Живот на мањински начин у Северној Митровици

Фото ГрачаницаОнлајн: Панорама Косовске Митровице

У Северној Митровици живи близу 2.000 Албанаца, у насељима Брђани, Микронасеље, Три солитера и Бошњачка махала, као и у селу Суви До. Незапосленост јесте највећи проблем Албанаца овде, али и свих грађана Косова. Повратак расељених је још један од проблема, али ровита политичка ситуација на Косову, која се највише одражава на Северну Митровицу, утиче и на повратак, као и на успостављање поверења између Срба и Албанаца. Отварање главног моста на реци Ибар, Албанци доживљавају као коначну потпуну слободу кретања, док Срби мисле да ће то угрозити њихову безбедност.

Северна Митровица се налази на око 45 километара од Приштине, поред магистралног пута према Рашки. Некада је Митровица била један град, звала се Косовска, па Титова па опет Косовска, а данас Ибар раздваја једно од најстаријих насеља на Косову, на северни и јужни део.

Северна Митровица је нова косовска општина, формирана на основу плана Мартија Ахтисарија и како се чини, један је од ретких мултиетничких градова на Косову. Ту већином живе Срби, али има Бошњака, Албанаца, Горанаца, Рома. У граду је универзитет, измештен 1999. године из Приштине, на коме студирају Срби и остали који нису Албанци. На универзитету студира близу 10.000 студената, тако да је Северна Митровица град младих.

Северна Митровица није обичан град

Шта Северну Митровицу чини посебном у односу на друге косовске градове? Одговор на ово питање даје одборник у Скупштини општине Северна Митровица Игор Симић.

„Митровица је специфичан град по свим питањима, посебно када говоримо о односима иузмеђу Срба и Албанаца. Ако се нешто деси на фудбалској утакмици 350 километара одавде, рефллектује се овде. Мислим да је то карактеристично за све пределе где долази до контакта између две етничке заједнице које су међусобно биле супротстављене у претходном периоду. Оно што је карактеристично, јесте да добар број људи који се баве Митровицом, то не може да схвати. Дакле, Митровица није само један мали град и ако желите да Митровицу поредите са другим срединама на простору Косова, оно што је за Албанце Приштина, то је за Србе на Косову и Метохији севрни део Косовске Митровице. Уколико то имате као чињеницу, много ћете боље разумети сва политичка, друштвена, дешавања која се овде одигравају сада, који су се одигравали, али која ће се одигравати у будућности. Мене посебно иритира сазнање да представници међународних организација, које се баве проблемом у Митровици, нису свесни овог податка. Дакле, Митровица није једна обична општина у којој су Срби већина. То је је једина урбана средина у којој Срби могу да живер нормално, као и сви други који ту живе“, почиње своју причу одборник у Скупштини општине Северне Митровице, Игор Симић.

Фото ГрачаницаОнлајн: Игор Симић

Невладина организација „Хумани центар Косовска Митровица“ из Северне Митровице, урадила је истраживање о безбедности Срба и Албанаца на северу Косова. Директор ове организације, Верољуб Петронић, каже да је истраживање показало карактеристике, које се односе само на север Митровице:

„Постоји негативна рефлексија свих политичких дешавања на Косову, посебно на Северну Митровицу, зато што је то најнеуралгичнија тачка на мапи ризика, на целој територији Косова и зато што се већина сукоба дешавала на линији раздвајања између српске и албанске заједнице управо овде. Ко год хоће да дестабилизује безбедносну ситуацију, зна да то може да уради у Митровици, и када хоће да смире и када хоће да је распламсају.

Све је овде политика

И заиста, све што се тиче Митровице, на неки начин је политика. Главни мост и спор око разграничења између Северне и Јужне Митровице, добро су познати проблеми. Док је за Србе на северу, мост симбол њиховог отпора и опстанка, за Албанце је то симбол недовољне слободе кретања. Чести инциденти, управо у близини моста, показују да ће још много воде протећи Ибром, док се врати поверење између Срба и Албанаца и док политичари престану да користе обичне, посебно младе људе за своје циљеве.

Оно што разликује Северну и Јужну Митровицу, јесте да после рата у северном делу града живе и Албанци, док у јужном делу, одакле је, скоро 4 000 Срба и око 6. 500 Рома избегло, осим свештеничке породице, Срба више нема. Kолико има становника у Северој Косовској Митровици, нико не зна поуздано, јер последњи попис који је 2011. године организовао Завод за статистику Косова, није спроведен на северу Косова. Процењује се да на северној (српској) обали Ибра живи и близу 2.000 Албанаца. Али и број становника овде је политика.

„Када говоримо о бројкама, врло је тешко одредити колико становника има у Северној Митровици. Ми нисмо имали попис становништва који је био прихваћен од стране Срба на северу Косова и Метохије и самим тим се не знамо ни тачан број Албанаца. Онај последњи попис на који су Албанци изашли, говорио је о броју између 1.700 и 1.900 Албанаца који живе у општини Северна Митровица. Уколико питате њихове представнике, они ће рећи да је то више хиљада. Тачан број заиста не знам, и не желим да полемишем о том питању“, рекао је одборник у Скупштини општине северне Митровица, Игор Симић.

Фото ГрачаницаОнлајн: Верољуб Петронић

После истраживања које је његова невладина организација „Хумани центар Косовска Митровица“ из Северне Митровице спровела у партнерству са једном албанском невладином организацијом, Верољуб Петронић каже:

„ Албанци причају да их има око десетак хиљада, мада ја нисам стекао такав утисак. Обишли смо сва села и радили смо истраживања са једном албанском невладином организацијом. У општини Лепосавић има 248 Албанаца, око 500 у општини Звечан, 500 у Чабри код Зубиног Потока и око 2.500 у Брђанима, Микронасељу, Бошњачкој махали и у Сувом Долу“, наводи Петронић.

Да не бисмо лицитирали, питали смо и Башкима Цимилија, одборника у СО Северна Митровица, који се родио и живи у овом граду, са супругом и троје деце. Башким је економиста и у СО Северна Митровица, у којој је петоро одборника из албанске заједнице, представља партију косовскохг председника Хашима Тачија. Башким нам је одговарао на перфектном српском језику.

„Пописа на северу Косова још увек није било, али Албанаца у Северној Митровици има до 30%, односно требало би да буде Албанаца негде око 3.500“:

У Северној Митровици, како су нам рекли и мештани и саговорници, Албанци живе у градским насељима: Бошњачка махала, Три солитера, Микронасеље, Брђани и у селу Суви До, надомак самог града.

Фото ГрачаницаОнлајн: Бошњачка махала

Бошњачка махала, насеље у Северној Митровици је по нашој процени једно од места на Косову са највећим степеном мултиетничости. У њој живе и Бошњаци, и Албанци и Роми и Срби. Трговинске радње начичкане једна до друге, у њима пазаре сви, и Митровчани са обе стране Ибра, али сваким даном долазе и људи са читавог Косова. На сваком кораку чујете различите језике. Бошњачка махала је прави пример да се заједно може и мора и да је мултикултуралност и мултијезичност на Косову, право богатство, које би требало неговати.


Велики број албанских кућа је био је девастиран, али се убрзано обнавља. Како су нам рекли мештани, у шта смо се и сами уверили, нове албанске куће, веће су и лепше него што су биле.

Срби сматрају да се у Северну Митровицу насељавају и они који ту никада нису живели, док Албанци тврде да им се не дозвољава да се врате у своје куће. Исуф Кељемнеди, из села Липе у општини Звечан, један је од оних који, како каже, не може да се врати у свој стан у северном делу Митровице.

„У стану живи човек који ми не плаћа кирију. Покушао сам преко Хабитата, али ништа. Нити могу да се вратим у свој стан, не могу да наплатим кирију, обраћао сам се надлежнима,али ми је саветовано да пробам да се договорим са тим који живи у мом стану“, прича нам Исуф.

Фото ГрачаницаОнлајн: Исуф Кељемнеди

Осећај и перцепција о безбедности и код Албанаца као и код Срба

За новинаре је веома тешко да сазнају праву истину о томе како заиста живе Албанци у Северној Митровици, јер они углавном неће да говоре за медије. Да ли је у питању опет политика или заиста страх, односно шта је показало истраживање које спровела његова „НВО Хумани центар Косовска Митровица“ питамо Верољуба Петронића,

„Сличан је осећај и перцепција безбедности код Албанаца, као и код Срба. Субјективан осећај страха и објективан осећај угрожености су две различите ствари. Такође, одсуство и присуство претњи је једно, а одсуство и присуство страха је друго. Страх је субјективан и он је стално присутан, и код Срба и код Албанаца, док се у објективном смислу претње појаве, па се смањи њихов интензитет, некада их нема, некада их има, што зависи од безбедносне и политичке ситуације. Присуство страха је последица свих дешавања у претходних 15, 20 година. И Срби и Албанци живе у страху да ће нешто да се деси да ће да буду угрожени.

Албанци на северу заборављени од Владе Косова

Покушали смо да сазнамо како заиста живе Албанци и који су њихови највећи проблеми?

Политички представници Албанаца кажу да Албанци на северу живе као и већина грађана Косова и да имају исте проблеме, као и грађани јужно од Ибра.

„Албанци у Северној Митровици живе добро и није толико лоша ситуација. Међутим, требају имати већу заштиту од градоначелника и извршне власти тамо у Приштини, јер ми изгледа као да су Албанци некако заборављени. После првог Бриселског споразума, од 19. априла 2013. године, догодило се нешто што смо сви очекивали и због чега смо се обрадовали, а то су први послератни избори на северу Косова, организовани од стране Републике Косово. Такође, као последица тих договора, све институције Србије су се интегрисале у косовске. Нажалост, албанска заједница није заступљена у тим новим институцијама у проценту који јој следује по закону. Нас има скоро 28% до 30% на северу Косова“,појашњава Башким Цимиљи.

Једни нас неће, други нас не смеју

Фото ГрачаницаОнлајн: Башким Цимиљи

Представник Албанаца у општинској влсти Башким Цимиљи наводи да на северу, осим непоштовања Закона о јавној управи има још проблема:

„Има још два веома битна проблема. Албанци који су избегли из северног дела Митроице, 1999. и 2003. године и чији је повратак вома важан, још се нису сви вратили, а други проблем је незапосленост. То су два највећа проблема. Што се тиче безбедности, сада је ситуација мало боља. Било је неких инцидената, али ја мислим да они нису били озбиљни.“

Са друге стране, истраживање НВО „Хумани центар“, показује да безбедноса ситуација још увек није задовољавајућа. Верољуб Петронић тврди да истраживање показује да се Албанци у Северној Митровици, али и на читавом северу, осећају угрожено. Један старији Албанац је анкетарима рекао: „ Ми смо на северу као Република Српска, једни нас неће, други нас не смеју“.

Мост на Ибру

У насељу Три солитера, срели смо Емину Баљај, једну од ретких Албанки која је желела да разговара са нама. Емина има 56 година, рођена је Митровчанка и мајка троје деце. Она није напуштала свој град, иако јој је муж убијен последњег дана рата на Косову.

Фото ГрачаницаОнлајн: Емина Баљај

„Било је овде пуно напетости, ситуација је била пуна тензија, али ја сам то све преживела јер имам вољу за животом и волим свој родни крај“, објашњава нам Емина разлоге свог останка са ове стране Ибра, али и додаје да се град променио и да сада у Северној Митровици има пуно дошљака са читавог Косова“, прича нам Емина али не открива да ли мисли на Србе, Албанце или неке треће.

И поред тешког живота који је проживела школујући троје деце као самохрана мајка, Емина је је оптимиста и нада се да ће инциденти престаtи и да ће се поново успоставити поверење. Каже да су Албанци одмах после рата одлазили из Северне Митровице, али сада више не одлазе и велики број њих се враћа. Највећи проблеми за ову мештанку Северне Митровице су незапосленост и слобода кретања.

„Када кажем да нема слободе кретања, мислим на мост. Мост у целом свету интегрише људе, а овде не знам…Престао је рат, али се нажалост више људи и даље креће малим импровизованим, него главним мостом на Ибру. Људи се не крећу колико би требало, ни Албанци у северни део, нити Срби у јужни део“.

Албанци и Срби из Северне Митровице различито гледају на главни мост на Ибру као и на могућност његовог отварања за саобраћај:

„Албанци мисле да ће се отварањем моста повећати степен безбедности за албанску заједницу, за разлику од Срба, који не мисле тако.“

Инциденте не изазивају људи рођени у Северној Митровици

Фото ГрачаницаОнлајн: Мост на Ибру

У последњих месец дана, било је неколико инцидената у Северној Митровици између Срба и Албанаца, углавном младих.

Одборник Демократске партије Косова, Башким Цимили, каже да је његова одборничка група у СО Северна Митровица разговарала о инцидентима са замеником министра унутрашњих послова у Влади Косова.

„Требало би повећати број запослених Албанаца у полицији и ти људи морају да буду људи који живе на северу, јер они најбоље познају и људе који долазе из других делова Коосва и могу препознати оне проблематичне људе који могу да изазову инциденте. Такође, када су Срби у питању, проблеме највише праве млади који не живе овде са нама, него долазе из неких других крајева. Што се тиче тога како живе Албанци и Срби на северу Митровице, ја сам најбољи пример да се живи нормално. Ја сам рођен у Северној Митровицим, ту живим са породицом и никада нисам имао проблема“, тврди Башким и показује нам своју радњу у којој купују сви.

Игор Симић, одборник у Скупштини општине Северна Митровица такође мисли да инциденте изазивају неки људи који нису са севера. По Симићевим речима, Албанци који живе у Северној Митровици не учествују и не изазивају инциденте, нити им то одговара, као ни Србима из овог града.

„На основу статистичких података Косовске полицијске службе, односно полицијске станице Северна Митровица, дешава се велики број међуетничких инцидената, тако што неко из јужног дела града дође и провоцира Србе, односно становништво на северу и то резултира насиљем повредама и међусобним сукобом. Оно што је значајно да се каже, јесте да чак и млади, који су често учесници тих инцидената, када их питате да ли имају проблема са комшијама Албанцима, они кажу, не. Када овде причате о односима између Срба и Албанаца, они размишљају о односима између њих и оних који су јужно од реке Ибар. Некако ове Албанце који живе на северу, део су наше општине и они их доживљавају као наше Албанце, ако могу тако да кажем и то је перцепција свих који живе у овој општини“.

Симићеве речи, донекле потврђује и истраживање „Хуманог центра“.

„Млади Албанци су рекли да би прихватили да раде у српским институцијама јер им није битно ко их плаћа, већ им је важно да имају посао. Велики број младих Албанаца је отишао ван Косова, ртрбухом за крухом и о томе нико не прича“, пише у резултатима истраживања, које потврђује Верољуб Петронић.

Фото ГрачаницаОнлајн: Општинска администрација Северне Митровице

Општинска администрација Северне Митровице према свим грађанима има исте аршине

Северна Митровица је пре неколико дана добила признање за најбољу општину на Косову у спровођењу Закона о употреби језика. Спровођење се односи на документа из општинске администрације, претпостављамо, пошто на улицама у српском делу града нисмо видели натписе на албанском, као што и у деловима насељеним Албанцима, нисмо видели натписе на српском. Општинска администрација се, по речима одборника Симића, труди да грађани у Северној Митровици живе нормално и да политика не буде главна тема за размишљање.

„Оно што је заиста битно, јесте да се општина труди да према свим грађанима има исте аршине и да се труди да унапреди живот свих грађана, без обзира којој националности они припадали. У претходној, 2016. години, општина је изашла у сусрет у 95% случајева, када су грађани поднели одређене захтеве. Од тог броја, скоро 45% решених захтева припада невећинским зједницама, односно Албанцима, Горанцима, Бошњацима и свима осталима који живе у нашој општини. То је начин на који општина Северна Митровица доживљава своје грађане, без обзира на националност“, наставља Симић.

Башким Цимили се слаже сасвојим колегом.

Фото ГрачаницаОнлајн: Мост на Ибру

„Као и сви остали одборници, и ми се трудимо да бранимо интересе свих грађана Митровице, а посебно интересе невећинских заједница“, наглашава одборник Демократске партије Косова.

„Општинска администрација у Северној Митровици своје грађане третира подједнако и веома нам је важно да се грађани осећају безбедно и сигурно. Ми радимо у том правцу како бисмо били добар пример и осталим општинама на Косову, посебно онима у којима су наши сународници Срби у мањини, па да и остали према њима имају такав однос, односно да поштују њихова људска права, како би они могли нормално да живе у тим општинама, као што Албанци живе у нашој општини“, поручио је на крају Игор Симић.

Праву слику о томе како заиста живе Албанци у севрној Митровици немамо. Колико их има, колико их је било и то не знамо. Можемо само да претпоставимо и да израчунамо просек. Међутим, приметили смо да преко пута насеља Три солитера, преко импровизованог мостића, непрекидно пролазе људи, углавном Албанци, како нам је рекла Емина Баљај. Нико их у томе не спречава. У близини насеља, које гледа на Ибар и главни, мост спорења, распоређене су полицијске и снаге КФОР-а, који нажалост имају доста посла.


Док у Северној Митровици, осим Срба,живе Албанци, Бошњаци, Горанци и роми, Јужна Митровица је скоро моноетничка. Само свештеничка породица живи у јужном делу града, а симболи да су Срби некада ту живели је Српска православна црква посвећена Светом Сави и гробље на уласку у сами град. Око 90% споменика на српском гробљу је порушено. Са друге стране, на изласку из Северне Митровице према Звечану, налази се уредно и чисто муслиманско гробље, у коме су споменици недирнути.


(Ова репортажа је део пројекта „Живот на мањински начин“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у репортажи, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Анђелка Ћуп

Save

Save

Save

Save

Save

Save