Живот на мањински начин у општини Зубин Поток: Чабра и Зупче нису започели рат

Фото ГрачаницаОнлајн: општина Зубин Поток

Општина Зубин Поток обухвата 64 села, а у селу Чабра, које је у саставу ове општине од 1986. године, живе искључиво Албанци. Тачан податак о броју становника у Чабри нема, а у селу је изграђена комплетна инфраструктура, нова амбуланта, школа, полицијска станица и административна зграда. Незапосленост је највећи проблем мештана Чабре, а међуетнички односи су углавном добри. Мештани не плаћају ни струју ни воду, као и остали становници четири општине на северу Косова.

Албанско село Чабра на ободу Ибарског Колашина

Ибарски Колашин, како мештани, али и географи, називају територију општине Зубин Поток, налази се у северозападном делу Косова. Ибарски Колашин, смештен између планина Рогозне и Мокре Горе, простире се долином реке Ибар, која је добрим делом потопљена изградњом вештачког језера Газиводе. Административно се граничи са општинама Тутин на западу, Нови Пазар на северу, Звечан и Митровица на истоку, а на југу се граничи са општинама Србица и Исток. Општина обухвата површину од 335 квадратних километара и чине је 64 села, од којих се нека спомињу још у средњем веку, у хрисовуљи краља Милутина. У 63 села живе Срби, а у селу Чабра, у коме су пре 1994. године 10% становништва чинили Срби, данас живе искључиво Албанци.

Зубин Поток се налази на магистралном путу од Косовске Митровице према Новом Пазару, до кога се стиже пеко прелаза Брњак. На пет километара пре Зубиног Потока, лево од магистралног пута, преко реке Ибар, налази се Чабра, село запамћено по догађајима из 2004. године, када се двоје деце из овог села утопило у реци Ибар, а након објављивања једне косовске телевизије на албанском језику, да су због тога криви Срби из суседног села Зупче, дошло је до масовног напада на Србе и њихову имовину, као и на имовину Српске православне цркве на читавом Косову. Тако је, нажалост, Чабра постала позната у целом свету, по највећем погрому који су Срби доживели после завршетка оружаних сукоба на Косову.

Фото ГрачаницаОнлајн: село Чабра

Нико не зна колико тачно људи живи у Чабри

Данас се у Чабри живи мирни, као и пре поменутих догађаја. И тада, како нам кажу мештани, они нису желели прогон својих комшија. Кажу нам да је полиција ту да открије шта се десило, али су неки новинари пожурили да то ураде, јурећи ексклузиву или ко зна шта. Да ли због тога или нечег другог, Чабрани су и данас неповерљиви према новинарима. Не желе да се сликају, иако кажу да са комшијама Србима из суседних села, Зупче и Јагњеница, углавном живе добро. Данас се, кажу, под тим подразумева да нико никога не напада и не провоцира, као и да сарађују, ако је у питању неки посао. О неком дружењу, као што је било пре оружаних сукоба на Косову, не може се говорити, каже нам шездесетогодишњи мештанин Чабре, који не би да каже своје име, нити да се фотографише. Мисли да је тако боље и додаје да ретко иде у Зубин Поток, а његова деца никада.

„Деца не знају српски, а и раде у Митровици, оној јужној. Једино када нам треба нека документација“, додаје и одлази, окрећући се да провери, да ли га можда кријући не снимамо.

За време оружаних сукоба на Косову, већина кућа у Чабри је била девстирана. После рата, куће су обновљене и мештани су се вратили. У центру села, поред велике џамије, споменик страдалим борцима Ослободилачке војске Косова и на њему 18 имена.

Фото ГрачаницаОнлајн: село Чабра

Колико има становника у Чабри, нико не зна. Последњи попис који је спровео Косовски завод за статистику, на северу Косова није одржан, па самим тим ни у Чабри. Један старији мештанин, који такође није желео да каже своје име, рече нам да у селу живи око 900 Албанаца, службеник за мањине у општии Зубин Поток, Ћеркин Весељи каже да их има око 1400, док портпарол општине Срђан Вучинић каже да у општини Зубин Поток, у селу Чабра живи око 750 људи. До неког новог пописа, нећемо лицтирати са бројкама.


Шеф канцеларије за мањине у општини Зубин Поток је Ћеркин Весељи из Чабре. По његовој процени, у селу има око 1400 становника, иако попис на северу Косова није одржан 2011.године, када је Косовски завод за статистику, попис спровео јужно од реке Ибар.

Мештани Чабре се углавном баве пољопривредом, за шта постоје скоро па иделани услови, каже Весељи.

„Највећи проблем у нашем селу је незапосленост. Неки људи раде у државним институцијама, неки раде пољопривреду, а велики део мештана живи од новца који им шаље родбина из иностранства“, објашњава Ћеркин Весељи од чега живе његови суграђани, наглашавајући да због недостатка посла и неизвесне перспективе, млади одлазе, углавном у земље Западне Европе.

Фото ГрачаницаОнлајн: Ћеркин Весељи

Мештани Чабре су до скоро у селу вадили личне карте и пасоше, а ту су кососка документа вадили и Срби из општине Зубин Поток. Сада се документа добијају у згради општине и Албанци нормално и слободно одлазе у Зубин Поток, тврди Весељи, наглашавајући да су међуетнички односи између Срба и Албанаца, овде на крајњем западу Косова, доста добри.

„Ми имамо и тројицу представника у општини Зубин Поток и када год има потребе, општина нам излази у сусрет и решава наше захтеве. До сада ниједан захтев није враћен. Ако је у питању одржавање трафо станице, или водоснабдеваје или грејање за школу, то све решава општинска администрација“, закључује Весељи, показујући нам да је у селу изграђена комплетна инфраструктура.


Инфраструктура изграђена, али посла нема

Пролазећи кроз село, видели смо нови асфалтни пут, уличну расвету, село има воду и канализацију. Нова школа је опремљена модерним намештајем и савременим кабинетима. Али, незапосленост је оно што младе одводи из Чабре, као и из већине места на Косову, каже нам Баљи Хасани, који има 57 година и кога смо нашли како сакупља грање и дрва за следећу зиму. Баљи живи од социјалне помоћи и каже да су најтежи услови за живот управо за сељака.

Фото ГрачаницаОнлајн: село Чабра, нове зграде администрације

„Посадио сам сада 20 ари црног лука, ако Бог да, зарадићу нешто. Давали су пластенике, преко Министартсва пољопривреде Косова, аплицирао сам, али нисам добио. Шта знам…“, одмахује главом овај Чабранин и додаје да га живот није мазио.

„Треба вам веза да добијете неку помоћ“, тврди, а на наше питање ко има везу у селу и како он то зна, није желео да одговори. Неће проблеме са комшијама. У Зубин Поток, каже да није ишао никада после рата.

Фото ГрачаницаОнлајн: Баљи Хасани

„Право да вам кажем, плашим се још увек. Не знам, људи свашта причају“, одговара нам и извињава се, јер мора да ради. Другим речима, не жели више да одговара на наша питања. На наше последње питање да ли плаћа струју и воду, кратко одговара:

„Не, па нико не плаћа“.

Крећемо даље кроз село и осим деце која се возе бициклима, мештани, чим су приметили камеру и наше прес картице, затварају високе капије својих дворишта. У селу нова амбуланта, административна зграда и зграда полицијске станице. Поред косовске заставе, на административној згради се вијори и албанска, неизбежни декор у свим албанским селима, али и градовима широм Косова.

Фото ГрачаницаОнлајн: село Чабра

На аутобуској станици у центру села, испред споменика борцима Ослободилачке војске Косова прилазимо старијем господину, који нам љубазно отпоздравља на српском, а онда нам мало оштрије каже да га случајно не снимамо. Не жели да нам каже своје име, али пристаје да прича, а ми ћемо га звати господин X. Каже да има деветоро чланова породице и да живе од пољопривреде. Обрађује своју земљу, али је изнајмио и пет хектара земље од комшије Србина из једног суседног села.

„Ми стари некако и живимо, али млади немају посла. Одлазе преко границе, траже бољи живот, али их враћају из Европе. Многио више смо очекивали од Републике Косова, али ваљда ће да буде боље“, каже нам господин X.

Ибар сведочи, рат нису започели Зупче и Чабра, ни Зубин Поток и Митровица

Излазимо из села и прелазимо мост на Ибру, реци која храни Чабру. Наиме, иделано место за пољопривреду, посебно за повртарство, у овом крају ствара управо Ибар, река која дели и која спаја, река која памти и добро и лоше. На мосту, класична косовска иконографија, графит захвалности Америци, на којем пише: „Ја волим УСА“.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

На изласку из села, стаје скупоцени мерцедес и док снимамо графит на мосту на Ибру, господин у оделу нам се обраћа на српском.

„Напишите да је рат био и прошао. А рат нису започели ни Зупче и Чабра, ни Зубин Поток и Митровица. То су више силе. Ми морамо да живимо и да се поштујемо. Има места за све“.


Одборник и портпарол општине Зубин Поток Срђан Вучинић, тврди да Албанаца у селу Чабра има око 750 и да са њима општинска администрација, али и грађани Срби, имају коректне односе и да после познатих догађаја из марта 2004. године, није било никаквих инцидената. У Скупштини општине Зубин Поток, Албанци имају три одборника. Заменици председавајућег Скупштине, као и градоначелника, такође су Албанци.

Фото ГрачаницаОнлајн: Срђан Вучинић

“Општина Зубин Поток се заиста труди да то мањинско село испоштује на прави начин, баш онако како бисмо желели да српско становништво буде испоштовано на целом Косову. Последњих неколико пројеката, које смо радили, рађени су баш у селу Чабра. Комплетно смо опремили намештајем и другим потребним стварима основну школу у Чабри, асфалтирали смо све улице и завршили смо осветљење. Тренутно радимо на обезбеђивање трафоа, како бисмо побољшали снабдевање електричном енергијом у овом селу”, каже Вучинић, посебно наглашавајући да је у Чабру општинска администрација уложила чак и више средстава него у нека села у општини Зубин Поток, у којима су Срби већина.


(Ова репортажа је део пројекта „Живот на мањински начин“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у репортажи, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Анђелка Ћуп

Save

Save

Save

Save