Sveobuhvatna procena percepcije o radikalizaciji na nivou zajednica na Kosovu

Skender Hiseni i Alesandra Rokasalvo (Rocasalvo)

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova i Program za razvoj Ujedinjenih nacija u Prištini (UNDP) danas su predstavili Izveštaj “Sveobuhvatna procena percepcije o radikalizaciji na nivou zajednica na Kosovu”.

Izveštaj je predstavila zamenica stalnog predstavnika UNDP, Alesandra Rokasalvo (Rocasalvo).

Predstavljanju izveštaja prisustvovao je ministar unutrašnjih poslova na Kosovu, Skender Hiseni koji je rekao da MUP Kosova ozbiljno prati situaciju u vezi sa ekstremističkim pojavama i ponovio spremnost policije da se još intenzivnije bavi ovim pitanjima. Prema podacima policije, na Kosovu je identifikovano 316 građana, uključujući i dvoje bombaša samoubica, 44 žene i 28 dece koji su se pridružili Islamskoj državi, al-Nusri, i Ahrar al-Šam-u.

Ekonomski razlozi su po mišljenju 43,8% ispitanika, glavni uzrok radikalizacije, dok njih 42.9% smatra da je to socijalna izolacija. U isto vreme, 44,4% ispitanika smatra agresiju uzrokom radikalizacije, a 44,4% da je to angažovanje sa ekstremističkim sadržajem na društvenim medijima-mrežama.

Žene mnogo češće od muškaraca objavljuju da se radikalizacija dešava u njihovim zajednicama.

Izveštaj “Sveobuhvatna procena percepcije o radikalizaciji na nivou zajednica na Kosovu”pokazuje da gotovo polovina ispitanih stanovnika Kosova veruje da mediji imaju ulogu u radikalizaciji, odnosno 48.9%, a 23.7% su rekli ne.

Da su bili svedoci kako obrazovani lideri lajkuju i dele ekstremističke stranice ili medije na društvenim mrežama, izjavilo je 34,7% ispitanika, što je 12,8% od ukupnog uzorka koji je odgovorio da su primetili da obrazovani lideri pokazuju osobine koje ukazuju na radikalizaciju.

U samoradikalizaciji, internet ima jasnu ulogu, veruje 92.6% anketiranih građana Kosova. Fejsbuk, Jutjub i verski forumi (Facebook, YouTube i verski chat forumi) ili druge vrste foruma se smatraju najčešće korišćenim platformiama za samoradikalizaciju.

62,7% anketiranih stanovnika Kosova veruje da se radikalizacija dešava u njihovim lokalnim zajednicama, dok je 47,4% onih koji veruju da su konkretna žarišta radikalizacije džamije, a 34,4% je navelo da su to medrese.

Ako bi saznali da je osoba podlegla radikalizaciji, 60.2% ispitanika bi odlučilo da razgovara sa pojedincem za kojeg se sumnja da je lično radikalizovan, 42.3% bi razgovaralo sa prijateljem ili članom porodice, 38% bi razgovaralo sa uticajnim članom zajednice, a 34% sa policijom.

Ogromna većina ispitanika, pokazuje istraživanje, smatra da porodica najviše može da pomogne u prevenciji radikalizacije.

Anketirani stanovnici Kosova, u slučaju saznanja da je pojedinac radikalizovan, pre bi pozvali verske vođe nego državne zvaničnike, dok je 67,4% ispitanika izjavilo da bi bili spremni da koriste anonimnu liniju kojom bi prijavili slučajeve radikalizacije.

Procena je da u svetu žene čine od 10% do 15% regrutovanih od strane Islamske države (ID-ISIS). Na Kosovu, od ukupnog broja regrutovanih od strane Islamske države, dobrovoljno ili nasilno, 14% čine žene. Postoje dve grupe radikalizovanih žena i to: mlade žene, starosti oko 15 godina koje putuju na teritoriju ID kako bi se udale za borce te radikalne organizacije i žene koje su već udate i putuju sa muževima.

Istraživanje “Sveobuhvatna procena percepcije o radikalizaciji na nivou zajednica na Kosovu”, rađeno je u svim kosovskim opštinama (38). Po četiri fokus grupe održane su sa vladinim službenicima, predstavnicima međunarodne zajednice, obrazovanim liderima, studentima, sa ženama i mladima. U okviru istraživanja, urađena su i tri intervjua je sa predstavnicima religijskih zajednica na Kosovu.

A.Ć.

Save