„Kući“, predstava koja pokreće ozbiljne teme

Foto: Dom kulture Gračanica

Prisutnost dobrog i zlog anđela kao metafore puteva, koje čovek bira kroz život, izgledala su tako nerazumljivo jednom delu mlade publike, koja je, napuštajući predstavu na pola, ostavila utisak da ni 90 minuta života sa isključenim mobilnim telefonom nema smisla. 

Glumci Amaterskog pozorišta “Janićije Popović iz Gračanice premijerno su sinoć izveli predstavu „Kući“ nastalu po tekstu ruske književnice Ljudmile Razumovske, a u režiji Mihaila Laptoševića iz Beograda. Do poslednjeg mesta ispunjena velika sala Doma kulture najbolji je pokazatelj da publika ume da prepozna i ispoštuje bogatu tradiciju amaterizma.

„Kući“ deo iz predstave, Foto: Dom kulture Gračanica

Posle uspeha sa predstavama „Magareće godine“, „Džin ko mlin“ i „Školsko zvonce“ članovi Amaterskog pozoršta „Janićije Popović“ iz Gračanice, obradovali su nas predstavom koja je i glumački i scenski zahtevnija od svega što su do sada igrali i mi kao publika imali priliku da vidimo.

Mladi glumci: Nevena Nedeljković, Nemanja i Miloš Đekić, Đorđe Jorgić, Milica Maksimović, Luna Đukić, Stefan Đorđević, Aleksa Simić, Teodora Ivanović, Kristina Prica, Marko Đekić, hrabro su na sceni izneli priču o sudbini grupe napuštene dece, odbegle iz doma za socijalno staranje i ubedili nas da je toplina porodice i majčinog zagrljaja neostvarena želja likova koje tumače.

Predstava nam otvara tamniju stranu sveta u kome je najveća radost imati za jedan obrok u toku dana, sveta u kome vladaju, siromaštvo, kriminil i prostitucija (oskudna scenografija i scensko svetlo stvaraju idelanu sliku  prostora i gotovo apokaliptičnog vremena u kome se radnja odvija).

Komad o deci bez roditlja Ljudmila Razumovska je napisala devedestih godina 20. veka, u želji da pokaže stanje društva u tadašnjoj Rusiji. Autorka predstavlja i večitu težnju čoveka koji traga za toplinom porodice i doma koju iznova obesmisle i naruše ekonomske krize, ratovi i politika. Od tada do danas svet na žalost nije postao lepše mesto za život.

,,U ovom tranzicionom vremenu, mi kao društvo ne smemo da okrenemo glavu prema ovakvoj deci. Ona su svuda oko nas, iako ih retko primećujemo, u neku ruku ova deca su i simbol enklave. Ona svoj izlaz i rešenje traže u veri“, rekao je reditelj predstave, Mihailo Laptošević.

Šesnaestogodišnja Nevena Nedeljković iz Gračanice, koju smo ranije gledali u predstavama Teatra“ Geto“ odlično je iznela tragičan lik Tanje-Riđe, maloletnice koja ne zna, ali i ne haje za oca deteta koje nosi.

„Prezadovoljna sam, vežbali smo dugo, ali isplatilo se jer sa Mihailom je lepo raditi i od njega smo kroz igru naučili mnogo toga“, ispričala je ushićeno Nevena dok je primala čestitke i buket od publike.

Nevena Nedeljković odlična u ulozi Tanje-Riđe, Foto: privatna arhiva

Predstava pokreće ozbiljne teme, kaže reditelj Mihailo Laptošević.

„Drago mi je da su je deca tako razumela i iznela na sceni. Ja sam beskrajno srećan jer zaista dugo radim i sa decom i sa studentima, ali ovakvu volju, iskrenost i otvorenost kao kod ove dece, čovek retko gde može da sretne“.

Borba za goli život je besmislena ako opovrgava bilo kakav oblik vere, jedna je od poruka komada „Kući“ što je i predstavljeno kroz lik iskušenika Venjke. Prisutnost dobrog i zlog anđela, kao metafore puteva koje čovek bira kroz život, izgledala je tako nerazumljivo jednom delu mlade publike, koja je, napuštajući predstavu na pola ostavila utisak da ni 90 minuta života sa isključenim mobilnim telefonom nema smisla.  Od ove činjenice, neprijatnija, možda i bolnija je jedino ta što je na nekoliko scena nasilja u predstavi mlada publika reagovala aplauzom i smehom.  Ako to nije bila spontana reakcija na geg, onda je to znak  za  crvenu lampicu koja nas upozorava da je vreme da se nad sudbinom naših naraštaja dobro zamislimo.

 

Ivan Miljković