Дођу тако времена…

Питам се, а ко може и ко би требало да говори у име Срба? Шта значи, косовски, босански и не знам који Срби? Зар не постоје само Срби, као што су Немци свуда Немци, као што су Французи само Французи. Једино Срби од свих народа имају ту част и привилегију да буду подељени према месту пребивалишта, али ту поделу су сами себи приуштили.

Обележавање 17. марта, дана када су Срби на Косову били живе мете, а њихове цркве, школе и куће, гореле, обележило је недељу за нама. Све остало је ситно и по мом скромном мишљењу не заслужује пажњу. О 17. марту је све већ речено, лично сам га преживела заједно са својом децом. У једном дану смо остали без манастира, цркава, кућа, породичних фотографија. У једном дану су хорде „дивљака“ прогонили све што је било српско, чак и псе и стоку у нашим двориштима. Сада сам сигурна да је израз „дивљак“, једини и прави за онога ко је живог спалио мог комшију Златка Трајковића у Косову Пољу. Само су такви, могли да спале „Богородицу Љевишку“, наше национално и светско благо, под заштитом УНЕСКО-а. Не бих више набрајала, ни људске ни материјалне жртве, било их је превише, само да додам да осуђених за та злодела нема, а ако их има, јавност није обавештена. Ко је био налогодавац, а ко су извршиоци, никада се неће сазнати. Барем нам тако говори искуство.

Анђелка Ћуп

У предвечерје 17. марта, усред Чаглавице, некада већински српског села, (неки кажу да је и сада, али мени се чини да није), дође косовски председник Хашим Тачи да Србима прича о Србима и Србији. Рекао је до душе да 17.март није требало да се догоди, да се он осећа посрамљеним због тога, али је претходно причао да су 1999. године Срби чинили стравичне злочине и палили албанске куће, уништавали и рушили џамије. Оно што је желео да посебно објасни Србима, јесте да су по његовом мишљењу, косовски Срби добри Срби, а они у Србији лоши, односно да косовски Срби немају шта да траже у Србији, која је, како је устврдио, крива за све што се догађало на Балкану, у региону и на Косову. Она је водила ратове и чинила геноцид, рече Тачи усред Чаглавице и „остаде жив“, у предвечерје једног од највећих погрома над Србима. Пре мартовског погрома, подсетићу кратко само на оне последње, у Хрватској: Бљесак и Олуја, оних у Босни, када је опет на петровачкој цести остала да лежи српска младеж као за време Другог светског рата. Не желим да кажем да није било жртава и код Муслимана, Албанаца, Хрвата. Било их је и те како. Било је невиних жртава наравно и код наших комшија, али молим и комшије да макар уочи 17.марта признају да су некада и Срби били жртве.

Молим вас, време је одавно прошло за признање да је на свим странама било невиних жртава и на свим странама оних који се могу назвати само оним именом са почетка текста „дивљацима“.

Е сада, то што је Тачи у Чаглавици причао Србима да је Србија лоша, није ме изненадило, али зашто баш уочи 17. марта? И зашто су га Срби баш тог дана слушали?

Немам одговор на то питање, али често чујем и поједине Србе, који кажу да Србија не би требало да говори у име косовских Срба. Зато се питам ко може и ко би требало да говори у име Срба? Шта значи, косовски, босански и не знам који Срби? Зар не постоје само Срби, као што су Немци свуда Немци, као што су Французи само Французи? Једино Срби од свих народа имају ту част и привилегију да буду подељени према месту пребивалишта, али ту поделу су сами себи приуштили. И ко би требало у име Срба да каже, доста отимања територије, доста узурпације, доста нам је свега? Слажем се и ја (мада ме нико не пита) да има грешака у српској политици, и раније и сада, али је то питање за много умније главе него за неке једва свршене средњошколце (извињавам се средњошколцима који поштено раде и живе) и оне академске грађане који уместо да се баве науком, пљују по рођеној држави. Ниједног момента, горе поменути нису рекли да ће се одрећи дечијег додатка, социјалне помоћи, плате и пензије од те исте државе. Добро, они који су радили, заслужили су пензију, наравно, то није спорно. Спорно је што су продајом имања на Косову, обезбедили у тој истој Србији, коју пљују и и за коју кажу да не би требало да говори у њихово име, барем по два стана и по неку викендицу или локал. Указујем дужно поштовање оним Србима који су морали да продају и да оду. Али нису баш сви морали, сложићете се. Па ако је та Србија толико лоша и не би требало да говори у име „косовских Срба“, да употребим тај термин, зашто драги дежурни пљувачи по својој матици, не куписте некретнине у Урошевцу, јефтини су станови, или у Ђаковици, Куксу…?

Знам да ће ми појединци замерити, али имам потпуно право да овако говорим. Једном избеглица, два пута интерно расељено лице, без крова над главом, вечити подстанар, имам ко зна колико примедби на рад и локалних и централних институција и јавно их износим. Али, нисам једина која живи овако, времена су лоша, лоша је економска ситуација, а политичка нестабилност и по мало везе и везице одликовале су и одликују ове косовске просторе, а и шире. Али зар је Србија крива, или зар је само Србија крива због тога? Крива је можда јер је вечито улагала у ове просторе или због тога што и данас улаже. За то како се та средства распоређују овде, нисам сигурна да је крива Србија.

Да се вратим на Косово. У почетку је Србима отимана приватна имовина, за коју се косовске институције заклињу да је света, онда се та иста имовина великим делом нажалост продала. Продали су, понављам, и они који су морали, чији су чланови убијени и киднаповани, који су доживљавали свакодневне нападе и провокације, али и они који баш и нису морали. Е сада они „који баш и нису морали“, пљују по својој држави која има опрашта поменуту продају, продају Грачанице, Дечана и Пећке Патријаршије. Ја их ипак разумем, а разуме и Србија страх и муку својих људи. А да ли је све баш било од муке и да ли морамо баш за све да кривимо Србију?

Када сам споменула отимање, косовска влада донесе храбро уредбу да све што је било имовина бивше Југославије, сада буде имовина косовске државе. Не знам ни шта ће им та уредба, када је то одавно присвојено. Мислим на фабрике, установе, школе, обданишта. А онда је приватизацијом све завршило у рукама високих и нижих политичара, новокомпонованих бизнисмена, Бога ми и криминалаца, ситнијих и крупнијих. Већ други пут у тексту позивам комшије Албанце, интелектуалце и раднике, новинаре и остале, да дигну свој глас против , али и моје сународнике да дигну глас против правог узурпатора. Па малом детету је јасно шта се дешава и ко је крив. Завршићу о тој отимачини свега у шта су улагали и Срби, а посебно Србија, али се нешто питам, зашто ли је Влада Косова, тек сада обнародовала ту одлуку?

Чини ми се да се нешто искомпликовало око војске Косова. Запад, односно Америка и НАТО, први пут озбиљно казаше косовским институцијама, НЕ. Односно, може војска, али када се се са тим сложе и Срби, Бошњаци и остали. А ту су Срби и даље принципијелни. Ко зна, могуће је да се и та одлука промени на неком заједничком српско-албанском ручку, наравно у кафани, српској или нечијој другој.

Иначе, око војске Косова се страсти не стишавају, а сада се нешто шушка да Влада неће да послуша Тачија и усвоји његов предлог закона све док САД то не аминују. Али, не бих ја о томе, јер не верујем да се нешто променило у ставовима једне од највећих светских сила, чије се заставе вијоре широм Косова.

Враћам се на тачија, председника Косова. У Чаглавици уочи 17. марта, храбро он изјави да Косово има право на имовину бивше СФРЈ чији је саставни део било. Добро се сећам тог времена, када је Косово у СФРЈ било Социјалистичка аутономна покрајина у саставу Србије, али република није било, чак ни за време Устава из 1974. године, који је покрајинама давао највећу аутоиномију. Уосталом то ће му потврдити и Азем Власи лично, јер се лекције научене у партијској школи у Кумровцу никада не заборављају.

Кад споменух Власија, ове недеље је бивши високи комунистички функционер, рањен испред своје куће, наводно због греха из младости и малопре споменуте југословенске прошлости. Ранио га је, како саопшти полиција, Мурат Јашари из Куманова, који има неку нову организацију, чијег имена и програма нити се сећам, нити желим да се сећам.

И кад сам код полиције, Косовска полиција је привела ове недеље Градимира Микића, градоначелника Ранилуга, јер му је у гепеку аутомобила пронашла изборни материјал за председничке изборе у Србији. Портпарол Косовске полиције храбро, као и председник му Тачи, изјави да је подигнута оптужница против Микића за распиривање расне, верске и не знам какве мржње. Треба ли овде коментар?

Не треба, као што не треба ни коментар на вест да је подигнута оптужница против министра за повратак и заједнице Далибора Јевтића, јер је дао на коришћење возило једној невладиној организацији, српској наравно. За продају и препродају српске земље помоћу фалсификованих докумената, мало је ко одговарао. То што се на асфалтном путу између Чаглавице и Лапљег Села, рупе појавише после шест месеци, никога се не тиче. Шта има ко ту да одговара.

На крају, и пре 17. марта и Тачијеве беседе Србима 16. марта, посебно сам се растужила 13. марта. Наиме, тог датума 1975. године, умро је наш једини нобеловац, велики Иво Андрић. И ниједан медиј на Косову, ни реч о томе. Извињавам се ако неко јесте, а ја нисам видела. Непрекидно слушамо о мосту на Ибру, између Северне и Јужне Митровици, а тог дана ниједну реч о мосту на Жепи, ћуприји на Дрини, о знаковима поред пута. Зато ћу текст завршити реченицом великог Андрића:

„Дођу, тако, времена, када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати!“