Жири „Видовданског песничког бденија.“ саопштио имена овогодишњих лауреата

Фото: "Видовданско песничко бденије 2016." (АРХИВА)

Песникињи из Београда Злати Коцић припашће награда „Златни крст кнеза Лазара“, која се традиционално додељује на завршној манифестацији „Видовданско песничко бденије„  у порти манастира Грачаница. Песникињи се награда додељује за свеукупно књижевно стваралаштво.

Жири у саставу: Петар Сарић, књижевник, проф. др Слободан Владушић и Жарко Миленковић, књижевни критичар, одлучио је једногласно да књижевнику из Бања Луке Ранку Рисојевићу буде уручена награда „Грачаничка повеља“.

Песник из Новог Сада Селимир Радуловић овогодишњи је добитник „Кондира Косовке девојке“, награде коју ће „песнику витезу“ уручити девојка која победи у финалу избора за најлепшу„Косовку девојку“.

Жири „Видовданског песничког бденија 2017.“ одлучио је и да овогодишња награда „Перо деспота Стефана Лазаревића“ буде уручена писцу из Београда Владимиру Кецмановићу.

Академском сликару, графичару и вајару Велизару Крстићу за свеукупно стваралаштво у области ликовних уметности, одлуком посебног трочланог жирија, припала је награда „Лонгин“ за 2017. годину.

Жири у саставу мр Петар Ђуза, редовни професор сликарства, Маја Тодић, академски сликар, и Небојша Јевтић, историчар уметности, уредник ликовног програма Дома културе Грачаница, одлучио је да награда „Димитрије Поповић“, која се традиционално додељује младим ликовним ствараоцима, припадне графичком дизајнеру из Истока Вуку Ђурићу.

Награђеним књижевницима награде и признања биће уручене на манифестацији „Видовданско песничко бденије“, 27. јуна у 20 часова у порти манастира Грачаница. Два дана раније, 25.  јуна у галерији Дома куллтуре у Грачаници биће уручене награде ликовним ствараоцима Велизару Крстићу и Вуку Ђурићу, саопштено је из Дома Културе у Грачаници.

Фото: Архива-ГрачаницаОнлајн

Образложење одлуке жирија „Видовданско песничко причешће 2017.“ преносимо у целости.

„Златни крст кнеза Лазара“ – Злати Коцић, истакнутој песникињи из Београда, за свеукупно књижевно стваралаштво.

Песникиња Злата Коцић је остварила свој јединствени песнички израз градећи готово херметичну форму пронађену у споју химни са авангардном поезијом, а онеобичавање у језику позива на саборност и указује да у мрачно време, поезија ипак не мора да говори тамно. Поезија Злате Коцић од првих до последњих збирки представља поезију широко заснованог контекста, споја хришћанске традиције са предачким фолклорним мотивима те асоцијација на стварност у којој су се песникиња и јунак њених песама нашли. Најбоље песникињино остварење јесте спев Лазареве лестве у коме препознајемо спој библијске и митске традиције (остварене већ у самом наслову) које упућују на Лазара Витанијског или четвородневног са Светим кнезом косовским Лазаром, и савременим стањем у земљи – Лазаретом (карантином за заражене) и његовим становницима Лазаронима (просјацима). Излаз из такве стварности песникиња проналази у духовном преображењу (успињањем Лазаревим лествама) духовном и националном васкрсењу.

Из биографије: Злата Коцић (1950). Песникиња, преводилац, есејист. Песничке књиге: Клопка за сенку (1982), Оро око гротла(1990), Ребро (1993), Гнездо и купола (1995), Полог (1999), Ваздушне фреске (1999), Лазареве лестве (2003), Мелод на води (2008),Биберче (2014), Бело пуле (2014). Објавила је преко тридесет књига превода класичне и авангардне руске поезије и прозе од Ломоносова преко Пушкина, Љермонтова, Тјутчева, Блока, Пастернака, Цветајеве, Ахматове, Хлебњикова, Бродског, до Јелене Шварц, Олге Седакове, Александра Радашкјевича, Михаила Булгакова, Буњина, Валентина Распутина и др. Добитник је значајних књижевних награда: „Змајева награда“, „Жичка хрисовуља“, „Јефимијин вез“, „Ђура Даничић“, „Нолитова награда“, „Дисова награда“.

„Грачаничка повеља“ – Ранку Рисојевићу, књижевнику из Бања Луке

Потоње романе Ранка Рисојевића карактерише тематизовање простора Бања Луке у ширем историјском контексту. Несклон формалним експериментима, Рисојевић показује поверење у моћ приче и приповедања. На тематском плану, његови романи откривају судбиних различитих јунака који представљају различите друштвене групе и политичке оријентације, чиме нуде уверљиву слике различитих епоха. Истовремено, путем необичних и неочекиваних историјских аналогија Рисојевићава проза тежи да досегну универзално, готово архетипско сагледавање људске судбине у историји.

Из биографије: Ранко Рисојевић (1943). Песник, прозни и драмски писац. Књиге прича: Велики математичари, 1981; Слике за утјеху, 1981; Приче из новина, 1982; Приче великог љета, 1988; Славни арапски математичари,1988; Шум и друге кратке прозе, 1995; Романи: Насљедна болест, 1976; Дјечаци са Уне, 1983; Тијело и остало, 1987; Тројица из Зриковије, 1990; Сабласни шињел, 1993; Иваново отварање, 2000; Босански џелат, 2004; Археолог, 2006; Симана (Бањалучка трилогија, 1), 2007; Господска улица Херренгассе (Бањалучка трилогија, 2), 2010. Драме: Још један од снова љетње ноћи или Балада о Симеону, 1972; Јаблан, 1984;Патуљци и бауци, 1988; Кочић (коаутор Г. Бјелац), 1990; Божићна прича или Христово рођење, 1994; Поход на Мјесец, 1997. Књиге песама: Вид таме, 1967; Време и врт, 1971; Тако, понекад, 1972; Босанске елегије, 1975; Истрпи ово драгање, 1975; Снови о вјечном и пјесме смрти, 1979; Озон, 1986; Прах, 1988; Брдо, 1991; Врата таме, 1997; Месија, 1997; Самоћа, молитве, 1999; Одбрана свијета, 2000; Први свијет, 2003; Расвит, 2006; Изабране и нове пјесме, 2008; Изабране пјесме (1991–2006), 2008; Ишчезнуће, 2011. И друга дела. Награђиван.

„Кондир Косовке девојке“ – Селимиру Радуловићу, песнику из Новог Сада

Поезија Селимира Радуловића истиче се религиозном тематиком и усвајањем живе песничке традиције, како светске тако и националне,  оличене у именима попут Хелдерлина, Рилкеа, Тракла, Његоша, Лазе Костића и Диса. На овим темељима Радуловић исписује самосвојан песнички опус, који доказује виталност и уметничку релеватност српске религиозне поезије и у 21. веку, те на тај начин измиче очекиваном нихилистичком хоризонту очекивања.

Из биографије: Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је осам песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини(1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса(2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010.) У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I-V). Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). Награђиван.

„Перо деспота Стефана Лазаревића“ – Владимиру Кецмановићу, писцу из Београда

Проза Владимира Кецманоћа последњих година побуђује велико интересовање читалаца и критике, колико особеним стилским решењима, која већ сама по себи представљају леп допринос историји српске књижевности, толико и сугестивном и успелом књижевном дочаравању трагичне природе грађанског рата у Босни, деведесетих година прошлог века. Ова проза зато представља жив доказ виталности српске књижевности и њене спремности да се на интелектуално поштен и естетски релевантан начин суочи са најтрауматичнијим страницама скорашње историје некад заједничке земље.

Из биографије: Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) до сада је објавио романе: Последња шанса (1999), Садржај Шупљине(2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Каинов ожиљак (у четири руке са Дејаном Стојиљковићем, 2014), Осама(2015) и збирку приповедака Зидови који се руше (2012). Са историчарем Предрагом Марковићем аутор је књиге Тито, поговор (2012). Објавио и есејистичко-биографску књигу Дас ист Принцип! (2014). Са Дејаном Стојиљковићем објавио књиге: Немањићи – У име оца; Немањићи – У име сина; Немањићи – Два орла. Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик. Колумниста је листа „Политика“. Повремено пише за више медија у земљи и окружењу. Члан је групе П 70 и Српског књижевног друштва. Награђиван.

Награде ће бити додељене на централној манифестацији „Видовданско песничко бденије“ у порти манастира Грачаница, 27. јуна 2017. са почетком у 20 часова.

Ликовне награде:

Жири у саставу мр Петар Ђуза, редовни професор сликарства, Маја Тодић, академски сликар, и Небојша Јевтић, историчар уметности, уредник ликовног програма Дома културе Грачаница  доделио  је награду «Лонгин» за 2017. Годину, академском сликару, графичару и вајару Велизару Крстићу за свеукупно стваралаштво из области ликовних уметности.

Велизар Крстић је рођен у Ореовцу код Ниша. Дипломирао је на Академији ликовних уметности 1972. године у класи Ђорђа Бошана, где је и магистрирао 1976. године. Студирао на Академији ликовних уметности у Бечу (1973-1974), у класи професора Валтера Екрета, као стипендиста задужбине Ф.В.С из Хамбурга, по препоруци сликара Петра Лубарде. Као стипендиста грчке Владе 1979. студирао је на Високој школи лепих уметности у Атини. У периоду од 1996-97. године ради као гостујући професор на Факултету ликовних уметности Аристотеловог универзитета у Солуну. Редовни је профеор на Факултету ликовних уметности у Бограду. Добитник је многих престижних награда.

„Велизар Крстић је уметник јаких осећања, иконичког и изражајног света. није се повиновао ни времену ни сликарима. У радовима призива радозналост детета и себе-Велизара Крстића, али не подржава ни себе ни друге, већ слика симболичким нијансама док бојама дочарава телесно и духовно, а његов свет пролази и траје кроз различите живорне циклусе.“ каже о уметности Велизара Крстића, проф. мр Сретко Дивљан.

Награду „Димитрије Поповић“ за младе ствараоце жири је доделио Вуку Ђурићу, графичком дизајнеру.

Вук Ђурић је рођен 1992. године у Истоку. Завршио је факултет уметности Приштина-Косовска Митровица, на одсеку за графички дизајн. тренутно на завшној години мастер студија на истом факултету,. Имао једну самосталну и више групниј изложби.

„Експресивна пластична представа Вука Ђурића, са асоцијативном улогом боје у карикираној теми из римске митологије, представља оштру критику свеукупног друштвеног миљеа, (не)моралних норми и етике.“ пише Небојша Јевтић о његовом раду на овогодишњој ликовној колонији у Грачаници.

Награде ће бити додељене 25. јуна 2017. године од 20 часова, у Галерији Дома културе Грачаница, на отварању изложбе са ликовне колоније „Видовдан 2017“.