Žiri „Vidovdanskog pesničkog bdenija.“ saopštio imena ovogodišnjih laureata

Foto: "Vidovdansko pesničko bdenije 2016." (ARHIVA)

Pesnikinji iz Beograda Zlati Kocić pripašće nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“, koja se tradicionalno dodeljuje na završnoj manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije„  u porti manastira Gračanica. Pesnikinji se nagrada dodeljuje za sveukupno književno stvaralaštvo.

Žiri u sastavu: Petar Sarić, književnik, prof. dr Slobodan Vladušić i Žarko Milenković, književni kritičar, odlučio je jednoglasno da književniku iz Banja Luke Ranku Risojeviću bude uručena nagrada „Gračanička povelja“.

Pesnik iz Novog Sada Selimir Radulović ovogodišnji je dobitnik „Kondira Kosovke devojke“, nagrade koju će „pesniku vitezu“ uručiti devojka koja pobedi u finalu izbora za najlepšu„Kosovku devojku“.

Žiri „Vidovdanskog pesničkog bdenija 2017.“ odlučio je i da ovogodišnja nagrada „Pero despota Stefana Lazarevića“ bude uručena piscu iz Beograda Vladimiru Kecmanoviću.

Akademskom slikaru, grafičaru i vajaru Velizaru Krstiću za sveukupno stvaralaštvo u oblasti likovnih umetnosti, odlukom posebnog tročlanog žirija, pripala je nagrada „Longin“ za 2017. godinu.

Žiri u sastavu mr Petar Đuza, redovni profesor slikarstva, Maja Todić, akademski slikar, i Nebojša Jevtić, istoričar umetnosti, urednik likovnog programa Doma kulture Gračanica, odlučio je da nagrada „Dimitrije Popović“, koja se tradicionalno dodeljuje mladim likovnim stvaraocima, pripadne grafičkom dizajneru iz Istoka Vuku Đuriću.

Nagrađenim književnicima nagrade i priznanja biće uručene na manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije“, 27. juna u 20 časova u porti manastira Gračanica. Dva dana ranije, 25.  juna u galeriji Doma kullture u Gračanici biće uručene nagrade likovnim stvaraocima Velizaru Krstiću i Vuku Đuriću, saopšteno je iz Doma Kulture u Gračanici.

Foto: Arhiva-GračanicaOnlajn

Obrazloženje odluke žirija „Vidovdansko pesničko pričešće 2017.“ prenosimo u celosti.

„Zlatni krst kneza Lazara“ – Zlati Kocić, istaknutoj pesnikinji iz Beograda, za sveukupno književno stvaralaštvo.

Pesnikinja Zlata Kocić je ostvarila svoj jedinstveni pesnički izraz gradeći gotovo hermetičnu formu pronađenu u spoju himni sa avangardnom poezijom, a oneobičavanje u jeziku poziva na sabornost i ukazuje da u mračno vreme, poezija ipak ne mora da govori tamno. Poezija Zlate Kocić od prvih do poslednjih zbirki predstavlja poeziju široko zasnovanog konteksta, spoja hrišćanske tradicije sa predačkim folklornim motivima te asocijacija na stvarnost u kojoj su se pesnikinja i junak njenih pesama našli. Najbolje pesnikinjino ostvarenje jeste spev Lazareve lestve u kome prepoznajemo spoj biblijske i mitske tradicije (ostvarene već u samom naslovu) koje upućuju na Lazara Vitanijskog ili četvorodnevnog sa Svetim knezom kosovskim Lazarom, i savremenim stanjem u zemlji – Lazaretom (karantinom za zaražene) i njegovim stanovnicima Lazaronima (prosjacima). Izlaz iz takve stvarnosti pesnikinja pronalazi u duhovnom preobraženju (uspinjanjem Lazarevim lestvama) duhovnom i nacionalnom vaskrsenju.

Iz biografije: Zlata Kocić (1950). Pesnikinja, prevodilac, esejist. Pesničke knjige: Klopka za senku (1982), Oro oko grotla(1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Polog (1999), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003), Melod na vodi (2008),Biberče (2014), Belo pule (2014). Objavila je preko trideset knjiga prevoda klasične i avangardne ruske poezije i proze od Lomonosova preko Puškina, Ljermontova, Tjutčeva, Bloka, Pasternaka, Cvetajeve, Ahmatove, Hlebnjikova, Brodskog, do Jelene Švarc, Olge Sedakove, Aleksandra Radaškjeviča, Mihaila Bulgakova, Bunjina, Valentina Rasputina i dr. Dobitnik je značajnih književnih nagrada: „Zmajeva nagrada“, „Žička hrisovulja“, „Jefimijin vez“, „Đura Daničić“, „Nolitova nagrada“, „Disova nagrada“.

„Gračanička povelja“ – Ranku Risojeviću, književniku iz Banja Luke

Potonje romane Ranka Risojevića karakteriše tematizovanje prostora Banja Luke u širem istorijskom kontekstu. Nesklon formalnim eksperimentima, Risojević pokazuje poverenje u moć priče i pripovedanja. Na tematskom planu, njegovi romani otkrivaju sudbinih različitih junaka koji predstavljaju različite društvene grupe i političke orijentacije, čime nude uverljivu slike različitih epoha. Istovremeno, putem neobičnih i neočekivanih istorijskih analogija Risojevićava proza teži da dosegnu univerzalno, gotovo arhetipsko sagledavanje ljudske sudbine u istoriji.

Iz biografije: Ranko Risojević (1943). Pesnik, prozni i dramski pisac. Knjige priča: Veliki matematičari, 1981; Slike za utjehu, 1981; Priče iz novina, 1982; Priče velikog ljeta, 1988; Slavni arapski matematičari,1988; Šum i druge kratke proze, 1995; Romani: Nasljedna bolest, 1976; Dječaci sa Une, 1983; Tijelo i ostalo, 1987; Trojica iz Zrikovije, 1990; Sablasni šinjel, 1993; Ivanovo otvaranje, 2000; Bosanski dželat, 2004; Arheolog, 2006; Simana (Banjalučka trilogija, 1), 2007; Gospodska ulica Herrengasse (Banjalučka trilogija, 2), 2010. Drame: Još jedan od snova ljetnje noći ili Balada o Simeonu, 1972; Jablan, 1984;Patuljci i bauci, 1988; Kočić (koautor G. Bjelac), 1990; Božićna priča ili Hristovo rođenje, 1994; Pohod na Mjesec, 1997. Knjige pesama: Vid tame, 1967; Vreme i vrt, 1971; Tako, ponekad, 1972; Bosanske elegije, 1975; Istrpi ovo draganje, 1975; Snovi o vječnom i pjesme smrti, 1979; Ozon, 1986; Prah, 1988; Brdo, 1991; Vrata tame, 1997; Mesija, 1997; Samoća, molitve, 1999; Odbrana svijeta, 2000; Prvi svijet, 2003; Rasvit, 2006; Izabrane i nove pjesme, 2008; Izabrane pjesme (1991–2006), 2008; Iščeznuće, 2011. I druga dela. Nagrađivan.

„Kondir Kosovke devojke“ – Selimiru Raduloviću, pesniku iz Novog Sada

Poezija Selimira Radulovića ističe se religioznom tematikom i usvajanjem žive pesničke tradicije, kako svetske tako i nacionalne,  oličene u imenima poput Helderlina, Rilkea, Trakla, Njegoša, Laze Kostića i Disa. Na ovim temeljima Radulović ispisuje samosvojan pesnički opus, koji dokazuje vitalnost i umetničku relevatnost srpske religiozne poezije i u 21. veku, te na taj način izmiče očekivanom nihilističkom horizontu očekivanja.

Iz biografije: Selimir Radulović (1953, Cetinje) objavio je osam pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini(1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa(2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996,1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010.) U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I-V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015). Nagrađivan.

„Pero despota Stefana Lazarevića“ – Vladimiru Kecmanoviću, piscu iz Beograda

Proza Vladimira Kecmanoća poslednjih godina pobuđuje veliko interesovanje čitalaca i kritike, koliko osobenim stilskim rešenjima, koja već sama po sebi predstavljaju lep doprinos istoriji srpske književnosti, toliko i sugestivnom i uspelom književnom dočaravanju tragične prirode građanskog rata u Bosni, devedesetih godina prošlog veka. Ova proza zato predstavlja živ dokaz vitalnosti srpske književnosti i njene spremnosti da se na intelektualno pošten i estetski relevantan način suoči sa najtraumatičnijim stranicama skorašnje istorije nekad zajedničke zemlje.

Iz biografije: Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) do sada je objavio romane: Poslednja šansa (1999), Sadržaj Šupljine(2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Kainov ožiljak (u četiri ruke sa Dejanom Stojiljkovićem, 2014), Osama(2015) i zbirku pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012). Sa istoričarem Predragom Markovićem autor je knjige Tito, pogovor (2012). Objavio i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio knjige: Nemanjići – U ime oca; Nemanjići – U ime sina; Nemanjići – Dva orla. Kecmanovićeva proza prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski i rumunski jezik. Kolumnista je lista „Politika“. Povremeno piše za više medija u zemlji i okruženju. Član je grupe P 70 i Srpskog književnog društva. Nagrađivan.

Nagrade će biti dodeljene na centralnoj manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije“ u porti manastira Gračanica, 27. juna 2017. sa početkom u 20 časova.

Likovne nagrade:

Žiri u sastavu mr Petar Đuza, redovni profesor slikarstva, Maja Todić, akademski slikar, i Nebojša Jevtić, istoričar umetnosti, urednik likovnog programa Doma kulture Gračanica  dodelio  je nagradu «Longin» za 2017. Godinu, akademskom slikaru, grafičaru i vajaru Velizaru Krstiću za sveukupno stvaralaštvo iz oblasti likovnih umetnosti.

Velizar Krstić je rođen u Oreovcu kod Niša. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti 1972. godine u klasi Đorđa Bošana, gde je i magistrirao 1976. godine. Studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (1973-1974), u klasi profesora Valtera Ekreta, kao stipendista zadužbine F.V.S iz Hamburga, po preporuci slikara Petra Lubarde. Kao stipendista grčke Vlade 1979. studirao je na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini. U periodu od 1996-97. godine radi kao gostujući profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Aristotelovog univerziteta u Solunu. Redovni je profeor na Fakultetu likovnih umetnosti u Bogradu. Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada.

„Velizar Krstić je umetnik jakih osećanja, ikoničkog i izražajnog sveta. nije se povinovao ni vremenu ni slikarima. U radovima priziva radoznalost deteta i sebe-Velizara Krstića, ali ne podržava ni sebe ni druge, već slika simboličkim nijansama dok bojama dočarava telesno i duhovno, a njegov svet prolazi i traje kroz različite živorne cikluse.“ kaže o umetnosti Velizara Krstića, prof. mr Sretko Divljan.

Nagradu „Dimitrije Popović“ za mlade stvaraoce žiri je dodelio Vuku Đuriću, grafičkom dizajneru.

Vuk Đurić je rođen 1992. godine u Istoku. Završio je fakultet umetnosti Priština-Kosovska Mitrovica, na odseku za grafički dizajn. trenutno na zavšnoj godini master studija na istom fakultetu,. Imao jednu samostalnu i više grupnij izložbi.

„Ekspresivna plastična predstava Vuka Đurića, sa asocijativnom ulogom boje u karikiranoj temi iz rimske mitologije, predstavlja oštru kritiku sveukupnog društvenog miljea, (ne)moralnih normi i etike.“ piše Nebojša Jevtić o njegovom radu na ovogodišnjoj likovnoj koloniji u Gračanici.

Nagrade će biti dodeljene 25. juna 2017. godine od 20 časova, u Galeriji Doma kulture Gračanica, na otvaranju izložbe sa likovne kolonije „Vidovdan 2017“.