Закон о употреби језика у општини Звечан: За три месеца ће се формирати преводилачка служба

Фото ГрачаницаОнлајн

Општина Звечан, једна од четири новoосноване општине по косовском систему на северу, још увек нема формиране општинске службе, па ни запослене преводиоце. На седницама општинске скупштине говори се на српском језику, а по потреби се ангажује преводилац. На општинској табли нема натписа на албанском, док је путоказ који води ка албанским селима, само на албанском језику. У Звечану је пре неколико месеци, у новој згради у којој су шалтери означени на оба служебнена језика: албанском и српском, почео да ради центар за цивилну регистрацију. Запослени, који нису хтели пред камере, кажу да имају проблем са центраалним институцијама, које им потребну документацију и захтеве за поједина документа шаљу искључиво на албанском језику. Мештани албанских села су за административне послове упућени на општинско одељење у селу Липа, мада, како тврде, немају проблема ни у самом Звечану када завршавају административне послове где се, кажу, осећају сигурно када говоре на свом матерњем језику.

За три месеца ће се формирати преводилачка служба

Када улазите у Звечан, са било које стране, из правца Лепосавића, Митровице или Зубиног Потока, нећете наићи на саобраћајни знак, одосно таблу са именом општине или града на оба службена језика на Косову. Сви натписи су на српском, као и на табли на згради општине Звечан. Иако је општина по косовском систему формирана 2013. године, општинске службе још увек не постоје и како нам је рекао Фљорим Пеци, одборник у СО Звечан, морамо да сачекамо још најмање три месеца док се распише конкурс и док се не формирају службе. Пеци каже да се седнице СО Звечан у којој је већина одборника српске националности, преводе по потреби и да се преводилац изнајмљује.

„За три месеца ће све да буде формирано. И сада се сналазимо и углавном немамо већих проблема. Документа се преводе на време, преводе их изнајмљени преводиоци или запослени у Министартву локалне самоуправе. Грађани Албанци немају проблема са документацијом и обављањем административних послова“, тврди одборник Пеци.

Фото ГрачаницаОнлајн: општина Звечан

Албанци на северу не знају да постоји Канцеларија повереника за језике

Грађани Албанци из села Липа, Бољетин и Жажа, различито гледају на поштовање Закона о употреби језика у својој општини. Они Албанци који знају српски, кажу да немају проблема, док они који не знају, кажу да имају проблема и да добра воља службеника, као и у скоро свим општинама на Косову, одређује да ли ће и за које време да заврше своје административне послове.

„Што се тиче одласка у општину Звечан, ја сам био пре неколико дана и регистровао возило без икаквих проблема. Али проблем постоји, јер они говоре својим, а ми нашим језиком и ако нема ко да преведе, не можемо да завршимо посао. Је не разумем српски језик и како на пример да идем да тражим посао у својој општини? Нити ме они разумеју, нити ја њих разумем“, прича нам Бахри Пеци из Жажа , који зна да на Косову постоји Закон о употреби језика, али не зна да постоји Канцеларија повереника за језике.

„Не знам да ли постоји таква канцеларија. Колико ја знам, нема такве канцеларије на Косову и мислим да не постоји канцеларија у коју можемо да се жалимо. Нас су оставили овде у Звечану, ни тамо ни овамо. За нас се нико не интересује, ни како живимо и да ли имамо проблема ако не знамо српски“, наставља причу Бахри.

Фото ГрачаницаОнлајн: Бахри Пеци, село Жаж

Са друге стране, Ферид Пеци из села Жаж, говори српски и каже да нема никаквих проблема, али да његове комшије, који не знају српски, имају потешкоћа.

„Имају проблем и у полицији и у суду и када иду за документацију. Ако не знаш језик, имаш проблем. Нису криви они који раде у администрацуји, али јесу они који нису запослили преводиоце. Ако не знаш језик, не можеш ништа да завршиш. У општини мораш да се сналазиш сам, како умеш и знаш. Знам да по закону треба да ради тамо преводилац, али га нема“, каже Ферид.

Проблеми између централне и локалне администрације

Новофомирани центар за цивилну регистрацију у Звечану, у коме грађани добијају косовска документа, такође нема преводиоца, али ту ради Албанац који помаже својим сународницима који долазе да изваде личну карту, пасош или да региструју возило. Ту су и службеници Срби, који знају албански.

Осим проблема које имају грађани Албанци у општини Звечан уколико не знају српски, запослени у администрацији у Звечану имају потешкоћа са централним институцијама које такође у неким случајевима не поштују Зако о употреби језика.

„Врло често добијамо документацију, одређене формуларе и уредбе, само на албанском језику“, каже службеница која ради на једном од шалтера, не желећи да каже своје име нити да стане пред камеру.

Фото ГрачаницаОнлајн: центар за цивилну регистрацију у Звечану

Оно што је карактеристично за општину Звечан, јесте да новинари имају проблем да пронађу саговорнике међу запосленима у косовски институцијама, било која тема да је у питању. И када је у питању Закон о употреби језика и његова примена, у општинској администрацији нисмо пронашли саговорника. Једино нам је Фљорим Пеци, одборник у СО Звечан рекао да ће се све променити за око три месеца и да ће се закон, како је рекао, „испоштовати сто посто, као и сви други закони“.


Повереник за језике на Косову, Славиша Младеновић каже да врло мало жалби долази до институције на чијем је челу, јер и поред труда запослених да у свим општинама промовишу Закон о употреби језика, уз слоган „Ваш језк, ваше право“, као и Повељу о језички правима, постоји незаинтересованост како запослених у локалним самоуправама, али донекле и грађана да пријаве оне који закон свесно или несвесно крше.
Фото ГрачаницаОнлајн: Славиша Младеновић
„Када је у питању Закон о употреби језика, односно његова примена, стање је слично на читавом Косову. Мислим да се то може свести под један закључак, а то је да се Закон о употреби језика не поштује уопште или се поштује делимично. То је стање које се види на читавом Косову“, каже Младеновић.

(Ова репортажа је део пројекта „Право на језик – право на живот“, који је подржала Косовска фондација за отворено друштво из Приштине. Ставови, закључци и препоруке, изречени у репортажи, не изражавају неопходно и ставове Косовске фондације за отворено друштво).


Анђелка Ћуп

Save