Елвири из Жажа стигла колица.

Фото:ГрачаницаОнлајн

После текста о Елвири Пеци из Жажа, у општини Звечан, редакцији ГрачаницаОнлјан се јавио читалац из Приштине који је донео инвалидска колица и слатикише за болесну девојчицу.

Има ли ишта лепше од дечијег осмеха, ма како да се дете звало. Да ли је лепши осмех једне Елвире или једне Милице, ако имају само по осам година? За мене, разлике нема. И када је туга у питању, разлике нема. И сузе које лијемо због болесног детета, подједнако пеку, биле српске или албанске. А када у једном тренутку изазовете осмех једног детета и сузе једног оца, осетите да сте успели у намери да помогнете. Тако се осетила наша екипа, када је у кућу Ферида Пеција, донела инвалидска колица за његову непокретну кћерку, осмогодишњу Елвиру.

Колица за болесну Елвиру, Фото:ГрачаницаОнлајн

Када смо ушли у кућу, мени се учинило да нам се Елвира насмејала. Види нас већ трећи пут и желим да се надам да нас је препознала. Желим да се надам да схвата да ће сада и њено лице ћешће да обасјавају сунчеви зраци. Желим да се надам да је срећна, јер ће моћи да посматра своје сестре и брата, како се играју, ако већ она не може да им се придружи.

Инвалидска колица смо донели породици Пеци, за Елвиру, која већ осам година, од како се родила, лежи у једном углу дневне собе у породичној кући. Напоље је ретко могла. Родитељи, Ферид и Факете су пољопривредници и баве се сточарством. Посла има, а ту су још две кћерке и син, којима треба посветити пажњу. Због Елвириног здравственог стања, немогуће је да она седи у обичној столици, а врло је тешко држати је у наручју.  Зато су колица била неопходна.

После нашег текста о Елвири, који је објављен пре само десетак дана и о томе да више од три године она не иде на вежбе, које у јој неопходне, јер породица нема новца, а нема ни свакодневног превоза из села Жаж, нашој редакцији се јавио човек из Приштине. Кратко нам је рекао да жели да Елвири поклони колица.

Једини услов је био да о њему ништа не пишемо.

“Ја то не радим због написа у медијима, нити ми је потребна реклама. Желим да помогнем онолико колико могу”.

Испоштовали смо његову жељу, иако знамо име и презиме. Колица нам је довезао донаторов брат, који је такође одбио да га фотографишемо. Уз колица је донео и слаткише за Елвиру, њене сестре и брата. Наша обавеза је била само да то све однесемо и обрадујемо породицу Пеци, посебно мајку Факете, из чијег сваког погледа видите тугу и бол због Елвире, иако хвала Богу, има још троје здраве деце.

“Хвала”, кратко нам је рекао Ферид, Елвирин отац, док мајка и бака нису ништа рекле. Само су посматрале. Поглед је све говорио.

“Хвала и дај боже да инвалидска колица никоме и никада не требају.” То смо прочитали из њиховог погледа, а са усана смо читали:  “Хвала.”

Велико хвала и донатору, човеку великог срца.

——————————————————————————————————————-

Елвира Пеци има осам година и рођена је као близнакиња. Док друга сестра већ иде у школу и добар је ђак, Елвира је непокретна, не хода и не говори. Живи у селу Жаж, у општини Звечан, са родитељима, баком, а осим сестре близнакиње има још једну сестру и млађег брата. Родитељи кажу да Елвира нема дијагнозу, код лекара, као и на неопходне вежбе, престали су да је воде пре три године, јер немају превоз из села, а немају ни новца, а сви прегледи и вежбе се плаћају. Елвири  помажу једино монахиње манастира Соколица, који се налази у близини села, рекао нам је њен отац Ферид, посебно игуманија, мати Макарија.

——————————————————————————————————————

Анђелка Ћуп

Save

Save