ИНТЕРВЈУ: Шпенд Ахмети: Толеранција није добра реч! То је када неког мрзиш, па треба да га толеришеш. Треба да прихватимо једни друге, а не толирешемо.

Фото ГрачаницаОнлајн: Градоначелник Приштине Шпенд Ахмети

Први човек Приштине, Шпенд Ахмети открива зашто се он и странка којој припада, Самоопредељење, противе оснивању ЗСО и дијалогу између Приштине и Београда, који би, по њему, требао да резултира признавањем Косова од стране Србије. У интервјуу за портал ГрачаницаОнлајн, Ахмети наводи да су корупција и гломазни бироктратски апарат највећи проблеми Косова и да су политичари испразним и нереалним обећањима злоупотребили демократију. Ахмети је говорио и о спору са Српском православном црквом око земљиша и храма Христа Спаса у Приштини и о томе колико је општина Приштина улагала у насеља настањена Србима.

Ахмети: Приштина је отворен град, сваки грађанин може да дође код мене, да причамо на српском и да решавамо проблеме.

ГрачаницаОнлајн: Последњи попис који је организовао Косовски завод за статистику, бојкотовао је велики број Срба, а нису се пописали ни сви Албанци. Шта каже статистика, а које су ваше процене, колико је Срба живело пре конфликта у самој општини, колико у Приштини, а колико их је сада?

Шпенд Ахмети: Према информацији коју ја имам, у општини Приштина је пре рата живело близу 40 хиљада Срба. Грачаница је била део Приштине, али сада не замо тачан број. Већина Срба, као што сте и рекли, није се одазвала попису, али и реалност на терену је другачија. У граду има неколико људи по зградама, то су људи који раде и за Владу и за међународне организације, а по селима имамо неке заједнице, као што је Доња Брњица са око 70 до 80 кућа, Сливово, где их има веома мало. Дакле, имамо знатно мањи број Срба него што смо имали пре рата. Већине њих више не живи у граду. Ја сам живео у згради, која је имала 16 станова, а пет или шест породица су биле српске националности. После рата сви су отишли и продали станове. Мислим да је то општа прича Приштине, да је већина Срба напустила овај град или су продали станове 1999. године или после неколико година, преко преговарача који су били профитери, како одавде, тако и самих Срба који су договрали да се ти станови продају. Сада имамо само српску заједницу по селима, а Грачаница је постала општина сама за себе. Има Срба који су се иселили и живе у Штрпцу, ја,на пример, знам за неке који су живели у Приштини, сада живе на Брезовици…

ГрачаницаОнлајн: Колико често посећујете припаднике српске заједнице у својој општини? Какву комуникацију имате са њима? При томе, не мислим на политичке представнике Срба у косовским институцијама, него на обичне грађане.

Шпенд Ахмети: Са политичким представницима Срба, посебно на централном нивоу, не виђам се стално, или ако су ме звали, звали су ме за неке појединачне или личне ствари које су имали у Приштини. Тамо где смо највише радили, тамо сам се и сретао са Србима, а радили смо доста у Доњој Брњици. Можда и зато што је представник Срба у општинској скупштини одатле и то је највећа заједница коју имамо у Приштини. Тамо смо решили доста проблема. Ја се стално срећем са грађанима, и то највише са људима из села, а не из града. Из града се срећем са Србима који раде у владиним и међународним институцијама, али они не причају о проблемима, нису никада дошли да ми кажу који су проблеми, ово је проблем или овде није безбедно, односно да имају неки проблем са станом или у згради. То се ретко дешава. Са људима из Доње Брњице причамо о канализацији, путевима, расвети, смећу, дакле о таквим стварима које су реални проблеми грађана.

ГрачаницаОнлајн: Да ли мислите да се Срби из града још увек плаше и да се због тога не усуђују да дођу, да питају и да потраже решење својих проблема?

Шпенд Ахмети: Мислим да смо то превазишли. Посебно смо тај проблем превазишли у мом мандату. Сваки грађанин може да дође код мене без проблема, да причамо и на српском и да разговарамо о проблемима. Ја мислим да је Приштина отворен град. Већина људи, а 50 одсто их је млађе од 25 година, хоће да живи. Њихов је модел Европа. Слуша се различита музика, а долазе људи и из Београда, стално имамо групе из Београда. Ево, следеће недеље нам долази група студената из Београда, ја мислим њих 25. Када долазе људи из Београда, они желе да се сретну и са градоначелником, да виде ко је тај градоначелник, ко је та странка „Ветвендосје“ (Самоопредељење), шта се то прича, како ће они да „направе све“ ако дођу на власт овде. Они долазе овде у Приштину и ми разговарамо о свим тим проблемима. Они онда шетају по граду, свиђа им се град, има живе музике, сви причају енглески, нико више не прави проблеме. Мој циљ, као и циљ наше странке, јесте да Приштина буде отворен град, да људи долазе овде да живе зато што хоће, зато што им се свиђа.

Имали смо и неколико Срба који су били овде и толико им се свидело, да су овде и живели, али то је мали број. Мислим да је већина младих Срба који су живели овде, када би требали да бирају између Београда, Ниша и Приштине, они су увек изабрали или Београд или Ниш. За њих је то прихватљивије, више Срба је тамо, осећају се боље у Србији, него што би се осећали у Приштини, али мислим да после осамнаест, деветнаест година од рата, то треба да се превазиђе. Биће времена, али ја мислим да је Приштина у том смислу, отворени град.

Фото ГрачаницаОнлајн: Шпенд Ахмети

Шта ћемо са Сливовом?

ГрачаницаОнлајн: Да ли мислите да се довољно улагало у села у општини Приштина, посебно у местима која су насељена Србима? Сада вас конкретно питам за село Сливово, у коме је пре рата било око 700 Срба, а сада их има педесетак? Шта је урађено по питању инфраструктуре? Када је наша екипа била у Сливову, мештани кажу да је асфалтни пут, уместо до сеоских кућа преусмерен до албанског насеља на Козници или Кукавици, како мештани зову тај део. Ту су и нове велелепне викедице. Да ли вам је то познато?

Шпенд Ахмети: За тај пут немам информације, али ћу погледати. Приштини припада 550 квадратних километара, па не могу све да знам, али мислим да то није урађено по неком плану. Да ли мислим да смо довољно улагали? Никада! Никада не мислим да смо урадили довољно за све. Дакле, погледаћу шта се десило са тим путем

ГрачаницаОнлајн: Држимо за вас за реч. Питаћу Вас то ускоро поново.

Шпенд Ахмети: Такође мислим да је добро што је остало њих педесеторо који хоће да живе у општини Приштина. Ми ћемо се трудити да им помогнемо. Дакле, видећу шта је конкретно урађено тамо.

Мислим да смо више урадили у Доњој Брњици. Вероватно зато што њих има само педесеторо и људи из Сливова нису дошли овде код нас да се жале и да нам кажу проблеме који их муче. Можда нисмо довољно урадили у Сливову, а могли смо да урадимо више. Свакако, то ћу погледати и драго ми је да сте поставили то питање.

ГрачаницаОнлајн: Можете ли јавно да ми обећате да ћете у Сливову помоћи једној повратничкој породици, која жели да остане ту да живи, која има своју земљу, која жели да направи кућу на својој земљи, али већ годинама има проблем јер не може да добије грађевиску дозволу, односно дозволу за преиначење пољопривредног земљишта у грађевинско? То је село, није град, зашто постоји толики проблем?

Шпенд Ахмети: Слушајте, многа обећања која су политичари на Балкану дали више немају никакву вредност. Али, ја вам кажем да ћу то погледати. Боље је да ви мене држите за реч и за неколико месеци да поново обавимо интервју, да ме то исто питате и да видите да ли смо проблем решили. За то нема никаквих проблема.

Понављам, највећи проблем балканске политике је постала „реч“ и она је изгубила своју вредност.

Одржаћу реч и испунити свих 12 обећања које сам дао грађанима. На крају мандата тражићу од њих да изваде папир и погледају да ли су обећања и испуњена.

О речима и ветру

ГрачаницаОнлајн: Да ли градоначелник Приштине држи реч или и његове речи само иду у ветар?

Шпенд Ахмети: Ја мислим да држи, јер смо ми једини који смо дали тих 12 обећања. На крају мог мандата, у октобру, тражићу од грађана да изваде папир из својих џепова и да виде колико смо тога испунили од 12 обећања које смо дали.

Купили смо аутобусе, отворили седам обданишта, сада отварамо још једно, тако да смо удвостручили број обданишта у Приштини. Од 17. марта ћемо имати воду 24 сата. Погледајте, 30 година није купљен ниједан аутобус, сада смо купили 51. Двадесет година није отворено ниједно обданиште у Приштини, сада смо отворили седам. 20 година нисмо имали воду 24 сата, сада ћемо је имати. Крените по амбулантама у Приштини, а позивам и грађане српске националности да их обиђу и виде какве услуге пружамо и какве услове имамо. Мислим да смо бољи од приватног сектора, радимо боље и јефтиније анализе, пошто се не плаћају такве услуге и имамо и потребног медицинског материјала током целе године.

Нема корупције у нашој администрацији, обуставили смо илегалну градњу, па нека људи одлуче. На крају, данас имамо демократију, може да се гласа за свакога.

Двојезичност на делу: напиши пријаву, па ћеш видети

ГрачаницаОнлајн: Када смо код решавања проблема, како је и да ли је општина Приштина решила проблем двојезичности, односно поштовања Закона о употреби језика? Пре него што нам одговорите, желим да вас упознам да је наша екипа била овде пре десетак, петнаестак дана да разговарамо са службеницом у Канцеларији за заједнице и да закажемо интервју са вама и тада смо доживели малу непријатност. Момак, који је био обучен у униформу обезбеђења, у ходнику, осим што нас није разумео када смо му се обратили на српском, што разумемо, био је веома дрзак. Обратио нам се на албанском и рекао да би требало да причамо албански, јер је ово Република Косово, а не Србија. То може човека и да повреди, али сам навикла и после седамнаест година мени је то било смешно. Дакле, да ли се поштује двојезичност?

Шпенд Ахмети: Ми као општина морамо да будемо пример за све грађане. И сада, када смо давали имена улицама, ми смо имали проблема да објаснимо људима зашто смо дали једној улици име Коста Новаковић. Или, неким улицама су променили имена само зато што је било „вић“ на крају. Када су дошли грађани да разговарају са мном, питао сам их да ли знају ко је био Коста Новаковић? Ои су галамили, вичући да не могу улице у Приштини да носе имена Срба. Поново сам их питао да ли знају ко је био Коста Новаковић. Рекао сам им да прво треба да знају ко је био Коста Новаковић, да знају да је он био први српски социјалдемората, требало би да знају шта је он писао о Косову и о свему томе шта се овде десило, па после да дођу овде да причамо о тим стварима.

Наравно, није све океј и не можемо да се правимо да је овде рај на земљи, али кажем вам како смо регулисали администрацију и како смо све решили. Ми смо и од ОЕБС- а добили похвалу за оно што смо урадили на двојезичности. Наш је циљ да ниједном грађанину, не само српске националности, већ и турске, бошњачке или било коједруге, не сме да се ускрати никаква услуга у Приштини зато што не зна језик.

Да ли неко из обезбеђења, односно из приватне компаније, може да вам каже: „Зашто причаш на српском?“, може да се деси, али ви исто тако можете да напишете пријаву. После те пријаве, видећете какве ћемо ми мере предузети и према фирми и према онима који раде, како се то више не би поновило.

Са ГрачаницаОнлајном у Сливово

ГрачаницаОнлајн: Пре него што пређемо на закон о јавним службама, вратићу се још једном на Сливово. У разговору са мештанима, сазнали смо да су интензивиране крађе у том месту. Жалили су се и Албанци и Срби, који кажу да и знају ко су лопови, оду и пријаве, али полиција не уради ништа после тога. Да ли сте као градоначелник упознати са тим и можете ли да помогнете у борби против криминала у срединама настањеним Србима? Можете ли, на пример, помоћи да се појачају патроле полиције због крађе?

Шпенд Ахмети: Ја немам општинску полицију, али могу да им кажем да у неком делу општине Приштина постоји проблем. Такође имамо и Комитет за безбедност у заједници и на седницима тог комитета, ми се срећемо свака два месеца. Идем на сваки састанак коме присустувју и представници заједница. Од Срба, имамо представнике локалних заједница и представнике Српске православне цркве. Ако Комитет не зна за проблеме у Сливову, онда је најбоље да ми позовемо једног представника Сливова да дође на те састанке, пошто се ту налази и полиција и прича се о томе који су проблеми.

На пример, Српска православна црква пре три године је рекла да су биле две крађе у цркви у селу Девет Југовића. Полиција је то узела да истражује и пронашла је неке локалне мештане који су крали у цркви. Значи, ово је проблем који може да се реши, само је мени потребна информација, пошто ја не обилазим стално та села, па ни Сливово. Сада када знамо ово од вас, ја ћу да видим који је то прблем, можда и заједно са ГрачаницаОнлајн одемо у Сливово у посету. Баш бих волео то да видим.

ГрачоаницаОнлајн: Ми смо спремни да одемо са вама у Сливово и велели би смо да видите како људи тамо живе. У селу има породица које живе у јако нехуманим условима, али то морате сами да видите.

Шпенд Ахмети: Да.

Када нам неко каже да треба да буде запослено пет или 10 процената мањинских заједница, то ништа не значи ако није дато право општини да то уради без конкурса или путем конкурса само за заједнице.

Срби у општинској администацији

ГрачоаницаОнлајн: Вратимо се на Закон о јавним службама. Колико се, градоначелниче, у вашој општини поштује Закон о јавним службама, односно, колико имате у општинској админиситрацији запослених припадника мањинских заједница? Имате ли их уопште?

Шпенд Ахмети: Има, али да ли их има доста и по закону, нисам сигуран, то треба да проверим. Имамо и један веома добар комитет за заједнице који ради на пројектима које само заједнице предлажу. То је још један механизам, како би се донели пројекти. Тај комитет води Ненад Миладиновић из Доње Брњице и у њему има одборника из Скупштине општине из сваке странке. Пошто имамо Канцеларију за заједнице, ту се предају сви пројекти, или из Сливова, или из Брњице, или из неке друге мањинске заједнице. Ту ми стално делимо део буџета за те пројекте. Да ли има радника мањинских заједница по проценту који се тражи, не знам и нисам сигуран, али исто, нису нам дали право да на основу тог закона, на пример, запослимо некога ко може да добије више поена због националне припадности. Увек нам врате ако се неко после жали и добије на суду. Значи, када нам неко каже да треба да буде запослено петили 10 одсто мањинских заједница, то ништа не значи ако није дато право општини да то уради без конкурса или путем конкурса само за заједнице.

ГрачаницаОнлајн: Значи, то зависи од централног нивоа?

Шпенд Ахмети: Да.

ГрачаницаОнлајн: Малопре, на почетку нашег разговора, рекли сте да и ви мислите да је у Приштини пре рата живело више 40 хиљада Срба. Да ли их данас има, осим оних који раде у институцијама?

Шпенд Ахмети: Има их стотинак.

За мене је већи проблем земљиште него сама зграда цркве. Четири хектара у универзитетском кампусу је узето и ту више нема места ни за шта, а студенти траже нове зграде.

Шта ће бити са храмом Христа Спаса?

ГрачаницаОнлајн: По нашим проценама, има их више од стотинак, али има тридесетак оних Срба који никада нису одлазили из Приштине. Када смо их посетили, рекли су нам да не желе више да буду део било какве статистике. Приштина је, дакле, добила ново рухо, а једино што у њој подсећа на Србе, јесу две православне цркве и нажалост, гробље, које смо данас обишли и видели смо да је више од две трећине споменика порушено. Од две цркве, једна је предмет спора. Имате ли икакву сарадњу са Српском православном црквом, јесте ли икада разговарали око проблема са храмом Христа Спаса? Зашто је та црква толики проблем? Из цркве кажу да имају сва потребна докумета, а са друге стране имамо скоро свакодневне захтеве студената да се црква сруши или да јој се промени намена. Шта ће бити са храмом Христа Спаса?

Шпенд Ахмети: Из цркве никада нису са нама званично причали, зато што Српска православна црква има проблем да прича са приштинском администрацијом због непризнавања Републике Косова. Ја мислим да је то глави проблем.

Доста међународних представника је било код мене да питају за овај проблем.

Прво, то није само општинско питање. За нас је питање и проблем саме изградње, пошто смо ми компетентни за изградњу у граду. Ја сам рекао да немамо никакв документ о изградњи и да би било добро да СПЦ у процесу легализације, донесе документа која су имали, пошто кажу да имају дозволу. Ми немамо никакве информације о томе. Они нису хтели да поднесу званичан захтев нашој администрацији.

Ја сам то поручио и преко међународних представника, ја сам то рекао и Сави Јањићу на једној заједничкој вечери пре две или три године, када смо причали о томе и сада понављам, то није само општински проблем.

Ако погледамо тај политички проблем, ја сам покушавао да објасним и међународним представницима и српској заједници да је то веома осетљиво питање, пошто је то прављено деведесетих година када је одузето око четири хектара универзитету, такозваним ванредним мерама. Та одлука је донесена у Скупштини Србије пошто је одузета аутиномија косовској скупштини. Универзитетском кампусу је одузето четири хектара земље да би се градила српска православна црква. На отварању те цркве дошао је и Аркан, који је био главни гост. То има на јутјубу и то људи знају. Нема осетљивијег политичког питања за Албанце у Приштини него што је та зграда. То треба сви да знају.

ГрачаницаОнлајн: А такође и за Србе, који сматрају да им се крши право на вероисповест?

Шпенд Ахмети: Ако је проблем да Срби немају земљиште или цркву за исповедање своје вере, то ми као општина можемо да решимо, пошто постоји закон и они могу да поднесу захтев за изхрадњу цркве и да траже земљиште. Ми по закону треба да одговоримо на то. Ова црква има историју и то није само општинско питање и ја то стално причам.

Жалио се због тога Универзитет и сваки политичар овде је употребио то питање и причао како је то симбол Милошевићевог режима, иако Милошевић тада није био баш у најбољим односима са СПЦ. Ја мислим да је још горе, јер је тада овде био Аркан.

Проблем је и то што је та одлука донесена у време привремених или принудних мера, како се то тада звало, и то ствара још већи проблем. Ако знамо да је прва одлука УНМИК-а када је дошао, била да се свака одлука која је била дискриминирајућа, поништи, зашто то нико тада није однео у суд и питао да ли је та одлука о одуземињу земљишта универзитету и давање цркви, одлука која садржи дискриминацију. Сада, када смо имали последњи случај, рекли су ми да чисте цркву. Нисмо имали никакав званичан захтев у коме кажу да је то чишћење цркве.

ГрачаницаОнлајн: Зар треба дозвола за чишћење цркве, господине Ахмети?

Шпенд Ахмети: Да вам кажем, Влада је у првој години мог мандата хтела да ми да кључеве. Рекли су: „Ево ти кључева од цркве.“ Ја сам рекао, не, јер ја не могу да преузмем одговорност за ту зграду, јер немам ни полицију, немам ништа. Онда сваки пут када се нешто деси, људи ће да дођу код мене.

Да се вратим на оно чишћење. Позивали су грађани, неколико десетина њих и питали да ли знамо да се око цркве гради и ми смо тамо отишли, односно ја сам морао одмах да пошаљем инспекцију и треба послати инспекцију чим неко зове.

„Шта радите овде?“ Одговрили су да чисте, али су кречили и стављали прозоре. Знате, то су хтели да заврше, али ако нема дозволе, не може да се ради. То је моја законска одговорност. Ако будете аплицирали за дозволу, онда је то други процес, али када нећете ни да комуницирате са мном јер сам ја градоначелник Приштине у Републици Косово, онда имамо велике проблем.

Иначе, за гробље, сваки пут када је СПЦ тражила од општинске администрације да се очисти и када су нам рекли да ће доћи људи из Србије да посете гробље, ми смо гробље очистили.

Тражили су ограду за српско гробље у Ајвалији, наравно, направили смо. Имали су имовинских проблема око цркве Светог Николе, када су нам се обратили, решили смо и то. Све те проблеме решавамо. Ја сам рекао да сматрам све верске заједнице равноравним и са сваком верском заједницом имам коректан однос.

ГрачаницаОнлајн: Да ли то значи, господине Ахмети, да ћете да рушите храм Христа Спаса, наравно не ви лично…?

Шпенд Ахмети: Апсолутно нисмо у тој фази, јер знам да је то осетљиво политичко питање. Није моменат да ја сада донесем неку политичку одлуку и да се поносим тиме како сам то урадио, иако би људи желели да се таква одлука донесе. Понављам да је то осетљиво питање, али разумем и да је са друге стране осетљиво питање. Било би добро да се то реши на другачији начин.

ГрачаницаОнлајн: Да ли мислите да то може да се реши тако што бисте ви као први човек града сели са представницима СПЦ и разговарали о томе?

Шпенд Ахмети: Сви наши предлози, као на пример да се та зграда заврши и постане јавна зграда, а не црква, су одбијени. Они су рекли апсолутно не и да неће да причају ни о чему, осим о томе да ту мора да буде завршена црква. То је увек проблем и због чега бисмо ми преговарали, ако је то тако.

Али, ја кажем, да сам ја председник Владе Републике Косова, то бих решио другачије. Ми бисмо се срели и видели бисмо како да решимо тај проблем.

Само да вам кажем да је за мене већи проблем земљиште него што је зграда. Четири хектара у универзитетском кампусу је узето и ту више нема места ни за шта, а студенти траже неке нове зграде. То је тај велики проблем. Зграда се налази само на малом делу земљишта које је тада одузето и проблем земљишта је већи проблем, али то за мене није општинско питање.

Не могу ја да расправљам о имовини и ко је то коме предао, пошто је то и судско питање и питање централне власти. Ја могу само да причам о закону о градњи. У Приштини постоји 46 хиљада илегално изграђених објеката, а пошто немамо и за ову цркву никакав докуменат, то је за нас илегална градња.

Ако ме питате да ли су сви који су нелегално изградили објекте аплицирали за легализацију, апсолутно не. То је проблем на целом Косову, а код нас од 46 хиљада, мислим да имамо близу 7 хиљада за легализацију. Да ли то значи да ћемо рушити 39 хиљада објеката? Апсолутно не и нисмо ми луди сада па да кренемо да све то рушимо. Чекамо промену закона, па да видимо шта можемо да урадимо.

ГрачаницаОнлај: Малопре сте споменули цркву Свети Никола у Приштини и повраћај њихове имовине. По неким мојим информацијама, тамо је у питању још једна узурпирана зграда и којој је Косовска агенција за борбу против корупције. Да ли то може да се реши и да ли се решава?

Шпенд Ахмети: Ми имамо два проблема, а први је катастарски регистар. Наш катастар нема све информације пошто је 1999. године београдска администрација одузела доста тих књига. Због тога смо ми покушавали, не само за време мог мандата, него и пре 1999. године, да се гради тај катастар. На пример негде имамо графику, а немамо писано и обрнуто и сада када неко дође код нас и каже да је то његова зграда… Имамо докуменат у катастру да та зграда припада општини. И када неко каже да то није општинско земљиште него приватно, његово, ми не можемо само да променимо то у катастру и да променимо власника. Треба нам или судска одлука, дакле неко треба да тужи.

Ако СПЦ мисли да је нека зграда њена, а Косовска агенција за приватизацију каже да ће то продати, то мора да се реши на суду како бисмо ми могли да нешто направимо.

Ја са Косовском агенцијом за приватизацију имам четири или пет спорова за нашу општинску имовину. Још се борим за ону зграду у којој је био биоскоп „Омладина“, пошто у катастру пише да је то општинска зграда, а они су је дали у процес приватизације. Питао сам их јесу ли нормални. Они нам кажу да однесемо документа. Сада смо на суду и боримо се за то. Међутим, мислим да ће још дуго бити тих проблема, јер нам недостаје катастарски регистар.

Фото ГрачаницаОнлајн: Шпенд Ахмети

 Толеранција није добра реч. То је када неког мрзиш, па треба да га толеришеш. Ја сам више за реч прихватање. Важно је да урадимо нешто што ће бити прихватљиво за све.

Да живимо нормално и Шпенд и Слободан

ГрачаницаОнлај: Пре него што вам поставим неколико политичких питања, која је Ваша порука Србима који живе у општини Приштина?

Шпенд Ахмети: Моја порука је иста као и свим грађанима. Ја бих хтео да људи овде живе нормално и за мене није важно да ли се неко зове Шпенд или Слободан. За мене је много важније да ли они имају посао, да ли имају добар здравствени систем, да ли имају добре школе, путеве, дакли сви ти проблеми су за мене важни. То су ствари о којима стално причам.

Молим сваког српског грађаина који има проблеме, да се јави општини и ми ћемо покушати да решимо тај проблем, не зато што су Срби, него зато што су грађани Приштине.

Сматрамо да тако треба и то не само на локалном нивоу, него и на централном. На пример, ми смо радили пијаце за фармере, односно пољопривредне произвођаче, дакле само за људе који произоде. Увек сам причао и локалним властима у Грачаници, дајте да српски пољопривредници дођу у Приштину и да овде продају без посредниика. То је најбоља интеграција, јер људи имају интерес да сарађују.

Иначе, ако кажемо да неко треба да буде на некој слици са Албанцем и обратно, то није добро. Термин толеранција није добар и довољан. Толеранција је када некога мрзиш, па треба да га толеришеш. То није добра реч. Ја више причам о прихватању. Дакле, причамо: ти си Србин, брига ме што си Србин, ја сам Албанац, брига тебе што сам ја Албанац. Важно је да радимо нешто и да направимо решење за све.

То је тешко и не може да се уради преко ноћи. Ја сам против брзих решења, ја сам пре за то да радимо три, четири године, али да резултат на крају буде много бољи, него што је решење постигнуто преко ноћи. Да ли можемо да променимо мишљење свих и да теби, када причаш на српском, неко нешто не каже? Мислим да не можемо преко ноћи, али радим на томе да после пет година то не буде уопште више проблем.

О бакама и баракама

ГрачаницаОнлај: У самом граду имате две старице, Српкиње, једна живи у баракама у близини стадиона у врло нехуманим условима, а једна живи у баракама у близини Радио Косова.

Шпенд Ахмети: Да.

ГрачаницаОнлај: Шта ће да буде са тим баракама и да ли те жене имају икакву могућност да негде буде смештене? Колико ја знам, тренутно је у току расподела станова у Вашој општини за социјално угрожена лица. Из ваше службе сам сазнала да никада ниједног Србина није било на списковима добитника станова за социјално угрожене. Како то коментаришете и може ли се помоћи барем тим женама, које сам споменула?

Шпенд Ахмети: Да ли су на списку добитника, не знам, сигурно не. Моје још боље питање је да ли су икада аплицирали и да ли су се пријавили за стан.

Ми тренутно имамо 329 породица које имају потребе за станом. То смо сада урадили овим последњим процесом и то је мој први процес доделе станова. Мислим да ће то да буде најбољи процес који смо икада имали у општини. Делићемо 50 станова, а то значи да ће нам остати 279 породица без стана, али радимо на програму да за следећих три до пет година направимо решење за све.

То значи да ће бити решења за све.

Ми сада имамо привремена решења на по шест и 12 месеци, имали смо у контејнерима осам породица које смо слали по становима, а сада ће да дође време и за те бараке код универзитета, јер ћемо ми тамо да направимо један велики паркинг. Када буде дошло то време, решићемо тај проблем ту и ја знам да ми ту имамо 29 станара, људи који су радили на универзитету и то ћемо да решимо.

Ја сам тамо порастао, живео сам преко пута, у тој улици и ја знам све људе који су тамо живели. Знао сам их и по именима, али сада баш не знам да ли тамо живи једна старица о којој причате.

Ми знамо, то људи зову станови и бараке, али знам да ту има око 12 до 15 квадратних метара за сваку породицу и да то нису никакви услови.

Ми ћемо за све да направимо решење у следеће три или две године. Радимо на том програму како бисмо решили те проблеме. Волео бих да видим и грађане српске националности да аплицирају за те станове, пошто општина Приштина ради за све.

Нису ти станови само за албанске породице које живе у тешком стању, то су станови за све породице које живе у тешком стању. То је још једна социјална интеграција. Која је разлика између српске и албанске старице које живе у тешким условима? Никаква.

ГрачаницаОнлај: Требало би да нема разлике.

Шпенд Ахмети: Да.

Сарадња са централним нивоом власти је никаква и централна влада покушава да блокира све што смо ми до сада урадили на локалу. Приштина је велика општина и ту се од 1999. године слило више од три милијарде евра. То је велика политичка и економска моћ и они не могу да замисле да Приштина више није под њиховом или контролом њихове странке.

Приштина између локалног и централног

 ГрачаницаОнлајн: Реците ми сада, господине Ахмети, каква је сарадња са институцијама на централном нивоу? Да ли сте ви задовољни као при човек највеће косовске општине, са улагањима, сарадњом и уопште како се општини помаже са централног нивоа?

Шпенд Ахмети: Никаква је сарадња и ја мислим да су они покушали да блокирају све што смо ми урадили.

ГрачаницаОнлајн: Који они?

Шпенд Ахмети: Па централна влада, зато што ја мислим да је овде борба система. Ми смо дошли овде, дали смо та обећања и зауставили смо илегалну градњу, нема никакве афере у приштинској општини, а мене су блокирали годину дана за куповину аутобуса.

ГрачаницаОнлајн: Да ли вас блокирају можда зато што сте из опозиционе станке?

Шпенд Ахмети: То је сигурно, али ја мислим да када људи виде шта се овде дешава, мислим на територији општине, онда ће то желети и у другим општинама и да ће то желети и на централном нивоу. Зато је за њих (за централни ниво прим. аут.), веома важно да људи не виде шта се овде ради.

Не могу да разумем да смо ми за један потпис из Владе, годину дана чекали на те аутобусе. То смо ми могли да имамо још прошле године.

Али ја знам зашто су они то блокирали.

Зато што сада аутобусе пуно људи види на улицама града, свако иде тим аутобусима и људи траже да се купи још аутобуса.

Централна власт нам је саботирала свакојаке пројекте. То је та балканска политика. Не знам да ли се то дешава негде у Европи.

Приштина је велика општина и ту се од 1999. године слило више од три милијарде евра. То је велика политичка и економска моћ и они не могу да замисле да Приштина више под њиховом или контролом њихове странке.

Косовска администрација има 70 хиљада радника, што је огромна администрација за једну државу од једва два милиона становника.

 Сви би у политику

 ГрачаницаОнлајн: Колико мислите да Приштина има тренутно становника?

Шпенд Ахмети: Ја мислим око 350 хиљада, а по званичним подацима 197 хиљада. Када погледамо сатове за струју, водомере, плаћање смећа, на основу свега тога видимо да је велики број људи овде. Само 70 хиљада људи ради за Владу Косова. Наравно, нису сви из Приштине и ја мислим да су већина њих из…

ГрачаницаОнлајн: Колико? Седамдесет хиљада???

Шпенд Ахмети: Да, толико их ради за администрацију.

ГрачаницаОнлајн: Да ли је то мало превише за Косово које има мање од два милиона становника?

Шпенд Ахмети: Наравно да је превише, али је зато овде политика тако јака. Зато свако вече на телевизији гледамо дебате политичара. Где то има да нам свако вече по четири, пет људи по два сата причају о политици? То је зато што је то једини извор запошљавања и сви гледају политичаре да им нађу неко решење, јер нема ни фирми ни производње и таквих ствари.

Значи, то је велика администрација, плус ми имамо око 60 или 70 хиљада студената, који живе у Приштини девет месеци годишње. Имали смо 20 хиљада студената Приштинског универзитета 1999. и 2000. године, а сада имамо 40 хиљада. Зашто? Па боље да си студент него да си незапослен.

Ако не можемо да отварамо радна места, отворићемо места за студенте и нека се сви добро осећају јер су студенти, али на крају опет не отварамо радна места.

ГрачаницаОнлајн: У случају неких наредних парламентарних избора и победе ваше странке на њима, да ли ћете се залагати да се смањи ту администрација на централном нивоу?

Шпенд Ахмети: Ми смо странка левог центра и нама није циљ само да се смањи тај број, већ нам је циљ да економски развој постигнемо преко производње.

ГрачаницаОнлајн: Када је реч о производњи, сви пре избора то обећавају. Међутим, ми не видосмо фабрике.

Шпенд Ахмети: Па зато што нема никаквог плана, док ми имамо план како то треба да урадимо.На пример, ми сада увозимо све што једемо. Прошле године, лук из Египта, бели лук из Кине, а овде нам се земља не ради.

Ми нећемо да производимо телевизоре, барем не у првих двадесет година, а ко зна шта ће после да се деси, али можемо да имамо свој парадајз и купус, можемо доста млека да производимо, а после можемо неки чипс, неку прераду и те ствари.

Косово има милион и 700 хиљада становника, то је предграђе Њујорка или сваког великог града у Европи. Значи, нећемо ми овде да измислимо воду и све је веома јасно како треба да се ради, али ова централна влада више ради ауто путеве и друге путеве, него што мисли о производњи.

ГрачаницаОнлајн: Зашто мислите да се граде оволики путеви као да су највећи проблеми ифраструктурни?

Шпенд Ахмети: Зато што се лакше краде на томе, а онда сваки пут траје мање од једног мандата. На крају, пред изборе изађете и кажете да сте изградили 100 километара пута. Сада ја изађем у октобру на изборе, а ми смо изградили 200 километара путева у Приштини. Да ли је то неки успех? Па није, свако може то да ради и то је веома лако.

Међутим, да побољшаш здравствене услове, да направиш бољу администрацију…Причамо о школама, не о зградама, да не причамо како сам изградио две школе, него да видимо шта се учи у тим школама. Значи, свако хоће да гради путеве, свако хоће да буде министар саобраћаја, нико неће да буде министар здравља или образовања.

Ко је рек’о корупција?

ГрачаницаОнлајн: Имали смо и у Министартву здравља корупцију, чини ми се?

Шпенд Ахмети: Не само у Министарству здравља, већ на још доста адреса, али то није само проблем Косова, већ читавог Балкана.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте проблем корупције на Косову.

Шпенд Ахмети: Злоупотребили смо демократију, у смислу да када изађеш на изборе обећаваш 200 хиљада радних места. То теоретски није могуће за четири године, али не знају ни људи да то није могуће.

Можете да замислите када већина људи нема посао и дође политичар и каже да ће отворити 200 хиљада радних места. Онда човек помисли да је то супер и да ће добити радно место. Мала математика ти каже да то није могуће, дакле то је чиста лаж.

После три године људи се чуде како неко није могао да отвори 200 хиљада радних места. Па не може.

Требало би да економски раст буде 12 процената и то пет година заредом, па да отвориш толико радних места. То су само Кина и Турска урадиле у свету у последњх десет година и сада ће као Косово то да уради. Па не може то!.

ГрачаницаОнлајн: Споменули сте корупцију, а управо су корупција и демаркација границе са Црном Гором, два главна проблема због чега грађани Косова, једини са ових простора, не могу да путују без виза у земље Европске уније. Како то коментаришете и како мислите да ће да се реши?

Шпенд Ахмети: Када је демаркација у питању, ми мислимо да је проблем у осам хиљада хектара које би требало дати Црној Гори. Ми слушамо и Ђукановића и Црну Гору, одакле поручују да им не треба ни метар Косова. Значи, ми смо спремни да седнемо опет, да видимо који је проблем.

Једино ко неће да седне да разговара,то су Хашим Тачи и Иса Мустафа. Ја мислим да је то због тога јер су потписали, па свако њихово признање да ово није била добра демаркација, значи да су они погрешили. Зато они инсистирају на овоме и инсистирају више од Црне Горе. Ја то никада нисам видео да неко инсистира више да да земљу, него што та земља тражи.

ГрачаницаОнлајн: И председник и премијер, као и комисија за демаркацију тврде да се никаква земља не даје.

Шпенд Ахмети: Па сада, они се или праве…Ја сам тамо био и срео сам се грађанима и они никада нису плаћали порез Црној Гори и увек смо ми градили до те границе пут. То тамо може да се види и ко је тамо икада био, зна да је то био део Косова.

Било је различитих могућности да се то реши, пошто ми немамо никакв интерес за лошу сарадњу с Црном Гором. За мене и за странку Самоопредељење, сарадња са Црном Гором је веома важна, али не на начин да се преко договора и преговора прође само овако, пошто они имају катастар, а ни немамо. Највећи проблем је код Хашима Тачија и Исе Мустафе. Ја ислим да то није једини проблем за либерализацију, али сада су то као пронашли…

ГрачаницаОнлајн: Шта је по вашем мишљењу још проблем?

Шпенд Ахмети: Корупција. Колико је политичара високог нивоа у затвору или у суду због корупције? Или смо ми Шведска па немамо ниједног корумпираног политичара? Или смо Данска, која је прва у свету у борби против корупције?

Како да две абнормалне државе нормализују односе?

 ГрачаницаОнлајн: У Скупштини Косова је донесена резолуција да се прекину преговори са Србијом док се не ослободи Рамуш Харадинај. Како ви то коментаришете и да ли би можда то требало препустити суду?

Шпенд Ахмети: Ви знате наше мишљење о преговорима са Србијом. Ми нисмо против преговора, али смо против преговора без принципа. Преговори не могу да буду циљ и да стално будемо у неком дијалогу, да се сликамо у Бриселу и све изгледа да је супер. Људи баш нису најбоље међусобно, иако се Вучић и Тачи сликају стално.

Ми смо тражили да Србија преузме одговорност за прошлост. Такође, ми имамо две абнормалне државе. Имамо Србију која сматра да је Косово још увек њен део, а ми такође нисмо сто одсто независни због нашег Устава и тако редом. И сада две абнормалне државе треба да нормализују односе међу собом.

Ми смо за то да се прво нормализују две државе, а после ће нормализација односа да буде нормалан ток ствари.

Када то кажем, мислим на то када Србија каже да је за преговоре, а са друге стране покушава да спречи Косово да уђе у све међународне институције, чак и у ЕУ.

Хтели су неки плесачи да иду на такмичење за песму Евровизије, а Србија је написала писмо да не могу јер су са Косова. То не изгледа да је добронамерно, нити је у циљу успостављања бољих односа између Србије и Косова.

И сада, за Рамушом Харадинајем је опет издата потерница, иако је био два пута у Хагу и рекао да ће опет ићи ако треба, а ако погледате Вучића, Николића и Дачића, и они су били 1999. године на власти и једино време када су СПС и Српска радикална странка били заједно, било је то 1999. године. То су исти људи који су били тада и треба онда за свима да се распишу потернице и да се деле досијеи.

То је био конфликт између две државе, тако да се ми не слажемо са тим потерницама, а за дијалог знате. Ми смо увек били за то да се дијалог заустави док се не успоставе принципи, односно шта ће да буде на крају дијалога.

ГрачаницаОнлајн: Кажете да је био конфликт између две државе. Па 1999. године то нису биле две државе?

Шпенд Ахмети: Али сада јесу. Ми можемо да се правимо и да Србија каже да је ово њен део, али није. Није. Шта мисли Вучић? Каже да никада неће признати Косово. Шта мисли? Шта мисли Николић, шта мисле сви други? Ако никада неће признати Косово, онда шта? Хоће ли да врате Косово, хоће ли да покушају војском или чекају да Америка ослаби и да Русија постане јача и ко зна шта све може да се деси? Можемо тако да размишљамо стално.

Уместо ЗСО децентрализација по грађанским принципима

ГрачаницаОнлајн: Шта чекају косовски политичари када је у питању Заједница српских општина или Асоцијације општина са српском већином?

Шпенд Ахмети: Ја нисам за заједницу и нисам за било какву поделу. Ја мислим да је погрешно када неко каже да не могу да будем командир полиције у Митровици само зато што сам Албанац и мислим да је то дискриминација. Ја никада не бих рекао да командир полиције у Приштини мора да буде само Албанац, пошто Албанац и Србин није никаква квалификација. То не значи ништа. Ако сам Албанац, не значи да сам добар или лош командир полиције. Ја мислим да је сигурно и реално да ће командир полиције на северу да буде Србин и ту нема никаквих проблема, али није добро да ми забраниш да то може да буде и Албанац.

Ја не верујем у те ствари да је само српски судија добар за српског грађанина. Не мислим да је тако, нити мислим да је добар албански судија само зато што је Албанац и да треба само он да суди Албанцу. Апсолутно не. Ја се жалим на овај судски систем. Знате шта ми раде сваког дана? Нема то везе са националношћу. Ми се боримо против истих ствари, то стално причам.

Заједница је покушај да проблеме решимо брзо и да кажемо: „Знате шта, ми не можемо са Албанцима, они не могу са нама, хајде да се одвојимо овде.“

Ја бих пре ишао на то да радимо децентрализацију на грађанским принципима. Значи, за исте ингеренције које ја имам као председник општине, борио бих се да их има и Лепосавић, али као општина, а не само зато што је тамо српска заједница.

Хајде да махалама дамо више одговорности. Хајде, али за све, без разлике ко ту живи, а не да делимо овако. Косово је ионако мало и ја мислим да нама треба више контаката, а не Срби са Србима, Албанци са Албанцима, живећемо тако и хајде на крају да градимо и зидове, да се не видимо уопште и тако ћемо да живимо.

Ја не верујем у то, не бих живео у тој држави и апсолутно не бих хтео да живим у тој држави у којој се делимо на национачности.

Нема помирења без суочавања са прошлошћу

ГрачаницаОнлајн: На почетку нашег разговора смо причали о вашим контактима са грађанима српске националности. Имате ли контакте са политичарима српске националности, како на Косову, тако и у Србији?

Шпенд Ахмети: На Косову имам и срео сам се и са Српском листа када су дошли посланици овде. Они су тражили састанак како би се упознали са тиме како живе Срби у свим општинама. Са Костићем из Грачанице контактирам пошто смо општине које се граниче. На пример, ако има неки ђак који жели да иде у школу у Грачаницу, па му треба превоз одавде до Грачанице, ми то плаћамо, а покушавамо и да видимо шта још можемо да урадимо за Грачаницу пошто је то мања општина. Са Бранимиром Стојаневићем смо имали контакте, не слажемо се увек, као на пример што се нисмо сложили око зграде цркве, али барем разговарамо и слажемо се за неке друге ствари. Дакле, са српским политичарима на Косову имам контакте, али из Србије, не.

ГрачаницаОнлајн: Малопре сте споменули школу и то да српска деца одавде иду у школу у Грачаницу. Има ли изгледа да у Приштини проради нека школа на српском језику или нека катедра на Универзитету, ако не Универзитет?

Шпенд Ахмети: За универзитет не знам, треба питати њих. Овде имамо основу школу на српском језику у Брњици.

ГрачаницаОнлајн: Мислила сам на град Приштину.

Шпенд Ахмети: Ако буде потребе, зашто да не?! Имамо доста разреда за бошњачку заједницу у две школе овде и нема никаквих проблема. Имамо и четири разреда за турску заједницу. Приштина је отворен град. Ако буде потребе и будемо имали доста српских ђака, којима је потребна школа, нема никаквих проблема.

ГрачаницаОнлајн: Господине Ахмети, да ли су се Срби и Албанци помирили, ако нису, када ће се помирити или су још увек у конфликту?

Шпенд Ахмети: Нису се помирили јер се још нисмо суочили са прошлошћу. Ја мислим да ће то да буде могуће само када свако од нас сазна шта се десило са сваким чланом породице и када људи буду осетили правду.

Наравно, живот није увек праведан, али у смислу да сазнамо шта се све дешавало и да прођемо кроз те тешке ствари.

Не може да буде као што кажу Европљани, прошлост је прошлост, ви треба да се бавите будућношћу. Јесте, али када је у Европи неко такво питање, они се тиме баве више од нас. Кад ми неки Грк прича о томе како треба да оставим прошлост иза себе, а они се са Македонцима не слажу већ двадесет година за име или на пример, Немци са Французима. То је важно.

Не кажем да треба да се сто одсто бавимо само прошлошћу, али је то важно због осећаја правде. И када би Србија на крају рекла да ће признати Косово, пошто је то реалност, али да треба да се договоримо око права Срба на Косову, то би било мало другачије.

Било би мало другачије када неко преузме одговорност.

Нема никаквих проблема да ми преузмемо одговорност за све за шта би требало, али све ово што сам рекао, веома је важно да бисмо се на крају помирили.

Ја мислим да још нисмо дотле дошли. Може да се помири Тачи са Вучићем због личних интереса, јер мислим да имају доста личних интереса и један и други, али људи као људи веома тешко, посебно Албанци са Србима у генералном смислу.

Знате, не може неко из Београда о томе прича, а нити је овде био деведесетих година, нити је овде живео после рата. Ја знам шта се десило, знам како људи живе

ГрачаницаОнлајн: На крају, да ли ове године очекујете парламентарне изборе и да ли је ваша странка спремна за њих?

Шпенд Ахмети: Ми смо спремни увек, али ја сам рекао и у нашој странци и увек говорим, нека они причају о изборима, а ми морамо да радимо. Као што је Тито говорио о рату, да треба да будемо спремни као да ће се десити сутра, а да живимо као да га неће никада бити. Тако и ми треба да радимо као да неће да буде буде избора, али да будемо спремни као да ће да буду сутра.

ГрачаницаОнлајн: Хвала, господине Ахмети.

Шпенд Ахмети: Хвала и Вама.

Анђелка Ћуп

Save