Срећан Дан Рома!

Foto Wikipedia: Застава Рома

Редакција ГрачаницеОнлајн, свим Ромима честита сутрашњи празник!

У част 8. априла, Дана Рома, објављујемо ауторски текст Газменда Салијевића, у изворном облику.


Тешко је бити Ром (Човек)

Другу годину за редом, хтео сам да вам пишем, да вам се обратим поводом Светског дана Рома, 8. априла, у времену, транзиције, постконфликтне ситуације и свега онога што чини данашње време.

Пише: Газмен Салијевић

Тешко је бири Ром (Човек). Тешко је борити се, а бити свој. Тешко је бити јединствен, не пасти под утицај других, остати достојан и бити оно што јесмо. Да, тешко је борити се са ветрењачама! Дуже време, годинама уназад, као заједница „ушли“ смо на странице међународних извештаја о стању Рома на Косову. А стање је такво да се непрестано позивају косовске институције да се озбљније позабаве проблемима ромске заједнице! Рекао бих, када вас неко позове (а намера му је добра) да се озбиљније бавите проблемима вашег друштва, то можда говори о вама и вашем односу према онима који нису исти као ви. Или пак грешим? Но, стање је такво како је! Ми Роми, који смо остали да живимо на Косову, боримо се за наш опстанак, за једнакост, и увек и на сваком кораку – против предрасуда! Јер до данас ниједна институција било политичка, социјална или културна, није се озбиљно бавила решавањем проблема које имају Роми на Косову. Не желим много да говорим о проблемима, јер сигуран сам, већина ће опет рећи – опет ови Роми, па имају све што им се нуди, а опет се не школују, млади се удају, жене… Те су такви, те онакви.

Без обзира шта ћете рећи, моја је обавеза да вам кажем да је тренутни положај Рома на Косову веома тежак, како у политичком, тако и у економском, социјалном и културном погледу. Ситуација је толико критична да ми се чини да је начињена непоправљива штета. Да ли знате да је Ромима окупирана имовина? Шта би ви урадили да имате такав проблем и још много других којима би требало да се баве институције, а не баве се.

Да ми и наредне године не би поново говорили о нашим тешкоћама, о којима, ако ћемо искрено, и немамо пуно прилике да кажемо, јер нас се многи сете само на наш дан, а после одмах окрену главу; и међународне и домаће институције морају истински да се залажу за промену стања и позиције у којој су Роми. Ми живимо на маргинама друштва и то не нашом вољом, него вољом система који нас је константно дискриминисао и ставио на крај. И поред наше добре воље за интеграцијом, за заједничким суживотом, и све оно о чему ви говорите, ни политички ни друштвени систем нису били спремни да нам помогну и нису били искрени да заједничким снагама пребродимо стереотипе и све оно чиме нас већинска заједница етикетира. Ми можда не можемо дати пуно Косову јер не располажемо значајнијим привредним и финансијским капиталом. А јели све у новцу?

Да ли се рачуна то што ми Роми можемо дати свој допринос интелектуалним, духовним и културним ангажовањем? Верујем да ће такво Косово и са Ромима бити богатије! Па чак и у ситуацији када већинска заједница није у потпуности спремна да нас прихвати и призна наша права.

Остаћемо и надаље у маргинализованом гету, све док не добијемо оно што се за друге подразумева. Шта, питате се? Ево нама недостаје инстинско и програмско инвестирање у образовање, јер без инстинског улагања у школство не можете имати здраву нацију која има будућност. Инвестирање у школство је будућност Рома! И то је смао један пример, који можда не бих морао да спомињем наредне године, ако међу вама постоји добра воља да овај проблем решите.

Драги пријатељи, да не би Роми у вашем перу или на екранима ваших рачунара били само улични певачи, просјаци, перачи на главним путавима ваших градова, приђите и упознајте нас! Дајте нам истинску и праву шансу, не ону коју морате да дате зарад којекаквих стандарда или неких међународних услова, већ човека ради.

А док не дођу стандарди и бољи живот, ми смо ту поред вас, живимо у вашој близини и немојте нам писати и говорити само када су празници, кад смо медијски актуелни. О нама и вама можемо писати свакодневно, тако што ћемо говорити о нашим успесима и нашем напретку.

А до тада…

Роми би вам рекли „Девлеса“ (останите са Богом!)

 

С’ поштовањем,

Газмен Салијевић