Pregled nedelje: Nedelja u kojoj su padale maske

Za sve koji su se poželeli mog viđenja proteklih događaja, samo da znate, tu sam još uvek i nemam nameru da igde odem. I dalje podstanar u Čaglavici, najskupljoj lokaciji na Kosovu. Kako stvari stoje, još dugo ću biti sa tom „funkcijom“, jer nikako da „ubodem“ političku opciju koja će mi dodeliti stan ili zaposliti nekog člana porodice. Nekako nemam taj osećaj, a i ne umem. Znate onu narodnu, „Ko umije, njemu dvije“. Naučiću i ja možda, ko zna, a sada da vas podsetim šta se dešavalo u proteklih nekoliko dana na ovim našim prostorima.

Ni Uroša ni Mrnjavčevića, al kavga se zametnula

Sećate se narodne pesme „Uroš i Mrnjačevići“ i stiha „Sve je zdravo, ali nije mirno, gospoda se teško zavadila“… itd. Da ne nastavljam dalje, ali ko je čitao pesmu, zna da su Mrnjavčevići hteli da se „pobodu zlaćanim noževima“, otimajući se o carstvo. Dakle, danas, na širokom Kosovu, dok su Metohiju odavno svi zaboravili, opet otimanje, ovog puta ne za carstvo, već za položaj u takozvanoj Republici Kosovo ili u privremenim kosovskim institucijama. Ja, iskreno da vam kažem, ne znam kako se zove, a još manje zbog čega li se otimaju.

Piše: Anđelka Ćup

Krenimo redom. Poslednji događaj, doktoru Miloviću i Oliveru Ivanoviću, na severu Kosova, zapališe automobile. Da li to ima veze sa strahom da će pojedinima ova dvojica, koje svi dobro znamo, preoteti vlast i funkciju, ne znamo, čekamo šta će reći policija, ali liči. A policija Kosova, revnosna kao i uvek, brzo će otkriti počinioce. Ko preživi i doživi, neka priča.

Sa druge strane, neki novi, neki stari predstavnici srpske zajednice, kako se danas kaže, zasedaše u Mitrovici, malo pre ove paljevine automobila, u onoj severnoj Mitrovici, koja je nekada žestoko bila protiv ulaska u kosovske institucije. Kao nekada na Kneževoj večeri, ovaj put oko podne, sedoše i izabraše novo rukovodstvo famozne Srpske liste, koju Beograd odredi da nas zastupa na Kosovu, možda i u Metohiji. Novi predsednik Srpske liste, gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, u isto vreme radi i na jednoj viosokoj školi u Leposaviću. Pa nemoguće je inače da ste u Srpskoj listi, a da nemate dve funkcije i dve ili više plata. Prosto nije u trendu.

Ono naše što nekad bejaše

Novi predsednik je izabran na predlog starog, Slavka Simića. Ovog starog predsednika se svi sećate. To je onaj čuveni momak iz Sočanice, nekadašnji Vulinov socijalista, nekada najbolji drug Aleksandra Jablanovića, kome je posle okrenuo leđa ili je bio izmanipulisan, ko zna. Slavko se, kao što znate, prošle godine vratio u kosovske institucije dok ih je većina Srba bojkotovala, zajedno sa Slobodanom Petrovićem i Mirjanom Jevtić. Tada Slavka proglasiše izdajnikom, pa ga navodno smeniše, pa ga zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović maloiskritikovao. Ako se dobro sećam, spominjane su neke albanske pudlice, ali…Šta se desilo? Mira, sada na funkciji zamenika ministra za rad, ostade sa Jablanovićem, Jablanovića smeniše sa svih pozicija i u Republici Kosovo i u Republici Srbiji, tatu Jablanovića isteraše iz kancelarije, a Slavko ostade i dalje poslanik. Posle nekoliko žalbi i brojanja glasova, uz svesrdnu pomoć srpskog člana Centralne izborne komisije Kosova, Nenada Rikala, Slavko ostade poslanik, dok iz svih kombinacija ispadoše ljudi sa centralnog Kosova. Branimir Stojanović i ujak mu Ljubinko, nisu u rukovodstvu Srpske liste, nema još nekih viđenih i čuvenih imena, ali zato potpredsednik Srpske liste postade Srđan Popović. Srđan je nekada bio oponent Vladeti Kostiću, predsedniku Građanske inicijative Srpska, za gradonačelnika Gračanice. Tada je Srđan bio u liberalima Slobodana Petrovića.

Sigurna sam da ko ne živi na ovim prostorima, ništa neće razumeti. Ako je za utehu i nama ovdašnjima i njima „autohtonima“ teško je shvatiti šta se dešava. Prema mom skromnom mišljenju, sve se sada iskomplikovalo, osim toga da su ljudi iz Štrpca, dve poslanice i jedan poslanik, na čelu sa gradonačelnikom Štrpca i ministrom za povratak, uvek u vrhu vlasti, da li pokrajinske ili tzv „Republike Kosova“, to i pored iskustva i priličnog broja godina, ponavljam, nisam uspela da shvatim. Ustvari, jesam, ali se pravim, kao i svi koji nazivaju kosovske institucije pokrajinskim. Do duše, nisu pokrajinske, ali nisu baš ni državne. Setite se reči velikog Matije Bećkovića:

„Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto nam ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, zašto se toliko ustručavaju?“.

Biće Vlada, ali kada?

Kad spomenuh takozvanu državu Kosovo, još uvek nije održana konstituvna sednica Skupštine, ne zna se ko će da formira skupštinsku većinu, a ni Vladu. Možda su se i Albanci,kao Srbi, „teško zavadili“ na Kosovu polju širokome, možda i oni ne znaju na kome je carstvo. Pa nije ni njima svejedno ko će dobijati visoke plate, dnevnice, službena vozila, stanove za sestre od tetke i poneku ljubavnicu.

„Verujem da će Priština formirati vladu bez naše pomoći“, reče Greg Delavi, ambasador SAD-a u Prištini. Baš simpatična izjava. Ovde komentar nije potreban.

I bila je skoro još jedna simpatična izjava, ministra vojnog Republike Srbije, Aleksandra Vulina, koji se nekada šetao ravnim Kosovom i kada mu dozvole vlasti u Prištini, i Metohijom, u nekoj garderobi koja je ličila na uniformu. Vulin izjavi:“Zajednicu srpskih opština bi trebalo što hitnije uspostaviti“. Inače, pitam ja? Šta će se dogoditi, ako se ne formira? Možda će Vojska Srbije intervenisati ili vratiti onih manje od hiljadu vojnika kako piše u Kumanovskom sporazumu ili Rezoluciji1244. Stvarno, ko se više seća šta je tamo pisalo? Koliko se ja sećam, a sećam se, niko nikada nije znao, niti poštovao ono što je tamo pisalo, kao sada o čemu se razgovara i šta se dogovara u Briselu.

O još jednoj izjavi, sada predsednika Srbije, Aleksandra Vučića da je krajnje vreme da otpočne dijalog o Kosovu, ne znam šta da kažem. Kada su god najavljivani neki unutrašnji dijalozi ili su se vodili neki pregovori, mi, mislim Srbi, nismo baš najbolje prolazili. Uvek se nešto pogubimo, baš kao ona platforma o Kosovu sada bivšeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, u medijima toliko pompezno najavljivana, a danas izgubljena negde na putu od Predsedništva do Vlade ili u nekom podrumčetu sa svim onim Rezolucijama o Kosovu do sada usvojenim. Više na ovu temu ne bih komentarisala ništa. Dosta mi je komentara po društvenim mrežama, posebno onih koji su pod lažnim profilima.

Pravda i krivda po EU merilima

Ljirim Jakupi, nekadašnji komandant „Naci“, nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, pa Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe, pa vođa albanskih pobunjenika u Makedoniji, oslobođen je svake krivice. Opet se ne sećam da je iko odgovarao i proglašen krivim, a da je bio u takozvanoj OVK-a.

Takođe, niko nije kriv za bilo koji zločin nad Srbima na Kosovu. Ove godine je tačno 18 godina od masakra u Starom Gracku. Punoletstvo smrti četrnaestoro žetelaca. Na parastosu sve manje i manje ljudi, a od ubica ni traga ni glasa. U svoje vreme, specijalni predstavnik UN-a, Bernar Kušner, obećao je da će prevrnuti svaki kamen i svako drvo da otkrije ko je masakrirao četrnaestoro žetelaca, ali…Iz EULEX-a dođe sitna knjiga da se istraga obustavlja. Evropo, stidiš li se?!

Stvarno, dešava li se išta lepo Srbima na Kosovu (i Metohiji), osim ovima koji imaju po dve- tri plate, kojima država Kosovo gradi kuće, a već imaju po nekoliko stanova u majci Srbiji? Retko, osim slava po manastirima, na jedinom mestu gde se osete lepo i poštovano. Tako je bilo i ovog 26. jula, na dan Svetog Arhangela Gavrila. Slavilo se u manstirima i crkvama širom Kosova i Metohije, a najsvečanije je bilo u manastirima Devine Vode, Sveti Arhangeli i Draganac. Molio se verni narod, a meni se čini nažalost i neka mi Bog oprosti, da nam ni molitve više ne mogu pomoći. Zato, setimo se jedne izjave patrijarha moskovskog i cele Rusije, davne 2012 godine:

„Vrlo je važno da se ne zapuste svetinje na Kosovu i Metohiji. Bila bi to duhovna katastrofa koja bi nanela ozbiljnu štetu pravoslavnom nasleđu u Evropi. Spomenici koji nemaju cenu, a koje je srpski narod napravio na Kosovu i Metohiji, biće živi dok se u zidinama hramova čuje molitva, a u ćelijama vrše monaški podvizi“.

Evropo, da li si čula?!