Пунолетство смрти – годишњица страдања жетелаца из Старог Грацка

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: годишњица страдања жетелаца из Старог Грацка

Тачно 18 година од масакра над четрнаесторицом српских жетелаца у Старом Грацком, обележено је данас пред стотинак мештана и гостију. Парастос на пунолетство смрти, служио је парох липљански Срђан Станковић, уз саслужење свештенства Епархије рашко – призренске. Парастосу су присуствовали представници Владе Србије и представници Срба у косовским институцијама, као и чланови Независне уније студената. Породице и пријатељи масакрираних жетелаца и осамнаест година после траже правду, јер је истрага обустављена због „нњдостатка доказа“.

“Кад су умјесто жита, пожњели она два моја,

отишла сам у поље, и грлила празно класје.

Кад су их умјесто злата, донијели у двије пластичне вреће, ништа ми није било,

и ничег није било, стала сам између она два моја,

између два неба, да последњи пут,

осјетим мирис дјеце.”

Стихови Живојина Ракочевића, посвећени свим мајкама које 23. јула 1999. године изгубише своју децу.

Четрнаесторо мештана из Старог Грацка кренуше тог јулског дана да пожању хлебно жито и не вратише се. Остали су да леже на својим њивама, а они који су их измасакрирали и данас шетају слободно, уживају са својим породицама. Да ли тадашњи шеф УНМИК-а Бернар Кушнер, спава мирно?Да ли је заборавио на своје обећање да ће преврнути сваки камен и свако дрво како би злочинци били приведени правди?

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Љубица Живић

„Трагедија…Шта да ти кажем? Два сина сам изгубила на тој несрећној жетви. А двојицу пре њих, један умро, а један погинуо у Младеновцу спашавајући друга. А ево ме живе. Жив се у земљу не улази…“, каже Љубица Живић, седамдесетосмогодишња мештанка Старог Грацка. А данас је тачно двадесет година од смрти њеног најмлађег сина и осамнаест од како је изгубила двојицу у једном дану. Пунолетство смрти Јовице и Рада Живића. И не само њихове. Са Живићима, на стрњишту, у атару села Старо Грацко, пре осамнаест година остадоше: Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Андрија Одаловић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.

„Страшно је, да страшније не може да буде, а још страшније је када неко каже да је то урадио један човек. Један није могао да онако зверски убије четрнаесторо њих. А најтеже је што се и суђење обуставило“, каже Верица Младеновић из Крајишта, одакле је отишла и последња од 26 српских породица.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: годишњица страдања жетелаца из Старог Грацка

Радмила Тодић Вулићевић, песникиња и цивилни активиста каже да после оволико година од масакра у Старом Грацку, човек може само да занеми.

„Можемо само громком тишином да огласимо велику неправду према Србима, поготову јер су породице добиле писмо да се истрага обуставља. То је класично безакоње, али све има свој крај, па и то безакоње“.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Радмила Тодић Вулићевић

Старо Грацко више није српско село, као што је било. У селу сада живе и Албанци, а од 530 Срба, колико их је било пре оружаних сукоба на Косову, данас их је остало још само 220. После свега што су преживели, добро је да их уопште има.

Протојереј ставрофор Срђан Станковић, у беседи после парастоса, рече да страдале жетеоце славимо као свете мученике, као невине жртве, које никоме зло не учинише, као страдалнике на божјој земљи, одакле су отишли да узму оно што им је бог даривао те године.

„Ми њих никада нећемо заборавити, иако их многи заборављају свесно, а можда и несвесно. Ми никада од њих не одустајемо, иако су неки одустали од земаљске правде, одустали од поступка истраге, одустали од тога да крвици морају да плате за крв коју пролише и то крв невину. Ми сада овде, на светом месту, више не тражимо ни земаљску правду, не тражимо више ништа од њих, јер видимо да су Срби на овој земљи грађани другпог реда. Нема правде, нема правде људске, коју можда и не дочекамо, али ми тражимо правду божју“, истакао је парох липљански, поручивши да ће Срби, и поред свих недаћа, остати на овим просторима, цитирајући самог Исуса Христа: „ Не бој се, мало стадо, ја сам са вама све до свршетка века“.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Протојереј ставрофор Срђан Станковић

На одласку из Старог Грацка, где се лета господњег 2017., није окупио број људи колико то доликује оваквом догађању, одзвањају речи липљанског пароха, који позива на праштање и останак: „Нигде сузе нису овако слатке“.

Анђелка Ћуп