Život na manjinski način u Severnoj Mitrovici

Foto GračanicaOnlajn: Panorama Kosovske Mitrovice

U Severnoj Mitrovici živi blizu 2.000 Albanaca, u naseljima Brđani, Mikronaselje, Tri solitera i Bošnjačka mahala, kao i u selu Suvi Do. Nezaposlenost jeste najveći problem Albanaca ovde, ali i svih građana Kosova. Povratak raseljenih je još jedan od problema, ali rovita politička situacija na Kosovu, koja se najviše odražava na Severnu Mitrovicu, utiče i na povratak, kao i na uspostavljanje poverenja između Srba i Albanaca. Otvaranje glavnog mosta na reci Ibar, Albanci doživljavaju kao konačnu potpunu slobodu kretanja, dok Srbi misle da će to ugroziti njihovu bezbednost.

Severna Mitrovica se nalazi na oko 45 kilometara od Prištine, pored magistralnog puta prema Raški. Nekada je Mitrovica bila jedan grad, zvala se Kosovska, pa Titova pa opet Kosovska, a danas Ibar razdvaja jedno od najstarijih naselja na Kosovu, na severni i južni deo.

Severna Mitrovica je nova kosovska opština, formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija i kako se čini, jedan je od retkih multietničkih gradova na Kosovu. Tu većinom žive Srbi, ali ima Bošnjaka, Albanaca, Goranaca, Roma. U gradu je univerzitet, izmešten 1999. godine iz Prištine, na kome studiraju Srbi i ostali koji nisu Albanci. Na univerzitetu studira blizu 10.000 studenata, tako da je Severna Mitrovica grad mladih.

Severna Mitrovica nije običan grad

Šta Severnu Mitrovicu čini posebnom u odnosu na druge kosovske gradove? Odgovor na ovo pitanje daje odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica Igor Simić.

„Mitrovica je specifičan grad po svim pitanjima, posebno kada govorimo o odnosima iuzmeđu Srba i Albanaca. Ako se nešto desi na fudbalskoj utakmici 350 kilometara odavde, refllektuje se ovde. Mislim da je to karakteristično za sve predele gde dolazi do kontakta između dve etničke zajednice koje su međusobno bile suprotstavljene u prethodnom periodu. Ono što je karakteristično, jeste da dobar broj ljudi koji se bave Mitrovicom, to ne može da shvati. Dakle, Mitrovica nije samo jedan mali grad i ako želite da Mitrovicu poredite sa drugim sredinama na prostoru Kosova, ono što je za Albance Priština, to je za Srbe na Kosovu i Metohiji sevrni deo Kosovske Mitrovice. Ukoliko to imate kao činjenicu, mnogo ćete bolje razumeti sva politička, društvena, dešavanja koja se ovde odigravaju sada, koji su se odigravali, ali koja će se odigravati u budućnosti. Mene posebno iritira saznanje da predstavnici međunarodnih organizacija, koje se bave problemom u Mitrovici, nisu svesni ovog podatka. Dakle, Mitrovica nije jedna obična opština u kojoj su Srbi većina. To je je jedina urbana sredina u kojoj Srbi mogu da živer normalno, kao i svi drugi koji tu žive“, počinje svoju priču odbornik u Skupštini opštine Severne Mitrovice, Igor Simić.

Foto GračanicaOnlajn: Igor Simić

Nevladina organizacija „Humani centar Kosovska Mitrovica“ iz Severne Mitrovice, uradila je istraživanje o bezbednosti Srba i Albanaca na severu Kosova. Direktor ove organizacije, Veroljub Petronić, kaže da je istraživanje pokazalo karakteristike, koje se odnose samo na sever Mitrovice:

„Postoji negativna refleksija svih političkih dešavanja na Kosovu, posebno na Severnu Mitrovicu, zato što je to najneuralgičnija tačka na mapi rizika, na celoj teritoriji Kosova i zato što se većina sukoba dešavala na liniji razdvajanja između srpske i albanske zajednice upravo ovde. Ko god hoće da destabilizuje bezbednosnu situaciju, zna da to može da uradi u Mitrovici, i kada hoće da smire i kada hoće da je rasplamsaju.

Sve je ovde politika

I zaista, sve što se tiče Mitrovice, na neki način je politika. Glavni most i spor oko razgraničenja između Severne i Južne Mitrovice, dobro su poznati problemi. Dok je za Srbe na severu, most simbol njihovog otpora i opstanka, za Albance je to simbol nedovoljne slobode kretanja. Česti incidenti, upravo u blizini mosta, pokazuju da će još mnogo vode proteći Ibrom, dok se vrati poverenje između Srba i Albanaca i dok političari prestanu da koriste obične, posebno mlade ljude za svoje ciljeve.

Ono što razlikuje Severnu i Južnu Mitrovicu, jeste da posle rata u severnom delu grada žive i Albanci, dok u južnom delu, odakle je, skoro 4 000 Srba i oko 6. 500 Roma izbeglo, osim svešteničke porodice, Srba više nema. Koliko ima stanovnika u Severoj Kosovskoj Mitrovici, niko ne zna pouzdano, jer poslednji popis koji je 2011. godine organizovao Zavod za statistiku Kosova, nije sproveden na severu Kosova. Procenjuje se da na severnoj (srpskoj) obali Ibra živi i blizu 2.000 Albanaca. Ali i broj stanovnika ovde je politika.

„Kada govorimo o brojkama, vrlo je teško odrediti koliko stanovnika ima u Severnoj Mitrovici. Mi nismo imali popis stanovništva koji je bio prihvaćen od strane Srba na severu Kosova i Metohije i samim tim se ne znamo ni tačan broj Albanaca. Onaj poslednji popis na koji su Albanci izašli, govorio je o broju između 1.700 i 1.900 Albanaca koji žive u opštini Severna Mitrovica. Ukoliko pitate njihove predstavnike, oni će reći da je to više hiljada. Tačan broj zaista ne znam, i ne želim da polemišem o tom pitanju“, rekao je odbornik u Skupštini opštine severne Mitrovica, Igor Simić.

Foto GračanicaOnlajn: Veroljub Petronić

Posle istraživanja koje je njegova nevladina organizacija „Humani centar Kosovska Mitrovica“ iz Severne Mitrovice sprovela u partnerstvu sa jednom albanskom nevladinom organizacijom, Veroljub Petronić kaže:

„ Albanci pričaju da ih ima oko desetak hiljada, mada ja nisam stekao takav utisak. Obišli smo sva sela i radili smo istraživanja sa jednom albanskom nevladinom organizacijom. U opštini Leposavić ima 248 Albanaca, oko 500 u opštini Zvečan, 500 u Čabri kod Zubinog Potoka i oko 2.500 u Brđanima, Mikronaselju, Bošnjačkoj mahali i u Suvom Dolu“, navodi Petronić.

Da ne bismo licitirali, pitali smo i Baškima Cimilija, odbornika u SO Severna Mitrovica, koji se rodio i živi u ovom gradu, sa suprugom i troje dece. Baškim je ekonomista i u SO Severna Mitrovica, u kojoj je petoro odbornika iz albanske zajednice, predstavlja partiju kosovskohg predsednika Hašima Tačija. Baškim nam je odgovarao na perfektnom srpskom jeziku.

„Popisa na severu Kosova još uvek nije bilo, ali Albanaca u Severnoj Mitrovici ima do 30%, odnosno trebalo bi da bude Albanaca negde oko 3.500“:

U Severnoj Mitrovici, kako su nam rekli i meštani i sagovornici, Albanci žive u gradskim naseljima: Bošnjačka mahala, Tri solitera, Mikronaselje, Brđani i u selu Suvi Do, nadomak samog grada.

Foto GračanicaOnlajn: Bošnjačka mahala

Bošnjačka mahala, naselje u Severnoj Mitrovici je po našoj proceni jedno od mesta na Kosovu sa najvećim stepenom multietničosti. U njoj žive i Bošnjaci, i Albanci i Romi i Srbi. Trgovinske radnje načičkane jedna do druge, u njima pazare svi, i Mitrovčani sa obe strane Ibra, ali svakim danom dolaze i ljudi sa čitavog Kosova. Na svakom koraku čujete različite jezike. Bošnjačka mahala je pravi primer da se zajedno može i mora i da je multikulturalnost i multijezičnost na Kosovu, pravo bogatstvo, koje bi trebalo negovati.


Veliki broj albanskih kuća je bio je devastiran, ali se ubrzano obnavlja. Kako su nam rekli meštani, u šta smo se i sami uverili, nove albanske kuće, veće su i lepše nego što su bile.

Srbi smatraju da se u Severnu Mitrovicu naseljavaju i oni koji tu nikada nisu živeli, dok Albanci tvrde da im se ne dozvoljava da se vrate u svoje kuće. Isuf Keljemnedi, iz sela Lipe u opštini Zvečan, jedan je od onih koji, kako kaže, ne može da se vrati u svoj stan u severnom delu Mitrovice.

„U stanu živi čovek koji mi ne plaća kiriju. Pokušao sam preko Habitata, ali ništa. Niti mogu da se vratim u svoj stan, ne mogu da naplatim kiriju, obraćao sam se nadležnima,ali mi je savetovano da probam da se dogovorim sa tim koji živi u mom stanu“, priča nam Isuf.

Foto GračanicaOnlajn: Isuf Keljemnedi

Osećaj i percepcija o bezbednosti i kod Albanaca kao i kod Srba

Za novinare je veoma teško da saznaju pravu istinu o tome kako zaista žive Albanci u Severnoj Mitrovici, jer oni uglavnom neće da govore za medije. Da li je u pitanju opet politika ili zaista strah, odnosno šta je pokazalo istraživanje koje sprovela njegova „NVO Humani centar Kosovska Mitrovica“ pitamo Veroljuba Petronića,

„Sličan je osećaj i percepcija bezbednosti kod Albanaca, kao i kod Srba. Subjektivan osećaj straha i objektivan osećaj ugroženosti su dve različite stvari. Takođe, odsustvo i prisustvo pretnji je jedno, a odsustvo i prisustvo straha je drugo. Strah je subjektivan i on je stalno prisutan, i kod Srba i kod Albanaca, dok se u objektivnom smislu pretnje pojave, pa se smanji njihov intenzitet, nekada ih nema, nekada ih ima, što zavisi od bezbednosne i političke situacije. Prisustvo straha je posledica svih dešavanja u prethodnih 15, 20 godina. I Srbi i Albanci žive u strahu da će nešto da se desi da će da budu ugroženi.

Albanci na severu zaboravljeni od Vlade Kosova

Pokušali smo da saznamo kako zaista žive Albanci i koji su njihovi najveći problemi?

Politički predstavnici Albanaca kažu da Albanci na severu žive kao i većina građana Kosova i da imaju iste probleme, kao i građani južno od Ibra.

„Albanci u Severnoj Mitrovici žive dobro i nije toliko loša situacija. Međutim, trebaju imati veću zaštitu od gradonačelnika i izvršne vlasti tamo u Prištini, jer mi izgleda kao da su Albanci nekako zaboravljeni. Posle prvog Briselskog sporazuma, od 19. aprila 2013. godine, dogodilo se nešto što smo svi očekivali i zbog čega smo se obradovali, a to su prvi posleratni izbori na severu Kosova, organizovani od strane Republike Kosovo. Takođe, kao posledica tih dogovora, sve institucije Srbije su se integrisale u kosovske. Nažalost, albanska zajednica nije zastupljena u tim novim institucijama u procentu koji joj sleduje po zakonu. Nas ima skoro 28% do 30% na severu Kosova“,pojašnjava Baškim Cimilji.

Jedni nas neće, drugi nas ne smeju

Foto GračanicaOnlajn: Baškim Cimilji

Predstavnik Albanaca u opštinskoj vlsti Baškim Cimilji navodi da na severu, osim nepoštovanja Zakona o javnoj upravi ima još problema:

„Ima još dva veoma bitna problema. Albanci koji su izbegli iz severnog dela Mitroice, 1999. i 2003. godine i čiji je povratak voma važan, još se nisu svi vratili, a drugi problem je nezaposlenost. To su dva najveća problema. Što se tiče bezbednosti, sada je situacija malo bolja. Bilo je nekih incidenata, ali ja mislim da oni nisu bili ozbiljni.“

Sa druge strane, istraživanje NVO „Humani centar“, pokazuje da bezbednosa situacija još uvek nije zadovoljavajuća. Veroljub Petronić tvrdi da istraživanje pokazuje da se Albanci u Severnoj Mitrovici, ali i na čitavom severu, osećaju ugroženo. Jedan stariji Albanac je anketarima rekao: „ Mi smo na severu kao Republika Srpska, jedni nas neće, drugi nas ne smeju“.

Most na Ibru

U naselju Tri solitera, sreli smo Eminu Baljaj, jednu od retkih Albanki koja je želela da razgovara sa nama. Emina ima 56 godina, rođena je Mitrovčanka i majka troje dece. Ona nije napuštala svoj grad, iako joj je muž ubijen poslednjeg dana rata na Kosovu.

Foto GračanicaOnlajn: Emina Baljaj

„Bilo je ovde puno napetosti, situacija je bila puna tenzija, ali ja sam to sve preživela jer imam volju za životom i volim svoj rodni kraj“, objašnjava nam Emina razloge svog ostanka sa ove strane Ibra, ali i dodaje da se grad promenio i da sada u Severnoj Mitrovici ima puno došljaka sa čitavog Kosova“, priča nam Emina ali ne otkriva da li misli na Srbe, Albance ili neke treće.

I pored teškog života koji je proživela školujući troje dece kao samohrana majka, Emina je je optimista i nada se da će incidenti prestati i da će se ponovo uspostaviti poverenje. Kaže da su Albanci odmah posle rata odlazili iz Severne Mitrovice, ali sada više ne odlaze i veliki broj njih se vraća. Najveći problemi za ovu meštanku Severne Mitrovice su nezaposlenost i sloboda kretanja.

„Kada kažem da nema slobode kretanja, mislim na most. Most u celom svetu integriše ljude, a ovde ne znam…Prestao je rat, ali se nažalost više ljudi i dalje kreće malim improvizovanim, nego glavnim mostom na Ibru. Ljudi se ne kreću koliko bi trebalo, ni Albanci u severni deo, niti Srbi u južni deo“.

Albanci i Srbi iz Severne Mitrovice različito gledaju na glavni most na Ibru kao i na mogućnost njegovog otvaranja za saobraćaj:

„Albanci misle da će se otvaranjem mosta povećati stepen bezbednosti za albansku zajednicu, za razliku od Srba, koji ne misle tako.“

Incidente ne izazivaju ljudi rođeni u Severnoj Mitrovici

Foto GračanicaOnlajn: Most na Ibru

U poslednjih mesec dana, bilo je nekoliko incidenata u Severnoj Mitrovici između Srba i Albanaca, uglavnom mladih.

Odbornik Demokratske partije Kosova, Baškim Cimili, kaže da je njegova odbornička grupa u SO Severna Mitrovica razgovarala o incidentima sa zamenikom ministra unutrašnjih poslova u Vladi Kosova.

„Trebalo bi povećati broj zaposlenih Albanaca u policiji i ti ljudi moraju da budu ljudi koji žive na severu, jer oni najbolje poznaju i ljude koji dolaze iz drugih delova Koosva i mogu prepoznati one problematične ljude koji mogu da izazovu incidente. Takođe, kada su Srbi u pitanju, probleme najviše prave mladi koji ne žive ovde sa nama, nego dolaze iz nekih drugih krajeva. Što se tiče toga kako žive Albanci i Srbi na severu Mitrovice, ja sam najbolji primer da se živi normalno. Ja sam rođen u Severnoj Mitrovicim, tu živim sa porodicom i nikada nisam imao problema“, tvrdi Baškim i pokazuje nam svoju radnju u kojoj kupuju svi.

Igor Simić, odbornik u Skupštini opštine Severna Mitrovica takođe misli da incidente izazivaju neki ljudi koji nisu sa severa. Po Simićevim rečima, Albanci koji žive u Severnoj Mitrovici ne učestvuju i ne izazivaju incidente, niti im to odgovara, kao ni Srbima iz ovog grada.

„Na osnovu statističkih podataka Kosovske policijske službe, odnosno policijske stanice Severna Mitrovica, dešava se veliki broj međuetničkih incidenata, tako što neko iz južnog dela grada dođe i provocira Srbe, odnosno stanovništvo na severu i to rezultira nasiljem povredama i međusobnim sukobom. Ono što je značajno da se kaže, jeste da čak i mladi, koji su često učesnici tih incidenata, kada ih pitate da li imaju problema sa komšijama Albancima, oni kažu, ne. Kada ovde pričate o odnosima između Srba i Albanaca, oni razmišljaju o odnosima između njih i onih koji su južno od reke Ibar. Nekako ove Albance koji žive na severu, deo su naše opštine i oni ih doživljavaju kao naše Albance, ako mogu tako da kažem i to je percepcija svih koji žive u ovoj opštini“.

Simićeve reči, donekle potvrđuje i istraživanje „Humanog centra“.

„Mladi Albanci su rekli da bi prihvatili da rade u srpskim institucijama jer im nije bitno ko ih plaća, već im je važno da imaju posao. Veliki broj mladih Albanaca je otišao van Kosova, rtrbuhom za kruhom i o tome niko ne priča“, piše u rezultatima istraživanja, koje potvrđuje Veroljub Petronić.

Foto GračanicaOnlajn: Opštinska administracija Severne Mitrovice

Opštinska administracija Severne Mitrovice prema svim građanima ima iste aršine

Severna Mitrovica je pre nekoliko dana dobila priznanje za najbolju opštinu na Kosovu u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika. Sprovođenje se odnosi na dokumenta iz opštinske administracije, pretpostavljamo, pošto na ulicama u srpskom delu grada nismo videli natpise na albanskom, kao što i u delovima naseljenim Albancima, nismo videli natpise na srpskom. Opštinska administracija se, po rečima odbornika Simića, trudi da građani u Severnoj Mitrovici žive normalno i da politika ne bude glavna tema za razmišljanje.

„Ono što je zaista bitno, jeste da se opština trudi da prema svim građanima ima iste aršine i da se trudi da unapredi život svih građana, bez obzira kojoj nacionalnosti oni pripadali. U prethodnoj, 2016. godini, opština je izašla u susret u 95% slučajeva, kada su građani podneli određene zahteve. Od tog broja, skoro 45% rešenih zahteva pripada nevećinskim zjednicama, odnosno Albancima, Gorancima, Bošnjacima i svima ostalima koji žive u našoj opštini. To je način na koji opština Severna Mitrovica doživljava svoje građane, bez obzira na nacionalnost“, nastavlja Simić.

Baškim Cimili se slaže sasvojim kolegom.

Foto GračanicaOnlajn: Most na Ibru

„Kao i svi ostali odbornici, i mi se trudimo da branimo interese svih građana Mitrovice, a posebno interese nevećinskih zajednica“, naglašava odbornik Demokratske partije Kosova.

„Opštinska administracija u Severnoj Mitrovici svoje građane tretira podjednako i veoma nam je važno da se građani osećaju bezbedno i sigurno. Mi radimo u tom pravcu kako bismo bili dobar primer i ostalim opštinama na Kosovu, posebno onima u kojima su naši sunarodnici Srbi u manjini, pa da i ostali prema njima imaju takav odnos, odnosno da poštuju njihova ljudska prava, kako bi oni mogli normalno da žive u tim opštinama, kao što Albanci žive u našoj opštini“, poručio je na kraju Igor Simić.

Pravu sliku o tome kako zaista žive Albanci u sevrnoj Mitrovici nemamo. Koliko ih ima, koliko ih je bilo i to ne znamo. Možemo samo da pretpostavimo i da izračunamo prosek. Međutim, primetili smo da preko puta naselja Tri solitera, preko improvizovanog mostića, neprekidno prolaze ljudi, uglavnom Albanci, kako nam je rekla Emina Baljaj. Niko ih u tome ne sprečava. U blizini naselja, koje gleda na Ibar i glavni, most sporenja, raspoređene su policijske i snage KFOR-a, koji nažalost imaju dosta posla.


Dok u Severnoj Mitrovici, osim Srba,žive Albanci, Bošnjaci, Goranci i romi, Južna Mitrovica je skoro monoetnička. Samo sveštenička porodica živi u južnom delu grada, a simboli da su Srbi nekada tu živeli je Srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Savi i groblje na ulasku u sami grad. Oko 90% spomenika na srpskom groblju je porušeno. Sa druge strane, na izlasku iz Severne Mitrovice prema Zvečanu, nalazi se uredno i čisto muslimansko groblje, u kome su spomenici nedirnuti.


(Ova reportaža je deo projekta „Život na manjinski način“, koji je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo iz Prištine. Stavovi, zaključci i preporuke, izrečeni u reportaži, ne izražavaju neophodno i stavove Kosovske fondacije za otvoreno društvo).


Anđelka Ćup

Save

Save

Save

Save

Save

Save