велика сала Дома културе најбољи је показатељ да публика уме да препозна и испоштује богату традицију аматеризма.

„Кући“ део из представе, Фото: Дом културе Грачаница

После успеха са представама „Магареће године“, „Џин ко млин“ и „Школско звонце“ чланови Аматерског позоршта „Јанићије Поповић“ из Грачанице, обрадовали су нас представом која је и глумачки и сценски захтевнија од свега што су до сада играли и ми као публика имали прилику да видимо.

Млади глумци: Невена Недељковић, Немања и Милош Ђекић, Ђорђе Јоргић, Милица Максимовић, Луна Ђукић, Стефан Ђорђевић, Алекса Симић, Теодора Ивановић, Кристина Прица, Марко Ђекић, храбро су на сцени изнели причу о судбини групе напуштене деце, одбегле из дома за социјално старање и убедили нас да је топлина породице и мајчиног загрљаја неостварена жеља ликова које тумаче.

Представа нам отвара тамнију страну света у коме је највећа радост имати за један оброк у току дана, света у коме владају, сиромаштво, криминил и проституција (оскудна сценографија и сценско светло стварају иделану слику  простора и готово апокалиптичног времена у коме се радња одвија).

Комад о деци без родитља Људмила Разумовска је написала деведестих година 20. века, у жељи да покаже стање друштва у тадашњој Русији. Ауторка представља и вечиту тежњу човека који трага за топлином породице и дома коју изнова обесмисле и наруше економске кризе, ратови и политика. Од тада до данас свет на жалост није постао лепше место за живот.

,,У овом транзиционом времену, ми као друштво не смемо да окренемо главу према оваквој деци. Она су свуда око нас, иако их ретко примећујемо, у неку руку ова деца су и симбол енклаве. Она свој излаз и решење траже у вери“, рекао је редитељ представе, Михаило Лаптошевић.

Шеснаестогодишња Невена Недељковић из Грачанице, коју смо раније гледали у представама Театра“ Гето“ одлично је изнела трагичан лик Тање-Риђе, малолетнице која не зна, али и не хаје за оца детета које носи.

„Презадовољна сам, вежбали смо дуго, али исплатило се јер са Михаилом је лепо радити и од њега смо кроз игру научили много тога“, испричала је усхићено Невена док је примала честитке и букет од публике.

Невена Недељковић одлична у улози Тање-Риђе, Фото: приватна архива

Представа покреће озбиљне теме, каже редитељ Михаило Лаптошевић.

„Драго ми је да су је деца тако разумела и изнела на сцени. Ја сам бескрајно срећан јер заиста дуго радим и са децом и са студентима, али овакву вољу, искреност и отвореност као код ове деце, човек ретко где може да сретне“.

Борба за голи живот је бесмислена ако оповргава било какав облик вере, једна је од порука комада „Кући“ што је и представљено кроз лик искушеника Вењке. Присутност доброг и злог анђела, као метафоре путева које човек бира кроз живот, изгледала је тако неразумљиво једном делу младе публике, која је, напуштајући представу на пола оставила утисак да ни 90 минута живота са искљученим мобилним телефоном нема смисла.  Од ове чињенице, непријатнија, можда и болнија је једино та што је на неколико сцена насиља у представи млада публика реаговала аплаузом и смехом.  Ако то није била спонтана реакција на гег, онда је то знак  за  црвену лампицу која нас упозорава да је време да се над судбином наших нараштаја добро замислимо.

 

Иван Миљковић