INTERVJU: Milica Dabović: Deca me podmlađuju i dižu iz pepela

Foto GračanicaOnlajn: Milica Dabović

Milica Dabović, velika zvezda srpske i evropske košarke, pri put je posetila Gračanicu i družila se sa decom Osnovne škole Kralj Milutin. Sa učenicima ovdašnje škole naša „zlatna“ košarkašica je nadahnuto govorila o sportu kao najzdravijem načinu životu, poručivši deci da dobro uče i poštuju svoje roditelje i nastavnike. Za portal GračanicaOnlajn, Milica Dabović je govorila u porti manstira Gračanica, koji je posetila prvi, ali kako je rekla, ne i poslednji put. Rečima: „Dođite da učimo o životu i da učimo o košarci“, poznata košarkašica je pozvala i decu Gračanice da budu deo njenog košarkaškog kampa na Tari, od 4. do 13. i od 13. do 22. avgusta ove godine.

Milica Dabović: Za mene nema razlike između Kosova i ostalih delova Srbije

GračanicaOnlajn: Milice, dobro nam došla. Prvi put si na Kosovu, pa mi reci, kako se osećaš?

Milica Dabović: Osećam se zaista neverovatno…, predivno. Zaista, nije fraza, osećam se predivno. Sa predivnim ljudima, ne može čoveku da bude loše nikako. Srećna sam, zadovoljna i ponosna.

Foto GračanicaOnlajn: Milica Dabović sa decom iz Gračanice

GračanicaOnlajn: Šta za žensku reprezentaciju Srbije u košarci, ali i za tebe lično, kao jednu od naših najboljih košarkašica, znači Kosovo, a da to ne bude politizacija?

Milica Dabović: Počeću svoju rečenicu ovako: Kosovo je Srbija. Za mene nema razlike između Kosova i ostalih delova Srbije. Ja sam tek u ovim godinama prvi put došla ovde, jer sam uvek nekako bila sprečena da dođem. Čitav život sam bila u inostranstvu, ali nikada nije kasno i evo… došla sam. Videla sam za ovako kratko vreme kakva su deca, kakvi su ljudi i kakav je narod uopšte. Oduševljena sam i fascinirana i od sada ću uložiti sav napor i potrudiću se maksimalno da “pojurim” svoje koleginice, ali ne samo njih, nego i ostale sportiste, kako bi došli na Kosovo. Angažovaću se da sportisti češće ovde dolaze kako bi posetili i usrećili ovu decu, jer zaista nema ničeg lepšeg od dečjeg osmeha.

GračanicaOnlajn: Tvoja poseta je bila najavljena za prošlu nedelju, ali imala si problema na prelazu i nisi uspela da dođeš, međutim deca nisu izgubila strpljenje. Čekala su te i u nedelju, uzvikujući “Milice, mi te volimo”, ali su te dočekala danas. Malopre si rekla da je za tebe Kosovo Srbija, ali si i sama videla koji su ovde sve problemi. Između ostalih problema, ti si imala i taj da slobodno uđeš sa oznakama Srbije. U vezi sa tim, šta misliš, da li bi sportisti sa Kosova (mislim na albanske sportiste, njihove klubove i reprezentacije) trebalo da imaju slobodan pristup sportskim borilištima u Evropi i u svetu?

Milica Dabović: Kada su sportisti u pitanju, ja ne bih delila tako ljude. Mislim da je to nebitno i da bi trebalo da ljude delimo samo na dobre i loše. Za svakoga se mora naći mesto i trebalo bi svakoga prihvatiti. To je sve naše, a i ono što je dobro, ne može se izbeći. Ne možemo zatvarati oči pred nečim što je dobro i trebalo bi za sve naći mesto i trebalo bi da budemo ponosni na sve što je naše. U ovom slučaju, ja želim da sva deca ovde prvenstveno izrastu u dobre ljude, a sve ostalo ide naknadno. Ponekad i sa 18 godina ne znamo da li ćemo da se bavimo nekim sportom, ali ja pozivam sve da budu najbolji u svom poslu. Pozivam svu decu da prvo slušaju svoje roditelje, posle nastavnike i da tek onda razmišljaju šta će sutra da budu. U svakom slučaju, biti uspešan, ma o kome se radilo i u bilo kojoj oblasti, najlepša je moguća stvar.

GračanicaOnlajn: Da li smo svi, i ljudi u centralnoj Srbiji i Srbi i Albanci na Kosovu, spremni da gledamo sportske duele srpskih i kosovskih klubova, u kojima su Albanci?

Milica Dabović: Teško mi je da odgovorim na to pitanje jer zaista ne znam kako će narod da reaguje, ali ja lično smatram da jesmo i da treba da se stavi tačka na rat u svim državama, da se stavi tačka na ratove u svetu. Ja pozivam ljude da se baziraju na ljubav i sreću, na sve ono što je dobro za decu i mlade. Naravno da svaki normalan čovek zna da za decu nije dobro da se ratuje, da se urla, da se viče i da se tuče. Neću vam o tome pričati jer ste vi mnogo toga doživeli i znate to bolje od mene. Kada ima ljubavi, sve je lakše, a neophodna nam je i sloga, svima, a posebno Srbima. Setite se rečenice “Samo sloga Srbina spasava”. Ali sloga je važna za sve i trebalo bi da to bude dovedeno do savršenstva, kao što ja želim da to uradim sa svojim košarkaškim kampom. Želim da decu, bez obzira ko su i odakle su, dovedem u svoj kamp, da ih prihvatim kao da su moja i da radim sa njima dan i noć, u cilju da oni sutra postanu pravi, i sportisti i ljudi. Šta će oni da izaberu nakon osamnaeste godine, to najbolje znaju oni sami i njihovi roditelji. Ja želim da učestvujem u njihovom odrastanju i to je nešto najlepše što mogu da doživim.

Foto GračanicaOnlajn: Milica Dabović

Snagu crpim iz srca i duše, roditelji su me učili da nikada ne odustajem i ne posustajem.

GračanicaOnlajn: Ti si završila svoju igračku karijeru i sada se baviš, kako si rekla obrazovanjem mladih, i životnim i sportskim. Osim onoga što možemo da pročitamo u medijima, ko je Milica Dabović ustvari?

Milica Dabović: Jednom me je jedan novinar pitao da opišem Milicu Dabović u pet rečenica i ja sam pet puta ponovila: “Dobar čovek”. Tako su nas mama i tata odgajali, da budemo dobri, da se dobro dobrim vraća, ko tebe kamenom, ti njega hlebom i da se sve bazira na slozi. Nas je četvoro, tri sestre i brat i mi smo od malena delili red čokolade na četiri kockice. Hvala mami i tati što su me naučili mnogo čemu, tati što me je naučio svemu o košarci, jer je bio moj trener, a mami što me je naučila svemu o životu. Mama je moj najveći heroj i njoj dugujem sve što sam postigla.

GračanicaOnlajn: Imaš dve sestre i brata. Da li ste bliski među sobom? Za mene koja sam jedinica, prosto je fascinantno odrastati sa još troje dece u porodici.

Milica Dabović: U poslednje vreme nam je svima mnogo teško, jer smo nas četvoro sada svako na svojoj strani. Čak nismo ni blizu, nego samo u različitim državama. Zaista se mnogo volimo i poštujemo se. Verovatno, tek kada budemo imali svoju decu, kako nam uvek govore mama i tata, shvatićemo šta je ustvari porodica.

GračanicaOnlajn: Milice, mogu li vrhunski sportisti da vode miran privatni žiot, a da ih ne vrebaju dobronamerni, ali i novinari žute štampe, kao i paparaci koji traže uvek senzaciju? Čitali smo razne napise o tebi, tvom bratu, čak i o tojoj intimi. Kako se Milica Dabović bori sa tim?

Milica Dabović: To je mnogo teško i ako verujete, muka mi je od toga, ako smem tako da se izrazim. Mučnina me spopada od žute štampe i ne znam zašto me svuda “spopadaju”, zašto se pojedinci ponašaju kao hijene i zašto ih uopšte zanima tuđi život. Mene zaista zanima samo moj život i trudim se da budem srećna. Volela bih da me zlonamerni ostave na miru i da me puste da živim svoj život. Nisam neko ko je po diskotekama svaku noć. U poslednjih pet, šest, a možda i sedam godina, nisam ni izašla uveče u diskoteku. Nikada ne pijem alkohol, ne pušim, ne pijem kafu, ne pijem gazirana pića. Živim totalno zdrav život i ponosna sam na sebe jer mi nije potrebna diskoteka da se izigram, nego mi treba šetnja pored mora, do sada sa mojim kučićima, a sada sa Vukom (momak Milice Dabović, prim. aut.). Ono što želim, jeste da želim porodicu i dete, kao i svaka normalna devojka. Konačno sam našla nekoga ko me voli, ko me pazi i ko mi skida zvezde sa neba, posle izuzetno teškog perioda koji sam imala u životu. Prošla sam jedan težak i isfrustrirani životni period u kome sam gubila snagu, u kome sam gubila “kompas” i to je sada iza mene. Odakle mi snaga, pitaćete se? Snaga mi je iz srca i duše, roditelji su me učili da nikada ne odustajem i ne posustajem. Jača sam nego ikada i istina je da “ono što vas ne ubije, čini vas jačim”. Deca sa kojom radim me podmlađuju i dižu iz pepela. Moj život je sada jedna totalno drugačija bajka, prava bajka, a ne ona izmišljena u mojoj glavi, koju sam ranije živela u jednom periodu. Uradiću sve da usrećim mnogo ljudi oko sebe, da usrećim Vuka i da dišem punim plućima.

Foto GračanicaOnlajn: Milica Dabović sa decom iz Gračanice

Lepoj devojci ili ženi, lepota češće odmaže nego što pomaže

GračanicaOnlajn: Ovo nisam nameravala da te pitam, ali si probudila novinarsku želju za ekskluzivom. Možemo li uskoro da očekujemo venčanje Milice Dabović i njenog dečka, Vuka, možda baš u manstiru Gračanica, pošto sam videla tvoje oduševljenje dok si posmatrala Simonidu i ostale freske?

Milica Dabović: Možemo da očekujemo, zašto da ne? Volim crkve, ali još uvek ne znam gde će se to venčanje dogoditi. Do skoro sam pričala da mi ne pada napamet da se venčavam i da pravim veliku svadbu. Međutim, sada sam se uverila da, kada nađeš pravu osobu, ništa ti ne predstavlja problem, ni venčanje, ni svadba, ni 700, 800 ili 1 000 zvanica, nebitno. Sada pišem i knjigu, a kakav sam život preživela samo u poslednja dva i po meseca, mislim da će knjiga da bude u tri dela.

GračanicaOnlajn: Neću da te pitam o nasilju koje si preživela, jer je to strašno, ali si i tu pokazala hrabrost, jer si javno o tome pričala. Pitaću te, koliko lepota pomaže ženama, a ja mojim čitaocima želim da prenesem da zračiš izuzetnom lepotom i da si lepša nego na televiziji? Koliko je Milici Dabović lepota pomogla, a koliko odmogla u životu?

Milica Dabović: Ako neko kaže da lepota pomaže, taj laže, po mom mišljenju. Lepota u mnogo čemu odmaže, kako u životu uopšte, tako i u sportu. Ima ljudi koji lepu ženu gledaju potpuno drugačijim očima, pojedini rukovodioci i političari bi lepu ženu, sportistkinju radije “strpali u krevet”, nego da plate za ono što lepa žena koja se bavi sportom, može da pruži na terenu. Nažalost, toga je sve više i više, sve je, čini mi se, gore i gore, ali ja se više ne opterećujem time, kao što sam se opterećivala kada sam bila klinka. Ja sada živim u totalno nekom drugom svetu, srećna sam, a kada je žena srećna, ona je najlepša, i drugima i samoj sebi. Ja mislim, a želela bih da to ne zvuči neskromno, da kod mene nije presudna lepota, već unutrašnja energija koju ja, nadam se, širim oko sebe i za koju dobijam puno komplimenata.

Najdraža medalja „Za najbolju osobu na svetu“

GračanicaOnlajn: Šta se to desilo sa ženama u osportu? Posle Ane Ivanović, tebe, Ivane Španović, ništa više nije isto kao pre. Lepotice, a vrhunske sportistkinje ili obrnuto? Čini mi se da su ranije sportistkinje bile više gromade i muškaraste, da tako kažem, a da mi se ne naljute, a da su sada počele mnogo više pažnje da posvećuju svojoj lepoti. Naravno, tu ima još izuzetno lepih košarkašica, odbojkašica. Šta se to promenilo?

Milica Dabović: Kada ste to spomenuli i ja se setih nekih ranijih košarkašica, neću ih imenovati, ali zaista ste u pravu. Ja bih se recimo osvrnula na moju drugaricu, prelepu odbojkašicu Maju Ognjenović i ima još jako zgodnih i lepih odbojkašica, atletičarki, streljačica, pa atraktivnih i lepih tekvando reprezentativki, kao što su Milica i Tijana. To su sve devojke koje izgledaju prelepo, postižu vrhunske rezultate, ali ja znam i da su prvenstveno dobri ljudi. To je, ponoviću, najbitnije. Naravno, zadovoljna sam što ovako izgledam, neću da budem neskromna, hvala Bogu i hvala mami i tati što su nas takve stvorili. Zaista, prelepo je kad si i lep i uspešan, jer onda vam lepotu niko ne može osporiti. Niko ne može reći: “Eno je lepa, a glupa”, nego vam kaže: “Lepa, uspešna i pametna”. Ponosna sam što smo moje sestre i ja, sve u životu stvorile same, svojim rukama i nogama, svojim radom i trudom i niko nam to ne može oduzeti. Znate, osvojile smo mnogo medalja, ali nijedna medalja mi ne znači kao ona koju sam dobila od jedne devojčice iz Bijeljine, na kojoj piše: “Za najbolju osobu na svetu”. To je moja medalja koja najsjajnije sija i koja je neprocenjiva. Ako vam neko kaže da mu je najomiljenija medalja sa nekog takmičenja, onda sigurno nije dobio ovu koju sam ja dobila u Bijeljini.

Foto GračanicaOnlajn: Milica Dabović sa decom iz Gračanice

GračanicaOnlajn: Šta trenutno radi Milica Dabović i koje planove ima za budućnost, i poslovno i privatno?

Milica Dabović: Moji planovi su da uplovim u neku mirnu luku, da se što pre verim. (smeje se) Obećana sam i Vuk hoće da me veri i uskoro idemo na jedno putovanje, jer želimo da veridbi damo poseban značaj. Još se nismo dogovorili da li će venčanje da bude pre ili posle košarkaškog kampa, koji organizujem na Tari. Jedva čekam kamp od 4. do 13. i od 13. do 22. avgusta. Živim za taj dan, jedva čekam da se družim sa decom. Želim da omogućim deci da uživaju, želim da deca budu srećna i zadovoljna i da se kući vrate ispunjena. Želela bih da pozovem roditelje da pošalju decu u moj kamp i šaljem im poruku da će im deca biti u pravim rukama. Decu mogu da naučim mnogim stvarima, kako o životu, tako i o košarci. Malo se bojim da planiram, jer mi se ranije dešavalo da je uvek nešto poremetilo moje planove. Zato hoću da živim normalno i da mi život bude spontan i jednostavan i da uživam u životu. Na prvom mestu želim da budem srećna, a ja to sada zaista i jesam.

GračanicaOnlajn: Milice, hvala što si usrećila decu u Gračanici i hvala u ime čitalaca Gračanice Onlajn na ovom razgovoru. Želim ti puno uspeha u trenerskoj karijeri i svaku sreću u privatnom životu, uz poruku da nam dođeš opet.

Milica Dabović: Hvala i vama. Divni ste.


Milica Dabović je rođena 16. februara 1982. godine, kao drugo dete po redu, u sportskoj porodici, od roditelja Milana i Nevenke Dabović, na Cetinju u Crnoj Gori. Starija sestra Jelica i mlađa Ana, takođe su vrhunske košarkašice. Milica ima i brata Milana juniora. Trener im je bio otac Milan, koji je osnovao prvi ženski košarkaški klub u Herceg Novom, a najveća njihova podrška je majka Nevenka, nekadašnja rukometašica. Milica Dabović je bila kapiten košarkaške reprezentacije Srbije, generacije za koju sportski stručnjaci kažu da je najuspešnija u istoriji srpske košarke. Sa reprezentacijom Srbije, na poslednjem Evropskom prvenstvu, osvojila je zlatnu medalju, a na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneriu, bronzu. Igrala je u 20 klubova (moskovskom Spartaku, turskom Bešiktašu, francuskom Lionu, Partizanu, Crvenoj Zvezdi, Jekaterinburgu) u 15 zemalja. Od igračke karijere se oprostila u novembru prošle godine, u Kraljevu, protiv Luksemburga, na kvalifikacionoj utakmici za ovogodišnje Evropsko prvenstvo u Češkoj. Milica Dabović je oformila svoj košarkaški kamp, koji nosi njeno ime i ove godine, u avgustu, prvi put će deca imati mogućnost da od Milice uče košarkaške veštine i tajne.

Rečima: „Dođite da učimo o životu i da učimo o košarci“, poznata košarkašica je pozvala i decu Gračanice da budu deo njenog košarkaškog kampa na Tari, od 4. do 13. i od 13. do 22. avgusta ove godine.


Anđelka Ćup