ИНТЕРВЈУ: Милица Дабовић: Деца ме подмлађују и дижу из пепела

Фото ГрачаницаОнлајн: Милица Дабовић

Милица Дабовић, велика звезда српске и европске кошарке, при пут је посетила Грачаницу и дружила се са децом Основне школе Краљ Милутин. Са ученицима овдашње школе наша „златна“ кошаркашица је надахнуто говорила о спорту као најздравијем начину животу, поручивши деци да добро уче и поштују своје родитеље и наставнике. За портал ГрачаницаОнлајн, Милица Дабовић је говорила у порти манстира Грачаница, који је посетила први, али како је рекла, не и последњи пут. Речима: „Дођите да учимо о животу и да учимо о кошарци“, позната кошаркашица је позвала и децу Грачанице да буду део њеног кошаркашког кампа на Тари, од 4. до 13. и од 13. до 22. августа ове године.

Милица Дабовић: За мене нема разлике између Косова и осталих делова Србије

ГрачаницаОнлајн: Милице, добро нам дошла. Први пут си на Косову, па ми реци, како се осећаш?

Милица Дабовић: Осећам се заиста невероватно…, предивно. Заиста, није фраза, осећам се предивно. Са предивним људима, не може човеку да буде лоше никако. Срећна сам, задовољна и поносна.

Фото ГрачаницаОнлајн: Милица Дабовић са децом из Грачанице

ГрачаницаОнлајн: Шта за женску репрезентацију Србије у кошарци, али и за тебе лично, као једну од наших најбољих кошаркашица, значи Косово, а да то не буде политизација?

Милица Дабовић: Почећу своју реченицу овако: Косово је Србија. За мене нема разлике између Косова и осталих делова Србије. Ја сам тек у овим годинама први пут дошла овде, јер сам увек некако била спречена да дођем. Читав живот сам била у иностранству, али никада није касно и ево… дошла сам. Видела сам за овако кратко време каква су деца, какви су људи и какав је народ уопште. Одушевљена сам и фасцинирана и од сада ћу уложити сав напор и потрудићу се максимално да “појурим” своје колегинице, али не само њих, него и остале спортисте, како би дошли на Косово. Ангажоваћу се да спортисти чешће овде долазе како би посетили и усрећили ову децу, јер заиста нема ничег лепшег од дечјег осмеха.

ГрачаницаОнлајн: Твоја посета је била најављена за прошлу недељу, али имала си проблема на прелазу и ниси успела да дођеш, међутим деца нису изгубила стрпљење. Чекала су те и у недељу, узвикујући “Милице, ми те волимо”, али су те дочекала данас. Малопре си рекла да је за тебе Косово Србија, али си и сама видела који су овде све проблеми. Између осталих проблема, ти си имала и тај да слободно уђеш са ознакама Србије. У вези са тим, шта мислиш, да ли би спортисти са Косова (мислим на албанске спортисте, њихове клубове и репрезентације) требало да имају слободан приступ спортским борилиштима у Европи и у свету?

Милица Дабовић: Када су спортисти у питању, ја не бих делила тако људе. Мислим да је то небитно и да би требало да људе делимо само на добре и лоше. За свакога се мора наћи место и требало би свакога прихватити. То је све наше, а и оно што је добро, не може се избећи. Не можемо затварати очи пред нечим што је добро и требало би за све наћи место и требало би да будемо поносни на све што је наше. У овом случају, ја желим да сва деца овде првенствено израсту у добре људе, а све остало иде накнадно. Понекад и са 18 година не знамо да ли ћемо да се бавимо неким спортом, али ја позивам све да буду најбољи у свом послу. Позивам сву децу да прво слушају своје родитеље, после наставнике и да тек онда размишљају шта ће сутра да буду. У сваком случају, бити успешан, ма о коме се радило и у било којој области, најлепша је могућа ствар.

ГрачаницаОнлајн: Да ли смо сви, и људи у централној Србији и Срби и Албанци на Косову, спремни да гледамо спортске дуеле српских и косовских клубова, у којима су Албанци?

Милица Дабовић: Тешко ми је да одговорим на то питање јер заиста не знам како ће народ да реагује, али ја лично сматрам да јесмо и да треба да се стави тачка на рат у свим државама, да се стави тачка на ратове у свету. Ја позивам људе да се базирају на љубав и срећу, на све оно што је добро за децу и младе. Наравно да сваки нормалан човек зна да за децу није добро да се ратује, да се урла, да се виче и да се туче. Нећу вам о томе причати јер сте ви много тога доживели и знате то боље од мене. Када има љубави, све је лакше, а неопходна нам је и слога, свима, а посебно Србима. Сетите се реченице “Само слога Србина спасава”. Али слога је важна за све и требало би да то буде доведено до савршенства, као што ја желим да то урадим са својим кошаркашким кампом. Желим да децу, без обзира ко су и одакле су, доведем у свој камп, да их прихватим као да су моја и да радим са њима дан и ноћ, у циљу да они сутра постану прави, и спортисти и људи. Шта ће они да изаберу након осамнаесте године, то најбоље знају они сами и њихови родитељи. Ја желим да учествујем у њиховом одрастању и то је нешто најлепше што могу да доживим.

Фото ГрачаницаОнлајн: Милица Дабовић

Снагу црпим из срца и душе, родитељи су ме учили да никада не одустајем и не посустајем.

ГрачаницаОнлајн: Ти си завршила своју играчку каријеру и сада се бавиш, како си рекла образовањем младих, и животним и спортским. Осим онога што можемо да прочитамо у медијима, ко је Милица Дабовић уствари?

Милица Дабовић: Једном ме је један новинар питао да опишем Милицу Дабовић у пет реченица и ја сам пет пута поновила: “Добар човек”. Тако су нас мама и тата одгајали, да будемо добри, да се добро добрим враћа, ко тебе каменом, ти њега хлебом и да се све базира на слози. Нас је четворо, три сестре и брат и ми смо од малена делили ред чоколаде на четири коцкице. Хвала мами и тати што су ме научили много чему, тати што ме је научио свему о кошарци, јер је био мој тренер, а мами што ме је научила свему о животу. Мама је мој највећи херој и њој дугујем све што сам постигла.

ГрачаницаОнлајн: Имаш две сестре и брата. Да ли сте блиски међу собом? За мене која сам јединица, просто је фасцинантно одрастати са још троје деце у породици.

Милица Дабовић: У последње време нам је свима много тешко, јер смо нас четворо сада свако на својој страни. Чак нисмо ни близу, него само у различитим државама. Заиста се много волимо и поштујемо се. Вероватно, тек када будемо имали своју децу, како нам увек говоре мама и тата, схватићемо шта је уствари породица.

ГрачаницаОнлајн: Милице, могу ли врхунски спортисти да воде миран приватни жиот, а да их не вребају добронамерни, али и новинари жуте штампе, као и папараци који траже увек сензацију? Читали смо разне написе о теби, твом брату, чак и о тојој интими. Како се Милица Дабовић бори са тим?

Милица Дабовић: То је много тешко и ако верујете, мука ми је од тога, ако смем тако да се изразим. Мучнина ме спопада од жуте штампе и не знам зашто ме свуда “спопадају”, зашто се појединци понашају као хијене и зашто их уопште занима туђи живот. Мене заиста занима само мој живот и трудим се да будем срећна. Волела бих да ме злонамерни оставе на миру и да ме пусте да живим свој живот. Нисам неко ко је по дискотекама сваку ноћ. У последњих пет, шест, а можда и седам година, нисам ни изашла увече у дискотеку. Никада не пијем алкохол, не пушим, не пијем кафу, не пијем газирана пића. Живим тотално здрав живот и поносна сам на себе јер ми није потребна дискотека да се изиграм, него ми треба шетња поред мора, до сада са мојим кучићима, а сада са Вуком (момак Милице Дабовић, прим. аут.). Оно што желим, јесте да желим породицу и дете, као и свака нормална девојка. Коначно сам нашла некога ко ме воли, ко ме пази и ко ми скида звезде са неба, после изузетно тешког периода који сам имала у животу. Прошла сам један тежак и исфрустрирани животни период у коме сам губила снагу, у коме сам губила “компас” и то је сада иза мене. Одакле ми снага, питаћете се? Снага ми је из срца и душе, родитељи су ме учили да никада не одустајем и не посустајем. Јача сам него икада и истина је да “оно што вас не убије, чини вас јачим”. Деца са којом радим ме подмлађују и дижу из пепела. Мој живот је сада једна тотално другачија бајка, права бајка, а не она измишљена у мојој глави, коју сам раније живела у једном периоду. Урадићу све да усрећим много људи око себе, да усрећим Вука и да дишем пуним плућима.

Фото ГрачаницаОнлајн: Милица Дабовић са децом из Грачанице

Лепој девојци или жени, лепота чешће одмаже него што помаже

ГрачаницаОнлајн: Ово нисам намеравала да те питам, али си пробудила новинарску жељу за ексклузивом. Можемо ли ускоро да очекујемо венчање Милице Дабовић и њеног дечка, Вука, можда баш у манстиру Грачаница, пошто сам видела твоје одушевљење док си посматрала Симониду и остале фреске?

Милица Дабовић: Можемо да очекујемо, зашто да не? Волим цркве, али још увек не знам где ће се то венчање догодити. До скоро сам причала да ми не пада напамет да се венчавам и да правим велику свадбу. Међутим, сада сам се уверила да, када нађеш праву особу, ништа ти не представља проблем, ни венчање, ни свадба, ни 700, 800 или 1 000 званица, небитно. Сада пишем и књигу, а какав сам живот преживела само у последња два и по месеца, мислим да ће књига да буде у три дела.

ГрачаницаОнлајн: Нећу да те питам о насиљу које си преживела, јер је то страшно, али си и ту показала храброст, јер си јавно о томе причала. Питаћу те, колико лепота помаже женама, а ја мојим читаоцима желим да пренесем да зрачиш изузетном лепотом и да си лепша него на телевизији? Колико је Милици Дабовић лепота помогла, а колико одмогла у животу?

Милица Дабовић: Ако неко каже да лепота помаже, тај лаже, по мом мишљењу. Лепота у много чему одмаже, како у животу уопште, тако и у спорту. Има људи који лепу жену гледају потпуно другачијим очима, поједини руководиоци и политичари би лепу жену, спортисткињу радије “стрпали у кревет”, него да плате за оно што лепа жена која се бави спортом, може да пружи на терену. Нажалост, тога је све више и више, све је, чини ми се, горе и горе, али ја се више не оптерећујем тиме, као што сам се оптерећивала када сам била клинка. Ја сада живим у тотално неком другом свету, срећна сам, а када је жена срећна, она је најлепша, и другима и самој себи. Ја мислим, а желела бих да то не звучи нескромно, да код мене није пресудна лепота, већ унутрашња енергија коју ја, надам се, ширим око себе и за коју добијам пуно комплимената.

Најдража медаља „За најбољу особу на свету“

ГрачаницаОнлајн: Шта се то десило са женама у оспорту? После Ане Ивановић, тебе, Иване Шпановић, ништа више није исто као пре. Лепотице, а врхунске спортисткиње или обрнуто? Чини ми се да су раније спортисткиње биле више громаде и мушкарасте, да тако кажем, а да ми се не наљуте, а да су сада почеле много више пажње да посвећују својој лепоти. Наравно, ту има још изузетно лепих кошаркашица, одбојкашица. Шта се то променило?

Милица Дабовић: Када сте то споменули и ја се сетих неких ранијих кошаркашица, нећу их именовати, али заиста сте у праву. Ја бих се рецимо осврнула на моју другарицу, прелепу одбојкашицу Мају Огњеновић и има још јако згодних и лепих одбојкашица, атлетичарки, стрељачица, па атрактивних и лепих теквандо репрезентативки, као што су Милица и Тијана. То су све девојке које изгледају прелепо, постижу врхунске резултате, али ја знам и да су првенствено добри људи. То је, поновићу, најбитније. Наравно, задовољна сам што овако изгледам, нећу да будем нескромна, хвала Богу и хвала мами и тати што су нас такве створили. Заиста, прелепо је кад си и леп и успешан, јер онда вам лепоту нико не може оспорити. Нико не може рећи: “Ено је лепа, а глупа”, него вам каже: “Лепа, успешна и паметна”. Поносна сам што смо моје сестре и ја, све у животу створиле саме, својим рукама и ногама, својим радом и трудом и нико нам то не може одузети. Знате, освојиле смо много медаља, али ниједна медаља ми не значи као она коју сам добила од једне девојчице из Бијељине, на којој пише: “За најбољу особу на свету”. То је моја медаља која најсјајније сија и која је непроцењива. Ако вам неко каже да му је најомиљенија медаља са неког такмичења, онда сигурно није добио ову коју сам ја добила у Бијељини.

Фото ГрачаницаОнлајн: Милица Дабовић са децом из Грачанице

ГрачаницаОнлајн: Шта тренутно ради Милица Дабовић и које планове има за будућност, и пословно и приватно?

Милица Дабовић: Моји планови су да упловим у неку мирну луку, да се што пре верим. (смеје се) Обећана сам и Вук хоће да ме вери и ускоро идемо на једно путовање, јер желимо да веридби дамо посебан значај. Још се нисмо договорили да ли ће венчање да буде пре или после кошаркашког кампа, који организујем на Тари. Једва чекам камп од 4. до 13. и од 13. до 22. августа. Живим за тај дан, једва чекам да се дружим са децом. Желим да омогућим деци да уживају, желим да деца буду срећна и задовољна и да се кући врате испуњена. Желела бих да позовем родитеље да пошаљу децу у мој камп и шаљем им поруку да ће им деца бити у правим рукама. Децу могу да научим многим стварима, како о животу, тако и о кошарци. Мало се бојим да планирам, јер ми се раније дешавало да је увек нешто пореметило моје планове. Зато хоћу да живим нормално и да ми живот буде спонтан и једноставан и да уживам у животу. На првом месту желим да будем срећна, а ја то сада заиста и јесам.

ГрачаницаОнлајн: Милице, хвала што си усрећила децу у Грачаници и хвала у име читалаца Грачанице Онлајн на овом разговору. Желим ти пуно успеха у тренерској каријери и сваку срећу у приватном животу, уз поруку да нам дођеш опет.

Милица Дабовић: Хвала и вама. Дивни сте.


Милица Дабовић је рођена 16. фебруара 1982. године, као друго дете по реду, у спортској породици, од родитеља Милана и Невенке Дабовић, на Цетињу у Црној Гори. Старија сестра Јелица и млађа Ана, такође су врхунске кошаркашице. Милица има и брата Милана јуниора. Тренер им је био отац Милан, који је основао први женски кошаркашки клуб у Херцег Новом, а највећа њихова подршка је мајка Невенка, некадашња рукометашица. Милица Дабовић је била капитен кошаркашке репрезентације Србије, генерације за коју спортски стручњаци кажу да је најуспешнија у историји српске кошарке. Са репрезентацијом Србије, на последњем Европском првенству, освојила је златну медаљу, а на Олимпијским играма у Рио де Жанериу, бронзу. Играла је у 20 клубова (московском Спартаку, турском Бешикташу, француском Лиону, Партизану, Црвеној Звезди, Јекатеринбургу) у 15 земаља. Од играчке каријере се опростила у новембру прошле године, у Краљеву, против Луксембурга, на квалификационој утакмици за овогодишње Европско првенство у Чешкој. Милица Дабовић је оформила свој кошаркашки камп, који носи њено име и ове године, у августу, први пут ће деца имати могућност да од Милице уче кошаркашке вештине и тајне.

Речима: „Дођите да учимо о животу и да учимо о кошарци“, позната кошаркашица је позвала и децу Грачанице да буду део њеног кошаркашког кампа на Тари, од 4. до 13. и од 13. до 22. августа ове године.


Анђелка Ћуп