Свеобухватна процена перцепције о радикализацији на нивоу заједница на Косову

Скендер Хисени и Алесандра Рокасалво (Rocasalvo)

Министарство унутрашњих послова Косова и Програм за развој Уједињених нација у Приштини (УНДП) данас су представили Извештај “Свеобухватна процена перцепције о радикализацији на нивоу заједница на Косову”.

Извештај је представила заменица сталног представника УНДП, Алесандра Рокасалво (Rocasalvo).

Представљању извештаја присуствовао је министар унутрашњих послова на Косову, Скендер Хисени који је рекао да МУП Косова озбиљно прати ситуацију у вези са екстремистичким појавама и поновио спремност полиције да се још интензивније бави овим питањима. Према подацима полиције, на Косову је идентификовано 316 грађана, укључујуц́и и двоје бомбаша самоубица, 44 жене и 28 деце који су се придружили Исламској држави, ал-Нусри, и Ахрар ал-Шам-у.

Економски разлози су по мишљењу 43,8% испитаника, главни узрок радикализације, док њих 42.9% сматра да је то социјална изолација. У исто време, 44,4% испитаника сматра агресију узроком радикализације, а 44,4% да је то ангажовање са екстремистичким садржајем на друштвеним медијима-мрежама.

Жене много чешц́е од мушкараца објављују да се радикализација дешава у њиховим заједницама.

Извештај “Свеобухватна процена перцепције о радикализацији на нивоу заједница на Косову”показује да готово половина испитаних становника Косова верује да медији имају улогу у радикализацији, односно 48.9%, а 23.7% су рекли не.

Да су били сведоци како образовани лидери лајкују и деле екстремистичке странице или медије на друштвеним мрежама, изјавило је 34,7% испитаника, што је 12,8% од укупног узорка који је одговорио да су приметили да образовани лидери показују особине које указују на радикализацију.

У саморадикализацији, интернет има јасну улогу, верује 92.6% анкетираних грађана Косова. Фејсбук, Јутјуб и верски форуми (Фацебоок, YоуТубе и верски цхат форуми) или друге врсте форума се сматрају најчешц́е коришц́еним платформиама за саморадикализацију.

62,7% анкетираних становника Косова верује да се радикализација дешава у њиховим локалним заједницама, док је 47,4% оних који верују да су конкретна жаришта радикализације џамије, а 34,4% је навело да су то медресе.

Ако би сазнали да је особа подлегла радикализацији, 60.2% испитаника би одлучило да разговара са појединцем за којег се сумња да је лично радикализован, 42.3% би разговарало са пријатељем или чланом породице, 38% би разговарало са утицајним чланом заједнице, а 34% са полицијом.

Огромна вец́ина испитаника, показује истраживање, сматра да породица највише може да помогне у превенцији радикализације.

Анкетирани становници Косова, у случају сазнања да је појединац радикализован, пре би позвали верске вође него државне званичнике, док је 67,4% испитаника изјавило да би били спремни да користе анонимну линију којом би пријавили случајеве радикализације.

Процена је да у свету жене чине од 10% до 15% регрутованих од стране Исламске државе (ИД-ИСИС). На Косову, од укупног броја регрутованих од стране Исламске државе, добровољно или насилно, 14% чине жене. Постоје две групе радикализованих жена и то: младе жене, старости око 15 година које путују на територију ИД како би се удале за борце те радикалне организације и жене које су већ удате и путују са мужевима.

Истраживање “Свеобухватна процена перцепције о радикализацији на нивоу заједница на Косову”, рађено је у свим косовским општинама (38). По четири фокус групе одржане су са владиним службеницима, представницима међународне заједнице, образованим лидерима, студентима, са женама и младима. У оквиру истраживања, урађена су и три интервјуа је са представницима религијских заједница на Косову.

А.Ћ.

Save