Закон о употреби језика у општини Клина

Фото ГрачаницаОнлајн: општина Клина

Тешкоће у спровођењу Закона о употреби језика у општини Клина: издавање докумената искључиво на албанском језику (на пример поседовни лист из катастра); неразумљиви и непрофесионални преводи; администрација мења људима презимена јер се уместо „ић“ користи слово „Q“ које не постоји у српском језику); измена ранијих назива топонима посебно када су у питању називи села и атара у којима се налазе њиве; нема путоказа на српском или се српски називи прецртавају; Срби из Клине не знају каква им права припадају на основу Закона о употреби језика; већина грађана не зна да постоји Канцеларија повереника за језике и нема поверења у институције да могу да помогну у остваривању језичких права.

Фото ГрачаницаОнлајн

Добро је што си добио икакав папир на српском

Закон о употреби језика којим се дефинише српски као службени језик на Косову, у општини Клина се не поштује. Документа која су грађанима потребна, могу се добити и на српском, једном од званичних језика, али је превод лош и далеко од стандардизованог.

Од 8 600 Срба, колико их је пре 1999. године било у овој општини, данас их има мање од 400. Углавном живе по околним селима, док у самом граду, по речима Божидара Шарковића, одборника у СО Клина, живи мање од четрдесет Срба. Осим незапослености, сиромаштва и недовољне безбедности, Закон о употреби језика, за неке можда безначајан, још једна је тешкоћа која мучи Србе у општини Клина.

За Добривоја Дешића из Клине, који је био рањен пошто се вратио у своју кућу у самом граду пре четири године, Закон о употреби језика и не представља неки проблем.

„Нигде нема на вратима канцеларија да пише ко ту ради и шта ради, али ми смо већ научили и знамо где треба да идемо. Захтеви за одређена документа су углавном на албанском, али ми нађемо ко зна албански и попунимо“, каже Добривоје, који додаје да не зна да постоји Канцеларија повереника за језике у Приштини и да се ниједан његов познаник није жалио да су му угрожена језичка права.

 

Фото ГрачаницаОнлајн: Добривоје Дешић

Слободан Лопаћанин из села Клиновац, у коме су остале још две српске породице, од 15 колико их је било пре рата, мисли да је срећа, па је албански научио још док је био млад. О свом праву на језик не би да прича.

„Тако ти је то сада“, кратко и тихо објашњава Слободан.

Врло често издавање докумената на српском језику зависи од добре воље службеника, кажу мештани. Мештаниин из оближњег села, који није желео да се представи, рекао нам је да је у једној средњој школи у општини Клина једва добио потврду о дипломирању на српском језику. Када се службеник у школи ипак одлучио да изда документ на српском, презиме човека је уместо са „ић“, завршио са „q“. На примедбу странке да се његово презиме тако не пише, службеник је одговорио: „Добро је што сам ти и ово дао“. О жалби некоме, овај мештанин и не размишља, јер се боји да не буде горе и да не створи проблем и својим суграђанима, али и себи за неки други пут.

 

Фото ГрачаницаОнлајн: Слободан Лопаћанин

Силвија Рашковић и Ранко Костић, службеници у Канцеларији за заједнице, кажу да у општини Клина ради један преводилац који је преоптерећен и не може да стиже да на време преведе сву документацију. Што се тиче службеника на шалтерима, проблем је са младима, али ту „ускачу“ старији који знају оба језика, и српски и албански, како Албанци, тако и Срби.

„И наши службени имејлови су погрешно написани, па уместо завршетка „ић“, свуда је на крајевима „q“. Питала сам надлежне да то исправе, али су ми рекли да је то свеједно“, речи су службенице у Канцеларији за заједнице у општини Клина, Силвије Рашковић.

 

Фото ГрачаницаОнлајн: Силвија Рашковић, службеница

Ранко Костић, службеник за интеграцију заједница у овој метохијској општини каже да зна албански и помаже странкама када дођу, као што то раде и његове колеге Албанци који знају српски. Документа на српском се могу добити, ако их странка тражи.

„Имамо доста службеника у општини који су старији и који су и пре рата радили у институцијама, па већина њих зна српски језик. Има пар младих који не знају, али се обрате колегама за помоћ, тако да странке заврше посао. Примедбу имамо на захтев за поседовни лист који је само на албанском језику. Долази доста Срба који не знају да попуне тај захтев, па им ми који знамо албански решавамо те проблеме“, објашњава Ранко Костић, наводећи да не зна да ли је шеф Канцеларије за заједнице тражио од надлежних да тај захтев преведу и на српски језик.

Фото ГрачаницаОнлајн: Ранко Костић, службеник за интеграције

Захтев за издавање поседовог листа постоји на оба званична језика, тврди Славиша Младеновић, повереник за језике на Косову:

„Захтев за извод из катастра сигурно постоји и на српском језику, само је питање да ли службеници хоће или неће да употребе тај захтев. Као што у општини Грачаница постоји захтев за извод из катастра на српском језику, исти такав захтев постоји и за општину Клина. Катастар није општинска служба, већ је централна агенција која само користи просторије општине у којима пружа услуге. Зато вам тврдим да захтев, исти онакав какав постоји у Грачаници, постоји и за општину Клина, само је питање да ли службеници хоће да га користе или неће. Ми нисмо до сада имали жалби на општину Клина што се тога тиче. Чак и када бисмо проверили, бојим се да бисмо добили одговор који сам вам ја дао. Тај захтев постоји, а да ли можемо да испратимо случај да ли се тај захтев нуди грађанима, то је бојим се, посао за неког полицајца.“


Емергенција, шта то беше?

На улазу у зграду општине Клина, истакнута је табла са називима служби и одељења. Превод на српски језик постији, али је правопис углавном енглески или албански. Таквих примера је много, словних грешака безброј, али и нејасних превода на српски. Тако на пример, имате „Управу за јавне услуге и емергенцију“. Шта то тачно значи, нисмо сигурни.

 

Фото ГрачаницаОнлајн

И поред тога, директор Канцеларије за заједнице у општини Клина Милорад Шарковић, тврди да је са Законом о употреби језика прилично добра ситуација, да канцеларија на чијем је челу улаже максималне напоре да Србе упозна са правом на језик.

„Што се Закона о употреби језика тиче, мислим да се доследно спроводи, сходно могућностима. Закони и одлуке скупштине се преводе на српски језик и наш језик је несметано у употреби. Једина препрека је што млађе генерације, и Албанаца и Срба не знају други језик, па ту долази до проблема у споразумевању између шалтерских радника јавних служби и странака из српске заједнице“, истиче Шарковић и додаје да општина Клина има „врхунског преводиоца“, али да је један преводилац недовољан.

Фото ГрачаницаОнлајн: Милорад Шарковић, директор Канцеларије за питања заједница

Са друге стране, одборник у СО Клина, Божидар Шарковић каже да нема проблема са праћењем скупштинских седница, али зато постоје други недостаци у примени Закона о употреби језика.

„Читав ток скупштинске седнице се преводи на српски језик, материјал добијам на српском, записник такође. Међутим, приватно сам доживео да моје презиме Шарковић, буде написано као „Схарковиq“, што мени не личи на моје презиме“, прича једини одборник који представља Србе у СО Клина, називајући такве грешке дискримминацијом, како Срба, тако и српског језика.

Фото ГрачаницаОнлајн: Божидар Шарковић, Одборник у СО Клина

Коме да се жалим ако је мој језик угрожен? Никоме.

Како су нам рекли, мало ко од Срба посећује званични сајт општине Клина.

У повратничким местима, како се то у најновијој терминологији каже за родно место Срба на Косову, углавном живе старији људи, којима компјутер није средство за комуникацију. Они млађи углавном интернет користе за тражење посла. Ми смо данима покушавали да посетимо званични сајт општине, али је он већ месец недоступан.

Документа која су истакнута на огласној табли у згради општине Клина, преведена су на српски, али је превод непрофесионалан.

На улазу у Канцеларију директора за заједнице, истакнута је табла Канцеларије повереника за језике, као и један пројектни слоган НВО Комуникација за развој друштва из Грачанице, „Ваш језик, ваше право у вашој општини.“ Могу се прочитати и савети грађанима да се за све проблеме око Закона о употреби језика могу обратити Канцеларији повереника за језике, међутим и поред тога, већина Срба из Клине и околних села не зна да постоји неко коме могу да се жале уколико су им угрожена језичка права.

Фото ГрачаницаОнлајн: Миливоје Рибаћ

„Знам да је српски равноправан језик на Косову, али се тај закон у пракси углавном не примењује у институцијама. Објашњење на српском нећете да добијете ни у суду, ни у полицији, ако нису службеници добре воље. У институцијама у којима конкуришемо за пољоприврдне субвенције, обрасци су углавном на албанском. Иако не разумемо, прихватамо то тако како је, шта друго можемо?“, прича нам Миливоје Рибаћ из села Дрсник у општини Клина, објашњавајући да на захтевима за већину докумената Срби само напишу имена, а остало попуњавају општински службеници. Оно што је за Миливоја велики проблем, јесу измењени ранији називи топонима, односно имена атара у којима се налазе српске њиве, која су се употребљавала и на албанском и на српском стотинама година.

Миливојев рођак Томислав каже да нужда натера човека да се снађе, па се тако и Срби сналазе у институцијама.

„Има неки наши који знају албански, па нам помогну, а ја не знам да постоји та Канцеларија повереника, како ви кажете и не знам шта она ради. Бојим се да је сада касно, али не би било лоше да нам неко дође и обиђе нас“, поручује Томислав свим представнцима институција, па и Канцеларији повереника за језике.

Фото ГрачаницаОнлајн: Томислав Рибаћ

Повереник за језике при Канцеларији премијера Косова, Славиша Младеновић, каже да се поштовање Закона о употреби језика у општини Клина не разликује много од осталих косовских општина.

„Неколико пута сам лично посетио општину Клина, а имали смо тамо и округле столове у оквиру припрема за израду стратегије и у оквиру анализе стања на терену. Такође су колеге из Канцеларије повереника неколико пута посећивале општину Клина, сарађивали са контакт особом из општине и добијали информације које су тражили. Стање у општини Клина се може упореити са већином општина на Косову и мислим да се то може свести под један закључак, а то је да се Закон о употреби језика не поштује уопште или се поштује делимично. То је стање које се види на читавом Косову“, каже Младеновић.

Фото ГрачаницаОнлајн: Повереник за језике, Славиша Младеновић

У Клини је уобичајено да на путоказима нема термина на српском. Тамо где има, српски назив је прецртан. У случајевима где није прецртан, требало пи га прецртати и написати исправно. На пример, уместо Печ, Пећ…. У самом граду, на згради Општинског суда постоји табла са двојезичним натписом, као и на Полицијској станици, док на школама и на приватним продавницима, не можете наћи ниједну српску реч. Срба је у општини Клина сваким даном све мање, јер осим недовољне безбедности, лоше економске ситуације и незаинтересованисти, како су нам рекли и Владе Србије и Владе Косова, да они ту остану, језик представља велики проблем. Нестанком српског језика са ових простора, тихо нестају и Срби и обрнуто.


Косовски повереник за језике, Славиша Младеновић, мисли да због различитих приоритета, и поред јасних обавештења о постојању и овлашћењима Канцеларије повереника за језике, већина Срба који живе у Клини, не знају за постојање те институције.

„Мој коментар је да вероватно свако има своје приоритете и да свако на основу тога и формира свој став о томе шта му је битно у животу и шта је битно за спровођење овог закона. Став наше канцеларије, и у том смислу смо категорички, јесте да је сваки језички прекршај кршење закона и да би га требало пријавити. Међутим, бојим се да у јавним управама у општинама постоје људи који на неки начин олако прелазе преко одређених пропуста и то оправдавају, било недостатком политичке подршке, било другим приоритетима. Сматрам да би људи према том проблему морали озбиљније да се поставе, да би морали да се мало озбиљније боре за своја права и да у ту борбу улажу више енергије. Превише је људи задовољно трнутним стањем, иако станје очигледно не ваља. Што се тиче промо материјала, сигуран сам да не само у општини Клина, већ у свим општинама, поред постера „Ваш језик је ваше право“, поред постера који шаљу поруке о томе која су језичка права грађана, у свим јавним институцијама постоји и Повеља о језичким правима коју смо ми израдили и коју су моје колеге лично поставиле у већини општина. У тој повељи се образлаже у мало више детаља која су то језичка права и она позива људе да се жале уколико су та права прекршена. Нажалост, можда због неких приоритета, људи не обраћају пуно пажње на то иако су им те информације доступне“, наставља Славиша Младеновић, додајући да се не сећа да је канцеларији на чијем је челу икада упућена нека жалба из општине Клина.


(Ова репортажа је део пројекта „Право на језик – право на живот“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у репортажи, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Анђелка Ћуп

Save

Save