Са Косова највећи број исламских бораца у односу на број становника

Застава Исламске државе

Полиција Косова наводи да је око 316 становника Косова отишло да се бори у ратовима у Сирији, већином у периоду између 2013. и 2014. године, а око 117 се вратило назад, каже се у извештају “Јавни пулс” на тему спречавања насилог екстремизма, представљеном у Приштини. Иако Косово није под већим утицајем сукоба у Сирији и Ираку од других делове Европе, студија УНДП-а из 2015. године о борби против насилне радикализације на Косову указује да је са Косова у ратове на Блиском истоку отишао највећи број бораца у одосу на број становника. Такође, Косово је трећа област одакле је у односу на милион становника, отишао највећи број бораца исламске вероисповести, после Белгије и Француске. Главни фактори потицања радикализације су разочарење радом кључних извршних органа на Косову, осећај изолације, неажурне законодавне и судске институције, као и криза идентитета и екстремистичка индоктринација, незапосленост, сиромаштво и други друштвено-привредни услови, посебице слаб систем образовања, каже се у извештају “Јавни пулс”.

Анкете које су спроведене између 2012. и 2015. Године, показују да друштво на Косову постаје религиозније у односу на стање пре оружаних сукоба 1999. године. Иако није спроведена ниједна анкета о верској припадности становника Косова пре 1999. године, 45 година комунистичке владавине и хомогенизација косовских Албанаца око националног циља деведесетих година прошлог века, истиче мање-више секуларну природу друштва на Косову, што је закључак који деле многобројне студије. На пример, анкета Института за истраживање развоја и алтернативе (ИДРА) из 2012. године показује да је 26% младих између 16 и 27 година старости на Косову, религиозно. Друге студије показују да се разочарење општим привредним и политичким стањем повећава, да је поверење у институције на најнижем нивоу и да је поверење у верске институције у сталном порасту. Упркос томе, друштво на Косову је и даље умерено религиозно, без значајних инцидената мотивисаних религијом.

Студија Агенције за раувој Уједињених нација о спречавању насилног екстремизма на Косову врши анализу ставова становника Косова по питању насилног екстремизма, као и отпорности друштва Косова на интерне и екстерне притиске који воде ка продору екстремистичких верских идеологија.

Ову анализу допуњују закључци три фокус групе које су организоване током јануара 2017. године у Приштини, Гњилану и Ђенерал Јанковићу, одржане на тему безбедности, религије, радикализације, екстремизма, образовања и младих.

Закључци фокус група потврђују резултате претходних истраживања да је утицај екстремистичких група на Косову повећан током последње две деценије, као и да је порастао број ставова о верском радикализму на Косову. Активности радикалних група и појединаца су се одржавале и у званичним и у незваничним верским објектима. Иако у већини случајева имаме бира локално становништво или приватни спонзори џамија, Исламска верска заједница на Косову нема утицаја на њихово именовање, али то не значи да је Исламска верска заједница на Косову одговорна за све случајеве радикализације. Поред тога, Полиција Косова је од 2014. године до данас успешно осујетила активности ових група активностима контрадиверзионе заштите, у циљу супротстављања насилном екстремизму. Услед активности контрадиверзионе заштите Полиције Косова и правосудног система, број становника који су напустили Косово у циљу спајања са ИДИЛ-ом и другим екстремистичким групама је значајно опао од 2015. године. Међутим, закључци фокус група указују да су ставови о претњама терористичких напада бројнији него претходних година.

Закључци фокус група такође показују да је утицај екстремистичких група упоран, као и да смањен број људи који се придружују екстремистичким групама на Блиском истоку не представља показатељ смањеног нивоа опасности. Заправо, знаци радикализације опстају, тако да је због директних позива Исламске државе на извршење напада код куће док губе тло под ногама у Сирији и Ираку, вероватноћа терористичких напада већа.

Главни фактори подстицања радикализације су разочарење радом кључних извршних органа на Косову, осећај изолације, неажурне законодавне и судске институције, као и криза идентитета и екстремистичка индоктринација, незапосленост, сиромаштво и други друштвено-привредни услови, посебице слаб систем образовања, каже се у извештају “Јавни пулс”. Следе корупција у институцијама, недостатак организованих активности за младе, као и друштвена стигматизација конзервативних верника. Поред тога, међу факторе који се конкретно односе на жене, јесте обавеза удатих жена да се придруже мужевима. Фактори подстицања радикализације јесу и индоктринација кроз незванична или верска учења преко интернета, као и радикализација чланова породице која је умногоме резултат недостатка алтернативних активности унутар Исламске верске заједнице. Учесници фокус група су навели следеће факторе привлачења рдикалном исламу: лична убеђења и филозофска преданост, очекивање материјалне и духовне награде, утицај неких имама који су образовани на Блиском истоку, као и блискоисточних хуманитарних организација које су активне на Косову од сукоба 1999. године. Следе: штампана литература, интернет, друштвени медији, као и радикализам као глобални феномен.

Што се тиче расправе о факторима подстицања и привлачења радикализацији, један од главних закључака о утицају радикалне и екстремистичке идеологије је да младићи који не долазе обавезно из религиозних породица могу бити подложни таквим утицајима. Разлог лежи у томе да они могу постати предмет манипулације оних који их врбују екстремним тумачењем верских текстова. За разлику од њих, старији, као и они који поседују традиционално верско знање, мање су склони индоктринацији.

Занимљив закључак је да жене могу више да спрече насилни екстремизам зато што примећују знакове радикализације чланова породице од најраније фазе. Истовремено, жене могу бити склоне радикализацији, јер су често изложене алтернативним изворима верског образовања преко мушких чланова породице и интернета. У принципу, жене су умереније од мушкараца, али недостатак приступа им не дозвољава да утичу на процесе, посебно унутар Исламске верске заједнице.

Анкета УНДП-а из 2014. године, „Пулс јавности”, указује да сваки трећи становник Косова верује да постоји могућност да Косово постане мета терористичких напада, док сваки седми становник сматра да повратници из ратова у Сирији и Ираку представљају потенцијалну претњу и највероватније особе које би могле да изврше терористичке нападе на Косову.

С друге стране, најупечатљивији закључак анкете Пеw Ресеарцх Центра је проценат становника Косова који оправдавају самоубилачке нападе у циљу одбране ислама од непријатеља: 71% испитаника ни у ком случају не оправдавају самоубилачке нападе, 2% често оправдавају такве нападе, 9% понекад оправдавају и 11% ретко оправдавају самоубилачке нападе. Иако различити по фреквенцији оправдавања, ови подаци указују да је сваки осми становник Косова подлегао екстремизму, што се поклапа са бројем оних који пружају подршку владавини Шеријата на Косову (20%). Посебно издање “Безбедносног барометра” на Косову показује да би се 10% становника Косова радије одазвало верском него националном позиву, док би се 46% становника Косова одазвало и националном и верском позиву.

На основу пописа становништва који је 2011. године извршила Агенција за статистику Косова (АСК), Косово има око 1 800 000 становника. Укључујући становнике четири општине са српском већином на северу Косова, на Косову живи 91% Албанаца, 4% Срба и 5% Бошњака, Турака и припадника осталих заједница. Студије међународних и домаћих невладиних организација показују да је преко 90% становништва на Косову исламске вероисповести.


На овом линку можете наћи комплетан извештај “Јавни пулс”:

http://ks.undp.org/content/kosovo/en/home/library/democratic_governance/public-pulse-analysis-on-prevention-of-violent-extremism-in-koso.html


Анђелка Ћуп