Sa Kosova najveći broj islamskih boraca u odnosu na broj stanovnika

Zastava Islamske države

Policija Kosova navodi da je oko 316 stanovnika Kosova otišlo da se bori u ratovima u Siriji, većinom u periodu između 2013. i 2014. godine, a oko 117 se vratilo nazad, kaže se u izveštaju “Javni puls” na temu sprečavanja nasilog ekstremizma, predstavljenom u Prištini. Iako Kosovo nije pod većim uticajem sukoba u Siriji i Iraku od drugih delove Evrope, studija UNDP-a iz 2015. godine o borbi protiv nasilne radikalizacije na Kosovu ukazuje da je sa Kosova u ratove na Bliskom istoku otišao najveći broj boraca u odosu na broj stanovnika. Takođe, Kosovo je treća oblast odakle je u odnosu na milion stanovnika, otišao najveći broj boraca islamske veroispovesti, posle Belgije i Francuske. Glavni faktori poticanja radikalizacije su razočarenje radom ključnih izvršnih organa na Kosovu, osećaj izolacije, neažurne zakonodavne i sudske institucije, kao i kriza identiteta i ekstremistička indoktrinacija, nezaposlenost, siromaštvo i drugi društveno-privredni uslovi, posebice slab sistem obrazovanja, kaže se u izveštaju “Javni puls”.

Ankete koje su sprovedene između 2012. i 2015. Godine, pokazuju da društvo na Kosovu postaje religioznije u odnosu na stanje pre oružanih sukoba 1999. godine. Iako nije sprovedena nijedna anketa o verskoj pripadnosti stanovnika Kosova pre 1999. godine, 45 godina komunističke vladavine i homogenizacija kosovskih Albanaca oko nacionalnog cilja devedesetih godina prošlog veka, ističe manje-više sekularnu prirodu društva na Kosovu, što je zaključak koji dele mnogobrojne studije. Na primer, anketa Instituta za istraživanje razvoja i alternative (IDRA) iz 2012. godine pokazuje da je 26% mladih između 16 i 27 godina starosti na Kosovu, religiozno. Druge studije pokazuju da se razočarenje opštim privrednim i političkim stanjem povećava, da je poverenje u institucije na najnižem nivou i da je poverenje u verske institucije u stalnom porastu. Uprkos tome, društvo na Kosovu je i dalje umereno religiozno, bez značajnih incidenata motivisanih religijom.

Studija Agencije za rauvoj Ujedinjenih nacija o sprečavanju nasilnog ekstremizma na Kosovu vrši analizu stavova stanovnika Kosova po pitanju nasilnog ekstremizma, kao i otpornosti društva Kosova na interne i eksterne pritiske koji vode ka prodoru ekstremističkih verskih ideologija.

Ovu analizu dopunjuju zaključci tri fokus grupe koje su organizovane tokom januara 2017. godine u Prištini, Gnjilanu i Đeneral Jankoviću, održane na temu bezbednosti, religije, radikalizacije, ekstremizma, obrazovanja i mladih.

Zaključci fokus grupa potvrđuju rezultate prethodnih istraživanja da je uticaj ekstremističkih grupa na Kosovu povećan tokom poslednje dve decenije, kao i da je porastao broj stavova o verskom radikalizmu na Kosovu. Aktivnosti radikalnih grupa i pojedinaca su se održavale i u zvaničnim i u nezvaničnim verskim objektima. Iako u većini slučajeva imame bira lokalno stanovništvo ili privatni sponzori džamija, Islamska verska zajednica na Kosovu nema uticaja na njihovo imenovanje, ali to ne znači da je Islamska verska zajednica na Kosovu odgovorna za sve slučajeve radikalizacije. Pored toga, Policija Kosova je od 2014. godine do danas uspešno osujetila aktivnosti ovih grupa aktivnostima kontradiverzione zaštite, u cilju suprotstavljanja nasilnom ekstremizmu. Usled aktivnosti kontradiverzione zaštite Policije Kosova i pravosudnog sistema, broj stanovnika koji su napustili Kosovo u cilju spajanja sa IDIL-om i drugim ekstremističkim grupama je značajno opao od 2015. godine. Međutim, zaključci fokus grupa ukazuju da su stavovi o pretnjama terorističkih napada brojniji nego prethodnih godina.

Zaključci fokus grupa takođe pokazuju da je uticaj ekstremističkih grupa uporan, kao i da smanjen broj ljudi koji se pridružuju ekstremističkim grupama na Bliskom istoku ne predstavlja pokazatelj smanjenog nivoa opasnosti. Zapravo, znaci radikalizacije opstaju, tako da je zbog direktnih poziva Islamske države na izvršenje napada kod kuće dok gube tlo pod nogama u Siriji i Iraku, verovatnoća terorističkih napada veća.

Glavni faktori podsticanja radikalizacije su razočarenje radom ključnih izvršnih organa na Kosovu, osećaj izolacije, neažurne zakonodavne i sudske institucije, kao i kriza identiteta i ekstremistička indoktrinacija, nezaposlenost, siromaštvo i drugi društveno-privredni uslovi, posebice slab sistem obrazovanja, kaže se u izveštaju “Javni puls”. Slede korupcija u institucijama, nedostatak organizovanih aktivnosti za mlade, kao i društvena stigmatizacija konzervativnih vernika. Pored toga, među faktore koji se konkretno odnose na žene, jeste obaveza udatih žena da se pridruže muževima. Faktori podsticanja radikalizacije jesu i indoktrinacija kroz nezvanična ili verska učenja preko interneta, kao i radikalizacija članova porodice koja je umnogome rezultat nedostatka alternativnih aktivnosti unutar Islamske verske zajednice. Učesnici fokus grupa su naveli sledeće faktore privlačenja rdikalnom islamu: lična ubeđenja i filozofska predanost, očekivanje materijalne i duhovne nagrade, uticaj nekih imama koji su obrazovani na Bliskom istoku, kao i bliskoistočnih humanitarnih organizacija koje su aktivne na Kosovu od sukoba 1999. godine. Slede: štampana literatura, internet, društveni mediji, kao i radikalizam kao globalni fenomen.

Što se tiče rasprave o faktorima podsticanja i privlačenja radikalizaciji, jedan od glavnih zaključaka o uticaju radikalne i ekstremističke ideologije je da mladići koji ne dolaze obavezno iz religioznih porodica mogu biti podložni takvim uticajima. Razlog leži u tome da oni mogu postati predmet manipulacije onih koji ih vrbuju ekstremnim tumačenjem verskih tekstova. Za razliku od njih, stariji, kao i oni koji poseduju tradicionalno versko znanje, manje su skloni indoktrinaciji.

Zanimljiv zaključak je da žene mogu više da spreče nasilni ekstremizam zato što primećuju znakove radikalizacije članova porodice od najranije faze. Istovremeno, žene mogu biti sklone radikalizaciji, jer su često izložene alternativnim izvorima verskog obrazovanja preko muških članova porodice i interneta. U principu, žene su umerenije od muškaraca, ali nedostatak pristupa im ne dozvoljava da utiču na procese, posebno unutar Islamske verske zajednice.

Anketa UNDP-a iz 2014. godine, „Puls javnosti”, ukazuje da svaki treći stanovnik Kosova veruje da postoji mogućnost da Kosovo postane meta terorističkih napada, dok svaki sedmi stanovnik smatra da povratnici iz ratova u Siriji i Iraku predstavljaju potencijalnu pretnju i najverovatnije osobe koje bi mogle da izvrše terorističke napade na Kosovu.

S druge strane, najupečatljiviji zaključak ankete Pew Research Centra je procenat stanovnika Kosova koji opravdavaju samoubilačke napade u cilju odbrane islama od neprijatelja: 71% ispitanika ni u kom slučaju ne opravdavaju samoubilačke napade, 2% često opravdavaju takve napade, 9% ponekad opravdavaju i 11% retko opravdavaju samoubilačke napade. Iako različiti po frekvenciji opravdavanja, ovi podaci ukazuju da je svaki osmi stanovnik Kosova podlegao ekstremizmu, što se poklapa sa brojem onih koji pružaju podršku vladavini Šerijata na Kosovu (20%). Posebno izdanje “Bezbednosnog barometra” na Kosovu pokazuje da bi se 10% stanovnika Kosova radije odazvalo verskom nego nacionalnom pozivu, dok bi se 46% stanovnika Kosova odazvalo i nacionalnom i verskom pozivu.

Na osnovu popisa stanovništva koji je 2011. godine izvršila Agencija za statistiku Kosova (ASK), Kosovo ima oko 1 800 000 stanovnika. Uključujući stanovnike četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova, na Kosovu živi 91% Albanaca, 4% Srba i 5% Bošnjaka, Turaka i pripadnika ostalih zajednica. Studije međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija pokazuju da je preko 90% stanovništva na Kosovu islamske veroispovesti.


Na ovom linku možete naći kompletan izveštaj “Javni puls”:

http://ks.undp.org/content/kosovo/en/home/library/democratic_governance/public-pulse-analysis-on-prevention-of-violent-extremism-in-koso.html


Anđelka Ćup